НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Савремени изазови и искушења » У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

 

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ
Од сајентологије до сатанизма
Православље и секте, књига IV
 

 
САЈЕНТОЛОЗИ У НЕМАЧКОЈ
 
По налогу Савезног министарства за породицу 1996. године појавила се брошура за обавештавање немачког народа „Сајентолошка организација – циљеви, пракса и опасности“. У њој су изложени разлози због којих је немачка држава тако оштро реаговала против хабардоваца, онемогућујући њихове криминалне радње.
Према овој, веома студиозној и прецизној, боршури, циљ сајентолога је да сви људи постану сајентолози, чиме би се остварила права, „сајентолошка“ демократија. Њихова слика света је једозначна, а претензије на истину и спасење су апсолутне. За њих постоје само сајентолози, који оваплоћују истину, и несајентолози, „против којих се треба борити“. Веровање да се човек може спасити путем психотехнологије коју је развио Хабард привлачно је за оне који верују у „науку“ као пут среће за човечанство. Сајентологија подразумева одвајање од породице, елитистички осећај да се припада „бољем делу човечанства“, нови језик, пун Хабардових кованица – све то доприноси изолацији појединца и његовом искључивању из реалног друштвеног живота. Највећа опасност за државу је сајентолошка намера да се овлада друштвом, и да се створи систем који не познаје уставна права и слободе.
Немци истичу да је сајентолошка секта, под вођством Дејвида Мискевиџа (Хабард је умро 1986.), организација која има строго хијерархијско устројство и која делује у 107 земаља света, са око осам милиона чланова. Менаџмент – центар сајентолога је у Лос Анђелесу, духовни штаб у Клирвотеру (Флорида), а европски штаб је смештен у Копенхагену. Према подацима секте, у Немачкој има око 30000 сајентолога који се окупљају око „цркава“ у Берлину, Диселдорфу, Хановеру, Хамбургу, Минхену и Штутгарту.
Немачке „маскирне групе“ за деловање секте су:
Нарконон – понуда терапије за зависне од дроге. Тврде да имају огромне успехе у лечењу, али држава упозорава да је реч о нестручњацима које треба избегавати.
 
Комисија за психијатријске преступе против права човека.
 
Група која се бори против „злоупотребе психијатрије“ и за „људска права“. Кампање су им, међутим, усмерене на блаћење позива психијатра и психолога. Људе застрашују „суровим методама душевних болница“. Нарочиту пажњу посвећују дечјим вртићима. У једном писму упућеном управо обдаништима, тврде да се „деци и омладини из психијатријске индустрије дају дроге које мењају стање свести“. Продајући лутке и плишане медведе, улазе у обданишта и ступају у контакт с родитељима, којима нуде помоћ у смиривању „хиперактивне деце“. Важан циљ им је да душевно болесне људе одврате од званичних установа и да их вежу са хабардовске технике „чишћења“, које су веома опасне и још више продубљују психички поремећај.
 
Центар за индивидуално и ефективно учење
 
Циљ им је да децу и одрасле упознају са Хабардовим техникама учења. Привлаче младеж пружајући им помоћ око израде писмених задатака и организујући приватну наставу.
Постоји читав низ организација које чине мрежу за премрежавање света. Дејвид Мискевиџ, наследник Хабарда, води „Верски технолошки центар“, који даје лиценце сајентолозима за употребу знакова робе и услуга; „Међународна црква сајентологије“ је „црква – мајка“, која „планира и координира ширење секте; „Међународна заједница сајентолога има за циљ да уништи све антисајентолошке групе у свету. „Стратешки ниво за плаирање, наређења и надзор“ (тзв. „комитет паса чувара“, коме је потчињен и „Уред за специјалне послове“, има за задатак да се супротстави свим владама, новинарима и појединцима који су антисајентолошки настројени.
Циља се на разне групе: на лица из јавног живота, попут књижевника, уметника, глумаца, који могу утицати на медијско ширење сајентологије; „сајентолошка црква“ има за циљ да што више људи упозна са учењем секте, да што више њих упише на курсеве и да што више књига прода; „Светски институт међународних сајентолошких предузећа“ (WISE) намерава да освоји привреди простор; „Удружење за бољи живот и образовање“ (АБЛЕ) жели да ђаке и студенте увуче у своје редове.
Према Тому Фолцу, аутору књиге „Сајентологија и до краја“, циљеви секте су:
Укидање људских права (Хабард: „Закључио сам да се човеку права не могу поверити“)
Демократија је могућа само у једном „клир друштву“ (опет Хабардова идеја);
Преузимање привреде у свим деловима света и увођење Хабардовог управног система у фабрике;
Образовању треба „једина функционална технологија учења“ – она Хабардова;
Наметање сајентологије као јединог пута за човека и човечанство… Хабард је говорио: „Фатално је не бити сајентолог… Они, који нису сајентолози, немају шансу за личну бесмртност“…
Сви методи које сајентолози примењују могу бити кобни, почев од редефинисања појмова којима се човек служи, па до „лечења наркомана“, које подразумева узимање витамина, исцрпљујући рад и боравке у сауни по пет сати, после чега може да дође и до халуцинација. Сајентолози и децу „саслушавају“ (одитинг), уништавајући им психу која још није достигла пуну развијеност. Такође, нуде им технику „објашњавања речи“, чиме се деца, преко редефинисања појмова, уводе у сајентолошки систем вредности. То је нарочито опасно код апстрактних речи какве су „слобода“ и „морал“, чије је хабардовско значење сасвим другачије од уобичајеног.
„Мост ка тоталној слободи“, како сајентолози зову дијанетику, је, кажу, „дуг, тежак, али пре свега скуп“. Постоји опасност да се човек задужи или да напусти свој дотадашњи начин живота да би могао да достигне жуђену слободу. Онима који се боје финансијског издатка ставља се до знања да се „духовна слобода, која је повезана са стањем „клир“ (чист), ничим не може платити“. Кад се донесе одлука да се уђе у секту, човек је јако тешко напушта: веома је редак случај да људи признају како су огромне паре, због своје наивности, уложили у погрешне ствари.
За 33 часа одитинга, један Немац је платио 13 728 марака, што је цена због које је узео кредит. Двонедељни курс за школовање „одитора“ кошта 7500 марака. Издаци за основне књиге се крећу од 3100 до 3800 марака. Зна се за случајеве улагања и по 100000 марака, да би се „мостом ка тоталној слободи“ дошло до – бездана. Према свему што су Немци у својој брошури изложили, јасно је да је сајентологија опасност за здравље својих чланова, али и за читаво друштво.
Сајентолозима је све дозвољено ако је у питању „одбрана вере“. Хабард је етику дефинисао као оно што има за циљ да „спречи противничке намере у нашој околини“, па је, у складу с тим, етично само оно што помађе напретку и развоју секте. Да би се етички циљеви остварили, морају се спречити четири категорије негативних дела, која се деле на грешке, преступе, злочине и тешке злочине. Злочин је, на пример, састанак који има за циљ неизвршавање наредаба претпостављеног. Тежак злочин је јавно критиковање сајентологије, или „угњетавање, ограничавање и спречавање сајентолога“. Најтежи злочин је „непријатељско сведочење приликом државних или јавних истрага против сајентологије, да би се сајентологија угушила“.
У секти се свако преступно понашање мора надзирати и казнити. Чланови су дужни да шпијунирају једни друге, и о томе подносе писмене извештаје претпостављенима. Ако не извештава, члан постаје „саучесник у злочину“. „Етички систем“ секте надзиру“. официри етике, етички суд, одбор за ислећивање, каплан – суд и комитет за скупљање доказа. Највећа могућа казна је искључење из секте; званично, телесне каштиге не постоје. Али, бивши сајентолози у САД су говорили о кажњавању принудним радом у нељудским условима или изолацијом од спољењгх света у такозваним „Снагама за пројекат рехабилитације“. Савезни суд Немачке је у таквој „етици“ открио „тоталитарне тенденције“. Оно што хабардовске етика нуди није у складу са људским правима које гарантује немачки устав.
Хабардова етика је нарочито оштра према критичарима секте. Он их изједначава се душевним болесницима и криминалцима. Са њима нема дијалога и преговарања. Критичара треба стално гонити и угрожавати. Њему се могу слати претећа писма и допуштено га је на сав глас клеветати и ширити о њему најнеповољније гласине у јавности (по могућству, преко медија). Сајентолог никако не сме да општи са неким ко је критички настројен, макар то били родитељи или брачни друг члана секте. Новодошли хабардовац не сме ни да „зуцне“. Основни метод обуке је: „Дражи си ми мртав него неспособан“ (одитор почетнику). Не заборавимо ни ово: „Станови, имања, места боравишта лица која су била активна у сузбијању сајентологије или сајентолога налазе се ван било какве заштите сајентолошке етике“ (то јест, свако огрешење о њихову имовину је допустиво и „етично“).
Саставни део клеветања противника је и кампања сајентолога против Савезне Републике Немачке. Они покушавају да у свету створе утисак како их гоне као што је Трећи Рајкх гонио Јевреје. У оквиру своје одбрамбене кампање објавили су брошуру „Мржња и пропаганда“, а у свом часопису „Слобода“ устврдили да су Немци створили атмосферу која је претходила погрому над Јеврејима. Платили су огласе у „Вашингтон Посту“ и „Њујорк Тајмсу“. Циљ огласа је да се објасни како Немачка гони људе због друкчијег мишљења као у доба нацизма. Писали су жалбе Комисији за људска права Уједињених нација, али су били одбијени од надлежног одбора без претходног испитивања.
Опакост сајентолога се огледа и у методама врбовања. Сусрет на улици, леци, поштански леци, огласи, књиге и часописи су главна оружја за први контакт. Циљ је да се код оног који је потенцијална жртва пробуди радозналост, при чему се рачуна на ранивост људи и мноштво проблема становника урбане средине. Сајентологија нуди успех, личну срећу, здравље, итд. Омиљени пропагандни штос је фотос Алберта Ајнштајна испод кога се налази његова изрека: „Ми користимо само 10% свог духовног потенцијала“. Одмах затим следи позив: „Откријте свој истински духовни потенцијал, проучите књигу „Дијанетика““.
У немачким књижарама њихови наслови се продају на полицама са етикетом „Езотерија“, „Помоћ у животним тешкоћама“, „Самопомоћ“, „Здравље“, „Каријера“. Кога то не занима?
Први сусрети на курсу нису посвећени учењу секте, него самом полазнику. Показује се брига и старање за кандидата. Тек након тога следи иницирање у систем, што ствара зависност од истог. Нарочит вид врбовања је тзв. „бесплатан тест личности, који ипак није без последица“. Тест се назива „Оксфордска анализа капацитета“. Назив „Оксфордска“ је ту да би побудила поверење у „научну заснованост“ теста, што је обичан рекламни трик. Крајем децембра 1984. минхенска Универзитетска нервна клиника изразила је јаку сумњу у било какву научност сајентолошког теста.
Тест је унапред увежбан, и онај који обавља тест код жртве унапред наће извесне слабе тачке (тзв. „тачке – руине“), које се могу отклонити само „сајентолошким методама“. И тако почиње испирање мозга које се састоји из неколико техника, од којих је најопаснија „одитинг“. То је разговор са „стручним лицем“, „одитором“, који код жртве открива болна места у прошлости личности, тзв. „енграме“. Ово се понавља тако дуго док саслушавани не почне да се смеје због таквих доживљаја. Тада је доживљени бол угашен, што се проверава помоћу тзв. „Еметра“, нека врсте детектора лажи. Одитор не сме да покаже емоције према саслушаваном, чак ни кад овај бесни или плаче. Доктор Ханс Кинг је ово назвао „безличном и нељудском процедуром“, која изазива страх, депресију, кризе, па и психотичне сломове саслушаваних. Тибингенски универзитет је доказао да „Еметар“ није никакав научни апарат, и да је реч о фалсификовању медицинских метода помоћи (извештај од 2. новембра 1976.) Свако саслушавање има свој записник, који се предаје „надзорнику случаја“. Лице које је саслушавао тако постаје „провидан човек“ – о њему се све зна („провидан човек“ је сајентолошки термин). Прикупљају се и подаци о родбини и пријатељима, што служи за касније уцене. Чим се уочи да неко од ближњих има критичан став према секти, жртви се забрањује контакт с дотичном особом.
У брошури се, даље, износи тврдња да сајентологија уопште није верска заједница. Још су Хабардова упутства ставила до знања вођама секте да је циљ „прављења пара, што више пара“, при чему се ознаке „цркве“ користе само да би се повећао приход. Нарочито се добар материјални ефекат постиже преко књига, које тобож имају „религијски“ карактер. Савезна влада на основу тога сматра да сајентологија није религија, ни поглед на свет, него организација за незакониту привредну делатност. Конференција министара унутрашњих послова земаља Немачке 6. маја 1994. истакла је да за „органе безбедности и кривично гоњење Немачке сајентологија представља удружење које под плаштом верске заједнице сједињује елементе привредног криминала и психотерора вршеног над сопственим припадницима“. Савезни суд рада је својим решењем од 22. марта 1995. истакао да сајентологија као „црква“ наступа само ради лакшег обављања привредне делатности. Пошто сајентолошко вођство своје чланове стално нагони на нова, људским снагама недоступна прегнућа у служењу интересима секте, Савезни суд рада сматра да то јако негативно утиче на здравље оних који следе хабардизам.
Године 1979. основан је WISE („Светски институт сајентолошких предузећа“), чији је циљ планско увођење сајентологије у привредни систем земаља на чијој територији делују. Циљ је да радници „сајентолошких предузећа“ – „побољшају услове свог рада кроз стандардну примену управне технологије Л. Рона Хабарда… и да ту технологију прошире на читав пословни свет“. Извршни званичници на челу WISE добили су задатак да „управну технологију Л. Рона Хабарда уведу у водећа предузећа своје земље, у друга удружења, општине, земље и владе“. Органи унутрашњих послова Хамбурга су, у свом извештају градској скупштини, поднетом у септембру 1995. установили да у сајентолошким предузећима вађе само њихови закони, и да сви имају обавезу ширења Хабардовог учења, уз уплаћивање одређених свота вишој WISE јединици.
Опасност утицаја сајентолошког приступа привређивању огледа се, између осталог, у томе што се кривица за неуспешан рад предузећа приписује само оном ко је на челу истог, што повлачи казне. Због тога се шефови труде да по сваку цену „држе статистику на висини“.
У многим предузећима WISE система људи су принуђавани да се учлане у секту. У супротном су добијали отказе. Поред уобичајених личних досијеа, вођени су тзв. „досијеи етике“. Људи су морали да пишу и достављају шта знају о својим колегама.. Оснивана су „оделења етике“ са „официрима за етику“ на челу.
У предузећима у која су продрли сајентолози издаване су пословне тајне (наравно, секти). Водећи људи фирме, поставши секташи, морали су да буду лојални организацији, што је имало кобне последице по предузеће. Немачки привредни институт је описао какве све кобне последице по предузеће има присуство сајентолога међу руководиоцима и радницима: „Психички поремећаји, задуживање до пропасти, сарадници подложни уценама, привредна шпијунажа и проневере, нелојалност, повластице у служби, недозвољена конкуренција и преступи против пословне тајне“…
Сајентологија хоће моћ, привредну и политичку. То је мера њене „религијске проповеди“. Хабард је говорио: „Заузмите, свеједно како, кључне позиције: место председнице Савеза жена, место персоналног шефа једне фирме, место диригента једног доброг оркестра, секретарице неког директора, саветника у синдикату – било коју кључну позицију“.
Према сазнањима немачких власти, центар сајентолошке делатности усмерен је према личном и менаџерском школовању. Тиме се њихов утицај шири на фирме на чија ће руководећа места доћи хабардијанци. Такође, битна им је и трговина некретнинама, што је нарочито уочено у Хамбургу, где је велики део ове трговинске сфере био у рукама сајентолога.
Само чланство у секти подразумева непрекидан рад за њу, што хабардијанци сматрају алтруистичком делатношћу, сличном оној којом се баве монаси. Од одржавања сајентолошких течајева, преко продаје штампе, до привредне шпијунаже – све је „чист алтруизам“. Немачке власти су, прогласивши сајентологију привредним предузећем и одузевши им право да се називају религијском организацијом, обелоданиле чињенице о злостављању које су трпели сајентолози на раду у секти. Људи су добијали послове који су од њих захтевали стално ангажовање, при чему су примали самовољно одређену надокнаду, која није имала никакве везе са правно регулисаним зарадама у немачкој привреди. Сајентологија је, одузевши својим „верницима“ слободу, у исти мах одузимала и право на годишњи одмор и плаћање боловања. Привредни суд у Минхену је изразио своју бојазан да се сајентологија религијском маском прикрива само да би нашироко вршила обесправљивање у оквиру радног права. Савезни суд рада је нагласио да се тако праве преступи против законских одредаба о најдужем радном времену, што је по немачким законима кажњиво како новчано, тако и затвором.
Није онда нимало случајно што је савезно Министарство за бригу о породици предузело борбу против сајентологије као друштвене болести. Госпођа Клаудија Нолте је, у предговору за брошуру коју је Министарство за бригу о породици издало, истакла да она, као челница тог министарства, има прилику да се непосредно упозна са деловањем секте. Она каже: „Многе грађанке и грађани, који се осећају погођеним опасним праксама и делатностима организације сајентолога, обраћају ми се са молбом за помоћ и савет: младе жене и људи, који су због сајентологије прекинули своје стручно образовање, прекинули рад у свом позиву, напустили породицу и запали у материјалне тешкоће; родитељи, чију су децу сајентолози врбовали; запослени у предузећима која узнемиравају експанзионистичке активности сајентологије. Овакав развој догађаја ме све више забрињава. Сајентолошка организација није верска заједница, нити поглед на свет, него једно предузеће које послује широм света и које је бескрупулозно усмерено на стицање профита. Јасно ми је: сајентологија под плаштом верске заједнице скрива елементе привредног криминала и психотерора према својим члановима, уз привредне активности и секташке примесе. За мене је сајентологија једна од најагресивнијих групација нашег друштва, са сумњивим схватањем демократије и виђењем друштва које презире човека.“
Немачка држава је, знајући све ово, повела одлучну акцију да заштити своје грађане. На жалост, за сада се код нас о таквим активностима кад су у питању психотерористичке секте ни не мисли.

2 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *