НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Савремени изазови и искушења » У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

 

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ
Од сајентологије до сатанизма
Православље и секте, књига IV
 

 
Уместо предговора
 
“ Пазите, дакле, добро како живите“ (Еф. 5, 15),
„јер противник ваш, ђаво, иде као лав који риче,
тражећи кога да прождере“ (1. Петр. 5, 8).
 
Ако би нас ко запитао да ли имамо непријатеље, ми бисмо потврдно одговорили и почели бисмо да бројимо људе који су нам нашкодили у служби, клеветали нас, или нам завидели, а тешко би нам дошло у глави да се сетимо свога исконског непријатеља – ћавола, који тражи да погуби не тело наше, него оно што је од свега скупље – душу (1. Петр. 5, 8).
Свети апостол Павле пише: „Наша борба (рат) није са телом и крвљу (није са људима), него са поглаварствима, са властима, са господарима таме овога света, са духовима злобе под небом“ (Еф. 6, 12). О, колико неравна борба нам предстоји! Ми – телесни, треба да се боримо са духовима. Та борба слична је оној каква бива измећу онога који види и слепца. Први убија мачем у само срце, а други маше мачем и бије ваздух. Духови су за нас невидљиви; како ћемо ми против њих управљати своје ударце? Духови су бесмртни, шта ћемо ми добити, ако успемо да их победимо? Они не једу, не пију, не спавају, а нама је и за време борбе потребно да једемо и да се одмарамо. Зли духови од Адама па до садашњег времена стоје на ратном попришту, а ми смо се скоро родили и брзо ћемо умрети; према томе, ми као војници, у сравњењу са њима, највеће смо незналице и неискусни, а они – ратоборци који су се одавно привикли и најискуснији.
Налазећи се у тако опасном положају, постојано у борби и под блиставим јатаганом (Еф. 6, 16) нашег најљућег врага – ђавола, који, слично птици грабљивици (Мар. 4, 4. 15) са висине осматра свој плен – нама је много потребно да најподробније познајемо нашег непријатеља, да бисмо се у свима околностима заштитили од њга. Не познајући ђавола, ми лако можемо да будемо удруштву и додиру с њим, не примећујући то, пошто ђаво може да узме лик светога анђела (2. Кор. 11, 14). То се, на пример, догодило са Јеврејима, који су себе називали синовима Божјим (Јов. 8, 41), а Исус Христос рекао им је да су они деца ђавола (Јов. 8, 44).
Због тога што „мудри овога света“ одбацују постојање ђавола, па је чак и међу хришћанима не мало таквих који као да заборављају да духови злобе постоје, постараћемо се, на основу Речи Божје и учења свете Цркве, да докажемо постојање ђавола, да откријемо лукавство страшних непријатеља – у циљу да уплашимо безбрижне и оне који се не брину за своје спасење; а с друге стране, да охрабримо све који очајавају због своје немоћи у борби са страшним непријатељима и укажемо оружје, помоћу којих ћемо моћи („огњене стреле лукавога да угасимо“ (Еф. 6, 17).

2 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *