НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Савремени изазови и искушења » У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

 

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ
Од сајентологије до сатанизма
Православље и секте, књига IV
 

 
SCIENTOLOGY GOES EAST
 
Приликом слома комунизма нису само западни бизнисмени зажелели да се за незнатне своте новца „удоме“ на новом тржишту. Након нестанка источноевропских тоталитарних режима једна мрачна сила дала се на посао са намером да испуни идеолошки вакуум у бившем совјетском блоку.
У часопису „Scientific american“ професор Сергеј Капица писао је о томе да су „темељне промене у СССР ослободиле праву плиму антинаучних осећања. Овај јавни став налази снажан израз у многобројним демонстрацијама ирационалности и у интересовању за натприродно“. И док руски научни часописи у све већој мери уступају простор експериментима са савијањем кашика и људским магнетизмом, долази до једног далеко опаснијег феномена – окретања сујеверју. Ова појава утолико је опаснија, уколико имамо у виду чињеницу да то није тек залудна активност неколицине лудака, већ се ради о веома добро промишљеној и брижљиво разрађеној стратегији једне мултинационалне организације „тешке“ више милијарди долара.
Трансцендентална медитација није једини култ који је тврдио да је „случај зид“ (рушење Берлинског зида – прим. прев.) последица њених спиритуалних настојања. Мунијевци нису једини који данас учествују на свечаним пировима (ручковима и вечерама) са елитом перестројке. И док западни туристи пропуштају прилику да виде интересантан и изненађујући призор како присталице Кришне обријаних глава играју на Црвеном тргу, са матушком Русијом се дешава нешто што је далеко више угрожава.
Највише оспоравани култ сајентологије кренуо је на Исток бесомучном брзином, при чему је врх копља за напад представљала његова тобожња група за рехабилитацију наркомана „Нарконон“ (Narconon). Док су власти САД ускратиле дозволу за рад највећем центру Нарконона са образложењем да су његове методе несигурне, руско Министарство унутрашњих послова одобрило је захтев за отварање Наркононове болнице са 400 постеља.
 
Борба против алкохола и дрога
 
Читава ствар почела је прилично невино – једном посетом Енглеској бившег космонаута генерала Поповича. Он је био четврти човек који је из свемира видео плаву планету, што је, можда, од генерала начинило алтруисту.
Русија не може да се избори са једним од највиших процената конзумирања алкохола на свету. Попович је и боравио у Енглеској ради потписивања споразума о увођењу примене једне нове терапије алкохоличара и других зависника од дрога. Био је у пратњи др Владимира Иванова, једног од водећих руских експерата за злоупотребу наркотика. Др Иванов, који је у овој области радио већ двадесет година, управник је једног одељења Министарства унутрашњих послова, а руководи и Удружењем за спасавање деце и адолесцената од злоупотребе алкохола и дрога. Поред њих, у Енглеску су путовали Игор Андрејев, вицеиздавач „Известија“, и Леонид Тодоров, помоћник главног управника Сојузног театра. Ова четворица Руса потписали су споразум о етаблирању једног програма лечења наркомана у Русији.
Њихов боравак, међутим, није имао за циљ посету, рецимо, некој британској медицинској установи, нити пак неком центру за лечење наркомана. Напротив, он је одржан у главом штабу много оспораване „цркве“ сајентологије. Група која је била спонзор ове посете је једна званично регистрована институција „од опште користи“ под називом Нарконон (Narconon) коју су основали сајентолози. Она је била и остала поље за регрутовање на којем се наркомани и алкохоличари претварају у сајентологе, Децембра 1991. Надзорни одбор за установе за лечење нервних обољења у Оклахоми ускратио је Нарконону дозволу за отварање једне тамошње терапеутске институције. Овај надзорни орган проценио је, наиме, да су методе Нарконона које је развио Л. Рон Хабард „непоуздане“, да је њихов тим „недовољно професионално образован“ и да програм у себи крије „потенцијалне медицинске ризике“. Но без обзира на то, у Москви се сада разрађују планови за изградњу Наркононове установе са 400 болесничких постеља. Овај финансијски штедро потпомаган програм назива се кампања „Исток/Запад против дрога“.
 
Rundown – очишћење
 
У међувремену је и руски попстар Саша Малињин посетио не само „Удружење сајентолога за бољи живот и образовање“ (АБЛЕ), већ и његову филијалу Нарконона у Лос Анђелесу. Он и његова супруга, лекарка, посветили су се задатку да у Русији оснују једно удружење Нарконона, чији се програм базира на „Rundown очишћењу“ сајентологије.
Хабард је након објављивања овог програма очишћења 1978. год. био толико пун себе да је ставио на располагање неограничене новчане суме за пројекат сајентологије, који је требало да му обезбеди Нобелову награду за његова „открића“. Као што смо већ казали, научници су на овај пројекат реаговали са мање ентузијазма, а исто тако и Нобелов комитет.
Rundown очишћење обухвата дневни распоред од пет часова боравка у сауни, комбинован са кратким периодом џогинга и енормних количина витамина које „пацијенти“ треба да узимају. Жртве се овом програму подвргавају свакодневно, и то у трајању од 6 месеци. Један лекар, који је неколико месеци спроводио овај програм, рекао је да он „може да буде смртоносан“, уколико „се примењује погрешно“. Чак је Хабардов лични лекар, који је учествовао у креирању и развијању овог програма, инсистирао на томе да његово спровођење мора да се посматра и прати од стране лекара. Rundown пате од искустава сличних онима код корисника дрога. Уз то, њима се говори да су то докази ефикасности “ Rundown очишћења“, тј. знаци затрованости дрогом, који ће напустити њихово тело. Много је вероватније да ова стања резултирају из предозирања витамина.
Један водећи нутрициониста нагласио је да велике дозе витамина Б1, које се користе у Rundown-у, могу да изазову дезоријентисаност и халуцинације.
 
Хабард и зрачење
 
Педесетих година, пошто се Хабард појавио са својим комичим захтевом да га признају за нуклеарног физичара, био је коаутор једног будаластог текста под насловом „All bout radiation“ („Све о зрачењима“). У тој књизи он је тврдио да болест изазвана зрачењима, па чак и рак могу да се лече једном мешавином витамина коју је назвао „Дианацена“. Thе US Food and Drug Administration (еквивалент Министарства здравља) запленила је и уништила један велики контингент ових таблета. И поред неуспеха већ на старту, и данас се тврди да Rundown очишћење служи за то да из човечјег тела извуче акумулирано зрачење.
Године 1991. руска Академија медицинских наука била је спонзор примене очишћења Rundown код жртава Чернобиља. Троје сајентолога високог ранга послато је у Русију ради ширења Rundown-a. У стилу старих добрих социјалистичких времена Дејвиду и Шили Гејман из Сасекса (Енглеска) и сеоској лекарки Дороти Вест уручене су медаље као признање за њихов рад. Поред тога, они су позвани да поново дођу, како би спровели интензивнија клиничка испитивања.
Гејменови су бивши водећи функционери „Scientology Guardian Office“ који је, пошто је 11 чланова, међу којима и Хабардова жена, у САД било осуђено на затворске казне, преименован у „Office of Special affairs“. У процесу који је недавно вођен у Канади осуђена је сајентолошка црква (СциентологУ Цхурцх) због тога што се Guardian Office инфилтрирао у владине и полицијске институције. Компанија ГГ Vitamine, власништво Гејменових, остварила је у високом стилу огроман профит од примене мегавитаминске терапије у програму сајентолога „очишћење Rundown“. Др Вест је била предмет новинских репортажа у којима јој је замерано регрутовање пацијената за сајентологију.
 
Упад у академске кругове Русије
 
Сајентологија при томе није гјубила време да из идеолошког вакуума у Источној Европи направи капитал. Хабардов „Пут ка тоталној слободи“ може се сада купити у њеним центрима у Прагу, Братислави, Дрездену, Лајпцигу, Будимпешти, Солноку и Петрограду. Постоје већ и њени центри на подручју бивше Југославије и Бугарске. Двадесет и петоро Мађара обучава се у британском главном штабу, а недавно су одржана и јавна предавања на универзитету у Кијеву. У Петрограду британски сајентолог Пиетр Вакли је 1991. године после серије од 15 предавања, чији је спонзор био руски Институт за културу, помогао својој руској „колегиници“ Тањи Рудуковој да оснује једну установу одн. „мисију“, заправо сајентолошку франшизну институцију. Вакли је свој први говор одржао на Петроградском универзитету. Сајентолози су се тада већ хвалили са осамдесет дипломираних полазника дијанетичке терапије као првим резултатом настојања Рудукове. она је путовала авионом у САД да би примила награду од „Scientology executive director international“. Са истим ентузијазмом сајентологију је прихватио и Московски државни универзитет, најстарији у Русији. Л. Рону Хабарду додељена је прва постхумна докторска титула у историји овог Универзитета – за књижевност! Није јасно да ли му је ова награда додељена за његову сајентолошку делатност или за петпарачке (научно фантастичне) и каубојске романе.
Још горе је што је Универзитет своју Библиотеку за новинарство преименовао у „Читаоницу Л. Рон Хабарда“. Традиционална Лењинова биста на улазу замењена је Хабардовом. Простор је украшен фотографијама бившег вође сајентолога и садржи збирку његових књига о сајентологији. Ова читаоница не поседује, међутим, ни један једини од неколико стотина критичких чланака који су до сада написани о Хабарду и његовој тзв. цркви, а вероватно ни Хабардове сопствене понижавајуће чланке о новинарима. Новинарима је до данас забрањено чланство у сајентологији!
 
„Доктор“ Хабард
 
Да цела ствар буде још срамнија, Читаоницу Л. Рона Хабарда отворио је човек који је тада био десна рука Бориса Јељцина. Само је делимично утешно што је декан Факултета признао да је ово преименовање део пословног аранжмана са сајентологијом, према којем су сајентолози платили трошкове реновирања читаонице. Није познато колико је култ морао да плати постхумно додељивање докторске титуле Хабарду. Хабард је за живота често западао у тешкоће када би користио титулу доктора, будући да му је она додељена од Универзитета Секвоја (Sequioa university), једне одавно укинуте калифорнијске радионице за фабриковање академских звања. Осим тога, Хабард се јавно „одрекао“ своје раније тобожње докторске титуле; како је изјавио, „у знак протеста против злоупотреба и убистава која су извршена под ознаком доктор, овим опозивам све своје привилегије и права коришћења докторске титуле, будући да је ово звање окаљано (осрамоћено)“.
Једна од многих Хабардових протувских аспирација била је и да му је 1938. (у доба стаљинизма) била понуђена катедра физиолога Ивана Павлова на Московском универзитету. Ова тврдња јесте комична, али у ироничном обрту ситуације садашњи шеф те исте Катедре за физиологију постао је један ватрени сајентолог. Професор Евгеније Умриокин и његов колега Николај Фудин посетили су 1991. главни штаб британских сајентолога да би прошли кроз обуку за очишћење Rundown. Умриокин је био полазник и других сајентолошких течајева и добио је „processing“ од стране једног саветника сајентолога. Он сам стекао је квалификацију саветника одн. одитора. Тек недавно сајентолошки часописи су објавили и слике припадника Црвене гарде који са осмесима на лицима држе високо подигнуте Хабардове брошуре „Пут ка срећи“. Часопис „Собеседник“, који за сада још није званично постао сајентолошки магазин, поделио је преко 550.000 примерака ове књиге. Број претплатника за руски превод Хабардовог романа „Final blackout“ из 1940. већ је, наводно, премашио цифру од 300.000. Непосредно након објављивања овог Science fiction романа уследиће и штампање милионског тиража књиге „Дианетика: модерна наука духовног здравља“, која је Хабарда 1950. извела на сцену као гуруа. Откако су 1988. ангажовали најпознатије светске фирме за ПР (Public relation), сајентолози воде политику чији је циљ да Хабарда представи „као једног од најпризнатијих и најчитанијих аутора свих времена“. За његовим научнофантастичним романима уследиле су и књиге са СФтерапијом.
 
Сајентологија у албанској влади
 
У једном документу објављеном у Енглеској сајентолози тврде: „Сада имамо министре у влади Албаније који хоће да се упознају са Хабардовом административном технологијом.“ Овај документ наводи у наставку следеће саопштење албанске владе: „Сматрамо да ће наведене теме представљати прве конкретне кораке на увођењу Хабардове технологије ради повећања ефикасности рада администрације и пословања у нашој земљи. Министарства у нашој надлежности заинтересована су за унапређивање Хабардове административне технологије у нашем друштву и за профитирање на основу предности његове теорије и различитих пракси.“ У истом јавом саопштењу тражи се да сајентолошка црква подели 30.000 примерака Хабардовог „Пута ка срећи“, као и да спроведе обуку албанских пословних људи коришћењем сајентолошких тестова личности. Ми можемо само да сачекамо да видимо да ли ће Албанци и њихове колеге у Источној Европи бити у стању да се супротставе суровој сајентолошкој техници продаје. Изгледа, међутим, да је после само две године инфилтрација сајентологије у Источној Еврочи већа него у Западној. Недавно је у Канади сајентолошка црква окривљена у судском поступку вођеном због њеног инфилтрирања у владине и полицијске институције и крађе десетина хиљада докумената. Сајентолози су исто тако осуђивани и у САД, Данској и Италији. Па ипак је ужасан резултат да, упркос једне одлуке Европског савета из фебруара 1992., према којој би све државе-чланице требало да подржавају антикултне информативне групе, ниједна од чланица није учинила ништа да ову регулативу спроведе у дело или да источноевропске земље посаветује у вези са овом опасношћу.
 
Counter Scientology Europe
 
Counter Scientology Europe (ЦСЕ) ca седиштем у Диалог Центру у Архусу (Данска) тражи подршку за оснивање једног информативног центра који би покривао читаву Европу и имао задатак да омогући примерено упозоравање и информисање Западне и Источне Европе о позадини деловања и техникама сајентологије.
ЦСЕ ће се бавити сакупљањем информација за власти, медије, научнике и све оне чији су животи били угрожени деловањем сајентолога. Ми ћемо образовати саветнике, како да бисмо помагали како члановима ове секте, тако и ради успостављање дијалога са њеним садашњим припадницима.
Не осећамо никакав ривалитет према појединим сајентолозима, већ само према том систему, чије су жртве они постали. Наш нови центар поседује највећу збирку докумената о сајентологији, која постоји ван ове организације, и може да рачуна на помоћ водећих светских стручњака, укључујући и универзитетске професоре и адвокате који имају искуства са развојем култова. Стога ћемо поздравити сваку финансијску и другу помоћ.
Џон Атак, 39, био је члан сајентолошке секте од 1974. – 1983., да би касније постао један од најпрофилисанијих критичара ове организације. Он је експерт и саветник органа власти и медија у свим питањима сајентологије. Написао је први обиман историјски приказ сајентологије и дианетике.
 
Џон Атак
 
Са немачког: Јелена Кончаревић

2 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *