LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
PRAZNICI I SVETKOVINE CRKVE HRISTOVE.
 
2. BOGOSLUŽENJE POSNOG TRIODA. VELIKA ČETRDESETNICA
 
U ponedeljak posle siropusne nedelje počinje sam Veliki post, koji se u Tipiku obično naziva Velikom ili Svetom Četrdesetnicom, jer, kao vreme pokajanja, traje upravo četrdeset dana, a uz dva praznična dana, Lazarevu subotu i Ulazak Gospodnji u Jerusalim, i uz Strasnu sedmicu, dobija se sve ukupno sedam nedelja. Ovaj post se naziva velikim kako zbog svog dugog trajanja, tako naročito i zbog svoje izuzetne strogosti. Tokom ovog posta jedenje ribe uopšte nije dopušteno, izuzev u dane praznika Blagovesti i Ulaska Gospodnjeg u Terusalim. Samo subotom i nedeljom dozvoljena je upotreba vina i ulja, dok je za sve ostale dane, ako nema nikakvog praznika, određeno suhojedenije, to jest nekuvana hrana, bez ulja. Sa teleenim postom sjedinjen je i duhovni post, koji se sastoji u uzdržanju od strasti i svih vrsta zadovoljstava i zabave, uz pojačanu molitvu, davanje milostinje i činjenje dobrih dela.
Velikoposno bogosluženje se od običnog, koje se savršava drugim danima, razlikuje u mnogo čemu – kako po svom spoljašnjem vidu, tako i po sadržaju. Budući da su dani Velikog posta prvenstveno dani pokajanja, celokupno velikoposno bogosluženje uređeno je tako da podstiče skrušenost srca i kajanje zbog grehova. Iz njega su udaljeni raskoš i slavlje. Carske dveri se otvaraju retko, na mnogim službama čak i zavesa ostaje navučena, pale se samo malobrojne svetiljke, sveštenoslužitelji obično nose crne odežde, pevanja je malo, čuje se uglavnom čitanje. Bogosluženje je praćeno velikim brojem velikih (zemnih) i malih (pojasnih) poklona.
Radnim danima, to jest od ponedeljka do petka, velikoposno bogosluženje ima sledeću strukturu: ujutro – polunoćnica, jutrenje, prvi čas; pre podne – velikoposni časovi: treći, šesti i deveti, izobrazitelьna i večernje; uveče – veliko povečerje. Sredom i petkom (a u 5. sedmici posta još i u četvrtak) se tome dodaje još i Liturgija Pređeosvećenih Darova. Subota (u spomen na njeno prvobitno praznovanje u Starom Zavetu) i nedelja se izdvajaju od drugih dana Velikog posta po tome što se u te dane crne odežde zamenjuju obično tamnocrvenim, nema velikih poklona sa molitvom prepodobnog Jefrema Sirijskog i služi se cela Liturgija – subotom svetog Jovana Zlatoustog, a nedeljom svetog Vasilija Velikog. Tokom Strasne sedmice bogosluženje ima svoje osobenosti: prva tri dana služi se Liturgija Pređeosvećenih Darova, na Veliki Četvrtak – Liturgija svetog Vasilija Velikog, na Veliki Petak Liturgije uopšte nema (osim ako taj dan padnu Blagovesti), nego se služe Carski časovi, a na Veliku Subotu služi se Liturgija svetog Vasilija Velikog. Izdvaja se takođe šesta nedelja, to jest šesti nedeljni dan Velikog posta: to je takozvana Cvetna nedelja, kada se praznuje jedan od dvanaest velikih praznika: Ulazak Gospodnji u Jerusalim i služi se Liturgija svetog Jovana Zlatousta.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *