САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
 
Беседа 2. у Недељу 25. по Педесетници[1]
1966. године у манастиру Ћелије
 
У овоме свету, пред људима и пред сваким човеком стоје само две ствари, две стварности: живот и смрт. Трећега нема. Испред тебе и испред мене, испред сваког човека букте само два питања: смрт или живот. Бирај – то је сав живот наш. Ништа друго: или смрт или живот, или умирење или живљење[2]. И човек у овоме свету зато је у овоме свету, да одговори на то питање себи, себи, себи… А тебе је Бог спустио у овај свет земаљски да то учиниш. Ни за шта друго те Бог није дао у овоме свету. Ни за шта друго. Знај: имаш иза себе смрт или живот. Ти си увек или у смрти; у капији смрти, или си у животу, у бесмртности божанског живота. Мисли како хоћеш и смишљај шта хоћеш.
Када је законик овај, о коме сте чули у Светом Еванђељу, приступио кушајући Господа Исуса питањем својим[3], он се уствари одупирао смрти по самој природи људског бића, мислећи да му Исус из Назарета неће моћи одговорити. Мислио је учени законик да ће се Исус из Назарета забунити, тај човек који није учио школе никакве, збуниће се и неће моћи одговорити на то питање. И ако буде могао одговорити, ја ћу га отети[4], мислио је законик: дај ми Живот Вечни! Мало је говорио противуречно: дај ти мени Живот Вечни, дај мени победу над смрћу ако знаш шта је победа над грехом, ако знаш шта је победа над ђаволом. Ти Учитељ, Исус из Назарета, дрводеља, ако можеш мени да одговориш на то питање.
Господ Благи ученог законика упути на Закон старозаветни, на Божји Закон. „И шта је тамо написано? А Он му одговори: Љуби Господа свога свом душом својом, свом снагом својом, свом мишљу својом; и ближњега свог као себе сама“[5]. Мудрост. Мудар одговор. „То чини и бићеш жив“[6]. То чини и бићеш жив. Ето ти одговора. Не чиниш ли то, ти си сав у смрти. Како ћеш бити човек? Са малим срцем, са још мањим телом, са малом снагом и силом, како ћеш ти бити човек?
Шта је то: љубити Господа Бога свом душом својом? Шта је то: љубити Господа Бога свом снагом својом? Шта је то љубити Господа Бога свом мишљу својом? Ту моћ човека да себе пренесе у потпуног Бога, да душу своју пренесе у Бога, и срце и мисао и сву снагу, то нам каже Стари Завет[7], (али како?),[8] јер човек је између себе и Бога сам створио смрт. Човек је сам ископао између себе и неба непролазну провалију грехом својим, добровољним грехом. И душа, и тело, и сав човек остао с’ оне стране неба, остао сав у смрти. Умире човек телом, а душом, душом умире када грех чини. Грех и јесте смрт душе. Шта је смрт за душу? Одвојити се од Бога. А сваки грех одваја од Бога.
Победити грех, то би значило победити смрт. Човек, сваки човек и сви људи у овоме земаљском свету, сви су они у сенци смрти – како се вели у Светом Еванђељу[9], у земљи смрти, у бурету смрти, бурету затвореном са свих страна. Човек који љуби Бога, треба да толико омрзне грех, да победи смрт и да њиме победи ђавола који је творац греха и смрти.
Бог је невидљив, да, ко зна где је, ко зна да ли постоји. Не ја …[10] И када је Бог сишао у овај свет, када је Господ Христос, Сам Небески Бог постао човек, Он је приближио себе човеку, Он је дао човеку непосредно Себе. Ако Он човека спасава сјединивши се са човеком, човек може свом душом волети Њега, Бога, Богочовека, Бога у телу; и свим срцем и свом снагом и свом мишљу. Реците, које је то биће у овоме свету које би човек могао да воли свом снагом, свом душом својом, као што воли Бога? (Зар) да не воли свом душом Њега Богочовека, Њега Исуса из Назарета, Који је победио смрт за нас, победио грех за нас, победио ђавола за нас, Који нам је даровао Живот вечни и Истину вечну и Правду вечну, све нам даровао!
Вечна Истина, Вечна Правда, Вечна Љубав, Вечно Небеско Царство. И збуњени Законик…[11] Помогао му је, ко? Милостиви Исус из Назарета. Сажалио му се. Смиловао се Он и рањеноме несретнику пружи помоћ, помаза му ране уљем и вином, и одоше у гостионицу[12]. Збрину га и спасе од смрти. „Иди и ти чини тако“, – рече Спаситељ законику[13].
Човек запао у разбојнике је сваки човек који пати и страда у овоме свету. А пут наш, животни пут, пут сваког човека од колевке до гроба, ето пута из Јерусалима у Јерихон. Ко није рањен на том путу живота? Сваки човек је рањен, рањен грехом и још рањен смрћу. Рана смрти у теби и у мени, човеку, у свакоме човеку који лежи на друму живота. Рањен смрћу и грехом. Сплетком ђаво је ушао у твоје тело и у твоју душу, И ми хришћани у овоме свету, ми то најбоље осећамо. Ми знамо да хришћанин бити значи исцелити себе од греха, исцелити себе од смрти, исцелити себе од ђавола
Његова Црква, Он је у Цркви Својој оставио све лекове за све грехе овога света. Сваки је човек грешник. И ти као хришћанин, притекни у помоћ, видљиво и невидљиво: ако је он сувише горд и осион, невидљиво моли се за њега Богу да га Господ излечи, исцели од његове болест. Јер завист, завист је силна бољка која обара душу, обара је у смрт; оборила је душу целог једног народа у смрт, Јеврејског народа, када је завишћу издао и продао и убио Господа Христа. Завист Бога убила, цео народ убила. Он, Христос, је дошао у овај свет да излечи и од бољке, и од зависти, и од гордости, и од подлости, и од гњева, и од среброљубља, и од свих страсти овога света. Јер страсти то су разбојници који нас на друму живота спопадају и рањавају и обарају у стотине смрти. Сваки грех је мали разбојник, обара те у смрт. Рука нежна Милостивог Самарјанина, Христа, да те подигне, да те излечи од гњева ако си гњеван; да те излечи од гордости ако си горд; да те излечи од среброљубља ако си среброљубив; да те излечи од похоте ако си похотљив.
А ти, Христов човек у овоме свету, ти јеси у овоме свету зато да победиш баш смрт, да победиш грех, да победиш ђавола и тиме постанеш човек и останеш човек. Дотле ниси човек, дотле … дотле си потчовек. Авај, ако не поверујеш у Господа Христа, ти онда постајеш нечовек.
Иде Христос, или Милостиви Самарјанин, путује кроз Светитеље, кроз све праве хришћане, јер сви хришћани у овоме свету јесу још и Самарјани. Они лече и себе од греха и браћу око себе. То је хришћанин. Лечи и себе од страсти и браћу око себе. То је хришћанин. Никада хришћанин и није хришћанин ако мисли да је само за себе, ако не мисли да притекне у помоћ брату који је у греху. Хришћанин није хришћанин ако неће да притекне у помоћ брату који је у некој страсти. У огромној болници сви смо ми болесници, већи или мањи. Само су Светитељи савршено здрави људи у овоме свету; а ми, обични хришћани, ето ми, ми смо сви болесници … Малаксавамо, изнемогли од греха и страха и смрти. То су људска бића у овоме свету. У овоме свету болесника.
Али, да се то постигне, шта је потребно? Потребно је страдање на Голготи, потребно је васкрсење Господа Христа, потребно је Његово вазнесење, потребно је Његово Еванђеље, потребно је Његова Црква, потребно је све оно што је Он као Бог учинио и урадио и оставио у овоме свету. Потребна је Његова Црква Света.
Да, Црква лечи од свих, најстрашнијих болести: лечи од смрти, лечи од греха, лечи од ђавола. То су најзначајније бољке – троједна бољка. Ђаво измислио за нас људе страшну бољку – грех и смрт. Господ дошао у овај свет, јер Он једини и може да излечи и исцели од те бољке. Каже Свето Еванђеље: дао нам Свете Тајне, дао нам свете врлине, свете Божанске силе[14] које тебе мртвог васкрсавају из свих твојих смрти. Гле, вера у Господа Христа, у Истинитог Бога, шта је то? То је васкрсење из мртвих! Напустио си све лажне богове, јер дотле си живео за ситнице овога света. Сматрао си: ово је смисао мога живота, да што више зарадим, да што боље живим у овом свету, да моје је имање буде што веће, да имам што више стоке, што више њива, ливада … Видиш да је твој позив да добијеш Живот Вечни у овоме свету, да зарадиш Живот Вечни, ништа мање од тога.
Хришћанине, пази како живиш! Ради чега си ти у овоме свету? Шта си ти себи поставио као циљ? Ни породица није циљ, ни деца нису циљ, ни држава није циљ, ни цела земља није циљ, ништа (друго) није циљ. Ништа, све је то ништа. Твоје је и моје да стекнемо живот вечни. Ради тога си ти у овоме свету. Не лажи себе. Не, обмањуј себе: ,Ја ћу лако са мојим грехом, ја ћу лако са мојом страшћу“. Пази, то су разбојници, увек разбојници, који се прикривају када те милују, када те мазе, они, они убијају у теби све што је вечно, све што је бесмртно. Реци себи, наведи себе, питај себе: Да ли ја волим Господа Христа свом душом својом, свом мишљу својом, свом снагом својом? Да није тело моје мртво, а мртво је ако није у Христу. Ако ум твој није у Христу, мртав је. Ако душа твоја није у Христу, мртва је. Сав си мртав ако не живиш по заповестима Његовим. „Ко има заповести моје и врши их, он је онај који има љубав к мени“[15]. Ето, како можеш ти да провериш да ли вршиш моју заповест…
„Који има заповести моје, он је онај који има љубав к мени“. Провери себе. Свака је заповест у молитви. Ако је дрскост грех, љуби Господа Христа; ако је заповест у милостињи, да будеш милостив према свима… Заповест о посту: ако држиш пост љубиш Господа Христа, Законодавца Који је дао ту заповест. Љубиш Господа Христа ако можеш да поднесеш увреду: „ако те ко удари по једном образу а ти му окренеш други“[16]. Ето, „благосиљајте оне који вас куну, молите се Богу за оне који вас гоне“[17]. Заповести Спаситељеве, ако их држиш, гле, ти љубиш Господа Христа. Не вршиш ли их, ти си у смрти. Душа ти је у смрти, савест ти је у смрти, воља ти је у смрти, ум ти је сав у смрти. Пази колико гробова око тебе. Колико смрти, и у свима њима ти. Ако не вршиш заповести, ако не љубиш Господа…
Питај себе: Колико сам гробова прошао, у колико сам гробова сахранио и погребао себе ја, покопао себе? Ако си се гњевио бар један час, ако се ниси покајао – ето гроба твог. Тог си дана погребао себе, покопао себе у гробу гњева. Сунце зашло, а твој гњев остао[18], твоја смрт остала, душа умрла. Бори се, покај се, да ти Господ опрости. Ако си ти провео дан у некој гордости, у некој осионости – то је гроб, то је смрт, једини гроб, тако страшан гроб да из њега нема васкрсавања ако нема покајања. Сети се: ђаво је пао гордошћу и гордост је постала његова вечна гробница, јер никако неће да се покаје, никако неће да се остави своје охолости, своје осионости. А ти, ти си човек, ти си људско биће, помисли на своје немоћи, на своје слабости …[19] горди у овоме свету, и само гордост јесте смрт, најстрашнија смрт за мене хришћанина, за мене човека. Ако је у мени гордост, па ја сам стао уз ђавола, ја сам стао уз сатану, ја сам стао уз његову вечну смрт и његову вечну погибао. Моје је као хришћанина да се кајем. Зато је Господ дошао у овај свет, да да лек за сваки мој грех. Покајање – ето лека за сваки грех. Ето Цркве Христове, те Небеске апотеке са свима лековима за све болести душе људске, за све болести савести људске, за све болести воље људске, за све болести срца људског, за све болести васцелог бића људског. Лекови који лече од смрти, лече од свих болести.
Ето, хришћанине, имаш све што ти треба и у овом и у оном свету. Господ ти нуди Вечни Живот, у твојим је рукама и отров и лек. Отров је грех, лек је свака врлина: вера, љубав, нада, пост, милосрђе и све што је свето. А ти да отровом не трујеш себе сама! Лечи себе, лечи се на лековима Христовим. Ако немаш лекове, иди Цркви Христовој, потражи од једног Светитеља до другог, потражи њихове молитве, њихову помоћ, и добићеш.
Ради чега си послан у овај свет? Ради чега је човек створен у овоме свету? Ради чега човек живи у овоме свету? Да стекне Живот Вечни, да добије Живот Вечни. А то, то даје једино Господ Христос, једини Победитељ смрти у свима световима, једини Васкрситељ из свих смрти, Једини Човекољубац, Који нам је дао све што нам је потребно, нама људским бићима у свима световима. Све божанско даровао нам: Царство Небеско. Даровао нам све што Бог може дати човеку – Бог љубави и човекољубља. Он – Чудесни Господ Христос. Њему част и слава сада и увек и кроза све векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Луки 10,25-37
  2. Јepeм. 21,8
  3. Лк. 10,25
  4. Можда: ја ћу га молити. – Прим. уредн.
  5. Лк. 10,26-27
  6. Лк. 10,28
  7. 5 Mojc. 6,5; 3 Mojc. 19,18
  8. Додато у загради по смислу, јер нешто у реченици логички недостаје. – Прим. уредн.
  9. Mт. 3,16
  10. Неколико речи нечујне на траци. – Прим. препис.
  11. Неколико речи нечујне на траци. – Прим. препис.
  12. Лк. 10,30-35
  13. Лк. 10,37
  14. 2 Петр. 1,3-4
  15. Јн. 14,21
  16. Mт. 5,39
  17. Мт. 5,44
  18. Еф. 4,26
  19. Нечујно неколико речи на траци. – Прим. препис.

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *