САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
 
Беседа 3. у Недељу 9. по Педесетници[1]
1977. године у манастиру Ћелије
 
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Зашто је Господ дошао, браћо, у овај земаљски змијарник? Какву је радост Он очекивао од тога што је постао човек? Не. Он је постао човек и примио све муке на себе, људске муке, постао човек и примио све грехе на себе. И Његов долазак у овај свет, изузетан је. Он је дошао у овај свет, како сте данас чули у Светом Еванђељу, да свему да Живот Вечни[2]. Гле, црвима, мољцима дошао да да Вечни Живот. Шта је то? Каква је то тајна? Шта је Господ хтео тиме? Да да Живот Вечни мени смртноме, теби смртноме, нама гнојнима. Ради чега, ради чега?
Он је дошао, заиста у овај свет, да човека пробуди из страшнога сна смртног. Ми смо сви у овоме свету опијени смрћу. А кад постоји смрт – каква радост може бити у овоме свету? Каква је радост кад навикнемо да неко умире? Каква је радост за дете.када родитељи умиру, каква је радост за родитеље када деца умиру? Ужас, страхота! Такав (ужас) да не би ни живели у овоме свету. Не, овај живот, када не би било Христа у Њему, био би заиста острво самоубица. Острво самоубица! А Господ је дошао да у теби, и у мени, и у свакоме човеку разбуди вечно биће, разбуди оно што је божанско у њему. А све што је божанско у нама ми смо давно, давно гресима својим упропастили, оцрнили, убили.
И зато је Господ имао пред Собом велики подвиг: да роду људском, оваквом какав је, да роду људском огреховљеном, роду људском поквареном, роду људском усмрћеном и осмрћеном – да томе роду људском да Живот Вечни. Ради чега? Ради каквог живота, ради земаљског живота? Не! Ми не бисмо примили земаљски живот, када би у њему владала смрт, када би у њему владао грех. Ми хоћемо Вечни Живот, али Вечни Живот који значи рај, који значи близину Божију, који значи светост, безгрешност, љубав, милост – то ми људи хоћемо. И Господ је дошао у овај свет да нам то да, и много више од тога, несравњиво више од тога. Све што је Господ донео овом свету, заиста је само зато радио да сваком људском бићу да Живот Вечни, сваком створењу: птици, ластавици, ружи, дрвету, цвећу. Да обнови божански живот у овоме свету.
Ми, ми смо људи упропастили овај свет, ми смо људи увели грех у овај свет, ми смо људи увели смрт у овај свет, ми смо људи увели ђавола у овај свет. Чиме се хвалите ви људи? Чиме се хвалите ви који вијете по целоме свету и стварате од свих наших континената гробнице, гробнице?! Измишљате лудости, измишљате глупости, продајете људима то, то, то! А шта је то, ако не колач смрти, ако не отровна змија. Немају минут мира када не стварају гроб и смрт. Ко су они, шта су они? Какву радост доносе човеку? Ништа, ништа! Ужас! То доносе људи који вам долазе без Христа.
А Он, тих и скроман, хода видљиво и невидљиво по овој земљи, васкрсава мртваце, даје свакоме од нас по нешто вечно, зове нас Себи, веже нас кроз Себе са Небом, и теби и мени нуди Царство Небеско, Царство Божије. Али, рећи ћеш: како, када смрт постоји ?! Не, не постоји више смрт, Господ је васкрсао! Васкрсао је и ради мене и ради тебе и ради сваког људског бића. Нема смрти више одкако је Господ васкрсао. У томе је, браћо моја, једина радост човечијег бића на земљи. У томе је једини смисао правог људског живота на земљи. Шта ће нам овај живот, ако постоји смрт као последња станица моја и твоја? То је ужас онда, то је проклетство бити човек. Овај свет и овај живот има смисао само тако и само толико, колико је и јесте увод у Живот Вечни, и колико се претвара у Живот Вечни. И Господ Благи сишао у овај свет, узео је на Себе смрт нашу, узео је на Себе све грехе људске[3]. Зато се Господ никада смејао није. Тако пишу сви Његови савременици. Како се могао смејати Он, Који је пред очима имао све наше грехе, све наше злочине, сва убиства, све ужасе, све страхоте. Он је могао само плакати, туговати, и борити се да нам осигура Живот Вечни, да победи смрт. И Он је заиста погубљен, распет, сахрањен и трећи дан устао из мртвих. А кроз Њега и за Њим васкрсавамо и сви ми људи. Он је Бог постао човек, да би нама људима дао Божанске силе и Божански Вечни Живот, и Он га нама даје непрекидно. Како, упитаћеш ти и ја? Даје нам кроз Свету Цркву, даје нам кроз Свете Тајне.
Шта је Свето Крштење? Крштење је васкрсење из мртвих, из свих смрти, то је победа над сваким грехом и над сваком смрћу. Шта је Свето Причешће? У Светом Причешћу примаш, и ти, и ја, Господа Христа. Примаш Га васкрслог, Њега васцелог. И тако стичеш Живот Вечни. Све што је у Цркви, браћо, све води Вечном Животу. Све што је у Светом Еванђељу, води Вечном Животу. Када отворите Свето Еванђеље и прочитате неку мисао, увек, увек добијате по нешто вечно.
И ти као хришћанин одликујеш се у овом свету од свих других људи – чиме? Вером у Васкрсење, вером у Вечни Живот, вером у Вечно Еванђеље Господа Христа, вером у Вечну Радост. Данас сте чули у Светом Еванђељу[4], како Господ вели Својим ученицима, да радост Његова буде испуњена у њима[5]. Какву радост? Какву радост доноси свету Распети Господ Христос? Да, доноси радост Васкрслог Господа. Он је васкрсао и тиме даровао свету и човеку видљиву истинску радост.
А како може бити радост у свету ако је смрт вечна? Каква радост може бити за мајку и оца ако је смрт надлетела и над децом, погубила и упропастила све њихове потомке. Да, наш једини смисао, браћо моја и сестре, смисао нашег живота у овоме свету јесте у томе што нам је Господ даровао Живот Вечни и што смо ми вечна бића. Ти си хришћанин, понављај у себи сваки дан, да ти си вечан. Ти си створен за вечност. Немој живети као пролазни, него живи као вечно биће, као вечни човек. И сваки човек поред тебе то је твој вечни брат, твој бесмртни брат, који ће с’тобом у онај свет. Зато једино са Господом Христом ми људи постајемо браћа једни другима, вечна браћа и вечна сабраћа. То нам даје Васкрсење. У томе је сила наше вере. А све што Господ Христос доноси свету, све, сав Живот Вечни, сву Љубав, сву Милост Своју, Он нам даје кроз Свету Цркву, кроз нашу веру у Њега. Вера – то и јесте оно што је незамењиво у Господу Христу, и сваком људском бићу.
Чули сте данас у Светом Еванђељу, како Господ иде по мору за ученицима које је послао испред Њега на лађи[6]. Али, настаде бура, и у једном тренутку јави се Господ Христос, и иде по мору. Сви су се запрепастили и мислили да је утвара, и уплашише се, и повикаше сви. А Господ приђе им по води, близу, и рече им: „Не бојте се, не плашите се, ја сам“[7]. А Петар, увек први у вери, повика: „Господе ако си Ти, реци ми да дођем к’ Теби по води“[8]. – „Ходи“, рече му Спаситељ. И он крену по води. Али, таласи силни и страшни уплашише га, и он се збуни, и запрепасти, и поче да тоне, и повика: – „Господе помаГај“![9] И Господ му приђе, ухвати га за руку и рече му: „Маловерни, зашто си посумњао?“[10]. Вери твојој у Мене даје се највеће чудо. И свакоме од нас. То Спаситељ казује.
Немој посумњати никада у оно што је Господ Христос учинио и Господ Христос рекао. Најпре не посумњај у Његово Васкрсење, јер то је једини смисао нашег живота и једини спој нашег бића са Небом. Да, од тебе се не тражи да уђеш у Царство Божије помоћу знања, помоћу богатства, да будеш, рецимо, цар, или да будеш неки велики човек, или велики научник. Не! Господ Христос даје Вечни Живот за веру у Њега. За веру у Њега! Зато никоме од људи није забрањен и онемогућен пут на Небо, пут за Царство Небеско. Све то даје Господ Христос једино ради вере у Њега. Вера… „Све могу у Исусу Христу који ми моћи даје“[11], вели Свети Апостол Павле.
Нека се вера у Христа усели у срца ваша[12], вера у Васкрсење Господа у срца наша. Васкрсни нас, Господе! И онда, шта ће бити од тебе и од мене? Постајемо вечна бића, наслеђујемо Царство Небеско. Постајемо међу собом вечна сабраћа и браћа, са свима Светима који су вером постали велики и свети, не богатством, не нечим земаљским, него су светлили вером у Господа Христа и животом у Господу Христу.
Господ је дошао у овај свет да нам да Живот Вечни, и како вели у Светом Еванђељу, да живимо кроз Њега у овоме свету[13]. Господ је рекао:„Љубите ближње своје као себе саме, љубите непријатеље своје“[14]. Али, и ја и ти, треба да се трудимо да све људе љубимо, и непријатеље своје, јер ће то Господ од нас тражити у ономе свету. И питати: јеси ли ти испунио моје Еванђеље? Јесам ли ја дошао у овај свет само зато да ви чујете Еванђеље? Не, Господ је дошао у овај свет да свакоме да Живот Вечни. Зато је Он и јавио у Светом Еванђељу: „Речи моје дух су и живот су“[15], дух су и живот су.
Никаква смрт не може убити речи Господа Христа, Еванђеље Господа Христа. Таквог Господа Бога ми верујемо, таквог Господа и Бога ми хришћани имамо. То је Једини Истинити Бог, јер ни један од богова људских, ниједан од мудраца људских, од философа људских, ниједан, ниједан, ниједан није победио смрт. А Он? Једини Он! И ако смо ти и ја одбацили сваки смисао свога живота, ако смо одбацили све оно што је једино велико у овоме свету, и сами себе сахранили у златној гробници која се зове земља, ако Христове вере у нама нема, то је земља без Васкрсења, смрад, и ужас, и страхота. Али, Господу хвала што је постао човек, примио је на Себе муке страшне, спасао нас од смрти, осигурао нам Живот Вечни и Васкрсење, еда би смо и ми изашли из ове земаљске гробнице, прешли у онај свет и живели вечно са Господом Христом, славећи Њега Васкрслог Господа и Јединог Осмислитеља Живота људског у овоме свету.
Нека би нас Он, молитвама Светих Отаца[16] и свих Светих, водио кроз овај свет, Он Васкрслим Духом Својим, Вечним Животом Својим, еда би смо и ми, сваки од нас, победили све што је смртно у нама, све што је греховно у нама и осигурали себи Живот Вечни у ономе свету, а почели са Животом Вечним у садашњем свету. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Maтejy 14,22-34; Jн. 17,1-26
  2. Jн. 17,2
  3. Јн. 1,29
  4. Oткp. 14,6
  5. Јн. 17,13
  6. Mт. 14,24-33
  7. Mт. 14,27
  8. Mт. 14,28
  9. Mт. 14,30
  10. Mт. 14,31
  11. Фил. 4,13
  12. Еф. 3,17
  13. 1 Јн. 4,9
  14. Лк. 10,27
  15. Јн. 6,62
  16. И ово је Беседа у Недељу Св. Отаца Шест Васељенских Сабора, као и претходна 93. Беседа, и као 48. Беседа међу Празничним Беседама Оца Јустина. – Прим. уредн.

2 коментар(а)

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!