SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA ČETRNAESTA
O POKAJANJU I POČETKU USAMLJENIČKOG ŽIVOTA. I O TOME KAKO SE DELANJEM ZAPOVESTI I POŠTOVANJEM PUTA I PORETKA U VRLINI DOSTIŽE SAVRŠENSTVO
 
1. Braćo i oci, onaj ko je prezreo sve vidljivo, pa i samu svoju dušu, kako bi mogao da pokaže istinsko pokajanje, saglasno zapovesti Gospodnjoj, i kako bi započeo to delo, ne uzda se u to da će se tome sam od sebe naučiti, nego, došavši znalcu i iskusnom čoveku i potčinivši mu se sa velikim strahom i trepetom i napregnute pažnje, uči od njega i poučava se duhovnom delanju vrlinskih dela, kao i tome šta ima da čini dok se kaje. A pominjem da su mu neophodni strah i trepet, da ne bi doživeo neuspeh u dobrom delu pokajanja i kao loš delatnik zapovesti bio osuđen na večni oganj. Jer, ako reči duhovnoga oca doživljava kao da izlaze iz usta Božijih i kao da su, ako ih ispunjava, uzročnici života, a smrti, ako ih prenebregava, on ih brižno čuva. I započevši tako (da ne dužim mnogo), sa nepokolebivom verom uzdajući se u obećanja Božija, on svakodnevno napreduje po Bogu i, stupajući putem, duhovno uzrasta i postaje muž savršeni u Hristu Bogu.
2. A o kojim obećanjima Gospoda našega Isusa Hrista Sina Božijeg je reč? Slušaj pažljivo šta nam On obećava: Zaista vam kažem da je veća radost na nebu zbog jednog grešnika koji se kaje[1]. I opet: Onoga koji Mi dolazi (pri čemu on, dakle, stupa takvim putem) neću isterati napolje[2]. I opet: Ko je žedan neka dođe Meni i neka pije[3], i: Ko veruje u Mene neće videti smrti dovek[4]. A na drugom mestu: Približite Mi se i približiću vam se[5], i: Hodite Meni svi koji se mučite i obremenjeni i Ja ću vas odmoriti[6]. I drugde: Ko ima zapovesti Moje i drži ih, to je onaj koji Me ljubi; a koji Mene ljubi toga će ljubiti Otac Moj[7], i ja i Otac Duhom ćemo mu doći i u njemu ćemo se nastaniti[8]. I: Ako vi, kaže, zli budući, umete darove dobre da dajete deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati Duha Svetoga onima Koji Mu ištu?[9] Dakle,nadajući se u nepokolebivoj veri na ta obećanja i zavete Božije, takav monah, kako rekosmo, sa velikom gotovošću i nezadrživim poletom bez oklevanja izvršava sve Njegove zapovesti. A prva zapovest je ova: Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko[10]. I odmah: Tražite i daće vam se,ištite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se; jer svako ko traži prima, i ko ište nalazi, i ko kuš otvoriće mu ce[11]. A želeći da nas pouči tome kako treba tražiti i kojim rečima i delima, On kaza: Ko hoće među vama da bude prvi, neka bude od svih poslednji i svima sluga[12]. Jer ko uzvisuje sebe samoga poniziće se, a ko sebe ponizuje uzvisiće ce[13].
3. Ko sve to i tome slično neprestano drži u razumu i time se i noću i danju zanima, i umno i čulno promišlja i sa revnošću čini, postepeno se odvaja od sećanja na svet, od životnih stvari, od imanja, od srodnika i porodice, i srazmerno tome priopštava sa duhovnom. I napredujući svakodnevno tako, on oseća kako od njega postepeno odstupaju prethodne pomisli, kako slabe, a srce smekšava i dostiže smirenje i, najzad, kako ono samo rađa pomisli koje udahnjuju smirenoumlje, a osećajući sve to, on posredstvom svega toga dolazi i do skrušenosti i suza. Međutim, on do njih dolazi kroz mnoge žalosti i, što se više smirava, sve više se i skrušava. Jer smirenje rađa plač, a plač hrani svoga roditelja, čineći ga da raste. To delanje, kroz savršeno ispunjavanje zapovesti, omiva – o, čuda! – svaku mrlju sa duše i izgoni iz nje svaku strast i svaku zlu želju, i telesnu i žitejsku. Tako čovek postaje slobodan dušom od svake zemne želje a ne samo od telesnih okova, pa to izgleda kao kada neko svuče haljinu i ostane sasvim nag. A to je i razumljivo: on, naime, najpre skida neosetljivost duše koju božanski apostol naziva pokrivalom što leži na srcima nevernih Judeja, ali i onome, ko sada ne ispunjava zapovesti nove blagodati svom snagom i usrdno, to pokrivalo leži na umnom delu njegove duše, ne dopuštajući mu da se uznese na visinu poznanja Sina Božijeg. Zatim, kao što onaj ko se telesno svukao vidi rane na svome telu, tako i on tada jasno vidi strasti koje su prisutne u njegovoj duši, a to su slavoljublje, srebroljublje, zlopamtivost, mržnja prema bratu, zavist, ljubomora, svadljivost, umišljenost i ostale.
Privijajući na njih zapovesti kao melem, a iskušenja upotrebljavajući kao žarač za spaljivanje rana, i smiravajući se, tugujući i usrdno tražeći pomoć Božiju, on jasno vidi kako mu dolazi blagodat Svetoga Duha i jednu po jednu od strasti odstranjuje i uklanja, sve dok mu dušu ne učini savršeno slobodnom od svega toga. Naime, pohođenje Utešitelja dušu ne udostojava delimične slobode, nego savršene i potpune, jer sa pomenutim strastima ono izgoni i svaki nemar, svaku ravnodušnost, svaku lenjost, neznanje, zaboravnost, stomakougađanje i svako slastoljublje, pa tako čoveka obnavlja i duševno i telesno, te mu se ne čini da je obučen u telo truležno i teško, nego u duhovno i neveštastveno i pogodno za to da već sada bude uzneseno[14]. I blagodat Duha u njemu ne čini samo to, nego mu ne dopušta ni da gleda išta čulno, nego ga radije čini takvim da i, dok gleda, ne gleda čulom. Jer kada se um sjedini sa umnim stvarima, on sav napušta čulno, premda i izgleda kao da vidi čulno.
4. To, dakle, promišljajući, saglasno svetitelju koji kaže: A naše življenje je na nebesima[15], jer mi ne Gledamo na ono što se vidi, nego. na ono što se ne vidi[16] on se osijava, prosvetljuje i svakodnevno uzrasta duhovnim rastom, oslobađajući se od onoga što je svojstveno detinjem umovanju, a napredujući do muževnog savršenstva. Zato se on, saglasno meri rasta, izmenjuje duševnim silama i dejstvima, postajući muževniji i silniji u delanju zapovesti Božijih. Ispunjavajući ih svakodnevno, srazmerno delanju on opet postaje još čistiji, osvetljuje se, prosvetljuje i udostojava se da vidi otkrivenja velikih tajni, čiju dubinu niko od onih koji se ne podvizavaju da dostignu takvu čistotu nikada nije video, niti uopšte može videti. A tajnama nazivam ono što svi vide, a ne razumeju. On od Duha obnovitelja dobija nove oči, a isto tako i nove uši, pa nadalje ne gleda kao čovek čulne stvari čulno, nego, kao da je postao veći od čoveka, čulno posmatra duhovno i kao slike [obraze, ikone] nevidljivih stvari, a njihova obličja kao bezoblična i neuobličena. I čuje ne, kako bi neko rekao, ljudski glas ili glasove, nego jedino živu Reč, kada ona bude izgovorena čovekovim glasom. Jer duša dopušta da sluša samo Njega, kao poznatog i dragog, i samo Njemu dozvoljava da u nju uđe i sa radošću ga grli, kao što je Gospod rekao: Ovce Moj glas slušaju[17], tuđinca neće čuti[18]. Sve ostale ljudske reči ona sluša, ali ih ne prima, niti im uopšte dopušta da uđu u nju, nego ih okreće kao uzaludno izgovorene i šalje natrag. Dogodi se neki put i da ne oseća ni njihovo prisustvo, niti zvuke, nego je prema njima raspoložena kao gluv koji ništa ne čuje (premda ih i čuje).
5. Dakle, kada čovek postane takav, Bog se odmah nastanjuje u njemu i obistinjuje mu se sve što želi, pa i više od toga. Jer, budući da je Bog svako dobro, On dušu u koju se useli ispunjuje svakim dobrom u meri u kojoj to naša priroda prima, jer Bog je za svaku stvorenu prirodu nesmestiv i nepodnošljiv. A dobrima nazivam ona koja oko ne vide i uho ne ču i koja na srce čovekovo ne dođoše[19] – razume se, na srce čoveka koji je postao takav. Dakle, Bog čoveka u koga se uselio poučava o budućem i sadašnjem, ne rečju, nego delom, opitom i stvarno. Jer otkrivajući njegove umne oči, Bog mu pokazuje šta hoće i šta mu koristi, a ostalo ga savetuje da ne istražuje, niti da traži, niti da radoznalo ispituje, jer ni ono što mu Bog otkriva i pokazuje on nikada neće moći da sagledava bez straha, nego kada zaviri u dubinu bogatstva i premudrosti i znanja Božijeg, odmah mu se zavrti u glavi i potrese se, shvatajući ko je on sam i kakav je, a kakve stvari se udostojio da vidi. Jer gledajući na veličinu čovekoljublja Božijeg, i istupajući iz sebe, a svom dušom smatrajući sebe nedostojnim gledanja tolikih dobara, on se ne usuđuje ni da jasno pogleda u njih niti da ih upozna, nego, ispunjen strahom i trepetom i sramom, kliče: „Ko sam ja, Gospode, i šta je kuća Oca moga?[20], da si takve tajne poverio meni nedostojnom i čudesno me učinio ne samo posmatračem tolikih Svojih dobara, nego i pričasnikom i zajedničarem?“.
6. Dakle, on koji je postao viši od čitave tvorevine nema više želje da se vrati i da ispituje ono što pripada tvorevini. Jer, stekavši Vladiku angela, on ne podnosi da ispituje suštinu i prirodu angela koji Mu služe, jer zna da Bogu nije ugodno da čovek radoznalo ispituje ono što ga nadilazi. Jer ako nam je zapoveđeno da ne ispitujemo radoznalo Božanska Pisma, utoliko pre nipošto ne treba da ispitujemo više od onoga što je napisano. Takav čovek gleda Boga, koliko je čoveku moguće da Ga vidi i koliko je to samom Bogu ugodno, i stara se da Ga neprestano posmatra, moli se da Ga i posle končine svagda gleda, zadovoljava se samo tim da Njega gleda, nemajući potrebu ni za čim drugim, i zato ne želi da ostavi Vladiku i Boga, Koji ga ispunjuje svetlošću i daje mu da okusi čisti život, te da ponovo gleda sličnu sebi braću. Njega, koga Bog sa visine gleda i osijava, i koji sam preveliku slavu Njegovu sagledava, drugi ne mogu da vide kakav je i u kakvoj se slavi nalazi, niti to ikada mogu pojmiti. Naime, svaka sveta duša oslobođena je od svakog slavoljublja,budući da je ukrašena najsjajnijom i carskom haljinom Duha i ispunjena prevashodnom slavom Božijom, i ne samo da ne mari za ljudsku slavu, negose ni ne osvrće na nju ni kad joj je nude. Jer od Boga posmatrana i sama Njega gledajući, ona nikako i nikada neđe poželeti da pogleda nekog drugog čoveka ili da ko drugi pogleda nju.
7. Zato vas molim, u Hristu braćo, nemojmo želeti da samo rečima upoznajemo neizrecivo, što je nemoguće i onima koji poučavaju, a isto tako i onima koji slušaju. Jer ni oni koji uče o umnim i božanskim stvarima ne mogu tačno dati jasne dokaze na primerima i na delu predstaviti samu istinu, niti oni koji primaju tu nauku mogu samo pomoću reči shvatiti dejstvo toga o čemu se govori. Zato se potrudimo da to pojmimo delom i trudom i naporima i da dostignemo do sazrcanja nevidljivih stvari,kako bismo otuda mogli da budemo posvećeni i u tajnu reči o njima i dase u nama takvima proslavi Bog, i mi da takvim znanjem proslavimo Njega,a On da proslavi nas u samom Hristu Bogu našem, Kojem dolikuje svaka slava u vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Lk. 15,7
  2. Jn. 6, 37
  3. Jn. 7,37
  4. Jn. 11,26
  5. Jk. 4,8
  6. Mt. 11,28
  7. Jn. 14,21
  8. Jn. 14,23
  9. Mt. 7,11
  10. Mt. 4,17
  11. Mt. 7,78
  12. Mk. 10, 43
  13. L k. 14,11
  14. 1Sol. 4,17
  15. Fil. 3,20
  16. 2Kor. 4,18
  17. Jn. 10,27
  18. Jn. 10, 5
  19. 1Kop. 2, 9
  20. 1 Car. 18,18

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *