LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
SVENOĆNO BDENIJE.
 
14. ČASOVI I IZOBRAZITELJNA
 
U svakodnevne službe spadaju takođe časovi – prvi, treći, šesti i deveti, od kojih smo gore već govorili o Prvom času, koji se uvek spaja sa jutrenjem, kao i o Devetom času, koji gotovo uvek prethodi večernju. Svaki od ovih „časova“ služi se u spomen na neke događaje koji su bili spasonosni za nas.
Detaljno o tome govori poučno uputstvo koje se nalazi na kraju služebnika. Prvi čas, koji po našem računanju pada u 7 sati ujutro, podseća nas na to kako je Gospod Isus Hristos bio vođen od Kajafe Pilatu, „kao zločinac, Dobrotvor svezan… Sudija čitavog sveta od bezakonih prvosveštenika i starešina judejskih bi oklevetan, i od nepravednog sudije osuđen“. Prvi čas je, po mišljenju profesora M. Skabalanoviča, bio ustanovlen u četvrtom veku u palestinskim manastirima.
Prilikom služenja Trećeg časa, koji odgovara našem 9 ujutro, sećamo se kako je Spasitelju sudio Pilat, kako je tamo pretrpeo bezbrojne poruge, šamare, bičevanje i krunisanje trnovim vencem. Ujedno, sećamo se i velikog događaja koji se, prema svedočanstvu knjige Dela apostolskih, zbio u taj čas – silaska Duha Svetoga na apostole. U skladu sa tim izabrani su i odgovarajući psalmi: Ps. 16: „Usliši Gospodi pravdu moju“, Ps. 24: „K Tebje Gospodi vozdvigoh dušu moju…“ i Ps. 50: „Pomiluj mja Bože, po velicjej milosti Tvojej…“ U njima se, zajedno sa moljenjem za to da nas Gospod nauči da hodimo stazama Njegovim, predstavlja stradalnički put zemaljskog života Spasiteljevog među Njegovim neprijateljima, Njegov molitveni vapaj, krivica ljudi pred Bogom i kajanje zbog grehova, a takođe i molitva za slanje Duha Svetoga. U drevnim Časoslovima, počev od poznatog Časoslova iz Sinajske biblioteke (VIII vek), za Treći čas ukazuje se na današnje psalmi, kao i tropare.[1]
Kod Šestog časa, što je po našem računanju podne, sećamo se raspinjanja Gospoda na krstu između dvojice razbojnika koje se dogodilo u taj čas, izrugivanja vojnika i prolaznika Gospodu Koji je stradao, i tame koja je tada pokrila zemlju. Shodno tome za čitanje su određeni psalmi: Ps. 53: „Bože, vo Imja Tvoje spasi mja“ (Bože, u Ime Tvoje spasi me), Ps. 54: „Vnuši, Bože, molitvu moju…“ (Čuj, Bože, molitvu moju) i 90: „Živij v pomošči Višnjago…“ (Koji živi u pomoći Višnjega). U njima se prinosi molitva Gospodu sa nadom na pomoć Njegovu i proročki se ukazuje na Judino izdajstvo, na mržnju Judejaca koji su tražili smrt Gospoda, na Spasiteljeva duševna i telesna stradanja, kao i na mrak koji je pokrio zemlju od šestog do devetog časa, a zatim se izobražava sreća ljudi koji traže pomoć od Boga. U najstarijim rukopisnim Časoslovima psalmi šestog časa podudaraju se sa današnjim, kao što je to gore rečeno za Treći čas.
Deveti čas nas podseća na Spasiteljevu smrt na krstu, zemljotres, ustajanje mrtvih iz grobova i probadanje rebra Gospodnjeg kopljem. U vezi sa tim čitaju se psalmi: Ps. 83: „Kolj vozljubljena seljenija Tvoja, Gospodi sil…“ (Kako su divna naselja Tvoja, Gospode nad vojskama…), Ps. 84: „Blagoslovil jesi, Gospodi, zemlju Tvoju…“ (Blagoslovio si Gospode zemlju Tvoju…) i Ps. 85: „Prikloni, Gospodi, uho Tvoje i usliši mja…“ (Prikloni, Gospode, uho Tvoje, i usliši me…). U njima se predstavljaju obitavališta Gospoda nad vojskama i vatrena želja da se u njih uđe, izlaže se proroštvo o tome kako je Gospod iskupio ljude i govori se o silasku Spasitelja u ad. Vreme nastanka Devetog časa, baš kao i drugih Časova, niz crkvenih pisaca vezuje za period od četvrtog veka, što se može videti i po sačuvanim spomenicima.
Sva četiri časa (prvi, treći, šesti i deveti) sastavljena su prema potpuno istom planu: prvo idu tri psalma, koja se završavaju trokratnim „Aliluja, aliluja, aliluja, slava Tebje Bože“, zatim sledi tropar časa koji se upotrebljava samo tokom Velikog posta, dok se obično umesto njega čita tropar praznika ili svetog dana, a zatim na „I ninje“ bogorodičan časova, pa Trisveto, Oče naš, posebni tropari koji se takođe čitaju samo u vreme Velikog posta, a obično se zamenjuju kondakom praznika ili svetoga dana, 40 puta „Gospodi, pomiluj“ i završna molitva koja je zajednička svim časovima, povečerju i polunoćnici. „Iže na vsjakoje vremja i na vsjakij čas…“ („Hriste Bože, Kome se u svako vreme i na svaki čas…“), opet tri puta „Gospodi, pomiluj“, „Čestnjejšuju Heruvim“, „Imenem Gospodnjim blagoslovi, otče“ i vozglas jereja „Bože, uščedri ni…“ („Bože, smiluj se na nas…“) ili „Molitvami Svjatih Otec naših…“ („Molitvama Svetih Otaca naših…“). Na kraju svakog časa čita se naročita molitva, koja je različita za svaki dati čas. Prvi čas se gotovo uvek spaja sa jutrenjem, treći i šesti se zajedno čitaju pre Liturgije, a deveti čas, kojim se dan završava, čita se pre večernje.
Ponekad biva i drugi poredak čitanja časova. Tako se tri puta godišnje čitaju takozvani Carski časovi: na Veliki petak, u navečerje Roždestva Hristovog i u navečerje Bogojavljenja (ili u petak uoči ovih praznika, ako navečerje pada u subotu ili u nedelju). Carski časovi imaju tu osobenost, da na njima dva od tri psalma imaju naročit, proročki sadržaj, da se posle bogorodična na svakom času pevaju posebne pretpraznične stihire, da se vozglašava prokimen, da se čitaju parimej, Apostol i Jevanđelje, i da se svi ovi časovi čitaju redom – prvi, treći, šesti i deveti – čineći jednu službu, zajedno sa izobrazitelьnom koja sledi.
O Velikom postu i u svim slučajevima kada se večernje spaja sa Liturgijom, jedan za drugim slede časovi: treći, šesti i deveti, a potom izobraziteljna (vidi niže).
Posle svakog časa sledi naročit čin koji kao da predstavlja njegov produžetak i naziva se „međučasje“, ili „počasje“. Svako međučasje, baš kao i čas, sastoji se iz čitanja uvodnih molitava, tri psalma, Trisvete pesme, Oče naš, tropara, „Gospodi, pomiluj“ 40 puta, Čestnjejšuju“, vozglasa sveštenika i zaključne molitve. Nema samo molitve „Iže na vsjakoje vremja“. Molitvoslovlja međučasja nalaze se u Poretku Psaltira i jerejskom Molitvoslovu. Prema Tipiku međučasja se čitaju samo u sedmične dane, i to obične. Izostavljaju se u periodu praznovanja Roždestva Hristovog i Bogojavljenja od 20. decembra do 14. januara, tokom mesopusne i sirne sedmice, tokom Strasne i Pashalne sedmice, a takođe i u sedmici koja sledi nakon Pedesetnice. U današnje vreme međučasja su gotovo svuda izašla iz upotrebe.
U one dane kada se po Tipiku Liturgija spaja sa večernjem, kao i u dane kada se Liturgija iz ovog ili onog razloga uopšte ne služi, biva poseban čin koji nosi naziv „Izobrazitelьna“.[2] Ako se čin Izobraziteljne služi umesto Liturgije izvan posta, onda se to čini neposredno posle službe Šestog časa; a u dane posta čin Izobraziteljne služi se posle Devetog časa.
Izobrazitelьna počinje sa dva psalma koja obično ulaze u sastav prvog dela Liturgije: Ps. 102 „Blagoslovi duše moja Gospoda…“ (Blagoslovi, dušo moja, Gospoda…) i Ps. 145: „Hvali duše moja Gospoda“ (Hvali dušo moja Gospoda). Zatim se kao na Liturgiji peva pesma koja slavi vaploćenog Gospoda: „Jedinorodnij Sine i Slove Božij…“ („Jedinorodni Sine i Logose Božiji“), onda slede zapovesti Blaženstva, posle kojih se, ako je Izobrazitelьna umesto Liturgije, čitaju Apostol i Jevanđelje. Potom se, posle trokratnog „Pomjani nas, Gospodi“, uznosi anđelsko slavoslovlje Trojednom Bogu: „Svjat, Svjat, Svjat“ („Sveti je, Sveti, Sveti“), čita se Simvol vere (koji se izostavlja ukoliko nakon toga sledi potpuna Liturgija), molitva „Oslabi, ostavi…“ („Oslabi, otpusti…“), Oče naš, kondaci prema Tipiku, 40 puta „Gospodi, pomiluj“, Slava, I ninje, Lestnjejšuju Heruvim“ vozglas jereja, molitva „Vsesvjataja Trojice…“ i otpust ako u produžetku sledi Liturgija, a ako Liturgije nema onda dalje ide „Budi imja Gospodnje“ („Neka je blagosloveno ime Gospodnje“), čitanje 33. psalma „Blagoslovlju Gospoda na vsjakoje vremja…“ (Blagosiljaću Gospoda u svako vreme), „Dostojno jest“ i otpust.
Tokom Velikog posta izostavljaju se prva dva psalma (Ps. 102 i Ps. 145) i „Jedinorodni Sine“, pa Izobrazitelьna počinje direktno pevanjem zapovesti Blaženstva, pri čemu se posle svake zapovesti Blaženstva pripeva: „Pomjani mja Gospodi, jegda prideši vo carstviji Tvojem“ („Pomeni me Gospode kad dođeš u Carstvu Tvome“).
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi: Skabalanovič. „Tolkovый Tipikon“. 3, Kiev 1915, str. 9.
  2. Ili ruski „Obednica“.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *