НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Савремени изазови и искушења » У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

 

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ
Од сајентологије до сатанизма
Православље и секте, књига IV
 

 
СВЕТ КРОУЛИЈЕВИХ СЛЕДБЕНИКА
 
„Ordo templi orientis“ има свој статут, с којим се појављује пред надлежнима, тражећи регистрацију групе; очекује се од чланова да се према овом статуту односе са највећом озбиљношћу и да доследно спроведе исти у живот. Већ на самом почетку статута истиче се да је циљ реда „обезбеђивање Слободе Појединца“, и то на основи „Универзалног Братства“ („људска права“, зар не?) Све се ово заснива на Кроулијевом покличу („закон телеме): „Чини оно што хоћеш и нека ти то буде једини закон“), који у исти мах означава и стремљење ка „племинитијом друштвеним односима“. Ред се бави свим видовима западне и источне езотеричке традиције (јога, кабала, астрологија, алхемија, медитација), има степенов иницијације, а световни аспект Реда подразумева борбу за „Људско Братство“.
Основни услов за учлањење је безусловно примање Књиге Закона, без жеље да се она мења, као и препорука једног члана ОТОа. Статут каже да се ОТО не меша у верска убеђења својих чланова, мада је јасно да је реч о религијској групацији која проповеда сатански паганизам и која уместо вере у Христа или Алаха нуди веру у Бафомета – самог сатану. (Овакви маскирни ставови присутни су и код већине других секти, које такође „нису против“ ничијих верских убеђења све док им човек не поверује и реши да им се преда.)
Ред се организационо дели на кампове, оазе и ложе, чији је основни циљ извођење гностичке мисе. Камп је најмања јединица организације; подређен је оази, која има од 11 до 25 чланова, од којих је један у вишем степену иницијације. Ложа има преко 25 чланова. Од њих најмање један мора бити у петом степену посвећења. Ложа организује издаваштво, истраживања у области окултног и јавна предавања ради ширења закона Телеме.
ОТО има своју „црквену организацију“ – „Ecclesia gnostica catholica“, која „додељује сакраменте“ телемитским гностичарима – то јест, сатанска крштења, баптизме и погребне обреде. „Гностичка црква“ има своје ђаконе, свештенике, свештенице, патријархе и матријархе, а могу да праве храмове за поклонење „разним божанствима“.
Овај статут ОТОа је важио за целу територију бивше Југославије до 1994 јер „телемити“ себе сматрају међународним братством. Београдска ложа „Абрахадабра“ била је потчињена Оливеру Леградићу, који је родом из Вршца, а жђиви (бар је донедавно живео) у Словенији. Није нимало чудно да се на штанду ИП „Езотерије“, (издавачко предузеће србијанских ОТО група) на Сајму књига у Београду 1996. могла набавити литература њихове братије из Хрватске, чиме се ИП „Езотерија“ веома поносила. Међутим, изгледа да су се ствари ипак измениле после 1994, када је овај статут био објављен у нама доступном виду. Јесењи број билтена ОТОа, „Thе magical Link“, за 1995. наводи да је у јуну 1995. одржан састанак кроулијеваца у Љубљани, на коме је договорено да све федералне јединице бивше Југославије које су сада постале самосталне државе формирају своје независне штабове, који ће бити потчињени главом светском штабу. У тексту који је потписала „Сорор Хелена“ наводи се да је један од разлога за ово пораст броја ложа и оаза у свим републикама бивше Југославије, стасавање новог поколења вођа, као и формирање првог кроулијевског кампа у Македонији. У исти мах, сматра дотична, напади на кроулијевце у штампи Савезне Републике Југославије смањили су се, па „Tће magical Link“ може поново да објављује адресе кампова и оаза. Користећи се „дозволом“, да објавимо како је адреса босанског кампа „Закон је за се“ премештена у градић Мејн, Едмонтон у Алберти (због ратних збивања), да су у Хрватској кампови, оазе и ложе у Иванић граду, Загребу, Осијеку и Великој Горици, а у Србији на Новом Београду и у Нишу. (Шабац, Трстеник, Вршац се не помињу као пре, вероватно су реорганизовани.) Македонија је свој први камп добила у Скопљу.
 
***
 
Наравно, пре свега књиге Алистера Кроулија, као и његове магијске списе, по којима се труде да изводе обреде. Најзначајније Кроулијево дело, „Магика“, ИП Езотерија је штампала средином деведесетих, и продавала је што преко огласа у својим каталозима, а што на београдском Сајму књига. Свакако да је најзначајније поглавље у књизи оно „О крвној жртви“. Ево неколико реченица из тог поглавља, да би читалац имао у виду за какво се „универзално братство“ и „људска права“ залажу следбеници самозване „велике звери“ : „Крв је живот. Ову једноставну изјаву објаснили су Хиндуси казујући да је крв основно возило животне Пране./…/ Не би било мудро као ирационалну осудити праксу оних дивљака који противнику чупају срце и јетру и прождиру их док су још топли. У сваком случају, била је то теорија древних магова да је свако живо биће складиште енергије које се разликује по количини у зависности од величине и здравља животиње, и по квалитету у зависности од њених менталних и моралних особина. У тренутку смрти животиње та се енергија нагло ослобађа. Зато животињу треба убити унутар Круга или Троугла, зависно од случаја, да њена енергија не би могла да утекне./…/ За највиши духовни рад човек мора да учини прикладан избор жртве која садржи највећу и најчистију силу. Мушко дете савршено недужно и високе интелигенције/…/ Магови који се противе коришћењу крви, покушали су да је замене тамјаном/…/ Међутим, крвна жртва, мада опаснија, јесте делотворнија: а за готово све сврхе људска жртва је најбоља. Прави велики маг биће у стању да користи сопствену крв или, могуће, крв ученика, и то без неповратног жртвовања физичког живота/…/ И још нешто о овом предмету. Постоји Магичка Операција највеће важности: иницијација у Нови Еон. Када буде нужно да се изговори реч, цела планета се мора купати у крви. Пре него што човек буде спреман да прихвати Закон Телеме, мора се извојевати Велики Рат. Та Крвна Жртва је кључна тачка Светског Обреда Проглашавања Хоруса, Крунисаног и Победоносог Детета, за Господара Еона“.
Оваквим редовима коментар није потребан; овакво учење, без обзира на то што тумачи „Магике“ тврде да је реч о „херметичком језику“, и да „жртвовање детета“ значи – „сексуални однос“, то јест да је „мушко дете“ симбол фалуса, изазвало би законско подозрење у свакој правној држави. Али, требало би, ради читалаца, објаснити и Кроулијеву тврдњу да пре Новог Еона читава планета мора да се купа у крви, и да ће то бити ритуално жртвовање човечанства. Оакво исто мишљење о покољу у име Новог Доба, када ће „фундаменталистички фашисти“ свих религија, а нарочито Хришћани, бити истребљени због Доба Водолије, имају и челни људи Њу Ејџа, попут Алисе Бејли и Рандолфа Прајса. Њима су духови – водичи рекли да треба да изгине од 500 милиона до 2 милијарде људи да би тријумфовала „нова парадигма“ и да би Мајтреја дошао на власт. По учењу Цркве, пре доласка антихриста, биће велики светски рат (или низ ратова). Ове несреће и крвопролића толико ће заморити човечанство, да ће оно вапити за миром, и као божанство славити онога ко мир донесе. Тај неко, доносилац „мира“ сатаниног, биће антихрист. Јасно је, дакле, да су и Кроулија и њуејџерске лидере надахњивали исти „духовиводичи“, водичи који човека и човечанство воде у пакао и вечну смрт.
Сва друга кроулијевска литература је у том стилу. У херметичком спису „Liber chеth vel vallum abiegni sub figura CLXI“[1] ученику ce саветује: „Ово je тајна Светог Граала, који је света посуда наше Даме, Бабалон (Вавилон, нап. прир.) Мајке Гнусоба, која јаше на нашем Господу Звијери. Исциједићеш своју крв која је твој живот у златни пехар њеног блуда“. Да би се могао извести ритуал Граала, човек се мора одрећи свих својих добара (од материјалних до духовних):
„Поседујеш богатство; дај га онима који га требају, али не жуди за тим. Поседујеш здравље. убиј себе у жару самопредаје нашој Дами. Нека ти месо виси лабаво на костима, а твоје очи горе несавладивом жудњом према бесконачном и страшћу према Непознатој, која је изнад Знања проклетог. Посједујеш љубав; ишчупај мајку из свога срца и пљуни у лице свога оца. Нека твоја нога згази стомак твоје жене, и нека беба на њеним грудима постане плијен паса и лешинара. Јер ако то ти не урадиш својом вољом, тада ћемо то учинити Ми упркос твојој вољи. Тако ћеш стећи Сакрамент Граала у Капели Гнусоба. И пази! Ако кришом сачуваш и једну своју мисао, тада ћеш бити заувијек одбачен у бездан; и бићеш усамљен, једући животињски измет, ожалошћен у Дану – Буди – С – Нама“. Циљ је да човек постане мала гомила прашине коју ће ветар предати чувару Бездана, што ће донети блаженство „с оне стране добра и зла“… Порука је ова: „Ако учините само корак на овој Стази, мораћете неизбјежно доспјети до краја“.
Наравно, кроулијевци читају и друге наслове о магији и херметизму. „Магијска веза“ у боју за лето 1993. године препоручује им књиге на енглеском, пошто се билтен на енглеском и штампа: Дејвид Јуланси, „Порекло митраистичких мистерија“, Џорџ Лак, „Аркана Мунди / Магија и окултизам у грчком и римском свету,“ Роналд Хатон, „Паганске религије британских острва“, итд. Рецензент им нарочито усрдно препоручује књигу Јоана Кулијана, „Дрво гнозе. Гностичарска митологија од раног хришћанства до модерног нихилизма“. У делу се гностицизам прати од зоростријанства и манихејства, преко богумилства и катаризма до савремених нихилистичких мислилаца. „Они који се питају зашто телемити себе сматрају „гностичарима“ – увек повезано са антиномијским погледом на свет – наћи ће овде сугестиван материјал“, вели рецензент. Нараво, ту су и књиге о кундалини, енергији змије, о сексуалној јоги у Кини, и слично.
У ОТОу су врло битни степени кроз које се пролази.
Минервалски степен је нулти. На овом степену се препоручује одређена литература, као и извођење одговарајућих обреда и пракси. То су: медитација о првом парадоксу филозофије, присуствовања гностичким мисама, извођење тзв. „воље“ (о њој касније), вођење магијског дневника и медитација на неке тароткарте. За „идење даље“ се тражи апсолутно прихватање Књиге закона, одлука о даљем напредовању, црна одора у тау облику и (последње, али не најмање битно!) плаћање својих обавеза и цена иницијације. (Паре, па „духовност“!)
Једно од питања које се почетнику поставља је да ли је спреман да са редом одржава везу целог живота. (Ако није, може да настрада, јер су издаје виших иницијација кажњиве смрћу.) Настојава се да минервал присуствује гностичкој миси и да чита „Либер ресх“, књигу која описује идолопоклонство сунцу „као извору луче и живота на земљи“. Почетнику се објашњава да „Чини шта ти је воља“ не значи „Чини шта ти се свиђа“, него да је реч о проналаску своје праве воље, која, у ствари, јесте вршење воље демона (с обзиром на то да Кроули тврди да је реч о греху ограничење, јер на телемитском путу нема греха!) Све је дозвољено – тако се стиже до „динамичке нирване“. Љубав коју заговарају телемити је „смела, снажна, чак оргијастична“ – то јест, у питању су сви могући видови иживљавања сексуалних изопачености ради „динамичке нирване“. Кроули је ради магијских циљева мастурбирао, имао хомосексуалне сношаје, употребљавао нечисту крв женских месечних циклуса. Све ово је препоручено и својим следбеницима. За оне чија воља не стреми резултату „сваки пут је савршен“, каже он. Кроулијева заповест почетнику и свима осталима је: „Буди јак, о човече! Жуди, уживај у свим стварима чула и усхита и не бој се да ће те се и који Бог одрећи због тога“. (Славински, велики љубитељ Кроулија, сматра да је он тиме ставио тачку на „патерналистичке религије“, то јест на Хришћанство, веру у Бога – Љубећег Оца, чији синови и кћери из љубави врше Божију вољу.)
Минервалу се такође саветује да нипошто не сме допустити било коме да га спречава на путу ка „вишој синтези Истине“; ономе ко се супротставља телемити овај се мора одупрети „непобедивом жестином и силином“, која, као што видимо из кроулијевске LIBER LXXVII, може да постане убилачка. Јер, човек „има право да убије оне који му ограничавају права“ на вршење Воље. Минервалу се неумољиво саопштава да нема греха, и да не постоји морална одговорност, јер је ово мистички пут на коме се стиже „са оне стране добра и зла“. Не треба одбијати жену, ако она хоће, нити се треба либити да је напустиш, ако ти је „огадила“ (тако је, наравно, радио Кроули). Што се тиче милосрђа, ево шта поручује „Студијски водич за степен минервала“: „Ми немамо ништа са одбаченима и неспособнима: нека умру у својој беди. Јер они не осећају. Сажаљење је мана краљева: згазите бедне и слабе: то је закон снажних: то је наш закон и радост света“. Свом „изабраном народу“ сатана, пеко Кроулија, обећава ово: „Сакупљаћете добра и обиље жена и пикантности; носићете скупоцене драгуље; надвисићете народе земље у сјају и поносу; али увек волећи мене, и тако ћете доћи мојој радости“. Кроулијевци не крију да им је циљ да законе свих држава доведу у склад са Законима Телеме, то јест до основнога: „Чини оно што хоћеш…“ На крају, телемити тврде да се залажу за борбу против криминала и еколошку заштиту шума (!) Као узорног владара, истичу египатског султана Саладина, у чије време је постигнут мир између крсташа и мухамеданаца, да би, пошто су крсташи прекршили споразум о миру, Саладин заратио против њих и освојио Јерусалим, прогнавши хришћане из Свете Земље. Не треба заборавити да се сматра како су темплари (поклоници Бафомета, витешки ред крсташа – фратара који су се окренули сатанизму) од мухамеданаца учили своје гностичке доктрине; Саладин вероватно има везе са тим, па га кроулијевци величају као Посвећеника.
После минервала, долази први степен, на коме се, између осталог, препоручује иницијанту да пише и говори у јавности, ради уметничка дела, као и да се учлани у камп, ложу или оазу. Врло им је битно ширење сатанизма, па и преко уметности. (Рецимо, напишете роман у коме пропагирате тороткарте, омиљено магијско средство Алистера Кроулија.) На другом степену, треба учествовати у групним ритуалима и стварати своје ритуале, као и бавити се алхемијом, кабалом, јогом, астрологијом, итд. Мора се помоћи ОТОу вршењем задатака од непосредне користи за исти.
Један од најважнијих личних ритуала је „воља“. Она се изводи најмање једном дневно, пре главног оброка: „Шта је твоја воља? Моја воља је да једем и пијем. С којим циљем? Да тиме оснажим своје тело. У ком циљу? Да могу изести Велико Дело. Љубав је закон, љубав под вољом. Почнимо“. Понављање таквих речи сваки дан јесте својеврсна аутохипноза, чији је циљ брисање емоционалног кода личности и претварање исте у демонску машинерију телемитског лудила.
Иницијације су такође врло важне. На првом степену, иницијација се представља као нови излазак из материце („зденца“), после чега иницијант бива приведен „Саладину“ (подсећање на средњевековне темпларе.) Ево како то изгледа:
Саладин: „У имену тајног мајстора!“
(Поставља „Књигу закона“ на чело кандидата.)
Саладин: „У имену ОТО.“
(Саладин поставља диск на срце кандидата)
“ Проглашавам те човеком и братом.“
Затим се пресеца узица о врату, која симболизује пупчану врпцу. Не треба изгубити из вида да стављање ножа под грло представља јасну опомену: ако издаш ред и иницијацију, бићеш мртав. Овај емоционални шок се врло тешко заборавља.
На сваком степену, као и код масона, постоје одређени сигнали за распознавање – знак, стисак руке и реч. Они се користе у ритуалима и при узајамним контактима.
У храмовима где се изводе обреди постоје одређена, врло строга, правила, почев од забране свађе у оквиру храма, чак и ако су чланови у личном сукобу, преко враћања назад ако се на састанак закасни, до забране причања, смејања, шапутања у току ритуала, као и обавезне надокнаде ако се изазове штета у храмском простору.
Лудило се емоцијама пуни и преко обреда „освећања талисмана“. Један од тих обреда се састоји у замишљању велике светлосне кугле изнад талисмана, уз одређивање циља коме је исти посвећен. Затим се талисман додирне прстом умоченим у воду, пронесе кроз дим, у њега се дува и бива прскан сољу (вода, ватра, ваздух, земља), након чега се уображава како се светлосна кугла (представља космичку силу – акашу) спушта у талисман. После свега се на то кане кап маслиновог уља, крви, зноја и пљувачке, и носилац талисмана се труди да заборави да га има. Употреба сопствене крви врло је снажан мотив за индуковање суманутих стања „окултне мистике“. У кроулијевској „Фениксовој миси“, у коме се маг обраћа Рау (Сунцу), реже се обредним длетом по грудима и намаче у своју крв два колачића, после чега каже: „Овај хлеб једем. Овим заветом се кунем док пламтим молитвом: Не постоји милост: не постоји кривица: ово је закон: чини по својој вољи“, после чега урла „абрахадабра!“
Ритуалност кроулијеваца јако је привлачна за савременог инфантилца, који је пубертетски жељан моћи, и чија се душа надима од горде воље да се буде „изабраник“, члан „духовне елите“. Он у секти осећа да је битан, да мења судбину света, да изводи „Велико Дело“; тајанственост ритуала му ласка, као и ничеовска опијеност снагом и оргијастичношћу (типичан плод декаденције друштва и духа.) Непрестано извођење себе из подручја нормалних психичких стања у „екстазе“, убилачки презир према нижима и слабима, као и учење да можеш ликвидирати сваког ко те спречава да вршиш своју вољу, уз крвне жртве, сврстава ОТО у сатанистичке секте опасне како по своје чланове, тако и по околину. На несрећу, ови духовно болесни људи присутни су и код нас, и то у све већем броју. Треба помоћи и њима, лечећи их; треба помоћи и широј друштвеној заједници, спречавајући их да вршљају по свом нахођењу.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Детаљи жртвовања описани у „Магици“ тичу се поступка приликом убијања животиње (дете се овде не помиње, али се, као „најчистија жртва“, подразумева). По Кроулију, животињи треба или ножем пробости срце или јој пререзати гркљан.

2 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *