НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Савремени изазови и искушења » У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

 

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ
Од сајентологије до сатанизма
Православље и секте, књига IV
 

 
„УНИВЕРЗАЛНИ ЖИВОТ И „ТРЕЋЕ ОКО“
 
Једна од апокалиптично – синкретистичких секти које делују на нашем простору је и немачка групација „Универзални живот“. О њој смо почели да сазнајемо преко листа „Tpeће око“, најактивнијег од свих духовних загађивача на нашем простору. Текстови о назови пророчици, Габријели Витек из Вирцбурга, на основу чијих „откривења“ је секта настала, појављују се у „Трећем оку“ од почетка 1990. године.
Када су текстови кренули, није их било баш у сваком броју, али је касније за Габријелине „проповеди“ одвојено стално место у листу, на предњим странама (у просеку од четири до пет страна). Наднаслов је био „Из Универзалног живота“. Уз текстове су скоро уевек ишле рекламе за књиге и предавања, као и обавештења „где се браћа и сестре из Универзалног живота окупљају“.
У августу 1995. године по новинама се појавило неколико чланака у којима се разобличава деловање секте и њена повезаност са редакцијом листа „Треће око“. Тада је, по наређењу Колегијума одговорних уредника НИП ТВ Новости, чије је једно од издања и „Треће око“, уреднику Видану Арсенијевићу наложено да престане са објављивањем рубрике „Из Универзалног живота“. Арсенијевић је наређење формално извршио, али је материјале секте наставио да објављује под другим насловима и наднасловима. Део учење секте штампа у својим уводницима „Шта да мислим, шта да радим“. На крају цитата из секташких списа увек наведе изворник: „Према: Die Zehn Gebote Gottes, издавач „Das Vort“. Ако ce неко, заинтересован за оно што стоји иза имена те издавачке куће, јави редакцији, сигурно ће добити прецизна упутства. (Да ово није никакво наше учитавање, показује „Треће око“ од 15. априла 1997. На страни 14 налази се тумачење „Десет Божјих заповести“ у коме су следеће реченице: „У једном великом откривењу преко свог пророка овог времена (Габријеле Витек, нап. прир.), Христос нам је објавио : „Слово (речи Заповести) оживеће тек када човек почне и да испуњава Заповести. Тако ће он постепено сазревати у свеобухватни закон љубави и живота“, итд. На крају чланка сусрећемо издавача „Das Vort“ и оно познато: „Према: „Die Zehn Gebote Gottes“.“ Једном речју, игра ce наставља. Игра са душама наивних читалаца; игра са „откривењем“ и „пророштвима“ која не потичу од Бога…
Први чланак о „Универзалном животу“ у „Трећем оку“ појавио се 1. фебруара 1990. Аутор чланка је био др Петар Васиљевић, пропагатор „Курса о чудима“ на нашем простору. Васиљевић се, сам сведочи, нашао у Загребу у фебруару 1989, и тамо, у једном хотелу, слушао директан телефонски пренос гласа „савремене пророчице“ Габријеле. „Садржај и тон гласа апсолутно је асоцирао на библијске пророке“ (Васиљевић то каже са увереношћу човека, који је, да Бог опрости, чувао стада са пророком Давидом). Затим је Васиљевић схватио да се налази међу „првобитним, аутентичним хришћанима“. И зато је решио да их преко „Трећег ока“ рекламира.
Габријела Витек је домаћица из Вирцбурга. Живела је сасвим просечно до 6. јануара 1975. године. Тог дана је седела у својој баштенској соби и осећала дубок мир. Изненада, видела је поред себе светлећи лик у белој хаљини, који јој се одмах учинио као „ангеочувар“. Захвалила му је што је штити, а он јој је дао неколико савета и откривења, које је Габријела записала и показала свом мужу. Муж је казао да то нипошто није нешто што потиче од ње (и, наравно, био је у праву – потицало је од онога који се, да би обмануо, прерушава у светлог ангела (ђавола)). Од тада је Габријела почела да прима „откривења“, и написала на десетине књига, од којих су неке: „Препознај се и лечи се сам снагом духа“, „Школа хришћанских мистерија“, „Закон узрока и последице – закон карме“, „Христова држава“, „Хијерархија мајстора и жртва на Голготи“, „Лечење снагом духа без лекова и трава“, „Близу је време кад ће пасти зидови Ватикана“, „Све је свест, све је вибрација“, „Препознај себе као божанско биће“, итд, итд.
Важан елеменат новог „откривења“ је да је „Христ“ када је умирао на Голготи, уместо да буквално умре, у ствари, по Габријели, променио „смер ротације елемената душа људи“. До тада су многе душе ротирале у смеру супротном казаљци на сату, што их је претварало у животињске, биљне и минералне душе. „Христ је, пак, својом љубављу, ротирање душа (?) окренуо у смеру којим се креће казаљка на сату (у то време, колико знамо, није било часовника са казаљкама, али – пророчица Габријела за то не мари много). То је допринело „напредовању човечанства према вишој свесности“. Габријела, наравно, тврди да је то имало веза са бољом кармом човечанства, мада је закон реинкарнације остао да важи. Пошто ни речи о том закону реинкарнације нема у Светом Писму, треба преправити Свето Писмо.
И то је следећи елеменат „Универзалног живота“. Габријела је добила „откривење“ да је Библија фалсификована, као и хришћанство. Први који је са тиме почео је, веровали или не, био Савле, потоњи апостол Павле, који је спречио „ефикасност првих хришћанских заједница“. (По Габријели, право хришћанство је трајало до 35. године по рођењу Христовом, дакле само две године од Васкрсења – јер, 35. година је она у којој се Савле обратио и постао апостол незнабожаца.) Дакле, од 35. до 1975. нигде „прахришћанства“. И тада, одједном, једна домаћица из Вирцбурга постаје гласноговорник истог. Њој нови „Христ“ каже: „Хришћанство није успело и то је разлог због кога ће лажно хришћанство одумрети“. Зато њена откривења увек почињу са: „Ја, Христ, исправљам и продубљујем реч“. То јест, исправља и продубљује „застарела“ еванђеља четворице еванђелиста, написана пошто су оне две „златне године“ (до обраћења Савла, не заборавимо!) прошле, и према томе, нису „аутентична“, јер у њима нема „реинкарнације“.
На овом месту, умесно је сетити се како руски теолог Андреј Курајев описује настанак једног окултно синкретистичког система, који за себе тврди да је „аутентично“ езотеран, и да поседује чак „истинске тајне Хришћанства“, које су биле недоступне „обичним смртницима. Ево шта каже Курајев: „Метод стварања окултног система је прост као клинчорба: причај шта хоћеш, продајући своју доктрину као „скривено знање“, које је дошло до нас из древности, а на било какву историјску критику одговарај: историја не може да потврди раширеност наше доктрине, и то управо зато што је наше учење било толико тајно да није могло да остави историјске трагове.“
У „езотерију“ можеш да увалиш било какву фантазију, фантазију по жељи. Имајући такав „спољашњи штит“, ја, на пример, могу без икаквих последица да тврдим да је у свим религијама света било једно тајно, веома тајно учење о томе, да ће се на крају другог миленијума у земљи Руса јавити ђакон Андреј Курајев и објавити истину, јер ће он бити прави изасланик Небеса. Тај скривени садржај свих вероучења света је био толико тајанствен да се нико није одлучио да га запише. Али, то што се нико није усудио да га јавно саопшти – то не значи да се ово учење није разматрало у свим религијама и народима као најважније у њиховим религиозним надама. Гуру, који је у шумама Индустана довео ученика у стање коначног просветлења, откривао му је последњу тајну: „Доћи ће Курајев!“ Жрец племена Зулу, умирући, подсећао је свог наследника: „Чекај Курајева!“ Архижрец Ацтека, чупајући срце младићу приликом приношења људске жртве, тешио се тиме да је то, ипак, само сенка будућих добара, а да ће истина заблистати кад дође Курајев.“
Што се тиче „првобитног хришћанства“ и учења о реинкарнацији, то су измислице – овог учења нити је било, нити је могло бити међу људима који су веровали у телесно Васкрсење Христа и у васкрсење свих људи у Дан Његовог Другог доласка. Уосталом, да је то учење у Хришћанству постојало, зашто би се морало скривати? Ево шта о томе каже већ цитирани руски теолог: „Уопште није јасно зашто би се идеја реинкарнације скривала. Ту су идеју Европљаи у свим столећима примали са великим ентузијазмом. То само у Индији све религије – од будизма до кришнаизма – стењу под теретом бесконачних преваплотења и траже начина да побегну са точка самсаре. Ако неко дође Индусу и каже му: „Знаш, мили мој, ти ћеш опет живети, опет и опет ћеш се селити у нова тела!“, он ће зајаукати: „Због чега?“ Реинкарнација се у Индији назива религијом смрти која се враћа, а не религијом живота који се враћа. А у Европи – ако му поверују, на рукама ће носити онога ко им је јавио ту „радосну вест“.
Реците, кога су у дохришћанској Европи гонили због проповедање реинкарнације? Па због чега би то учење онда морало да буде тајно (или да се скрива, нап. прир.)? Или га, можда, нису крили од полиције, него од непросвећених маса? А због чега? Шта је у тој идеји тако непријатно и туђе за саме те „масе“?
И „Треће око“ наставља да пропагира „Универзални живот“, из броја у број. Јово Марић, који је почетком деведесетих постао шеф деска у „Трећем оку“, отворено хвали Габријелу: „Из Божијег царства послат нам је телеграм, а емитује га непрестано и наше светлосно биће… Живите свесно мој Говор на Гори и Очевих десет заповести. Само тако ћете спремни дочекати Моје царство на земљи, које се већ успоставља“, каже њен „Бог“. Од марта 1990. почиње серија чланака о самолечењу „етер – снагама“, о лековитој моћи росе и гледања у водопад; оболели од рака, каже Габријела, јутром треба да шетају росним пшеничним пољем… Биљке које човек користи за кување лековитих напитака претходно треба „молити“ да човеку дају своје дарове, јер и у њима, као и у човеку, „тече духовни живот“ („Коприва са месечином“, „Треће око“, 29. март 1990.) – то јест, молите се копривама и натраг у анимизам! 10. маја 1990. сазнајемо да је „Христ“ у марту те године поручио људима да постану свесни да су „космичка бића“. 24. маја се објављују први огласи о томе где се држе предавања секте: у Загребу (њихова дворана), у Београду (дворана биоскопа Факултета драмских уметности), у Љубљани – хотел „Холидеј ин“. 5. јула 1990. сазнајемо да секта пропагира контакт са духом – заштитником“ (Типична њу ејџтехника), и да се треба лечити „позитивним мислима“. 19. јула, Габријелин портпарол Матијас Холцбауер објашњава читаоцима „Трећег ока“ лепе стране живота у секти. Предлаже да се „Нојева барка гради у себи“, и сведочи да је једини приход секте – добровољни прилог чланства, плус продаја књига и касета (ова нам је прича добро позната; на основу „добровољних прилога, књига и касета“ Раџниш је набавио 93 ролсројса). Холцбауер каже да се „Универзални живот“ ослања на учење гностика и богумила (то су им праве претече). Такође, као што смо већ видели, за Габријелу и њега, реинкарнација није казна, него „позитивна шанса“. Како Габријела добија пророчанства? Холцбауер каже: „Божија реч проналази пут преко духовних ћелија до мождано-физичких и тамо се формира у речи“… Очито, “ духовне ћелије“ су Габријели пренеле поруку да своје обично, грађанско презиме промени у племићку титулу: Витекова је постала Габријела фон Вирцбург, да би тако њене “ аристократске“ речи добиле на тежини… И тако даље: сазнајемо да постоји Божји „све-компјутер“, да је „душа васионско биће“, да је рат у Заливу нехришћански и да се треба клањати Христу, а не земаљским властодршцима (са богумилским нагласком, наравно), итд, итд. У броју од 14. марта 1991. налазимо читаво „Верују“ „универзалаца“. Они, пре свега, верују у неку „космичку праснагу“, коју зову „безлични Бог“, која сва оживљава, и чија је манифестација Отац (како нешто безлично и бесвесно може да да личног Бога, Габријели још није „откривено“). „Универзалци“ верују да је „Христ“ био „отеловљен у Исусу из Назарета“ (опет гностички мотиви), да је кључ његовог учења „Беседа на Гори“ (у Габријелином тумачењу, наравно), да се преко Габријеле открива „Христ Дух Божји за све људе“, да је Христ „научавао закон реинкарнације“, да је 15. јуна 1990. он „унутарњу Дух-Христову цркву уздигао до моћне цркве која учи, у којој Вечни, преко своје пророчице, учитељице и гласника на земљи учи апсолутном закону све људе који хоће да га чују и прихвате“… Бог је, као некад с Мојсејем, склопио „завет“ са овом сектом, која себе зове „Нови Јерусалим“ и која проповеда „једнакост, слободу, јединство и братство свих људи“. Из броја у број „Трећег ока“, поред текстова, дају се огласи за касете са „прахришћанским медитацијама“ и за предавања, која телефоном чак из Вирцбурга, држи „велика пророчица Божја у моћном прелазном времену“ јер „Бог је говорио и говори кроз њу“. Преко ње сазнајемо да је Бог „Отац – Мајка“, да не треба да имамо војску и да се од било чега бранимо, јер је битна само наша душа, да је папа – „осудио Христа на пакао“ („Треће око“ од 19. нов. 1991.)
Од почетка 1992. у листу креће Габријелина апокалиптка. Наравно, на удару су масони, илуминати, и уопште сви завереници. „Христ“ је Габријели о томе причао у откривењу „Демонска држава, њени помагачи и њене жртве“. Ко ће се супротставити масонима, илуминатима и сатанистима? Зна се – Габријела и њена дружина. Ево шта нам поручује „Треће око“: „Живо, делотворно хришћанство на тлу Немачке окупљено око живе Христове речи коју преноси највећи пророк – учитељ данашњице, Габријела Витек из Вирцбурга, биће трн у оку ново-римској инквизицији. Над Божјим светим подвижницима (овде нам се нуди православна терминологија, нап. прир.) – који постају богољуди – поновиће се средњовековни погроми“. Исту причу су причале све апокалиптичне секте: од Цима Цонса, чијих се 930 следбеника отровало у џунглама Гвајене, преко „Лозе Давидијанаца“, до „АУМ Шинрикјоа“, која је почетком 1995. извршила масово тровање путника у токијском метроу. Шоко Асахара, вођа ове секте, говорио је: “ Дуго времена овим светом манипулишу слободни зидари или масони који се могу поделити у две врсте. Прву врсту сачињавају масони који верују у предсказања и чекају Христов долазак“. (Дакле, Асахара је Цркву сматрао „масонском установом“!) Габријела, вођена „Христом“, из броја у број „Трећег ока“ подиже апокалиптичну температуру, да би на крају (број од 7. априла 1992.) обећала да ће „светлост победити“. Јер: „Сати демона и њихових помагача и жртава су избројани.“ Ускоро наступа „Христова држава“ (ово је, као Царство Божије, обећавао и Асахара.) Треба вежбати медитацију. 19. маја 1992. једна таква медитација је објављена. Она, делимично пренета, изгледа овако: „Концентришем се на свој дах. При том се трудим да искључим све мисли (испирање мозга, зар не?, нап. прир.) Моје дисање се одвија мирно и равномерно (то се понавља три пута, нап. прир.). Ја сам потпуно миран (три пута). Дише се кроз мене“ (ко дише?). Даље се опушта лева и десна рука, лева и десна нога, крвоток, плексус соларис, снаге лечења струје кроз тело, да би се на крају рекло: „Ја сам миран / мирна, здрав/а, свеж/а и слободан и слободна“…
У хотелу „Ексцелзиор“ у Београду и у хотелу „Нови Сад“ у Новом Саду године 1992. средом и петком се објављује „реч Христа“ преко Габријеле, која се јавља директно из Вирцбурга, али не телепатски него телефонски. По њој, све је у рукама сатане: од музике до генетике, и само „прахришћани“ знају како да помогну. На крају се долази до параноје: „Христ“ се у „Трећем оку“ од 15. августа 1992. оглашава овако: „Видите и схватите у својим срцима. Многи од вас још имају да једу и пију. Но да ли знате шта све нека јела садрже у себи? Да ли знате шта све у себи садрже нека пића? Могло би бити да храна и пиће већ садрже манипулацију! Благо ономе ко се испуњавањем унутрашњег живота издигне изнад ових сатанских, изнад ових демонских ступњева вибрације“. Лекари са „Христове клинике Универзалног живота“ се слажу са овим, и такође упозоравају човечанство… Па, како се спасити од отровне хране?
„Треће око“ од 8. септембра 1992. нам открива: „Пољопривредом у духу Христовом“. Габријела има фарму „Гут цум лебен“ (сетимо се Раџнишових фарми у Орегону!), и њени производи (наравно, из љубави према „Христу“, фармери су следбеници „Божје пророчице“) продају се у Франкфурту, Нирнбергу, Минхену, итд. (дакле, Холцбауер нас је лагао: извор прихода нису само добровољни прилози, књиге и касете!) Христова пољопривреда подразумева да се људи који раде на њиви морају апсолутно слагати. Кад се кромпир сади у миру, производња је двоструко већа него кад се сади у свађи! Кад човек има „вашљиве“ мисли, у баштама се јављају биљне ваши. Доказ да си имао вашљиве мисли су (баштовану, знај то!) биљне ваши које су се појавиле! За тебе, пред Габријелом и њеном гардом ангела чувара неће бити оправдања! На фарми, плате су једнаке и одлуке заједничке (баш као у комунизму, чијег оснивача, Маркса, Габријела уопште не воли.) Овде сазнајемо да су „пси, мачке, коњи и овце“ наши „суближњи“, и да „универзалци“ не једу њихово месо. Радници узајамно расправљају о темама попут „Проблеми троше енергију предузећа“ или „Позитивне мисли су најбољи предрадници“; наравно, о томе се разговара кад се сви послови посвршавају.
22. септембра 1992. смо сазнали да „универзалци“, руковођени духом Лиобани, оснивају „Отац – Мајке куће“, у којима васпитавају децу. Уче децу да су животиње „наши пријатељи, и да оне имају осећања“. Циљ је да деца „сазревају у људе Новог Доба“. 29. децембра нуди се још једна медитација за „оснажење“: „Ја сам слободан. Ја сам сконцентрисан и усмерен на оно битно. У мени струје снаге свемира. Кроз мене делује моћна снага“. У новој серији апокалиптичних виђења сазнајемо да нам кључна опасност прети од – Русије, у којој иданас има на „хиљаде атомских ракета спремних за лансирање“. Мржња према Русији види се из настојања да се људи увере како ће се „Совјети преструктуисати, реорганизовати и још више наоружати за коначан ударац Западу, да би у годинама које следе преузели владавину светом“. Ко је први на удару? „Јадни Немци“, наравно: „Совјетски Савез ће предузети велике напоре да Немце одвоји од њихових преосталих суседа са Запада, политички, војно и психолошки“. У овим реченицама се осећа дах 1933, и потреба да се заштити „Лебенсраум“, зар не? Апокалиптика се и даље бави падом Ватикана; и даље се, у хотелу „Славија“, нуди „божанско пророчко лечење“, преко радија. Од 13. јула 1993. „Универзални живот“ објављује критике на рачун далекоисточних секти. У истом броју „Трећег ока“, под овим датумом, сазнајемо да њихове емисије преносе Радио Сомбор и Универзиетски радио Индекс. На питање зашто се њихове емисије на Радио Сомбору преносе на средњоталасној фреквенцији од 666 килохерца, Габријелини следбеници одговарају да и тај број треба отети од антихриста и вратити „Христу“. Крајем јула је наговештено да се у Солунској број 19 у Београду држи Други медитативни течај. „Лечење снагом позитивног мишљења“ објављено је у неколико бројева „Трећег ока“. У броју од 2. новембра 1993, тако смо сазнали да је центар милосрђа у мозгу, центар стрпљивости у крајницима, штитној жлезди, душнику и дисајним органима, док је воља смештена у (сиц!) „бубреге са мокраћним каналима, чмар и дебело црево“…
Слом, слом, слом света је близу! Пропашће државе, предузећа, народи! Спасиће се само они који се обрате прахришћанима, јер „прве Христове клинике које повезују модерну технологију дијагностификовања са свеобухватном терапијом на бази природне медицине, нудећи при томе и разговоре о вођењу живота по духовним законима већ су настале.“ Прахришћани ће, у доба пропасти, понудити уточиште свима који су у „знаку јагњета“ (дакле, који прихвате Габријелу!), а “ из таквих острва следбеништва Христа израшће у Новоме добу копно Његовог Царства Мира, на читавој земљи.“
Апокалиптична бука се стишава 28. децембра 1993, када сазнајемо да „свако на небу има своју божанску жену, односно мужа“. Касније ће дух Лиобани објашњавати начела небеског брака и земаљских веза… Плодови секташке делатности постају видљиви: од 8. марта 1994. „Треће око“ објављује да ће се школовање у складу са принципима секте почети, поред Београда и Новог Сада, и у Сомбору, Крагујевцу, Чачку, Подгорици и Скопљу. Радио Крушевац такође објављује њихове поруке. И опет се, у априлу 1994, пропагирају „Христова предузећа“, која ће прорадити пуном паром кад свет пропадне. У њима нема „моје“ и „твоје“, све је заједничко, све је „Божје“ (а шта од тога има „Божја пророчица“ – не каже се)… Ако су, по Габријели, „Цркве изневериле Христа“, онда су остала „велика космичка учења Исуса из Назарета“; али, уз све то, 7. марта 1995. „Универзални живот препоручује: „Никад не једите брзо“ и каже нам да су наши ближњи, поред људи, „животиње, биљке и минерали“. Коначно тајна „универзалаца“ објављена је 8. августа 1995: постоје виле и вилењаци, духови воде, ваздуха и ватре, као и гноми! „Виле и вилењаци су најразвијенији облици природе“! И тако се „прахришћанство“ свело на Гримове бајке…
Тако је „Треће око“ пропагирало, и још увек пропагира, једну апокалиптичну секту… Како ружичасте приче изгледају у стварности, сазнајемо из успомена Дине Мурати, која је једно време провела са следбеницима Габријеле Витек. Судбина жртве је, као и кад су друге секте у питању, страшна…

2 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *