САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
 
Беседа у Недељу пред Богојављање,
1965. године у манастиру Ћелије
 
Чудесно је Еванђеље Исуса Христа. Пустињак, ни одела на себи нема; само камиља кожа и појас, ни стана, ни крова над главом, ни постеље. Сам, сав страшан стоји на капији Еванђеља. Он је почетак Еванђеља Христовог[1]. Зашто? Какву је то Благу Вест он имао да каже кад стоји на капији Благе Вести Христове? Шта он то носи у себи, зашто њега Господ шаље испред Себе? Њега испосника и пустињака који се никада смејао није.
Не може се говорити о Еванђељу Христовом а да се заобиђе Свети Претеча. Он води живот ангелски. Шта он казује о теби, о људима, о сваком човеку који иде за Христом? А он је одређен, ето, да приведе сав род људски Господу Христу, да нас представи, да каже ко је сваки човек …[2] „Ево ја шаљем анђела Свог пред лицем твојим. Глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи, приправите стазе Његове“[3]
Заиста, када Претеча хоће да каже себе свету, урлају и у чуду питају: „Па ко је овај пустињак, ко је овај страшан човек који се никада не смеје“? Сав Јерусалим и сва Јудеја је била збуњена кад је он изашао на проповед. Узбунио се сав Јерусалим, узбунили се мудраци Јерусалимски. Шаљу своје питаче и питају: „Ко си ти?Јеси ли ти пророк?“ Нисам вели он. Јеси ли Илија“[4], тај велики страшни Илија, јеси ли поново дошао, јеси ли то ти? Не, нисам! Нисам ја оно што ви мислите. Ја, шта сам ја? Ја сам „Глас оног што виче у пустињи: Поравнајте пут Господњи.“ Ето, ко сам ја.
Приправите пут Господњи, поравните стазе Његове… Ја сам од ужаса изгубио своје људско биће. Објављујем свету да кроз грех, тај страшни грех који притискује род људски, влада ђаво над нама, влада кроз смрт. Ето ко сам ја! А ви приправите пут Господњи, поравнајте стазе Његове, Поравнајте пут по души људској вели Свети Претеча. Душа је људска пут ка Богу. Душа је људска сва занесена гресима, сва у трњу грехова. Треба у тебе да уђе Господ Христос, а Он Он је Бог. Твоја је душа сва у корову, сва у страхотама. Свако срце људско стаза је ка Богу. Тако је Бог створио човека, да кроз срце уђе у њега, да се настани у њему. А ми људи, шта смо ми учинили и направили од тог пута и од тих стаза? Пуно змија отровница, пуно зверова, пуно дивљине, пуно страхота, страсти, сласти овога света. Кроз ту прашуму како ће Господ ући у срца наша, у душу нашу?
А Бог је створио човека давши му душу, давши му срце. И душа и срца да буде Божје, и душа и срце да слави Бога и служи Богу. „Нисте своји пише Свети Апостол Павле хришћанима и људима нисте своји… Прославите Бога у душама и телима својим“[5], јер и душа и тело је за Господа, јер и душу и тело је створио Господ да служе Њему, а ви људи шта начинисте од својих душа? Шта од својих срца? Змијарнике, зверињаке. Поравнајте стазе Божје, приправите пут Господњи. Ето то је Свети Претеча (проповедао, јер он је за то дошао)[6], да он приправи пут Господњи, да он припреми душе људске, да он очисти срца људска. А човек, сваки човек, ако сагледа себе Претечиним очима, видеће да је заиста пут душе његове којим корача Бог, стаза његовог срца којом треба да иде Христос, сва у неким амбисима, у провалијама, у препонама, у препрекама. Треба себе погледати Претечиним оком.
Како је он срео Господа Христа, како се он осећао пред Њим? Гле, он је представљао цео род људски, све људе свих времена, проповедао крштење покајања, проповедао исповедање свих грехова људских. Људи, казујте своје грехе Богу! Ето, Он је ту. Ја, ја не могу да вас очистим од грехова ваших и да вас ослободим од њих. Ја, ја не могу да вас ослободим од страшног порода греха, од смрти. Ко сам ја? Човек као и ви. „Иде за мном јачи од мене. Ја нисам достојан да одрешим ремена на обући Његовој“[7]. Нисам достојан да се сагнем пред Њим. Зар ти, Свети Претечо? Да, ја. Он је тај Јачи од мене. Толико јак да ће смрт побећи од Њега кад се косне Његовог тела безгрешног; толико јак да ће светлошћу Лица Свог и Божанства Свог отерати све грехе из душа људских, очистити срца људска; толико јак да ће од данас највећи непријатељи у овоме свету, ђаволи, побећи од Њега безобзирце. Ето, ко је Он. А ја …[8]
Тако је, браћо, растојање између Светог Претече, највећег човека међу људима на земљи, „највећег између рођених од жена“[9], и Господа Христа, Богочовека, Спаситеља света. Тако бескрајно смирење показује Свети Претеча пред Господом Христом. Тако се осећа он, највећи представник рода људског. Он казује све јаде наше, све туге наше, све невоље наше, све муке наше, све смрти наше он казује Господу Христу. Он јачи од сваке смрти. Он представља глас , пустињски глас, да из пустиње рода људског завапи пред Господом: „Господе, Ти спаси ме!“ Ја, ја проповедам само покајање. Шта ја могу да кажем Господу Христу за сваког човека, за сав род људски? Шта да кажем свакоме од вас? Покајте се! Ето мог целог Еванђеља, ето целе моје проповеди. Заиста, Свети Претеча је на то свео своје Еванђеље: „Покајте се, приближи се Царство Небеско“[10]! Приближи се Господ Христос, носилац Неба, носилац Царства Небеског.
Покајте се, то једино остаје сваком човеку који хоће да се сретне са Господом Христом и који хоће да се спаси од греха, да се спасе смрти, да се спаси ђавола. Нема другог Спаситеља човеку у овоме свету осим Господа Христа. Човек не треба ништа друго да види у овоме свету осим Господа Спаситеља.и себе човека и сав род људски грешан, под влашћу смрти, под влашћу пакла и свих, и свих ђавола. Ја, ја сам дошао и крштавам водом, а Он, Он ће вас крстити Духом Светим[11]. Он, Духом Светим. Вода умива тело, чисти тело, а Дух Свети чисти душу, чисти дух човеков.
Кад је човек увео грех у свој дух тада су промрзла сва сунца његовог духа, тада све што је божанско у њему помрачило се. Густа тама легла је на све светиљке људске душе, на сунце, оволико сунце духа људског, легла је страшна тама греха и смрти. Људском духу нема мира, нема светлости, нема истине, нема правде док се тај страшни мрак, та страшна тама не избаци из њега, док се дух људски не очисти сав. А ко ће га очистити? Само Дух Свети, Дух Божји. Ето, то је Спаситељ света …[12] Људски дух, каквим се ви толико хвалите шта је? Помрчина, мрак, тама. Где вам је Вечна Истина, ради које сте створени? Истерали сте из (себе) Духа Светог грехом својим. Где вам је Вечна Правда, ради које сте створени? А где вам је Вечни Живот који је Господ дао души вашој, а ви шта учинисте са њим? Усмртисте га. Грех, грех је сила која одваја од Бога; грех, грех је сила која одбацује далеко човека од Бога; далеко, предалеко, у царству смрти, у царство зла, пакао. Грех страшна сила. Таква сила да када сазри рађа смрт[13]. О, опаке биљке у свима световима! Мало нешто, као зрно пшенично, али кад порасте у души човековој онда ето свих смрти у њему и кроз њега, ето свих ђавола и целога пакла са њим и за њим.
Свети мудрац Цркве Христове, Свети Јован Златоуст, вели: „Грех је једина страхота у овоме свету!“ Ништа није у овоме свету страшније од греха и ништа у овоме свету није страшно осим греха. Кроз њега улећу у човека све страхоте овога света, а најпре страхота смрти. И онда страхота сваког ђавола, сваки ђаво, наказа, ругоба, ужас. Све то уводи у наш земаљски свет и у наше душе ко? Грех. Господ је ту да Духом Својим Светим препороди, обнови…[14] кроз Свето Крштење, кроз Свете Тајне, кроз Свето Еванђеље, да човека спасе препородивши га од греха, од смрти, од ђавола. То је велик дар. Ето, томе дару позива Свети Претеча. Позива и тугује тужан, никад се не смеје, јер човек неће Господа; значи заљубљен је у страсти греха, заљубљен је у смрт, смрт која значи смрад. Јер, шта је то што смрт претвара у смрад? Заљубљен у највећу наказу и страхоту и ужас, у ђавола. Љубав према греху, то је уствари љубав према ђаволу.
Нека Благи Господ позивима Претече свакога од нас ослободи од те страшне љубави људске према злу да не злоупотребљавамо своју слободу, своју божанску слободу, која нам је дата да нас води ка Богу, да нам буде стаза ка Богу и пут ка Богу. Душа наша, срце наше, то је Божје, створено Богом, ради Бога. Нисте своји понављајте речи Светог Апостола. Душа је ваша Божја, тело је ваше Божје. Зато прослављајте Бога у душама и телима вашим[15] …[16] да дух човеков који је сав оћоравио, ослепио од греха, који је полудео од греха, да тај дух људски врати Божанској мудрости, да му да божански лик, да прогледа дух човеков крстивши се Духом Светим, и прогледа да угледа вечну Истину у Господу Христу, Вечну Правду и Вечни Живот, да све добије у Њега верујући, у Њега, Богочовека и Спаситеља света, Њега Који је створио овај свет. Ту је Његова Божанска љубав према нама, његово неизмерно човекољубље.
И када се један велики Претеча толико смиривао пред Господом и вели да он није достојан да одреши ремена на обући Његовој, шта да кажемо ми? Ми данашњи људи, ми јучерашњи људи, људи сутрашњице до Страшнога Суда, сви људи, шта да кажемо? Да се ми наоружамо том врлином, тим таквим смирењем, да сагледамо величину Господа Христа, Бога, Богочовека, да сагледамо све оне Божанске дарове које Он нама носи, које Он нама дарује, а дарује нам Вечни Живот, Вечну Истину, вечну Правду, да се претворимо у прах и прашину, да заједно са Претечом вапимо: Авај, нисмо, Господе, достојни да одрешимо ремена на обући Твојој. Опрости нам и помози нам! Опрости и помози, молитвама Свог великог Апостола, Свог великог Претече, Свог великог Мученика, који се због наших грехова смејао никада није. Његовим молитвама прими нас у Твоју веру, у Твоју Истину, у Твоју Љубав, у Твој Вечни Живот, да ми муцави, недостојни, заједно са Светим Претечом, славимо Тебе, Јединог Истинског Спаситеља света, Спаситеља човека, рода људског у свима световима, Коме нека је слава и сада и увек и кроза све векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Mapко 1,18
  2. Пар речи нечујно на магнетофону. Прим. препис.
  3. Mp. 1,23
  4. Jн. 1,19-21
  5. 1Kop. 6,19-20
  6. Речи нечујне на магнетофону, овде додате по смислу. Прим. уредн.
  7. Mp. 1,7
  8. Неколико речи нејасно на траци. Прим. препис.
  9. Mт. 11,11
  10. Mт. 3,2
  11. Mp. 1,8
  12. Неколико речи нејасно на траци. Прим. препис
  13. Јак. 1,15
  14. Неколико речи нејасно на траци. Прим. препис
  15. 1 Kop. 6,20
  16. Неколико речи нејасно на траци. Прим. препис.

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *