NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » U LAVIRINTIMA TAME – OD SAJENTOLOGIJE DO SATANIZMA (PRAVOSLAVLJE I SEKTE, KNJIGA IV)

U LAVIRINTIMA TAME – OD SAJENTOLOGIJE DO SATANIZMA (PRAVOSLAVLJE I SEKTE, KNJIGA IV)

 

U LAVIRINTIMA TAME
Od sajentologije do satanizma
Pravoslavlje i sekte, knjiga IV
 

 
Umesto predgovora
 
“ Pazite, dakle, dobro kako živite“ (Ef. 5, 15),
„jer protivnik vaš, đavo, ide kao lav koji riče,
tražeći koga da proždere“ (1. Petr. 5, 8).
 
Ako bi nas ko zapitao da li imamo neprijatelje, mi bismo potvrdno odgovorili i počeli bismo da brojimo ljude koji su nam naškodili u službi, klevetali nas, ili nam zavideli, a teško bi nam došlo u glavi da se setimo svoga iskonskog neprijatelja – ćavola, koji traži da pogubi ne telo naše, nego ono što je od svega skuplje – dušu (1. Petr. 5, 8).
Sveti apostol Pavle piše: „Naša borba (rat) nije sa telom i krvlju (nije sa ljudima), nego sa poglavarstvima, sa vlastima, sa gospodarima tame ovoga sveta, sa duhovima zlobe pod nebom“ (Ef. 6, 12). O, koliko neravna borba nam predstoji! Mi – telesni, treba da se borimo sa duhovima. Ta borba slična je onoj kakva biva izmeću onoga koji vidi i slepca. Prvi ubija mačem u samo srce, a drugi maše mačem i bije vazduh. Duhovi su za nas nevidljivi; kako ćemo mi protiv njih upravljati svoje udarce? Duhovi su besmrtni, šta ćemo mi dobiti, ako uspemo da ih pobedimo? Oni ne jedu, ne piju, ne spavaju, a nama je i za vreme borbe potrebno da jedemo i da se odmaramo. Zli duhovi od Adama pa do sadašnjeg vremena stoje na ratnom poprištu, a mi smo se skoro rodili i brzo ćemo umreti; prema tome, mi kao vojnici, u sravnjenju sa njima, najveće smo neznalice i neiskusni, a oni – ratoborci koji su se odavno privikli i najiskusniji.
Nalazeći se u tako opasnom položaju, postojano u borbi i pod blistavim jataganom (Ef. 6, 16) našeg najljućeg vraga – đavola, koji, slično ptici grabljivici (Mar. 4, 4. 15) sa visine osmatra svoj plen – nama je mnogo potrebno da najpodrobnije poznajemo našeg neprijatelja, da bismo se u svima okolnostima zaštitili od njga. Ne poznajući đavola, mi lako možemo da budemo udruštvu i dodiru s njim, ne primećujući to, pošto đavo može da uzme lik svetoga anđela (2. Kor. 11, 14). To se, na primer, dogodilo sa Jevrejima, koji su sebe nazivali sinovima Božjim (Jov. 8, 41), a Isus Hristos rekao im je da su oni deca đavola (Jov. 8, 44).
Zbog toga što „mudri ovoga sveta“ odbacuju postojanje đavola, pa je čak i među hrišćanima ne malo takvih koji kao da zaboravljaju da duhovi zlobe postoje, postaraćemo se, na osnovu Reči Božje i učenja svete Crkve, da dokažemo postojanje đavola, da otkrijemo lukavstvo strašnih neprijatelja – u cilju da uplašimo bezbrižne i one koji se ne brinu za svoje spasenje; a s druge strane, da ohrabrimo sve koji očajavaju zbog svoje nemoći u borbi sa strašnim neprijateljima i ukažemo oružje, pomoću kojih ćemo moći („ognjene strele lukavoga da ugasimo“ (Ef. 6, 17).

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *