SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA DVADESETA
O ODRICANJU OD SVETA I ODSECANJU VOLJE. NAMENJENO ONIMA KOJI SU ZATRAŽILI DA IM NAPIŠE KAKO JE KORISNO PROVODITI PODVIŽNIČKI ŽIVOT. I O TOME DA JE DOBRO I KORISNO ZA TO IMATI OPITNOG VODIČA, ODNOSNO DUHOVNOG OCA, KAKO BI SE NAUČILI VRLINI I TEŠKOM DELANJU PODVIŽNIČKE VEŠTINE. I O VERI U DUHOVNE OCE I O SAZRCANJU SVETLOSTI, KOJOM SE SVAKA DUŠA PROSVETLJUJE I NAPREDUJE U LJUBAVI BOŽIJOJ.
 
1. Ljubljena moja i mnogoželjena braćo, često ste izražavali želju da od moje skromnosti čujete korisnu reč, ali budući da ste imali malo vremena i da je trebalo brzo da odete, ja radi vaše koristi nisam hteo da vam o potrebnim stvarima govorim usmeno i usput. Zbog toga sada, kada ste zatražili da to napišem vašoj ljubavi, spremno sam pristao na to ne da bih vas učio (jer sam nedostojan), nego da bih vas posavetovao i podsetio, budući da vas veoma volim, i da bih vam saopštio ono za šta znam da je korisno i da pomaže duši prilikom odlaska iz sveta i udaljavanja od strasti, u ljubavi Božijoj i u savršenom bestrašću.
2. Tako mi se učinilo ispravnim da besedu namenjenu čoveku žednomduševnog spasenja započnem niotkuda drugo do od večnoga izvora, Spasitelja Hrista i Boga našega, zbog Koga izgovaram i ovu besedu i Kome je namenjen svaki moj poduhvat, i Koji je cilj svake usrdnosti i dobre nade i svake želje. Jer On je i početnicima temelj nepokolebivi, i srednjima je nada nepostidna, a onima koji se usavršavaju On je ljubav nenasitna i život neprolazni. Jer ja sam čuo Njegove svete reči koje On govori svima bez razlike: Ko ne ostavi oca i majku i braću i sve imanje svoje i ne podigne krst svoj i ne pođe za Mnom, nije Mene dostojan[1]. Iz Pisma sam naučen, a saznao sam i kroz samo iskustvo, da On krst nije ni zbog čega drugog pomenuo na poslednjem mestu, osim zbog trpljenja žalosti i iskušenja, a najzad i zbog same svojevoljne smrti za koju su u onim vremenima, dok su preovlađivale jeresi, mnogi birali da se dogodi kao plod mučeništva i raznovrsnih iskušenja, dok danas, u vreme, Hristovom blagodaću, dubokog i savršenog mira, saznali smo da krst i smrt nisu ništa drugo do svecelo umrtvljenje sopstvene volje. Jer ko i makar malo ispunjava sopstvenu volju nikada neće moći da sačuva zapovest Spasitelja Hrista.
3. I želeći da vam svima, kao jednome bratu, saopštim korisno slovo, reći ću ovo: brate, usrdno moli Boga da ti pokaže čoveka koji bi mogao tobom dobro da pastirstvuje i kome si dužan da budeš poslušan kao samome Bogu, te da ono što ti on govori bez oklevanja izvršavaš, čak iako ti se to što on zapoveda čini neumesnim i štetnim. I makar se tvoje srce više uveravalo blagodaću onoga koga si već imao za duhovnoga oca,čini ono što ti ovaj govori i spasavaš se, jer bolje ti je da se zoveš učenikom učenika, nego da živiš po svome, jedući nekorisne plodove sopstvene volje. A ako te Sveti Duh pošalje drugome, nimalo ne oklevaj. Tako mi čujemo kako je Pavle posadio, Apolos zalio, a Hristos učinio da uzraste. Učini, dakle, brate, i ti kao što rekosmo i pođi čoveku na kojega ti Bog ukaže ili tajanstveno kroz tebe samoga, ili očigledno posredstvom Svoga sluge. I kao da gledaš samoga Hrista da ti se obraća, tako mu ukaži poštovanje i tako se pouči od njega onome što je korisno. Jer ako čuješ od njega: „Izađi iz zemlje svoje volje i od srodstva svoga razuma“, ne kolebaj se i ne crveni, pobeđen sujetom. Ako ti kaže: „Pođi u zemlju poslušanja koju ću ti pokazati“, pohitaj, brate, koliko te noge nose, ne daj sna svojim očima i ne prekloni kolena, savladan lenjošću ili nemarom. Jer možda ćeš tamo videti Boga, Koji će te učiniti ocem mnoge duhovne dece i darovati ti obećanu zemlju, koju nasleđuju samo pravednici. Ako te uzvede na goru, spremno uziđi, jer tamo ćeš, dobro znam, ugledati Hrista kako se preobražava i blista sjajnije od sunca u svetlosti Božanstva, pa se može dogoditi i da padneš, ne podnoseći da gledaš ono što nikada nisi video, i da sa visine začuješ otački glas i vidiš senoviti oblak i proroke kako stoje kraj Hrista, potvrđujući da je On Bog i Gospodar živih i mrtvih.
4. Ako ti kaže da pođeš za njim, smelo sa njim obilazi gradove, jer imaćeš veliku korist, ako budeš samo na njega gledao. Ako ga vidiš da jede sa bludnicama i carinicima i grešnicima, ne pomisli ni na šta strasno i ljudsko, nego u umu sve smatraj bestrasnim i svetim i seti se reči: Svima sam bio sve, da bih sve stekao[2], gledajući ga kako snishodi ljudskim strastima. Ali ni kada sopstvenim očima gledaš, nimalo im ne veruj, jer se i one varaju, kako sam na delu saznao. Sledeći ga i povinujući se onome što on govori, ne gledaj na one koji su sa tobom i ne reci ni za koga: „Gospodine, a šta će ovaj tu?“, nego uvek pazi na sebe samoga i pred očima imaj smrt, dobro misleći kojom ćeš vrlinom proslaviti Boga. Nemoj se preuznositi ako ti zbog tvoga učitelja mnogi budu činili čast, niti ako zbog njegovoga imena mnogi budu hteli da te slušaju, nego se radije veseli ako tvoje ime bude zapisano na nebu smirenja. Ako vidiš da i od senke tvoje drhte demoni, ne pripisuj to sebi, nego sve pripiši zastupništvu svoga oca, pa će te se plašiti i više.
5. Ako ti naloži da sedneš za trpezu kraj njega, sa blagodarnošću to prihvati i ćutke pokaži poštovanje i uvažavanje prema njemu, i nemoj se dotaći ničega od ponuđenog bez njegovoga blagoslova. Isto tako, ni kome drugom nemoj šta dati, niti se usuditi da kome daš prednost bez njegovoga znanja i po A ako te pozove poslednjeg od svih, nemoj reći: „Sešću zdesna ili sleva“, ako znaš da je to pripremljeno drugima i setivši se reči ko hoće da bude prvi od svih, neka bude poslednji[3], nego primi donje mesto jer njime se stiče gornje i zavoli svoga učitelja jer on čini da kroz ništavne stvari stekneš veće. Isto tako, nemoj iz drskosti prvi zajedno sa njim umočiti ruku u zdelu, jer dobro znaš ko se na to usudio. Ako poželi da ti opere noge, postidi Ga se kao Gospoda i učitelja i ne dopusti mu da to učini. A ako čuješ reči: Nemaš udela sa Mnom, ako ti ne operem noge[4] rado mu i čitavo svoje telo predaj na očišćenje, kako bi po tome što se dešava poznao veliku visinu bogotvornog smirenja, te od toga, ako imaš savesti, imao još više koristi, nego da si svome ocu sam oprao noge. Ako kaže za trpezom: Jedan od vas izdaće me[5] ili: Sablazan mi je[6], nemoj sakriti lukavstvo, nego ako imaš nešto na savesti, ispovedi se, a ako ne, padni mu ničice pred noge i u suzama upitaj: Da nisam ja, Vladiko?[7] Jer mi mnogo grešimo i iz neznanja. Ne koristi ti da padneš na grudi oca svoga, jer premda je Jovan iz velike ljubavi prema Hristu imao smelost kao prema čoveku, ipak je i njemu, kao i ostalima, bilo zapoveđeno da i, pošto sve zapovesti ispuni, sebe naziva slugom nepotrebnim. .
6. Ako vidiš svoga učitelja da čini čuda i proslavlja se, poveruj i obraduj se i zablagodari Bogu što si dobio takvoga učitelja, a nemoj seni sablazniti kada mu zavidljivci ukazuju nepoštovanje, ili ga čak biju[8] i vuku, nego kao revnosni Petar uzmi mač i pruži ruku i ne samo uho,nego odseci i ruku i jezik onoga ko pokušava da govori protiv tvoga oca ili da ga dirne. A ako budeš i kažnjen kao on, svakako ćeš još više biti pohvaljen zbog velike ljubavi i vere. Ako se, opet, kao čovek uplašiš i kažeš: Ne znam toga čoveka[9], posle toga ipak gorko zaplači i nemoj da te proguta očajanje, i uveren sam da će te on prvi ponovo privući sebi. Vidiš li da ga zli ljudi raspinju i muče kao zlikovca, ako je moguće, umri sa Njim. A ako ne, makar se ne pridruži zlikovcima kao zlikovac i izdajnik i ne priopšti se sa njima nevinoj krvi, nego, kao strašljiv i malodušan nakratko napustivši pastira, sačuvaj veru u njega. Ako se oslobodi od okova, opet mu priđi i pokaži još veće poštovanje prema njemu,već kao prema mučeniku. A ako umre od iskušenja, smelo zatraži njegovo telo i ukaži mu još i veću počast nego kada je bio živ, te ga pomaži skupocenim mirišljavim uljima i sahrani, premda on i neće vaskrsnuti trećega dana, nego će ustati sa svima u poslednji dan. Veruj da on sa smelošću predstoji Bogu, iako si mu telo položio u grob, i bez oklevanja umoli njegovo zastupništvo, i on će ti pomoći ovde i sačuvati te od svih protivnika, a dočekaće te i kada odeš iz tela i pripremiti ti večno obitalište.
7. Ako te posle svega što rekoh on pozove nasamo i podstakne te da tihuješ, pa ti kaže: „Sedi ovde zatvoren, dok se ne obučeš u silu sa visine“, ti ga poslušaj sa tvrdom nadom i velikom radošću. Takav je učitelj,brate moj, nelažan i istinit. Jer i tebi će sada doći jednaka sila Svesvetoga Duha koja je nekada sišla na apostole, ne javljajući se u vidu ognja,niti sa velikim šumom i silnim vetrom (jer to se onda dogodilo zbog nevernika), nego u vidu umne svetlosti koju ćeš ugledati umno i sa svakim spokojstvom i radošću, a koja je nagoveštaj večne i prve svetlosti i odsjaj i luča večnoga blaženstva. Kada se ona pojavi, svaka strasna pomisao iščezava i nestaje svaka duševna strast, a svaka telesna bolest prima isceljenje. Tada se očišćuju oči srca, te vide ono što je zapisano u Blaženstvima. Posmatrajući se kao u ogledalu, duša će videti i najmanja svoja sagrešenja i spustiti se u bezdan smirenja, a uviđajući veličinu slave ispuniće se svakom radošću i veseljem i, zadivljena nenadanom čudu, daće da iz nje poteku izvori suza, Tako se sav čovek menja i poznaje Boga, a najpre sam od Njega biva poznan. Jer samo to znanje čini da čovek prezre sve zemno i nebesko, i sadašnje i buduće, i žalosno i radosno, čineći ga ujedno prijateljem Božijim i sinom Višnjega i bogom, koliko je to moguće ljudima.
8. To sam, dakle, napisao tvojoj ljubavi, kako bi kada god poželiš imao zapisano i mogao da pročitaš ono što si zatražio da jednom čuješ od moje ubogosti. A ako i poveruješ da ti to kroz mene prema domostroju i na korist Svesveti Duh zapoveda, dogodiće ti se sve kako ti rekoh, a onome što sam propustio, jer ga je mnogo, naučiće te Sobom sam Hristos.
9. A ako ti se to učini neverovatnim i ne dopadne ti se, oprosti mi što te savetujem onome što sam saznao, a ti sledi one za koje znaš da su bolji. Ali gledaj, brate moj, da slučajno i nehotice ne pođeš za gorima. Jer zaista su retki, a posebno danas, oni koji znaju pravilno da pastirstvuju i da isceljuju slovesne duše. Moguće je da ima mnogo onih koji se prave da poste i bdiju i koji glume pobožnost, ili su je i na delu stekli,a većina je onih koji mnogo toga znaju napamet i vešti su u poučavanju rečima, ali sreće se krajnje malo onih koji su plačem odsekli strasti istekli sveobuhvatne vrline koje im se ne mogu oduzeti. A sveobuhvatnim vrlinama nazivam smirenje, koje iskorenjuje strasti i donosi nebesko i angeosko bestrašće, i ljubav koja nikada ne prestaje niti pada, nego uvek ide napred, koja dodaje čežnju na čežnju i stremljenje na stremljenje, od koje se daruje savršeno rasuđivanje koje i sebe samo i one koje ga prate pravilno vodi, bezbedno presecajući umno more. To ti želim da ti Bog daruje, a posebno sada, kako bi mogao da bogougodno rasuđuješ o sebi, da tako postupaš i da se potrudiš da nađeš Hrista da ti i u sadašnjem životu sadejstvuje, a i u budućem da ti daruje da bogato okusiš Njegovo ozarenje, kako ne bi ušao u bolesno stado, niti se našao da živiš sam,kako te ne bi ugledao ili progutao dušegubni vuk, ili da ne oboliš bolešću na bolest [da ne oboliš još više] i skončaš dušom, ili da padneš sam, jer avaj jednome kada pada[10]. A onaj ko se preda dobrom učitelju ni o čemu takvom ne brine, nego će bezbrižno proživeti i spasiti se u Hristu Isusu Gospodu našem, Kojem priliči slava u vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt. 10,37-38
  2. 1Kop. 9,21
  3. Mk. 9,35
  4. Jn. 13,8
  5. Mt. 26, 31
  6. Mt. 16, 23
  7. Mt. 26, 22
  8. Mt. 26, 67
  9. Mt. 26,73
  10. Ekl. 4,10

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *