НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Савремени изазови и искушења » У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

 

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ
Од сајентологије до сатанизма
Православље и секте, књига IV
 

 
ПРАВОСЛАВЉЕ И РЕЛИГИЈА „НОВОГ ДОБА“
 
Увод
 
У последње време на сцени друштвених догађаја све већу пажњу привлачи култни религијски покрет „Ново доба“ (Tће New Age).
Шта је „Ново доба“? На први поглед, тај покрет се занима питањима вере, исцелитељства, предсказивањем судбине и идејама реинкарнације. Али све те идеје нису ништа ново. Мада су се сличним питањима људи бавили вековима, овај покрет их користи много вештије и са више лукавства и обмане. Зато је нарочито опасан!
Број књижара „Новог доба“ у току последње деценије се удвостручио – сада их у САД има више од 3000! Појавиле су се радиостанице покрета „Новог доба“ и специјалне награде које се дају за музику тог покрета. Брокери на берзама усклађују своје делатности са астролошким прогнозама. Неки милионери имају личне гуруе који им дају савете. Корпорације организују семинаре о смањењу нервне напетости, при чему се користе концепцијама, методиком и вежбама „Новог века“, које треба да помогну администрацији компаније да ефективније конкурише на светском тржишту. Чак и војници САД изучавају војни потенцијал медитације и екстрасензорне перцепције да би их користили, на пример у случајевима када су заробљени од стране противника.
 
Шта је „Ново доба?
 
Можда је једна од најважнијих проповедница „Новог доба“ глумица Ширли Меклејн (Shirley McLaine). Тако је, на пример, у броју од 7. децембра 1987. „Тајм Магазина“ била вест о томе да је 1200 клијената платило свако по 300 долара да би могли да чују њено предавање. Уз умирујући звук кристалних звончића и жуборење поточића, она је своје нове придошлице уводила у медитацију на разне енергетске тачке тела. Говорила је: „Ви не можете ни замислити како много морате знати. Видите ли тај спољашњи мехурић беле светлости који вас прати? Он је део вас самих, он учествује у вама, то је део Бога који нисте знали… Бог – то је само осећај, а не реалност… Ви можете бити оно што желите да будете. Свако је – Бог, сатворац космоса, треба само проникнути у себе самог…“ Часопис „Тајм“ примећује да је Ширли Меклејн продала више од осам милиона примерака својих пет књига о „Новом добу“.
Ширли Меклејн такође тврди да под дејством психо-акупунктуре она може да општи са животињама, дрвећем и неким бићима које она назива „вишим суштаствима“. Зар то није запањујуће? Хиљаде људи, који учествују у популарним телевизијским емисијама, верују јој на реч, мада можда не би веровали неком другом… Такође, људи су спремни да слушају читаве гомиле композитора, певача и рок-група који поносно изјављују да су „новодопци“.
Боб Ларсон у својој књизи „Отворени одговори на питања Новог доба“ пише: „Покрет „Новог доба“ може се дефинисати као нова синкретистичка делатност различитих личности и организација које раде заједно, посвећена мистичком тумачењу стварности и коришћењу окултних метода ради повећања мистичке перцепције. У његовим радовима могуће је наћи и оне који траже метафизичко искуство, и напросто оне који желе да повећају своје умне способности. Покрет „Ново доба“ представља опасан социјални и духовни изазов човечанству. Та нарочита форма мистицизма већ је прожела област бизниса, образовања, психологије, медицине и религије“.
За идеологију „Новог доба“ прихвативе су било какве религиозне праксе, како год чудне и невероватне биле. Али у исто време „Ново доба“ агресивно пориче да је било која религија (хришћанство, на пример) истинита. На први поглед то изгледа као толеранција и прихватање свега. У пракси се показује као демонско лукавство и неискреност. Тај поглед на свет хришћанина, који веру у Исуса Христа исповеда као једини пут спасења, представља као нетрпељивог и пристрасног, те је стога и хришћанска вера неприхватива.
„Ново доба“ – то је религиозни покрет који се састоји од много група које деле нека општа полазишта, а у самој ствари су удаљене једна од друге.
Зашто је наједном букнула таква пажња у потрази за „својом унутрањом бити“, својом „унутарњом духовношћу“? Допустићу себи овакво тумачење.
Шездесетих и седамдесетих година „традиционалне цркве“ и организоване религије учествовале су у борби за грађанска права, у немирима на универзитетима, у вијетнамском рату. Осамдесете године донеле су благостање и стабилност на универзитете, у индустрију и армију, али су у исто време пред нас искрсла страдања земаља Трећег света. Постали смо сведоци конфликата, обарања законитих влада, револуција у Латинској и Јужној Америци, хватања талаца, тероризма, бесмислених бомбардовања невиних људи. Почетак ове деценије донео је пад Берлинског зида и распад Совјетског Савеза, а деведесете су карактеристичне по ратовима између народа који су до тада живели подносећи се узајамно, и огромним повећањем обима трговине наркотицима у целом свету.
Последица тога је да је све више људи почело да види себе како живе у веома бесмисленом свету. Одатле и потраге и стремљења ка дубљем смислу живота, који се тражи ван традиционалних конфесија. Тако се и јавља „Ново доба“, које треба да нас „спасе“. Али тај покрет није тако благотворан и хуман, како желе да нам га представе. Напротив, он је демонски, разоран и опасан! Једна од његових покретачких идеја је лажно учење о реинкарнацији.
 
Реинкарнација
 
Обучена у популарну екуменистичку терминологију, идеја реинкарнације, акцентирана очараношћу која окружује натприродне појаве, снажно захвата све класе америчког друштва.
Уче нас да је живот у самој ствари илузија. Ми смо оно што верујемо да јесмо. Бирамо хоћемо ли да живимо или ћемо умрети. Дужина живота зависи од нашег избора. Преко инкарнација узлазимо од нижих до виших нивоа значаја: неки људи стотинама година, стално се поново инкарнирајући.
Према недавној анкети Галуповог института, сада сваки трећи Американац верује у реинкарнацију или је одушевљен њеним перспективама. Песници, политичари, лекари, адвокати, професори и студенти универзитета на хиљаде напуштају традиционалне конфесије и обраћају се западним тумачењима источњачке паганске мисли.
Брзо ширење идеје реинкарнације у најбрже растућем религиозном покрету у САД на скривен начин потчињава људе, пошто је то само веровање, а не организована религија. Не постоји здање било чега што би се звало „Прва црква реинкарнације“ или „Богослужбена сала Новог Доба“. Све то постоји у скромнијим и суптилнијим видовима: у приватним становима, на пословним семинарима, у програмима за смањење стреса и расправама у школским установама. Пропагандисти „Новог доба“ који траже нове приврженике лако улазе у наше куће и продиру у нашу свест посредством поплаве литературе о реинкарнацији и путем средстава масовног информисања: на пример, телевизијски филмови и програми о оностраном свету, екстрасензорним енергијама и окултизму.
Теорија реинкарнације западног стила одбацује сеобу душа из једне форме живота у другу, како у то верују индуисти, и тврде да је душа већ изашла из области нижих животних форми и да се њено обитавање ограничава само на људска бића. То, наравно, чини реинкарнацију прихватљивијом за људе на Западу.
Перспектива многих живота мами оне који се боје ишчезнућа после смрти или се јеже на помисао о вечним мукама. Видите, „Ново доба“ тврди да нема греха, зла, осуде. На тај начин реинкарнација има спремно потрожачко тржиште, све оне који желе да објасне необјашњиво, избегавајући појам о награди и казни. За све који одбацују хришћанство и чак јереси које су из њега произашле, тај покрет је готов поглед на свет, са својим правилима доктринама и „послушањем“. Уз то, разматрања о прошлим животима могу бити јако узбудљива и забавна.
Највећу смућеност код приврженика реинкарнације у „Новом добу“ изазива сама Индија, у којој се та идеја јавила пре отприлике три хиљаде година. Неиздржива клима, неконтролисани пораст становништва, висока смртност, бескућништво и нељудско сиромаштво, све то руши саме принципе реинкарнације. Јасно је да у Индији нема ни трага „космичке истине“. Па ипак, амерички реинкарнационисти верују да је поседују.
 
Како се учвршћује вера у реинкарнацију?
 
На који начин се учвршћује вера у реинкарнацију? Саветују нам да пратимо космос и непрекидност живота у њему. На пример, зрно пада у земљу и умире да би се јавило у новој животној форми. Зато ми такође постојано узрастамо у нашем познавању односа са другима, са васионом и Богом. Господ и свети апостол Павле користе ову слику о зрну кад говоре о сеоби из овог живота на Небо, а не о реинкарнацији да би се живот наставио у овом свету!
„Библијски и философски центар Новог доба“ који се налази у граду Санта Моника у Калифорнији издао је шест томова тумачења Светог Писма толико богохулних, да их је просто немогуће анализирати (занимљиво је приметити да су та тумачења слична тумачењима савремених руских тоталитарних секти, какав је, рецимо, „Бело братство“, нап. ред. )
Учење „Новог доба“ лукаво тврди да је све до почетка IV века Хришћанска Црква учила о реинкарнацији као о догмату. При том се тврди да је Први васељенски сабор 325. године у Никеји тобож гласао за укланање идеје о реинкарнацији из
Библије (сетимо се да је Први сабор заштитио и потврдио Божанственост Христову, а никаквом реинкарнацијом, чија идеја у Хришћанству није ни постојала, сабор се није бавио.) „Новодопци“ тврде да име „Христос“ може да се односи на било ког човека, који достигне узвишену свест и, самим тим, добија божански статус. Они говоре да су Ганди, Мухамед, Буда и Исус били тзв. аватари, то јест богови који су на земљу сишли у људским телима. Зато је сваки од њих тобож био „Христос“. У општем систему „Новог доба“ Исус Христос се не сматра Сином Божјим, него само једним од просветљених и реинкарнираних духова, међу многима који су му претходили и били после Њега.
 
Популарност „Новог доба“
 
Зашто ширење „Новог доба“ постиже такав успех? Зато што доноси учење које прија човечанству: „Морамо се ослободити од ниског вредновања самих себе. Морамо се ослободити материјалистичког начина мишљења и реализовати наш мистички потенцијал путем самопознања и више свесности“.
Морал Новог доба је запетљана смеса неповезаних идеја и феномена. Све је од смрти и нових рођења, од медијума и исцелитеља, од паранормалног и метафизичког, од реалности и илузије, од Светог Писма и легенди, од прошлих живота до будућих ваплоћења. Кажу нам да смо дужни да „испразнимо“ себе од ограничавајућих нас тела и да тражимо Бога. Кад испразнимо себе, наћићемо бога у себи, јер смо ми такође богови. Одатле формуле типа: „Ја сам бог. Ви сте богови. Ми смо богови. Они су богови“.
 
Православни одговор на учење „Новог доба“
 
Прво, треба прихватити савет пророка Исаије: „И ако вам реку: питајте врачаре и гатаре, који шапћу и мрмљају, реците: не треба ли да народ пита за Бога својега? Или ће питати мртве место живијех?“ (Ис. 8, 19). Упућујући пророка Мојсеја Бог вели: „Не обраћајте се врачарима и гатарима нити их питајте да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш“ (Левитска 19, 31). Живот уопште није илузија. Представе наших жеља не стварају нашу сопствену стварност. Истина није релативна, него је Богом дана. Господ Исус Христос је рекао: “ Ја сам пут, истина и живот: нико не може доћи Оцу до кроз Мене“ (Јн. 14, 6).
Реалност није просто оно што ми себи представљамо, то је реалност разумног, промислитељног Бога Творца, који нас је створио по Своме лику и подобију (Пост. 1, 26). Бог Библије је – љубвеобилан, промислитељ и праведан. Он не збуњује илузијама и не крије се иза релативности. Он нама говори преко својих пророка, мученика, светаца, кроз Свето Писмо, Предање, догмате Цркве и богослужење. Бог није равнодушан према злу као да оно не постоји. Зар Господ није рекао у својој молитви: „но избави нас од злога“ (Мт. 6, 13)?
Бог нас не напушта нити оставља саме да покушавамо да достигнемо јединство са Њим залудним напорима самопросветљења. „Јер Бог тако завоље свијет да је Сина Својега Јединороднога дао, да сваки који вјерује у Њега не погине, него да има живот вјечни“ (Јн. 3, 16). Бог Отац је осмислио план нашег спасења. Бог Син је дошао у свет да нам открије тај план спасења и затим се телом вазнео на небо да би се вратио да о Страшном суду суди живима и мртвима. Дух Свети нам се јавио, остварујући план спасења, откривен Сином и промишљен Оцем. Бог нас не сматра тако недовршенима да би нас слао у свет опет и опет све док се не усавршимо! Бог нас не осуђује да слепо тражимо светлост у тами. Господ вели: „Ја сам светлост свету“ (Јн. 8, 12).
Исус Христос, савечан са Оцем и Светим Духом, ваплотивши Се, како исповедамо у „Символу вере“ „ради нас људи и ради нашег спасења“, сишао је са небеса, био распет, васкрсао и узишао на небеса. Он је све то учинио једном и заувек. И Он је нама понудио да будемо са Њим на небесима после уснућа и напуштања овог живота. Господ Исус Христос није неко духовно биће, које просто обитава у телу земне стварности. Новодопци Исуса Христа који је живео у телу сматрају историјском личношћу али не знају за Његово Божанство као Христа Спаситеља, као Искупитеља и Јединородног Сина и Логоса Очевог (Јн. 1, 14).
 
Покрет „Новог доба“ је демонски покрет
 
За православне Хришћане покрет „Новог доба“ је демонски. „Ново доба“ сатану не сматра великим варалицом, који је отпао од Бога. “ А Он им рече: видјех сатану гдје паде с неба као муња“ (Лк. 10,18). Зато следбеници те религије (а то је управо религија) не прихватају нити могу прихватити да сатана има себи подвлашћене духове који настоје да нас обману уверивши нас да ако се „испразнимо“ налазимо унутрашњи мир. Као што вели апостол Павле:
„Обуците се у свеоружје Божје, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога, јер не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварстава, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју“ (Еф. 6, 1112).
„Пазите да вас ко не обмане философијом и празном пријеваром, по предању људском, по науци свијета, а не по Христу“ (Кол. 2, 8).
И „тада ће се јавити безаконик, којега ће Господ Исус убити духом уста Својих и уништити појавом Свога присуства; онога је долазак по дејству сатанину са сваком силом и знацима и чудесима лажним, и са свакм пријеваром неправде међу онима који пропадају, зато што не примише љубав истине да би се спасли. И зато ће им Бог послати силу обмане, да вјерују лажи; да буду осуђени сви који не вјероваше истини, него завољеше неправду“ (2. Сол. 2, 812).
Исус Христос је посредник наш пред Оцем. Зато апостол Павле пише младом епископу Тимотеју: „Јер један је Бог, један и посредник између Бога и људи, човјек Исус Христос“ (1. Тим. 2, 5). Православна Црква одбацује медијуминизам не зато што нема духова, који могу да уђу у земаљски свет, него управо зато што они желе да упадну у наш свет, да њиме завладају да би нас тако обманули у вези са нашим пореклом, циљем постојања и назначењем као деце Божје.
 
Молитва за изгон демона приликом крштавања
 
У чину православног Крштења свештеник изгони сатану и сву његову демонску војску речима: „Господе Боже Истине… уклони од њега ону стару обману… Изаганај из њега сваког лукавог и нечистог духа, који се крије и гнезди у срцу његовом“. Молитва за оглашене допуњава се и заклињањима: „Ђаволе, побој се Бога Који седи на Херувимима и надгледа бездане… Теби свазлом, и нечистом, и прљавом, и одвратном, и туђем духу запрећујем силом Исуса Христа, Који има сву власт на небу и на земљи, који је рекао глувом и немом демону: Изиђи из човека и више не улази у њега!… Уплаши се, изиђи, и одступи од створења овог! И немој се враћати, нити скривати у њему, ни ноћу ни дању, ни у поноћ ни у подне, него отиди у свој тартар, све до одређеног великог Судњег дана!“
Ко се одрекне тог крштења призива натраг сатанске духове.
Свати апостол Јован Богослов у својој посланици пише: „Љубљени, не вјерујте сваком духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изишли у свијет“ (1. Јованова, 4, 1). Како можемо проверити духове „Новог доба“? Сетите се како је Господ послао Своје апостоле да проповедају (Мт. 16, 1517), поучавају и изгоне демоне? Кад су се вратили да поднесу извештај о томе шта су видели и учинили, Господ их је питао: „Шта људи говоре: Ко сам Ја?“ Сећате ли се одговора апостола Петра? „Ти си Христос, Син Бога Живога“. Ето вам провере: питајте новодопце: „Шта ви мислите, ко је Господ?“
 
Свет је занет играма са сатаном
 
Америка, а скупа са њом и свет, занели су се општењем са сатаном и дусима. Медијуме зову и на пословне сусрете и на журке ради забаве. Зову их да воде сеансе за смањење стреса, на семинаре за медитацију, различите програме људи свих узраста и свих нивоа друштва. Чак их позивају да обављају своје активности у колеџима и школама. На пример, ученике првих разреда уче да се опуштају путем музике која делује на подсвест.
Кад то не би било ништа више од забаве и играрије, не више од средства за опуштање и умирење, не би било разлога за бригу због онога шта људи чине са својим слободним временом. Али то прелази границе забаве управо зато што учесници оваквих делатности постају судеоници демонског света. Зато нам апостол Петар поручује: „Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере“ (1. Петр. 5, 8).
Најстрашније од свега је то што будућност света, нашу децу, лове мрежама „Новог доба“. Библија и молитва су уклоњене из државних школа и замењене трансценденталном медитацијом, јогом, „холистичким мишљењем“ и „претумачивањем вредности“. У све већем броју школа ученике поучавају да уче окултизам, учествују у окултним играма, добијају езотеричка знања помоћу хороскопа и спиритизма. Децу подстичу да састављају сопствене хороскопе и астролошке графиконе. Дају им окултне играчке, приказују им окултне филмове и нуде окултне књиге. Ако родитељи и Црква детету нису усадили појмове хришћанског морала и вредности, оно ће знати много више о окултизму, него о Богу. Не треба ни рећи да се деца на тај начин играју ватром, коју нису у стању да надзиру ни они, ни њихови учитељи.
Новодопци нас уверавају да можемо постати богови! То је управо оно што је змија рекла Адаму и Еви у рају. Управо то су желели да постигну зидари Куле вавилонске. Чим себе човек на тај начин обоготвори, од тог часа више нема никаквог морала ни етичког апсолута. Таква настојања су поуздан рецепт за стварање моралне и етичке анархије! Чините све што хоћете, кад хоћете и како хоћете! Нарочито у „Ново доба“ привлаче обманом да „нико не може да изгуби“, како нас убеђују проповедици тог покрета. Разуме се, многи у то верују.
„Ново доба“ и теорија реинкарнације – то је само вршак леденог брега. Опасност је много већа него у случају јављања новог погледа на свет или религиозног правца. У питању је – вечни живот или вечна смрт.
Свети апостол Павле нас крепи оваквим речима: “ Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?/…/ Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије која је у Христу Исусу Господу нашем“ (Рим. 35 – 39)
 
Свештеник Георгије
(Грчка православна архиепископија, град Сент Луис, САД)
 
Изворници:
Е. La Gard Smith: „Out on a Broken Limb“, Harvest House Publisћеrs, Eugene, Oregon.
Teће Marrs, „Dark Secrets of tће New Age“, C. B. Crossway Books, Westcћеster, Illinois.
Dave Hunt and T. A. Mc. Mahon: „America: tће Sorcerers New Apprentice“, Harvest House Press, Eugene, Oregon.
Douglas R. Groothius, „Unmasking tће New Age“, Inter Varsitv Press, Downers Grove, Illinois.
Bob Larson, „Streight Answers on tће New Age“, Thomas Nelson Publisћеrs, Nashville, TN.

2 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *