LITURGIKA

 

LITURGIKA
 
SVENOĆNO BDENIJE.
 
6. POLIJELEJNA SLUŽBA
 
U dane takozvanih „srednjih“ praznika, koji se u bogoslužbenim knjigama obeležavaju znakom + krsta, štampanog crvenom bojom, ne služi se Svenoćno bdenije, nego služba koja nosi naziv „Polijelejna“. Ova služba je u mnogome nalik na Svenoćno bdenije, mada postoje i neke bitne razlike. Pre svega na Polijelejnoj službi Večernje i Jutrenje nisu spojeni u jedno, nego se služe odvojeno: Večernje uveče, uoči praznika, a Jutrenje ujutro;
Neposredno pre Večernja čita se deveti čas (Malog večernja nema). Po okončanju molitve Devetog časa povlači se zavesa, sveštenik izlazi pred Carske dveri i počinje Večernje vozglasom: „Blagosloven Bog naš…“, a čtec: „Pridite, poklonimsja…“;
Prednačinateljni psalam 103. se ne peva, nego se čita;
Nema otvaranja Carskih dveri i kađenja;
„Blažen muž“: peva se samo prvi antifon;
Na „Gospodi vozvah“ stihire su na 6, a proizvolьno na 8, i sve se uzimaju samo iz Mineja datom prazniku;
Stihire na litiji se ne pevaju, nema litije, ni blagosiljanja hlebova;
Posle „Ninje otpuščaješi“ i Trisvetog, peva se Tropar svetoga jednom, Slava, I ninje, bogorodičan vaskrsan po glasu tropara, a ako je pretprazništvo ili poprazništvo, onda umesto bogorodična, Tropar praznika. Zatim đakon vozglašava: „Premudrost!“ pojci pevaju: „Blagoslovi!“, jerej: „Sij blagosloven Hristos Bog naš…“ pojci: „Utverdi, Bože…“ jerej: „Presvjataja Bogorodice, spasi nas…“ i dalje veliki otpust prema danu (vidi Služebnik). Pojci: Mnogoljetstvije. Ovakvo večernje nosi naziv „Veliko večernje“.
Posle večernja, uveče, služi se Malo povečerje, a tokom noći -Polunoćnica. Ujutro se u svoje vreme služi Jutrenje, koje nosi naziv Polijelejno jutrenje.
Polijelejno jutrenje ne počinje od Šestopsalmija, kao na bdeniju, nego od čitanja dva takozvana „carska psalma“ (19. i 20), tropara i naročite jektenije (ovi psalmi i tropari propuštaju se samo u periodu od Vaskrsa do Vaznesenja), na sledeći način: jerej, praveći kadionicom znak krsta, pred Prestolom vozglašava „Blagosloven Bog naš…“ Čtec čita uobičajene početne molitve u celini, a ako Jutrenje sledi odmah nakon Polunoćnice, onda samo „Pridite poklonimsja“ tri puta, i psalme – devetnaesti: „Uslišit tja Gospod v den pečali…“ (Uslišiće te Gospod u dan žalosti…) i dvadeseti: „Gospodi, siloju Tvojeju vozveselitsja car…“ (Gospode, silom Tvojom uzveseliće se car). Za vreme čitanja ovih psalama jerej obavlja potpuno kađenje oltara i čitavog hrama, izlazeći na severne dveri. Dalje sledi čitanje Trisvete pesme, „Oče naš“, tropar „Spasi, Gospodi ljudi Tvoja…“ kondaka „Voznesijsja na krest voljeju…“ I ninje, bogorodična „Predstateljstvo strašnoje…“ Jerej zatim ulazi u oltar sa kadionicom u rukama i pred Prestolom proiznosi kratku sugubu jekteniju. Posle vozglasa „Jako milostiv i čelovjekoljubec Bog jesi…“ pojci pevaju: „Imenem Gospodnjim blagoslovi otče“, a jerej, načinivši kadionicom znak krsta, vozglašava: „Slava svjatjej, Jedinosuštnjej, Životvorjaščej i Nerazdjeljnej Trojice, vsegda, ninje i prisno, i vo vjeki vjekov“. Pojci pevaju: „Amin“ i počinje čitanje Šestopsalmija.
Dalje sledi isti poredak kao na jutrenju koje ulazi u sastav Svenoćnog bdenija, s tim što je kanon samo na 8, pri čemu u dane praznovanja svetih tome kanonu prethodi kanon Bogorodici sa irmosom na 6, ili, u dane pretprazništva ili poprazništva, kanon praznika, takođe sa irmosom na 6. Ovakav poredak polijelejne službe izložen je u 7. glavi Tipika.
Polijelejna služba je Tipikom propisana svim apostolima iz reda Dvanaestorice, izuzev svetom Tovanu Bogoslovu, za koga je određeno bdenije. Bdenije je određeno i za svete prvovrhovne apostole Petra i Pavla. Osim toga, polijelejna služba je Tipikom određena i za moskovske svetitelje Petra, Alekseja, Jonu i Filipa, Germogena i Tihona 5. oktobra, za svetog Velikomučenika Dimitrija Solunskog 26. oktobra, za Sabor Arhanđela Mihaila 8. novembra, za svetog proroka Iliju 20. jula, a takođe i za praznike javljanja i prenosa nekih čudotvornih ikona Presvete Bogorodice, kao što su na primer javljanje Tihvinske ikone 26. juna, Kazanske ikone 8. jula i 22. oktobra, Smolenske Odigitrije 28. jula, Znamenja Novgorodske i Znamenja Kurske Korene 27. novembra, Vladimirske 26. avgusta, 23. juna i 21. maja, zatim svetim ravnoapostolnim Konstantinu i Jeleni 21. maja, kao i u subotu mesopusnu i za dva praznika koja uvek padaju u Veliki post (prvi ponekad i u subotu mesopusnu, nedelju mesopusnu i sirnu sedmicu), pa im se služba savršava na nešto drugačiji način, zajedno sa velikoposnom službom, shodno uputstvu Markovih glava, a to su Prvo i drugo obretenje glave Jovana Preteče 24. februara i Četrdeset mučenika postradalih u Sevastijskom jezeru, 9. marta.

5 komentar(a)

  1. Veoma lepo objašnjenje. Hvala

  2. Mirjana Medulović-Marinković

    Gde može da se kupi ova knjiga LITURGIKA?

  3. Da li se đakon sahranjuje obučen u stihar i orar?

  4. Da li neko može postati djakon i bez svršene bogoslovije..a da se ispoštuju svi uslovi redom…čteč….ipodjakon i inda naravno djakon?Hvala najlepše

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *