НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Савремени изазови и искушења » У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

 

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ
Од сајентологије до сатанизма
Православље и секте, књига IV
 

 
„ДЕЦА БОГА“ („ИСУСОВА РЕВОЛУЦИЈА“ ИЛИ „ФАМИЛИЈА“)
 
Оснивач ове секте је бивши амерички пастор Дејвид Брант Берг (рођен 1918., умро 1993.), који је променио име у „Мозес Дејвид“ (Мојсије Давид). Учење је надахнуто вером у хиљадугодишње месијанско царство. По њима, сатана је земаљски рај претворио у пакао, у коме има много сиромашних. Сиротиња се много пута бунила против богатих, али иде време кад ћe се богати узајамно поубијати у атомском рату и кад ћe Бог помоћи сиромасима да обнове „примитивно друштво“. Циљ секте је „Исусова револуција“, преображавање света преко преображавања људске душе.
Секта је устројена хијарархијски. Чланови секте су овце којима руководе пастири, бискупи, надбискупи, министри (деца Дејвида Берга). Мозес Дејвид себе није стављао на врх лествице, него је тврдио да је на њеном врху сам „Христ“.
Начин врбовања је улични прозелитизам. У затвореним групама од шест до осам душа интензивно се манипулише члановима. „Деца Бога“ живе у комуни у којој постоји промискуитет. Мајке се о деци старају до две године, после чега секта почиње да се брине о њима. Задужења у секти строго су распоређена. Издржавају се продајом брошура, музичким концертима и прошњом. Поред Библије, свети списи су им „Писма Мозеса Дејвида Деци Бога“.
 
Случај Далве Линч
 
Далва Линч, бивша новинарка из Рио де Женеира, придружила се „Деци Бога“ 1974. године, одакле је истерана 1988. године. Од тада се борила за слободу своје троје деце, који су постали „својина секте“. Године 1990. јавно се исповедила, описујући ужасе кроз које је прошла у тој групи.
Од најранијег детињства секта питомце учи сексуалној слободи. Деца се подстичу да једно друго сексуално узбуђују, као и да имају односе са одраслима. Мозес Дејвид пориче телесне односе са децом (да, тобож, не би била повређена.) Међутим, он је подстицао очеве да се у постељи „играју“ са кћерима, у чему мајке треба да их подржавају. Берг се хвалисао како спава са женом и снахом, а секта је објавила књигу о сексуалним „подвизима“ његовог сина од треће године.
Деца Далве Линч такође су била подстицана на такво понашање. Увече, под контролом неког одраслог, скупа су се молила, а затим бивала распоређена по паровима, да „воде љубав“. Кад се њен најстарији син жалио да девојчице неће да се љубе са њим, контролор га је саветовао да буде агресиван и да „преузме иницијативу“. Девојчице се од малена васпитавају да се изазовно облаче. Децу од три до дванаест година наводе на стриптиз плесове, аплаудирају им и милују их. У кућама где има пуно деце од осам до осамнаест година држе се тзв. „sharing time“, где се по наредби контролора, спарују једно с другим.
Дeјвид је своје дејство почео у доба хипи револуције, у које су време деловале многе групе: „Револуционари Христа“, „Млади за Христа“, „Крштени хипици“, „Боље Христ него хашиш“. Разочаран у традиционални протестантизам, он оснива своју секту, проповедајући у почетку морал и уздржавање уочи апокалиптичних дана у које улазимо да би касније објавио „слободну љубав“.
 
Случај Мари Кристин
 
Упознавши се са „Децом Бога“, деветнаестогодишња девојка је у секту ушла свим својим бићем. Читала је Библију, продавала брошуре („witnessing“) по шест – седам часова дневно. Напредује на хијерархијској лествици секте – створила је комуну у Луксембургу, затим у Бриселу и Амстердаму. Почиње да руководи многобројном заједницом, где су основно средство руковођења била писма Мозеса Дејвида, намењена шефовима општина или обичним верницима.
Берг почиње да проповеда „сакралну проституцију“ 1975. године, да би секта била материјално обезбеђена. „Сексуална привлачност „Деце Бога“ може помоћи спасењу света“, каже он, и нуди им да се удварају богатим људима (зове их „велике рибе“), како би их „упецали“ и добили новац за извођење „духовне револуције“. Ову проституцију вођа назива „flirty fishing“ („риболов путем флертовања“), а свој став правда наводом из Новог Завета, где Христос апостоле позива да буду “ ловци људи“.
Мари – Кристин је добра и морална девојка, и у првих мах не разуме поруке Берга онако како он хоће. На крају, стиже јој писмо у коме је цртеж распете наге жене, са клином заривеним у полни орган. Берг почиње да даје отворена упутства о сексуалном понашању припадника секте, нарочито док лове „крупне рибе“ – како да се облаче, како да се “ опуштају“, шта да раде у постељи. Тврди да је предавање себе у полном односу „највиши израз љубави према Богу“.
Мери – Кристин, опчињена, одлази у Мадрид, да се укључи у „flirty fishing“. Руковођа групе је упућује шта да чини, забрањујући јој да се заљубљује у партнере – „јер треба волети само Бога“. Секта има виле – јавне куће, у којима се проституишу верне следбенице култа. Мери – Кристин у Сан Себастијану спава са енглеским бизнисменом четрдесет година старијим од себе. Осећа гнушење, осећа се као робот. Разочарана, враћа се породици.
Једна од кћери Дејвида Берга напустила је секту. Описала је како је њен отац правдао секс, једно од највећих задовољстава које је „Бог дао човеку“, чак и међу члановима породице. Она је одбила однос са Бергом, иако је он тврдио да ту заповест „има од Бога“. Зато је њену сестрицу Фет, уверену да је њен родитељ пророк, злостављао од малена. Њена мајка је све то знала и ћутала.
У секти, Бергова кћи је родила осморо деце. Згађена његовим суманутим понашањем, као и разним врстама полних изопачености, она је секту напустила и објавила њену најстрашнију тајну.

2 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *