НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Савремени изазови и искушења » У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

 

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ
Од сајентологије до сатанизма
Православље и секте, књига IV
 

 
АНЂЕЛИ – НАША СТАРИЈА БРАЋА
 
Наше Свето Писмо почиње реченицом: „У почетку створи Бог небо и земљу“. Под небом се не подразумева празан простор изнад нас, него живи свет невидљивих духова. Горња реченица могла би се рећи другим речима: У почетку Бог је створио невидљиви и видљиви сет, као што се каже у првом члану нашег Символа вере. Псалмопевац каже: „Ријечју Господњом небеса се створише, и духом уста његовијех сва војска њихова.“ (Пс. 33, 6).
По тумачењу црквених Отаца, Отац се назива Господ, Син – Реч Оца, а Свети Дух – Дах Оца. Пророк Исаија је видео серафиме (6, 2), а Језекиљ херувиме, (10, 8), са неким другим тајанственим створењима око престола Највишега. Архистратиг Михаило је рекао краљу Ахаву: „Зато чуј ријеч Господњу; видјех Господа гдје седи на пријестолу својем, а сва војска небеска стајаше му с десне и с лијеве стране (1. Књ. о царев. 22, 19).
Немија је рекао у својој молитви: „Ти си сам Господ; ти си створио небо, небеса над небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима; и ти оживљаш све то, и војска небеска теби се клања. (Нем. 9, 6).
Пророк Данило је видео Бога на Његову престолу – “и хиљаде хиљада, служаху Њему, а десет хиљада пута десет хиљада, стајаше пред Њим“(Гл. 9, 10).
Свети апостол Павле, говорећи о моћи Христовој каже: „Који је икона Бога невидљивога, Прворођени прије сваке твари, јер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и невидљиво, били пријестоли или господства или начала или власти; све је Њиме и за Њега саздано и он је прије свега, и све у Њему постоји. (Колошанима 1, 15-17); упореди (1. Петр. 3, 22).
Набрајајући сва имена анђелских чинова, св. Дионисије Ареопагит, набраја их по њиховом достојанству (3 пута 3 = 9) и то: Херувими, Серафими, Пријестоли, Господства, Начала, Власти, Силе, Арханђели и Анђели. Све их ми називамо истим заједничким именом анђелско мноштво.
У књизи по Јову читамо како је Господ одговарао на жалбе овог паћеника: „Тада одговори Господ Јову из вихора и рече: ко је то што замрачује савјет ријечима неразумно? Опаши се сада као човјек; ја ћу те питати, а ти ми казуј. Гдје си био кад ја основах земљу? Кажи, ако си разуман. Ко јој је одредио мјере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње? На чему су подножја њезина углављен? Или ко јој је метнуо камен угаони? Кад пјеваху звјезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.“ (Јов. 38, 17).
А исти свети песник каже: „Јутарње звезде тако величанствено сјаје испуњене небеском раскоши и сјајем ове, што тамо – где ноћ нигда не следи дану уздижу „Свјат, Свјат, Свјат“ песму свагда и за увек… Тада, када је земља најпре лебдела усред простора, тада, када су планете похрлиле на своју трку, тада, када је окончано шестодневно дело. Тада су сви Божји синови клицали од радости“. Наша Православна Црква посветила је понедељак светим анђелима. И сваког понедељка, у црквеним службама, ми се подсећамо на свете анђеле и величамо их у молитви: „Свети Арханђели и анђели, молите Бога за нас“.
Анђелско мноштво је створено пре људи. То је први разлог, што их ми називамо нашом старијом браћом.
 
2.
 
Природа анђела: Природа анђела је у неку руку, сасвим различита од човечије природе, а у неку руку она јој је слична. Анђели су бестелесни и као такви невидљиви за наше физичке очи. Немајући тела, они, сходно томе, немају ни телесних потреба: ни бола, ни страсти, ни брига, за храну, пиће, одело, нити за склониште. Они не поседују страсти ни жудње за рађањем. Нити се жене, ни удају (Мат. 22, 30). Они немају ни брига о будућности, ни страха од смрти. Јер, мада су били створени пре човека, они нису остарели, нити старе, него су непроменљиво млади, лепи и јаки. Они такође нису забринути за своје спасење и своју бесмртност, пошто су већ бесмртни. Насупрот људима, они се не колебају између добра и зла, пошто су већ добри и свети као што су били и када их је Бог створио.
С друге стране, анђели су слични људима, по томе што су личности, и сваки је лично свестан себе. Слично људима, они поседују разборитост, осећајност, слободну вољу и делотворну способност. Имају и лична имена као људи. Нека од њих имена знамо, или из Светог Писма, или из Црквеног предања, као: Михаило, Гаврило, Рафаило, Уриел, Салател, Варахел, Јеремиел, Јегудел итд.
Упоређујући људе са анђелима, свети апостол Павле наводи речи једног старозаветног пророка који је говорио Богу: „Нека пак негдје осведочи говорећи: „Шта је човјек да га се сећаш, или син човјечији да га походиш? Учинио си га привремено мањим од анђела, славом и чашћу овјенчао си га, и поставио си га над дјелима руку твојих; све си покорио под ноге његове. И пошто му покори све, ништа му не остави непокорено. Али сада још не видимо да му је покорено. (Јевр. 2, 78; Пс. 8, 46)’. „Шта је човјек, те га се опомињеш, или Син човјечји, те га полазиш? Учинио си га мало мањега од анђела, славом и чашћу вјенчао си га; Поставио си га господарем на дјелима руку својих, све си метнуо под ноге његове (Пс. 8, 46). Заиста, Бог је дао огромну власт безгрешном човеку над својим дјелима. Адам је имао власт над свим створењима на земљи пре него што је погазио Божју заповест и послушао Сатану, Божјег противника. Пре греха, човек је био раван Божјим анђелима и у моћи и у чистоти и лепоти. Кроз грех, губила се човечија власт на Божјим делима. Природа је постала непослушна њему, јер је и он постао непослушан Богу.
Међутим, огреховљена природа чува у себи наду на помоћ Божју: „Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божји, јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом. Да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе дјеце Божје. Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада.“ (Рим. 8,19-22).
Христом препорођен човек опет ће бити сличан анђелу, одевен у славу Христову. Његова старија браћа, свети и безгрешни анђели, помажу му, слично лекарима који помажу болесницима на њиховом оздрављењу. Као што се каже у Светом Писму: „Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наслиједити спасење?“ (Јевр. 1, 14). Касније ћемо о томе говорити опширније.
Појава анђела: Анђели се јављају у различитим видовима разним особама са различитим циљевима и у разним приликама. Анђео се јавио и Мојсеју, као пастиру стада у пустињи: „А Мојсије пасијаше стадо Јотору тасту својему свештенику Мадијанскому и одведе стадо преко пустиње, и дође на гору Божију Хорив. И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагоријева.“ (2. Мој. 3, 12).
Мојсије није видео никакво лице ни облик, само је из тог огња чуо глас који га је позвао и упутио шта треба да ради.
Анђео се јавио и свем народу Израиљском приликом бекства из Египта: “ А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња свијетлећи им, да би путовали дању и ноћу“ (2. Мој. 13, 21).
То није било јављање самог Бога, него анђела његовог. Сам Мојсије то потврђује „И викасмо ка Господу и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи“. (4. Мој. 20, 16). У следећем случају, као и у неким другим, анђео се поистовјећује са Господом Богом: „Ево ја шаљем анђела својега пред тобом да те чува на путу, и да те одведе на место које сам ти приправио. Чувај га се, и слушај га, немој да га расрдиш, јер вам неће опростити греха, јер је моје име у њему. (2. Књ. Мој. 23, 20-21).
Анђео се Гедеону јавио у виду обичног човека, исто као што се Арханђел Рафаило јавио Товији. Гедеон је схватио да је то био анђео тек тада када је непознати посетилац учинио чудо. Анђео му рече: „Господ је с тобом, храбри јуначе!“ (Књ. о суд. 6,12).
Жена неког човека Маноја била је нероткиња, јави јој се анђео са вешћу да ће родити сина и да га назове именом Самсон. Причајући овај тајанствени случај своме мужу, она му рече: „Човјек Божји дође к мени, и лице му бијаше као лице анђела Божјега, врло страшно, али га не запитах одакле, нити ми он каза својега имена; (Књига о судијама 13, 6). Када су Сирци опколили место у коме је живео пророк Јелисеј, заплашени слуга његов је узвикнуо: „Јаох, господару, шта ћемо сад? А он му рече: Не бој се, јер је више наших него њиховијех. И помоли се Јелисеј говорећи: Господе, отвори му очи да види, и Господ отвори очи момку, те видје, а то гора пуна коња и кола огњенијех око Јелисеја“ (2. Цар. 6, 15-17). Свакако, ово је било мноштво анђела Божјих, послатих да заштите једног праведника.
Пророку Језекиљу анђео се јавио у виду ватре: „И видјех, а то облик на очи као огањ, од бедара му доље бјеше огањ, а од бедара горе, бјеше као свјетлост, као јака светлост“ (Јез. 8,2).
Велики старозаветни пророк имао је следећу визију: “ И подигох очи своје, и видјех, а то један човјек обучен у платно, а појас бјеше око њега од чистога злата из Уфаза. А тјело му бјеше као хрисолит, и лице му као муња, а очи му као лучеви запаљени, а руке и ноге као мјед углађена, а глас од ријечи његовијех као глас многога људства. И ја Данило сам видјех утвару, а људи што бијаху са мном не видјеше је, али их спопаде страх велик, те побјегоше и сакрише се. И остах сам, и видјех ту велику утвару, и не оста снаге у мени, и љепота ми се нагрди и не имах снаге.“ (Дан. 10, 5-8). То је био Арханђел Гаврило (Дан. 8, 16).
Исти арханђел Гаврило јавио се и свештенику Захарији, оцу Св. Јована Крститеља. Мада његова појава није била толико застрашујућа, као она коју је видео Данило, ипак се Захарија узнемирио и обузео га је страх када га је видео. Због тога му арханђел и говори: „Не бој се Захарија!“ (Лк. 1, 12-13).
Што се тиче јављања Арханђела Гаврила Дјеви Марији у Назарету, ми претпостављамо да је то јављање било у једном благом човечанском виду, различито од оних застрашујућих појава у којима су се анђели јављали старозаветним људима. Ипак се Дјева Марија уплашила и узнемирила. Никакво чудо, јер нас и обичне изненадне појаве плаше, кад им се на надамо. Арханђео је зато и утешио Дјеву Марију речима: „Не Бој се, Марија! Јер си нашла благодат у Бога!“ (Лука 1, 29-30).
Кад се родио Господ наш Исус Христос, пастирима витлејемским јавио се анђео Господњи. И гле, јави им се анђео Господњи и обасја их светлост Господња. И они се страшно уплашише, а анђео им рече: „Не бојте се!“.
Жене мироносице су виделе анђела над отвореним гробом васкрслог Господа: „А лице његово бијаше као муња, и одјело његово бијело као снијег. И у страху од Њега уздрхташе стражари, и постадоше као мртви. А анђео одговарајући рече женама: „Не бој те се ви; јер знам да Исуса распетога тражите!“ (Мат. 28, 3-5).
Ни у једној другој светој књизи није толико писано о анђелима, као у Књизи Откривења св. Јована. Свети апостола Јован је видео мноштво анђела око престола Свевишњега. Он их је видео обучене у чисто бело платно, опасаним око струка златним појасима (Отк. 15, 6). Ево једног врло упечатљивог описа: „И видје другог анђела силна гдје силази с неба, који бјеше одјевен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце, и ноге његове као стубови огњени; И он држаше у руци својој књижицу отворену, и стаде својом десном ногом на море, а левом на земљу; и повика гласом громким као што риче лав. И кад он повика, проговорише седам громова гласовима својим.“ (Откр. 10, 1-4).
Обучен у облак! Запамтите шта је Господ Исус Христос прорекао о свом другом доласку: „И тада ће се показати знак Сина човечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина човјечијега гдје иде на облацима небеским са силом и славом великом.“ (Мат. 24, 30). Тако облаци небесни представљају анђелско мноштво. Сва јављања анђела су само појаве и нису потпуни израз њихове природе. Јер, они су чисти духови и сва њихова моћ и лепота је духовна, не материјална. Као што богонадахнути псалмопевац говори о њима:
„Нематеријалне и разумне анђеле
Створио си њих, о Господе, пре видљивог света:
Они непрестано кличу, Теби тамо:
Хвалите Господа, сва дела Господња,
Појте му велике похвале, заувек“.
Анђели Господњи не желе да буду обожавани. Када је један анђео показивао светом Јовану рајске лепоте и небеске тајне, апостол Јован је пао ничице са жељом да му се поклони и да га обожава. Анђео му то не дозволи, рекавши: „Не чини то, јер ја сам чувар твој и сличан сам теби, твојој браћи, пророцима и онима који чувају спасење ове књиге. Обожавај и клањај се само Богу!“
Делатност анђела: Делатност анђела је двострука: на небу да величају Бога а на земљи да објављују Божје заповести које се односе на људе. Сама реч „анђео“ означава весника или гласоношу. Они никада не почивају, ни дању ни ноћу, већ непрекидно кличу и певају: „Свет је, Свет, Свет Господ Бог Сведржитељ, Који бјеше и Који јесте и Који долази.“ (Отк. 4, 8). А апостол Павле пише о њима: „Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наслиједити спасење?“ (Јевр. 1,14).
Свети Григорије Богослов пише: „Неки од ових разумних духова стоје пред Свевишњем Богом, а други сарађују на одржавању целога света.“ А свети Дамаскин пише: „Они су моћни и спремни да врше вољу Божју, и појављују се тренутно и на сваком месту према својој духовној природи, где год их Бог одреди.“
У Светом Писму, анђели се први пут помињу приликом изгнања наших прародитеља из раја: „И изгнав човека постави пред вртом Едемским херувима, с племенијем мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.“ (1. Мој. 3, 24).
Ми на првом месту анђеле сматрамо за Божје благовеснике. Један анђео се два пута јављао Агари, Аврамовој слушкињи, тешећи је кад је њена господарица оштро са њом поступала. „И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуда идеш, куда ли идеш? А она рече: Бјежим од Саре, госпође своје.“ (Мој. 16, 7). А другом приликом: „А Бог чу глас дјетињи, и анђео Божји викну с неба Агари, и рече јој, што ти је, Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас дјетињи одандје гдје је (1. Мој. 21, 17). Њен син Исмаил остао је праотац Исмаилћана, који се називају и Агарјанима.
Три анђела су се појавила пред Аврамом у равици Мамријској. Аврам је био без деце, и три путника су му прорекли да ће добити сина. Ово се заиста и догодило идуће године. Тако је рођен Исак, праотац Јевреја. (1. Мој. 18, 17).
Када је Аврам био начинио жртвеник и хтео да жртвује Богу свог јединца Исака, у томе га је спречио анђео небески који му рече: „Не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, и кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради.“ (1. Мој. 22,12). Сам Бог касније драговољно принео је свог јединородног сина Господа Исуса Христа, који је заклан попут јагњета ради нашега спасења. (Еф. 5,2).
Анђели Божји помажу и спасавају људе Божје. У безбожном и порочном граду Содому живео је само један праведник Божји – Лот. Када је Бог због безбоштва и неморала осудио Содом на пропаст, истовремено је послао два анђела, да из овог града изведу и спасу Лота и његову породицу. (1. Мој. 19, 1).
Један анђео спасао је Јакова од освете његовог брата Исава. А пре своје смрти Јаков је говорио о анђелу: „Анђео, који ме је избављао од свакога зла, да благослови дјецу ову, и да се по мојему имену и по имену отаца мојих, Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљу!“ (1. Мој. 48, 16).
Анђео је спасао три младића од смрти у Вавилону, из усијане пећи за топљење, где су били бачени зато јер су одбили да се клањају идолима већ су се клањали само једноме правоме Богу (Дан. 3, 12). Сваког јутрења ми се подсећамо на овај чудесни догађај песмом седмог и осмог ирмоса.
Анђео је спасао Данила из лавовске пећине у коју је био бачен због своје чврсте вере у једнога Бога.
Лавови су се умиљавали као јагањци. Запрепашћеном цару Дарију, Данило рече: Бог мој послао је анђела свог који је затворио чељусти лавовске да ме не повреде, видећи да сам чист и невин пред њим.
Навели смо неке случајеве где анђели служе као извршиоци Божјих наредби. Навешћемо још неке случајеве.
Град Содом утонуо је у најстрашнију каљугу порока. Господ је послао два анђела да спасу јединог праведног човека у Содому, Лота. Они су дошли код Лота и саветовали га да напусти тај град, јер Господ нас је послао да га уништимо. Овај град је и спаљен са сумпором и огњем до пепела. (1. Мој. 19, 12-25).
Цар Давид, иначе слуга Божји, огрешио се једном о закон Божји. Бог посла анђела свог са исуканим мачем у руци те погину 70000 Израиљаца. Погибија престаде тек тада, када се покаја цар Давид и завапи Богу за милост.
Асирски цар Сенахирим опколио је Јерусалим са моћном војском. И он и његове војводе хуљаху и ругаху се Господу Богу Израиљевом и позиваху краља Језекиљу и његов народ на предају. Али Језекија ничице паде пред Богом и усрдно се мољаше. Бог посла анђела својега који у Асирском логору поби близу 5.000 војника. То се догоди ноћу. Ујутру цар угледа страшан призор своје побијене војске. Цар побеже у Ниневу, где је био убијен од својих синова. (Ис. гл. 36 и 37).
Богонадахнути псалмопевац поучен примерима из историје и свог личног искуства познаје улогу коју играју анђели у животу појединог човека или целога народа, па каже: „Анђели Господњи станом стоје око онијех који се њега боје и избављају их.“ (Пс. 34, 7). И даље: „Ћеће те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје, јер анђелима својим заповједа за тебе да те чувају по свијем путовима твојим. На руке ће те узијети да гдје не запнеш за камен ногом својом“ (Пс. 91, 1012).
„Благосиљаје Господа анђели Његови,к који сте силни кријепошћу и извршујете ријеч Његову слушајући глас ријечи Његове.“ (Пс. 103,20).
Анђели чувари: Горњим речима псалмопевац потврђује опште веровање, да анђели штите и помажу и цијеле народе и поједине људе. У стара времена арханђел Михаило је сматран за анђела чувара Израиљског народа. Исуса Навин га је видио у Јерихону и упитао га: „Јеси ли наш или наших непријатеља? А он рече: “нијесам; него сам војвода војске Господње, сада дођох. И Исус паде ничице на земљу, и поклони се, и рече му: шта заповједа господар мој слузи својему.“ (Књ. Ис. Нав. 5,13-14). И Данилу је говорио архангел Гаврило о Михаилу ове речи: „А у то ће се вријеме подигнути Михаило велики кнез, који брани твој народ; и биће жалосно вријеме, како га није било од како је народа до тада; и у то ће се вријеме избавити твој народ, сваки који се нађе записан у књизи.“ (Дан. 12,1). Апостол Јуда описује случај када се арханђел Михаило препираше са ђаволом око Мојсијевог тела. Чувар јеврејскога народа био је чувар чак и мртвог тела њиховога вође.
Црквени оци уче, да постоје анђели чувари народа, земаља, цркава и појединаца; па чак звезда, елемената и планета. (От. 2.)
Свети Јован Лествичник сведочи о свом личном анђелу чувару: „Кадгод сам чезнуо за вишим напретком у духовном животу, појављивао се анђео и поучавао ме.“
А ево шта Василије Велики каже. Наш анђео чувар се неће удаљити од нас, уколико га ми не отерамо својим рђавим делима. Као што дим разгони пчеле и смрад голубове, исто тако смрад греха тера од нас анђела, који чува наш живот.“
Што се тиче дечијих анђела чувара, чућемо то доцније из уста самог Господа Исуса Христа.
Анђели: слуге Христове Цркве: Нови Завет је пун анђела. Они се просто роје око Христа, свога Створитеља и вољеног Господа од почетка Његовог зачећа, увек спремни да му служе. Они Га служе и обожавају на земљи, као што су му служили и обожавали Га на небу и служили Га и волели у свој Његовој небеској слави са ватреном и узвишеном љубављу. Са задовољством и будношћу помагали су Његов рад – Цркву Његову на земљи. И они то чине сада и чиниће до краја света. Када се Он родио у једној сиромашној пастирској пећини, појавио се хор анђелских сила изнад ње, славећи Бога. (Лк. 2, 13). После кушања у пустињи, када ђаво одступи од Њега, гле анђели приступише и служаху Му. (Мт. 4, 11). Наши народни уметници добро су урадили када су приликом сликања Христа приказивали много анђела око Њега. Исто тако на иконама Претече Његовог, Богојављења, Преображења, Распећа Његовог, Васкрсења и Вазнесења. Кад год би се један архистратиг или анђео појављивао, претпоставља се да је око Њега била и читава чета анђела, мада невидљивих за наше људске очи. Ми мислимо да арханђел Гаврило није био сам, када је благовестио Дјеви Марији вест о рођењу Месије. Нити да је анђео, који се појавио приликом Његове молитве у Гетсиманском врту, и храбрио Га, био без веће пратње невидљивих сила. Где је цар, тамо је и војска Његова.
Кога Христов воли, Њега воле и Његови анђели. Он је волео децу и наредио је Својим анђелима да буду њихови заштитници. Он је говорио: „Јер анђели њихови непрестано гледају лице Оца мога који је на небу. Он је не само волео малу децу него је поистовећивао себе са малом децом: „И дозва Исус дијете, и постави га међу њих, и рече: „Заиста вам кажем ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско. Који се понизи као дијете ово, онај је највећи у царству небеском. И који прими једно такво дјете у име моје, мене прима, а који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се обеси камен воденичи о врат његов и да потоне у дубину морску.“ (Мат. 18, 26). Још је рекао: „Не забрањујте деци да долазе мени, јер је њихово царство небеско“. То је најздравија основа хрићанског васпитања – привођење деце Господу Исусу Христу. То је и главни разлог што и анђели воле и штите децу. Псалмопевац каже: „Хвалите Господа на небесима, хвалите га на висини. Хвалите га сви анђели његови, хвалите га све војске његове! Хвалите га, сунце и месече, хвалите га све звезде сјајне!“ (Пс. 148, 14).
Анђели су помагали светим апостолима и хришћанима од самог оснивања Цркве Христове и кроз сва потоња времена.
Кад су јеврејски првосвештеници затворили апостоле у тамницу, анђео Божји ноћу отвори врата тамнице, ослободи их и рече им: „Идите и станите у храму па говорите народу све рјечи овога живота.“
Када је цар Ирод, намесник Галилеје, прогонио Цркву, погубио апостола Јакова и исто тако намеравао да убије апостола Петра, у том је га је спречио анђео Господњи: „Али одједном удари га анђео Господњи, јер не даде славе Богу; и будући изједен од црва, издахну.“ (Дела ап. 12, 24).
Када је ђакон Филип проповедао у Самарији, рече му анђео Господњи: „Устани и иди према југу на пут који силази од Јерусалима у Газу; он је пуст. И уставши пође. И гле, човјек Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице етиопске, што бијеше над свима њезиним ризницама, који бјеше дошао у Јерусалим као поклоник“ (Дела 8, 26-28). Тако су анђели помагали апостолима у ширењу Јеванђеља у удаљеним земљама.
Један римски официр Корнилије, када се молио око три сата једног сунчаног дана по подне, јави му се у визији анђео Божји који му рече да позове Петра из Јопе да га покрсти. После Петрове проповеди Корнилије се покрсти сасвим са свом породицом својом. И у овом случају, анђео Господњи помогао је ширење цркве Христове међу незнабошцима.
Док је свети апостол Павле са својим пратиоцима путовао лађом за Рим подиже се на мору велика олуја и запрети да потопи лађу. Велики немир и страх спопаде све путнике, али их апостол умири речима: „И ево сада вам савјетујем да будете расположени, јер ни једна душа од вас неће пропасти, осим лађе. Јер ове ноћи стаде преда ме анђео Бога чији јесам и коме служим, говорећи: Не бој се, Павле! И ти мораш изићи пред ћесара; и ево Бог ти је даровао све који плове са тобом.“ (Дела ап. 27, 22-25).
Анђели Божји жетеоци: У својој причи о сејачу и семену Господ Исус Христос је објаснио ову причу својим ученицима овако: “ И приступише му ученици Његови говорећи: Протумачи нам причу о кукољу на њиви, а Он одговарајући рече им:Који сије добро семе оно је Син човечји; а њива је свијет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла. А непријатељ који га је посијао јесте ђаво; а жетва је свршетак света. А жетеоци су анђели (Мат. 13, 36-40). Затим је Господ Исус Христос прорекао и крајњу судбину доброг и злог семена: „Као што се, дакле, кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити на послетку овога века. Послаће Син Човјечији анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње. И бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба.“ (Мат. 13, 20-43). Али и пре краја света, многима од нас већ је изречена пресуда, што се јасно закључује из јеванђелске приче о богаташу и Лазару: “А када умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Аврамово; а умрије и богаташ, и сахранише га. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Аврама и Лазара у наручју његову. И он повика и рече: оче Авраме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену“. (Лука, 16, 22-25). Запамти онда, о човече, да своју вечиту судбину сам себи одређујеш у овом свету. Од тебе зависи, да ли ћеш бити анђелска или демонска жетва. Добро је веровати у милост Божју, али надати се у милост Божју, а даље грешити и не кајати се, јесте право богохулство. Ево, шта и сам Спаситељ говори о потреби покајања: „Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божјим због једнога грешника који се каје.“ (Лк. 15, 10). Тешко онима који умиру без покајања. Ево врло строгог упозорења хришћанима у вези покајања које упућује апостол Петар: „Јер кад Бог не поштедје анђеле који сагрешише, него их баци у окове мрака пакленога, и предаде да се чувају за суд; и не поштедје стари свијет, него сачува проповједника правде Ноја и седморо с њим, и наведе потоп на свијет безбожнички; и градове Содом и Гомор осуди на пропаст и у пепео претвори, поставивши их за пример будућим безбожницима.“ (2. Петр. 2, 47). Господ ће бити мање милостив према онима, који су сао по имену хришћани, а својом речју и делима су слуге ђаволске. Кад – кад они показују знаке кајања, као Јуда, али то обично бива прекасно: „Јер ће доћи Син Човечји у слави Оца својега с анђелима својим, и тада ће узвратити свакоме по дјелима његовим“. (Мат. 16, 27).
 
Други долазак Христов
 
Други долазак Господа Исуса Христа показаће се у свој својој величанствености и драматичности. Док је се приликом његовог првог доласка над пећином витлејемском појавило „мноштво анђела“ и својом песмом саопштило најрадоснију вест, дотле ће приликом његовог другог доласка ова слика бити далеко величанственија. Ево шта о томе пише апостола Павле: „Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божјом сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути.“ (1. Сол. 4, 16). Господ ће гласом труба арханђелских сакупити своје изабранике са сва четири ветра земаљска, са једог краја земље на други; тада ће праведници засијати као сунце у Царству Оца својега. Тада ће мноштво анђела на њиви Господњој показати службу своју божијих жетеоца.
Али најузвишенија награда коју је Христос предсказао изабраницима и праведницима својим, који су живели по Његовом Јеванђељу и страдали за Њега на земљи; јесте награда да ће бити равни анђелима. Одговарајући на лукава питања првосвештеника и књижвеника јеврејских, чија ће на ономе свету бити жена која је на земљи имала седморицу мужева, Господ им одговори: „Синови овога вјека жене се и удају; а који се удостојише добити онај вијек и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају; Јер више не могу умријети; јер су као анђели и синови су Божји кад су синови васкрсења“ (Лука 20, 34-37). Слушајући ове речи, ми се испуњавамо страхопоштовањем и зебњом. Како можемо бити равни анђелима? Писано је о анђелима: „Бог стаде на сабору Божјем, усред богова изрече суд“. (Пс. 82, 1). Нешто даље: „Рекох: богови сте, и синови вишњега сви“. (Пс. 82, 6). Наравно, анђели се називају боговима, на по својој божанској природи, већ по своме присном односу са Богом. Како људи могу бити са њима? А ево шта псалмопевац Давид каже о анђелима:
 
Украшени блиставом лепотом,
Сви анђели Сведржитеља,
Приближавају се неизрецивој слави Христа.
Певајући му дан и ноћ,
Благословен си, Господе, заувек.“
 
Како онда можемо ми бити једнаки анђелима, прославитељима Христа, ми који Га свакодневно хулимо и вређамо својим гресима. Пре свега, Христос говори вернима и онима који су с љубављу испуњавали заповести Његове: “ И познати љубав Христову која превазилази разум, да би сте се испунили сваком пуноћом Божјом.“ (Еф. 3, 19). Утешимо се онда, чујмо шта један благовесник небеских тајни каже: „Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који Га љубе.“ (1. Кор. 2, 9). Овде је кључ тајне: Они који поштују и воле Бога, било да су анђелска или људска створења, једнаки су пред Богом. У том смислу, такође, ми називамо анђеле нашом старијом браћом, поштујући их и молећи им се из ове наше долине суза: “О свети Арханђели и анђели, молите се Богу за нас грешне“.

2 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *