НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Савремени изазови и искушења » У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

 

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ
Од сајентологије до сатанизма
Православље и секте, књига IV
 

 
ВЕШТИЧИЈИ КУЛТОВИ
 
У Србији се однедавно, у издању ИП „Езотерија“, може набавити књига познате савремене вештице Гвидолин „Вика – древна религија вештица“. Према подацима које је у свом тексту „Ђаво има више имена него обожавалаца“ изнео Ненад Костић, веза са вештицама на нашем терену је Јасмина Богдановић, припадник ОТОа. Тако је код нас стигло оно што је на Западу поплава већ одавно…
У свом чланку „На метли – до звезда“, објављеном у 12. броју „Тајни“ Снежана Нешић дала је детаљан опис тзв. „религије вештица“, крећући од чињенице да се многи обреди изводе уз наге учеснике. По њој, ова ритуална нагост је последица:
Чињеница да је „вика“ – религија природе, и повезаности са „Мајком Земљом“.
Вика је „демократична“, а нагост је симбол „демократије“ („Ми смо демократизовани и сифилистичари“, говорио је Бодлер.)
Вика тежи упознавању правог човековог бића, при чему се мора одбацити свака лажна слика о себи, а скидање одеће је помоћно средство.
Натприродне моћи се лакше користе без баласта одеће.
Веома битан елемент вештичијег обреда је Магични Круг, који служи да заштити на астралном плану, да створи свети простор и да концентрише парапсихичке моћи које вештице и вешци призивају. У обреду цртања круга, користи се магијски нож црне дршке, призивају се четири елемента, бог и богиња.
(„Рогати бог“ је бог вештичјих обреда.) Обред се обавља тако што мушкарци и жене седе у магијском кругу, држећи крајеве ужади. Распоређени су попут жица у точку бицикла. Призивајући моћ, они изражавају своје жеље – за успехом, здрављем, срећом. Врховна Жречица, кад моћ достигне врхунац, крикне „Испусти!“, којом приликом сви испуштају конопце, и очекују да ће их сила коју су призвали послушати. Вештичјин жртвеник се налази на северу (страна сатане).
Вештице се баве и бацањем чини, које подразумева три фазе:
замишљење и прецизно именовање циља који се жели постићи;
визуализовање, стварање одговарајућег облика мисли, и усмеравање снаге воље на оно што се „опчињава“;
пројава одређеног ефекта. Вештице се баве „везивањем“ – спајањем особа супротног пола; наношењем зла противнику; навођењем људи да служе њиховој вољи, итд.
Вештицама су јако слични ритуални магови, мада се у понечему и разликују, с обзиром да њихови обреди теже комплексности у детаљима. Парапсихичке моћи вештица су: видовитост, прорицање, психометрија, астрална пројекција, билокација, лечење. Гата се помоћу тарота и ЈиЂинга, као и помоћу кугле, црног огледала, посуда се мастилом. Вештице обављају „астралну пројекцију“, а врше и егзорцизме одређених места. Ако на тим местима живе „душе умрлих“, онда се с њим разговара, убеђујући га да напусти поседуто место.
У Савезној Републици Немачкој је, пре ујединења са Источном, било десетак хиљада жена учлањених у разна вештичарска удружења. Окупљале су се, између осталог, у шуми Пфалц, око жртвеника прекривеног црним баршуном. Вештица Секлет, аутор књиге „Путеви до Богиње Земље“, држала је предавања групама од по тринаест жена (13 је за њих „број окултних моћи“, који „изводи из нормалног поретка и ритма универзума.“)
У Енглеској је вештичарство повезано са древном друидском религијом и култом Моргане ле Феј, вештице
Артурове полусестре. Жан Луј Брау у књизи „Ритуали црне магије“ објавио разговор са Силијом Расел Гог, која се налази на челу вештичје секте „Храм светлости Авалона“. Прогласила је себе за Моргану ле Феј. У разговору са Брауном рекла је: „Вештице су неправедно оптужене, јер није познато колико помоћи и утехе могу пружити онима који пате“.
Британско вештичарство је почео да обнавља Џералд Гарднер (умро 1964. године), који је своје учење наставио тамо где су стали Џек Парсонс, Алистер Кроули и келтски друиди. Њега је наследио „велики жрец и краљ волшебништва“ Алекс Сандерс, који тврди да га је у окултно упутила бака и да је „благослов“ (проклетство) добио, још као мали, од Алистера Кроулија. Сандерсу је вештичарење донело милионе, и двадесетак вила: од Сејшела до Барбадоса. Он је путовао по Европи, држећи, са својом женом, „тродневне вештичје семинаре“, углавном за „слабији пол“.
Чарлс Лиланд, који је изучавао живот британских Цигана и њихову магију у прошлом веку, у Италији је дошао до вештице Мадлене, која му је дала рукопис тобоже древне књиге „Арадија – вештичје јеванђеље“. По овом спису, вештице је створила богиња Дијана пошто се спарила са својим братом Луцифером, и добила кћи Арадију, коју је послала да помаже „угњетенима“… Вештичји празници су равнодневнице и солстицијуми у току године, празници жетве (2. август) и 31. октобар, ноћ уочи римокатоличких Свих светих (тзв. „Ноћ вештица“). Највећи празник је друидски Белтан, то јест 1. мај. У „Валпургијиној ноћи“ уочи Белтана обављају се најважнији ритуали (описао их је Гете у „Фаусту“).
Вештичарство је на Западу веома повезано са радикалним феминизмом, који се бори против „патријархалног Бога“ Хришћанства и настоји да га замени култом „Богиње Мајке“. Такође, тенденције радикалне феминистичке теологије у протестантизму поклапају се са вештичарском идеологијом. Године 1993. одржана је у Минеаполису феминистичка „Конференциј а претумачивања“, уз учешће око 2000 протестанткиња, које су се бориле против мушке доминације у цркви и за права лезбејки, обраћајући се „Софији, као женском начелу божанства“. Римокатолици су, бар у САД, вештицама дали „видно место“. Мери Дели, са два доктората теологије, професор на језуитском колеџу у Бостону, почела је да критикује Хришћанство и себе је прогласила за „екофеминистичку лезбејку – вештицу“. Розмари Радфорд Рутер, бивша римокатолкиња, сада професор евангелистичке Герет – семинарије на Средњем Западу, сматра да је „много зла учињено у име Христа, али није било крсташких ратова ни погрома у име Ваала, Астарте, Изиде или Аполона“. Она се залаже за тзв. „женску цркву“, чији обреди веома личе на вештичије. Њен основни став је да је „кушање забрањеног плода“ донело „благослов“…

2 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *