LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
BOŽANSTVENA LITURGIJA.
 
2. LITURGIJA SVETOG JOVANA ZLATOUSTA. UVOD
 
Liturgija svetog Jovana Zlatousta je, kao što smo videli, najčešće upotrebljavana Liturgija u našoj crkvi, zato ćemo izučavanje najuzvišenijeg hrišćanskog tajnodejstva početi upravo od nje.
„Liturgija – kako kaže arhimandrit Gavrilo – prema Tipiku Istočne Crkve predstavlja jedno veliko, skladno i delovito bogosluženie, koje je, po zapovedi Isusa Hrista, od početka do kraja prožeto uspomenom na Njega. No, ova jedinstvena celina, sa svoje strane, po spoljašnjoj formi može da se podeli na tri glavna dela:
 
1. Proskomidiju,
2. Liturgiju oglašenih i
3. Liturgiju vernih“.[1]
 
Dakle, Liturgije svetog Vasilija Velikog i svetog Jovana Zlatoustog dele se na tri dela, a to su:
Proskomidija (što, prema grčkom poreklu reči προσκομιδή, od προσκομίζω – „prinosim“, znači „prinošenje“), na kojoj se od darova koje su doneli verujući, hleba i vina, priprema materija za savršavanje Svete Tajne;
Liturgija oglašenih, sastoji se od molitvoslovlja, čitanja i pevanja koji služe kao priprema za savršavanje Svete Tajne; tako se naziva zato što ]e na njoj dozvoljeno prisustvo „oglašenih“, to jest onih koji još nisu kršteni, nego se samo spremaju za primanje krštenja;
Liturgija vernih na kojoj se savršava sama Sveta Tajna; njoj mogu da prisustvuju samo „verni“, to jest kršteni, oni sa pravom da pristupaju Svetoj Tajni Pričešća.
 
Priprema za služenje Liturgije
 
Sveštenoslužitelji koji nameravaju da služe Liturgiju, prethodnog dana treba da učestvuju i da se mole na svim bogosluženjima dnevnog kruga. Ukoliko iz nekog razloga nemaju mogućnosti da prisustvuju tim službama, onda je neophodno da ih sve pročitaju. Dnevni krug počinje od Devetog časa, zatim idu Večernje, Povečerje, Polunoćnica, Jutrenje, Prvi, Treći i Šesti čas. Sveštenoslužitelji su obavezni da prisustvuju svim ovim službama. Osim toga, sveštenoslužitelji koji služe Liturgiju dužni su da se na njoj obavezno pričeste Svetim Hristovim Tajnama, te su stoga obavezni da prethodno pročitaju „Molitveno pravilo pred Sveto Pričešće“. Na kraju Služebnika obično se nalazi Uputstvo koje ukazuje kako na sastav ovog pravila, tako i na druge uslove čije je ispunjavanje neophodno za dostojno savršavanje Liturgije. Svaki sveštenoslužitelj treba da bude dobro upoznat sa sadržajem ovih za njega izuzetno važnih uputstava. Osim čitanja „Pravila“, sveštenoslužitelj treba da pristupa Svetoj Tajni u čistoti duše i tela, udaljivši od sebe sve duhovne prepreke za savršavanje ovako velike i strašne Tajne, to jest razloge za grižu savesti, neprijateljstvo i čamotinju; takođe, on treba da bude izmiren sa svima; još od večeri neophodno je da se uzdržava od nepotrebnog uzimanja hrane i pića, a od ponoći apsolutno ništa da ne jede i ne pije, jer po kanonskim pravilima naše Crkve Liturgiju treba da savršavaju „ljudi koji ništa nisu jeli“.
Kada dođu u hram radi služenja Liturgije, sveštenoslužitelji se, pre svega, pripremaju molitvama. Oni staju pred Carske dveri i čitaju takozvane „Ulazne molitve“, ne oblačeći na sebe još uvek nikakve sveštene odežde. Te molitve se sastoje od uobičajenog početka – Blagosloven Bog naš, Carju Nebesnij, Trisveto, Oče naš – i pokajnih tropara: „Pomiluj nas, Gospodi, pomiluj nas“, Slava… „Gospodi, pomiluj nas“ I ninje… „Miloserdija dveri otverzi nam…“ („Otvori nam dveri milosrđa“). Potom se sveštenoslužitelji klanjaju pred ikonama Spasitelja i Majke Božije, celivaju ih i govore tropare: „Prečistomu obrazu Tvojemu poklanjajemsja Blagij…“(„Klanjamo se prečistom liku Tvome, Blagi…“) i „Miloserdija sušči Istočnik, milosti spodobi nas, Bogorodice…“ („Bogorodice, Ti si izvor milosrđa, udostoj nas samilosti…“). U dane praznika ili poprazništva klanjaju se obično još i pred ikonom praznika, izgovarajući praznični tropar. Zatim sveštenik nepokrivene glave tajno čita pre Carskim dverima molitvu u kojoj traži od Gospoda da On pruži ruku Svoju sa visine svetoga staništa Svoga i da ga ukrepi za predstojeću službu. Posle toga sveštenoslužitelji se klanjaju jedan drugome, tražeći uzajamno oproštaj, klanjaju se pojcima i narodu i ulaze u oltar, čitajući u sebi stihove 5. psalma, od osmog do trinaestog: Ući ću u dom Tvoj, pokloniću se sa strahom hramu Tvome svetome… Ušavši u oltar oni čine tri poklona pred svetim Prestolom i celivaju ga. Posle toga skidaju sa sebe rase i kamilavke, ili klobuke, i počinju da oblače sveštene odežde koje odgovaraju njihovom činu.
 
Oblačenje pre Liturgije
 
Ovo oblačenje obavlja se svečanije nego pred bilo koju drugu službu, jer je praćeno čitanjem naročitih molitava nad svakim delom odežde. Dok obično sveštenik samo blagosilja svoju odeždu i pri tome oblači samo epitrahilj i narukvice, a u svečanijim trenucima još i filon, pre Liturgije on se oblači u kompletnu odeždu, koja se sastoji od stihara, epitrahilja, pojasa, narukvica i felona, a ako je nagrađen nabedrenikom i palicom, onda oblači i njih. U potpuno odjejanije sveštenik se oblači još i:
1. Na Vaskršnjem jutrenju („najsvečanije, potpuno odjejanije“, kako se kaže u Cvetnom Triodu),
2. na večernju za prvi dan Vaskrsa,
3. na večernju Velikog petka i
4. na tri jutrenja u godini pred iznošenje krsta: na Vozdviženje Krsta Gospodnjeg 14. septembra, zatim 1. avgusta, i u nedelju Krstopoklonu.
 
Ali u svim ovim slučajevima sveštenik samo blagosilja delove odežde i ćutke ih oblači. Pre Liturgije on za svaki deo odežde proiznosi naročite molitvene reči, na koje se ukazuje u služebniku. Ako sa sveštenikom služi i đakon, onda obojica uzimaju u ruke svoje stihare i čine tri poklona ka istoku izgovarajući reči „Bože, milostiv budi meni grešnom“, nakon čega đakon uzima od sveštenika blagoslov da se obuče, celiva mu ruku i krst na stiharu, i oblači se, izgovarajući molitvu koja je određena u Služebniku. Sveštenik pak oblačeći se uzima u levu ruku svaki deo odežde, desnom ga blagosilja, izgovara odgovarajuću molitvu, pa ga celiva i oblači.
Kada se obuku, sveštenik i đakon umivaju ruke, izgovarajući 25. psalam, od 6. do 12. stiha: „Umiju v nepovinih rucje moji…“ (Umiću sa nevinima ruke svoje…). Ovo simvolizuje očišćenje sebe od svake prljavštine tela i duha. Zatim đakon na Žrtveniku priprema sve što je neophodno za služenje: stavlja sveštene sasude – diskos levo, a putir desno, pored njih stavlja zvezdicu, koplje, sunđer, pokrivače i vozduh, pali sveću ili kandilo, stavlja prosfore i vino razblaženo nevelikom količinom vode. Ove prosfore i vino ni u kom slučaju ne mogu biti isti oni koji su bili osveštani na svenoćnom bdeniju posle litije, jer to strogo zabranjuje naročito „uputstvo“ služebnika.
 


 
NAPOMENE:

  1. „Rukov. po Liturgike“, str. 495. Tverь, 1886.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *