НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Савремени изазови и искушења » У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

 

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ
Од сајентологије до сатанизма
Православље и секте, књига IV
 

 
МУНОВА УНИФИКАЦИОНА ЦРКВА
 
Званична доктрина „Мунове унификационе цркве“ изнета је у две књиге – „Објашњење Принципа“ – (Сеул, 1957.) и „Тумачење Принципа“ (Сеул, 1966). По доктрини, Принцип је учење које је Сунг Мен Муну предао сам Бог. Мун је носилац највишег откривења; његова религијска реформација је последња, и све конфесије ћe се ујединити у њему као у месији, да би се успоставило „Царство Божје на земљи“.
По учењу Принципа, Бог је првоузрочник свега што постоји, али изнад њега су још две силе којима се он „покорава“: Сунг Санг и Хјун Санг. Сунг Санг је позитивно мушко начело, а Хјун Санг негативно, женско. Ове идеје је Мун позајмио из старокинеске мистике.
Муновци размишљају у духу сексуалне мистике. Према њима, „Бог“ је муж жене, која је Материја. Из „брака“ Бога и творевине родили су се Адам и Ева, кроз које је Бог хтео да упозна „срећу и радост“. Адам и Ева су од Бога отпали, и сада човек Богу може донети и срећу и тугу, а дужан је да му доноси само срећу. Муновци су ту да ситуацију „исправе“ и учине Бога „срећним“, једном заувек. Пошто је „Бог – мушкарац“, а „материја – жена“ (њихови односи су слични односима Сунг Санга и Хјун Санга), „Свети Дух“ је „друга Ева“. Христос је био на земљи, и донео „духовно спасење“, али није успео да уништи првородни грех, што може да учини само Мун, и то стварањем „идеалне породице“. Христос је, каже Мун, „погрешио“, пошто се није женио, и зато га је сатана “ онемогућио“ да уради оно што је требало; пошто су Мун, његова жена и деца – „идеална породица“, Мун тврди да је он значајнији од Христа. Христове речи о Другом доласку, сматра овај „учитељ мудрости“, односе се управо на самог Муна. Принцип учи да је Мун други Христ и трећи Адам. Он каже: „Смирујући себе пред Муном, служећи Муну, повинујући се Муну и волећи Муна, достижемо спасење кроз њега“. Спасење се схвата као власт над сатаном у материјалном свету. После овога, човек постаје „идеална индивидуа“ настају идеалне породице, идеалне нације, идеалан свет. Једини метод је потпуно покоравање Муну и његовој организацији. Коначни чин спасења биће остварен после Трећег светског рата, кад ће настати идеални мир „космичке идеологије“. Мун вели: „Нама је потребна нова идеологија, способна да уједини све религије и све идеологије, које су присутне у свету“.
Унификациона црква има такву идеологију: клањај се Муну, служи Муну и бићеш срећан!
 
Ко је Мун?
 
Рођен је 6. јануара 1920. године у Кореји. Бавио се спиритизмом и припадао некој езотеричкој групи која је чекала крај света. После рата разрадио је свој религиозни систем. Познати истраживач секти Волтер Мартин у својој књизи „Царство култова“ каже да је Муну три пута суђено: због сексуалних изопачености, двојеженства и неплаћања пореза. Ожењен је четврти пут и има дванаесторо деце.
Црква унификације устројена је по чисто војничком принципу субординације. Државни закони се игноришу, а живот у секти регулише се унутрашњим правилима. Новац у Унификационој цркви игра огромну улогу, и то у мистичком смислу. По Муновом учењу, Христос није успео да победи сатану зато што није створио породицу и није прихватио земаљску власт. Грешио је и у томе што се није обраћао богатим људима свог времена, који би омогућили Њему да постане цар јудејски и уништи Римску империју, која је била средиште сатанских сила. Мун ће то исправити. Ево на који начин (сам каже): „Сатанским светом управљају бизнисмени; то значи да Бог мора послати свог супербизнисмена. Месија мора бити богатији од свих“.
Мун има за циљ достизање такве финансијске моћи која ће му омогућити стварање светског теократског друштва. Сфера Мунове економске делатности прилично је широка: трговина корејским женшеном, риболов, индустрија хране, банке, хотели, средства масовне информације, индустрија оружја. Радници његових фабрика су следбеници секте, који све чине да би угодили Муну: робовска радна снага доноси му, заиста, огромне приходе.
Младићи и девојке живе у одвојеним собама, али у истом стану. Нису забрањени само интимни односи, него и најмање показивање знакова симпатије. Нарушавање овог принципа се најстроже кажњава. Малопомало, секташи се претварају у бесполна бића. Јавља се нервоза, депресија, осећање утучености и деперсонализованости, немогућност критичког размишљања.
После три године живљења у својству „фандрајзера“, у условима деперсонализације и андрогиности, настаје нова личност, која живи у складу с Муновим учењем. Тада се добија дозвола за брак, који подразумева рађање деце – нових Мунових војника. Није случајно да је једна од омиљених песама ових несрећних робова „Песма војника Принципа“.
У свету, сматра се, има око 2 милиона Мунових следбеника (мада они тврде да их је седам милиона.) Брачни парови се бирају преко компјутера, и то су младић и девојка из разних земаља, који се уопште ни не познају пре ступања у брак. Кад се брак оствари, супружници се шаљу на мисионарење у трећу земљу. Читав околни свет се тумачи као плод дејства сатане, и нешто од чега се мора бежати. Мунизам се бори против независности држава, и циљ му је претварање људи у безличне робове будуће универзалне теократије.
Мун има огромне паре. У Русији је подмитио чиновнике Министарства образовања, које је 1993/94. школске године у петербуршке школе (укупно 80!) увело као обавезну књигу „Мој свет и ја“, која је у ствари, препричавање Муновог „Принципа“…
 
Шта стоји иза овог лудила?
 
Куда оно води?
 
Нека читалац закључи на основу заклетве Мунових следбеника:
„Од личности, Породице, Друштва, Нације, Света и Космоса који су спремни да окруже нашег Оца – извориште мира, cpeћe, слободе, свих идеала ми ћемо створити идеални свет једног срца у једном телу… Постаћу прави син (кћи) враћајући нашем Оцу радост и задовољство… То је моја заклетва“…
Идеологија Унификационе цркве сугерише следбенику да је свет могуће искупити само новцем. 1964. године, Мун је основао специјални Фонд Искупљења објаснивши да „пали људи“ јесу дужници Божји, пошто је Јуда продао Христа за 30 сребрњака. Сваки члан секте мора да даје новчане прилоге Фонду Искупљења да би се „дуг“ Богу „отплатио“. Кад даје новац, муновац треба да је пун скрушености и покајања. Сваки новообраћени мора да створи одређену „финансијску основу“ да би добио Мунов благослов. Ради тога, он мора проћи курс сиротовања и „fundraising“-а (муновски термин; значи, буквално, „повећање фондова“), које се састоји у продавању сувенирчића и слика на библијске теме, израђених у Кореји. „Фандрајзинг“ траје најмање три године, и тек после тога човек има право да се жени и да постане мисионар (то јест, ако је женско, да се уда и да постане мисионарка.)
Фандрајзери живе у групама по – за то – специјално опремљеним становима. Фандрајзере васпитавају командири. Они руководе комплексом сложених психотехничких вежби, чији је циљ измена следбеникове свести, као и сабирањем новца. У Русији је прва група фандрајзера почела да дејствује у Петрограду 1993. Сада их у граду на Неви има око стотину, и сви раде под командом јапанских командира, од 12 до 14 часова дневно. За дан, фандрајзер зарађује 150.000 рубаља.
Новообраћени стално живи у муновском центру. Не посећује породицу, напушта школу. Усваја да ће редовно испуњавати следеће обавезе: молитву, медитацију, пост и скупљање новца. На почетку, он сам себи одређује обим обавеза, са задатком да сваки дан учини нешто више. На крају, он нема времена да мисли, и потпуно се посвећује просјачењу за секту. Пошто обавезе стално расту, јавља се комплекс кривице пред „Правим Оцем“, Муном, јер се обавезе не дају испунити. Кад нови члан секте о свом осећању кривице каже командиру, он му нуди „добровољне казне“: хладни туш у трајању од 20 минута, три дана неспавања или седам дана потпуног гладовања.
 
***
 
Како православни могу схватити појаву Муна?
 
Очито је да све почиње од његове самообмане, од прихватања демонских појава као “ Божјег откривења“, што је било плод бављења спиритизмом. Младом Јонг Мјунг Муну (Блистави Змај Мун) неки дух се јавио у његовој 16. години, и представио се као „Христ“, позивајући младића да настави оно дело које Исус, тобож, није успео да заврши. Изучавајући Библију и размишљајући у стању духовне оболелости, Мун је, док је похађао школу у Јапану, полако формулисао свој верски систем, касније изнесен у књизи „Божански Принцип“. После II светског рата, у Северној Кореји придружио се једној групи пентекосталаца, која је веровала у скори долазак Месије на земљу, као и у то да ће Кореја бити Нови Јерусалим у коме ће се Месија јавити свету. Мун је та два става прихватио и унео их у свој „Божански Принцип“. 1945. Мун је имао откривење о почетку Унификационе цркве. У књизи објављеној у Вашингтону 1964. под насловом: „Порука светској унификационој породици“, Мун тај догађај описује овако: „После девет година трагања и борбе, истина Божја предата је у његове (Мунове) руке. У том часу, он је постао неприкосновени победник неба и земље. Читав духовни свет му се поклонио на тај дан победе, јер он није само потпуно ослободио себе од оптужби сатане, него је био, од тада, кадар да сатану оптужи код Бога. Сатана му се тотално предао тог дана, јер је он себе уздигао у положај Божјег истинског сина. Оружје за покоравање сатане тада је постало доступно читавом човечанству“.
Суманута гордост, лишена било каквог додира са стварношћу, основа је Муновог „откривења“. Из Житија светих православни знају колико су демонским силама омиљени људи који себе сматрају за нешто велико, и који желе да им Бог „јави“ неку „апсолутну истину“. Мун је пристао да га ђаво вуче за нос, и 1946. променио је своје име у Сун Мјунг Мун („Блиставо Сунце и Месец“), да би означио преображај себе у „Божјег сина“.
Комунисти који су хапсили Муна два пута у току наредне три године оптуживали су га не због вере, него због бигамије. Пошто је пуштен из затвора, Мун се пребацује у Јужну Кореју, где, у Сеулу, 1954. године оснива „Друштво Светог Духа за унификацију светског хришћанства“, то јест, сопствену „цркву“. Године 1955. корејанске власти га хапсе због сексуалних изопачености. Џејмс Бјорнстад је у својој књизи „Сун Мјунг Мун и Унификациона црква“, објављеној у Минеаполису 1984, забележио сведочанство једног од дугогодишњих Мунових следбеника: „Сасвим је могуће да су сексуални ритуали били део ране цркве у Кореји. Пошто је првородни грех ушао у свет преко жениног (Евиног) односа са Луцифером, преко кога је она усвојила његове лоше особине, сасвим је логично да обртање овог, женин однос са савршеним човеком преко кога она може добити савршене особине истог, значи укидање првородног греха. То значи да, као што је Адам примио лоше особине Сатане од Еве током сексуалног односа, мушкарац може добити савршене особине кроз однос са женом“.
Мунова моћ у Кореји је расла због његовог ангажовања у антикомунистичкој кампањи власти. Он почиње да улази у САД 1972. године. Преко прилога својих следбеника ствара огроман мисионарски фонд, који, у виду депозита, ставља на чување у Рокфелерову Чејс Менхетн Банку. Унификациона црква бива регистрована у САД. После дугогодишњег праћења његовог рада у Америци, 1983. године Мун бива изведен на суд и добија 18 месеци затвора због неплаћања пореза. Његови следбеници то доживљавају као „мучеништво због вере“. По изласку са робије, Мун наставља да умножава своје богатство и сматра се да је тежак око 15 милиона долара.
Тако „богати месија“ верује да усрећује човечанство.
Један од најбољих начина за упознавање нечијег учења је ослушкивања онога што сам учитељ поручује. Ова Мунова учења била су упућена његовим следбеницима, штоно реч, „у четири ока“. Објавио их је часопис „Тајм“ од 14. јуна 1976. године. Ево Мунових размишљања на разне теме.
 
О религији
 
„1. Он (Бог) живи у мени, и ја сам његово ваплоћење. Читав свет је у мојој руци, и ја ћу освојити и потчинити свет.
Бог сада уклања Хришћанство у читавом свету, и успоставља нову религију, Унификациону цркву. Сви Хришћани света осуђени су на то да буду апсорбовани у нашем покрету. Било је много светаца, пророка и религијских вођа… у прошлости… Учитељ који је овде већи је од свих ових људи и од Исуса Христа лично.
Као Хришћани, молимо се у Име Оца и Сина и Светога Духа. Сад треба да се молимо у име Правих Родитеља (Муна и његове жене, нап. прир.). Док год се наша мисија са Хришћанском црквом не оконча, морамо цитирати Библију и објашњавати је Божанским Принципом. Пошто примимо наслеђе Хришћана, бићемо слободни да поучавамо без Библије.
5. … Предуго је свет био против нас и ништа се није дешавало. Сад, кад је против нас, добиће казну. Од овог часа, свака организација која је против Унификационе цркве ће постепено пропадати или ће се драстично рушити и нестајати. Многи од оних који су против нашег покрета помреће.
 
О политици
 
1. У средњем веку морали су да одвоје државу од религиозног поља, јер су у то доба људи били искварени. Али кад наступи наше доба, морамо имати једну аутоматску теократију да би владала светом. Зато не смемо одвајати политичко поље од религијског… Одвајање религије и политике је оно што сатана највише воли…
Ако, на крају крајева, можемо манипулисати са седам нација, бићемо кадри да потчинимо цео свет; САД, Енглеска, Француска, Немачка, Совјетска Русија и, можда, Кореја и Јапан. На Божјој страни, Кореја, Јапан, Америка, Енглеска, Француска, Немачка и Италија, управо су земље на које рачунам у задобијању читавог света.
Имаћемо снажан светски покрет. Зато морамо имати снажну светску организацију.
 
О економији
 
1. На економском плану, морамо зарађивати новац преко наших трговинских агенција у многим нацијама, сабирати паре и основати једну међународну банку, тако да би готовина могла стално да притиче.
 
Стратегија секте
 
Они који праве политику у позадини јесу професори. Мада они такође представљају културно поље, оно што нам треба више од било чега другог су стручњаци на научном пољу – на политичким, културним и привредним пољима. То је разлог због кога смо прошлог месеца 1972, нап. прев.) у Европи отворили „Конференцију удружених научника“. Следећи пут ћемо имати „Конференцију удружених привредника“, и, после свега, „Светску политичку конференцију“. Преко нашег организовања „Светске професорске асоцијације“ имаћемо људе у свим областима који ће доћи да нам се придруже… У скорој будућности ћемо сигурно утицати на политику у читавом свету. Да би то било ефективно, морамо имати своје добре универзитете. Морамо установити универзитет у најмање седам држава – Кореји, Јапану, Америци, Великој Британији, Француској, Италији и Немачкој.
После тога, ради постизања нечег више од онога што професори могу постићи утичући на политику држава, радићемо директно са оним људима који, под сваком владом, сада праве политику – конгресменима, сенаторима и члановима парламента – стварајући „Светско удружење конгресмена“. Напорно радимо на томе у Јапану.
3. Памтите да ништа не смете говорити у политичким терминима. Морате рећи: „Нас се не тиче политика. Ми ово не радимо из политичких, нгео из хуманитарних разлога“.
 
Будућност пројекта
 
1. Долази време када ће, без икаквог мог захтева у том правцу, моје речи служити скоро као закон. Ако затражим нешто, то ће бити учињено. Ако нешто не желим, то неће бити учињено. Ако препоручим извесног амбасадора за извесну земљу, и посетим ту земљу и канцеларију тог амбасадора, он ће ме дочекати са црвеним тепихом.
 
Размишљања о браку и породици
 
1. Ако вас неко пита: „Зашто сте рођени?“, одговор је: Женско: „Рођена сам због мушкарца и због Бога“. Мушко: „Рођен сам због жене и због Бога“.
Рођени сте у сатанској наследној линији… У часу кад примате благослов од Правих Родитеља (господина и госпође Мун) велики је час кад ваши окови који вас везују за сатанску линију пуцају и ви постајете део небеске линије. („Дан Правих родитеља из историјске перспективе“, 18. април 1978.)
Немојте мислити да ћете Божји и Очев благослов стећи по ниској цени. Морате да потврдите свој благослов, иначе вас чека вечна казна“ („Божји дан“, 1. јануар 1987.)
Мушко које је лепше у горњем делу лица мора се оженити женским које је лепше у доњем делу лица, тако да би деца могла да наследе оно што је најбоље од обоје. Можете замислити како дубоко морам да размишљам у сваком случају. Читава нација и чак свет могу бити под великим утицајем с обзиром на начин на који се ви жените и удајете. Да ли ће свет напредовати или назадовати, умногоме зависи од успостављања добро заснованих бракова.“
 
Мун и политика
 
САД су, упркос чињеници да је Мун осуђиован због утаје пореза, овог „месију“ радо примиле, са обзиром на чињеницу да је дотични уложио велике паре у борбу против комунизма, представљајући се као вођа конзервативних снага. У спису „Унификација отаџбине“ (1. јануар 1987. године), Мун отворено каже: „Комунизам ће морати да оде, или ако не оде сам, ми ћемо га истребити“. У истом тексту, Мун изражава сумњу у амерички политички систем и вели: „Морамо радити на томе да постанемо утицајно тело у Америци. Не можемо веровати Републиканској ни Демократској партији, јер ће оне постати плен комунизма“. Муновци најављују време у коме ће председнички кандидати морати да имају благослов „Оца“ Муна. Да ту нешто има, показује Мунова изјава из 1988. године: „Сада је наша фондација толико јака да пуковник Пак (Мунова десна рука, нап. прир.), може лако да се сретне са Џорџом Бушом или председником Реганом. 1982. они су знали од кога су примили помоћ у председничкој кампањи. Сад Буш пита: „Могу ли добити нешто помоћи?“ Али пошто је Отац помогао председнику Регану, а овај није испунио обећања, Отац је рекао Џорџу Бушу: „Не!… Док год не испуниш одређене услове!“
Занимљива је и чињеница да Мун у Француској снажно подржава паганског десничара Ле Пена. У току предизборне кампање 1988. године, француски муновци су делили Ле Пенове књижице, фотосе и лепили његове плакате. Веза између Муна и Ле Пена постала је очита 1984, кад се на Ле Пеновој листи за Европске изборе појавио М. Пордеа, пофранцужени Румун, који је добротвор Унификационе цркве и чест говорник на њиховим скуповима. На изборима 1988. године, један од главних муноваца Француске, Реми Бланшар, који је својевремено био на суду због утаје пореза, учествовао је као кандидат, уз муновца Пјера Кејра, на листи Ле Пеновог Националног фронта. Мун Ле Пена подржава уздајући се у чињеницу да је његов покрет, са слоганом „Француска Французима“, најјачи десни покрет у политици Европе. (Сви подаци о овоме преузети су из летњег броја часописа „Fair News“ за 1988. годину.)

2 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *