НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Савремени изазови и искушења » У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

 

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ
Од сајентологије до сатанизма
Православље и секте, књига IV
 

 
ЗЛОЧИНИ САТАНИСТА У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА
 
Рики Касо
 
Јула 1984. године, становници маленог места Нортпорт у држави Њујорк били су запањени када су сазнали да се 17годишњи Рики Касо обесио у својој ћелији, где је чекао суђење због ритуалног убиства свог вршњака, Рикија Лоуерса, с којим је дошао у сукоб везан за диловање дроге. „Ејсид Кинг“ („Краљ дроге“), Касо је, са својим ментором, човеком чији је псеудоним био „Пет Паганин“ покушао да у сатанизам увуче групу вршњака којима је продавао дрогу. Лоуерса је убио, претходно га приморавајући да каже како „воли сатану“.
 
Ричард Рамирез
 
Августа 1985, у Лос Анђелесу је ухапшен „Ноћно вребало“, Ричард Рамирез, под оптужбом да је извршио читав низ убистава, силовања и других недела. На суду је поздравља са „Живео сатана“ и показивао црномагијски пентаграм утетовиран на длан леве руке. Септембра 1989, после суђења које је трајало 14 месеци и у току кога су саслушане стотине сведока, од којих су неки саопштили да их је Рамирез принуђавао да се куну сатани, Рамирез је проглашен кривим за 13 убистава и 30 насиља и осуђен је на смрт. После изрицања пресуде, Рамирез је рекао: „Ја сам са оне сране добра и зла. Не понављате грешке Ноћног вребаоца и немојте имати милости. Луцифер живи у свима нама“.
 
Шин Силерс
 
17-годишњи Шин Силерс, становник Оклахоме, ухапшен је и оптужен за убиства у првом степену кривице. Због жеље за моћи и магијском силом, организовао је сатанистички култ окупивши групу својих вршњака, који су се сабирали на напуштеној фарми и изводили ритуале испијајући крв животиња. Силерс је изгубио занимање за школу и бављење спортом – осим борилачких вештина. Почео је да има зоофилне сексуалне односе; пио је и дрогирао се. Ритуални жртвени процес окончао је септембра 1985, убивши из ватреног оружја трговца који је одбио да му прода пиво. Изјавио је да је „ушавши у сатанизам свим бићем, отворио себи нова врата“. Осуђен је на смрт.
 
„Паклени кладенац“
 
1987, четворица тинејџера са Средњег Запада САД формирају сатанистички култ. На челу је Џејмс Харди, председник сениорске групе у својој средњој школи. Други члан, Терон Роуленд, свима изгледа као „добар дечко“; међутим, потиче из проблематичне породице, и говори својој мајци да би волео да буде са „момцима исто тако лошим као што сам ја“. Дечаци су свеске испунили сатанским симболима и поезијом. Направили су своје ритуале, користећи материјал окултистичке литературе, хорор – филмова, хеви – метал музике. Стално су употребљавали дрогу. Једне ноћи, отишли су у пусту област ван града и жртвовали мачку. Затим су насрнули на свог другара, Стивена Њуберија, претукли га на смрт бејзбол – палицама и убацили га у резервоар који су назвали „паклени кладенац“. Роуленд је изјавио да му је сатана наредио да убије. Осуђени су на доживотне робије, без права жалбе.
 
Томи Саливен
 
Јануара 1988 године, Томи Саливен, 14-годишњи дечак, становник Њу Џерсија, искасапио је своју мајку скаутским ножем, вероватно после пепирке због његовог претераног занимања за хорор филмове, хевиметал музику и сатанизам. Пошто му није успео покушај да убије оца и брата, Саливен пали кућу и бежи. Нашли су његово тело сутрадан, у суседном дворишту убио се, пререзавши себи гркљан и вене. Његови су другови рекли да је Томи причао како му је лично сатана заповедио да убије родитеље и да проповеда сатанизам.
 
Остала насиља
 
Јануара 1988 године три тинејџера обесила су 15-годишњу Терезу Самјонс у држави Џорџија – била је то људска жртва принета сатани. Маја исте године, Клифорд Ст. Џоузеф, вођа садомазохистичког сатанског култа у Сан Франциску, осуђен је на доживотну робију због ритуалног убиства; у октобру, тинејџер са Флориде, који се четири године бавио сатанизмом, оптужен је за убиство мајке; у новембру, две девојчице из Мериланда, 12 и 13 година, склопиле су убилачко – самоубилачки савез, чији је циљ био – сусрет са сатаном. У децембру, 14-годишњи ђак из Илиноиса искасапио је тројицу ученика и двојицу тешко ранио, зато што су му се подсмевали због његових сатанистичких сујеверја.
Лоренс Троустл, полицајац из Лос Анђелеса, уочио је да ће број оваквих појава расти, с обзиром на еволуцију омладинске субкултуре од ненасилне, наркомистичне хипифазе ка насилничкој, која подразумева фасцинацију сатанизмом, злостављањем животиња и скрнављењем гробаља. Појављује се и занимање за нацистичку симболику и Хитлера као окултног вођу. Он је 1986 године истраживао 66 младих „људи са угла“, и утврдио њихово интересовање за хеви – метал музику, црну магију, вештичарство, итд.
 
Истраживања психијатара
 
Вилер, Вуд и Хеч спровели су истраживање (1988) међу психијатрима места Прово, држава Јута, и утврдили да је 62 од 92 психијатра (67%) имало случajeве младих душевних болесника који су се бавили сатанизмом. „Канадски психијатријски часопис“ (април, 1988) доноси податке о томе да је од 250 младих који су тражили психијатријску помоћ у одређеном временском периоду 8 било у додиру са сатанизмом. Јавили су се на лечење због самоубилачких склоности, анксиозности, агресивног понашања, депресије, самопозлеђивања, дрогирања, и хомицидних помисли.
Писци књиге „Сатанизам и насиље повезано са окултним“, наводећи ових неколико случајева, инсистирају на томе да се око сатанизма у САД на сме правити паника, и да се морају износити прецизне и тачне чињенице, јер се у супротном може изазвати сасвим супротан ефекат – да истински случајеви не добију заслужену пажњу због оних који су плод домаштавања и претеривања.
Текст који следи, међутим, је укратко изложена књига Лорин Стратфорд „Сатанино подземље“, која говори о правом паклу сатанских секти које се крију од лица јавности, и за које не зна чак ни полиција. Страфордова је била жртва једне такве секте; њена исповест је страхотна, запањујућа, невероватна – а ипак једне од све већег броја сличних.
Читалац треба да чује и ту другу страну; сатанизам је, на жалост, и међу нама све озбиљнији проблем. Против њега се треба борити док не буде касно.

2 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *