САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
 
Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају
1965. године у Лелићу[1]
 
Ево нас у другој духовној престоници Српскога народа, Лелићу. Прва престоница Српскога народа – Рас, где се родио Свети Сава; а Лелић је друга престоница Српскога народа, српске историје, где се родио највећи човек после Светога Саве, Свети Владика Николај. Шта ја то говорим? Ја гледам целу српску историју, гледам почетке нашег доласка на Балкан, гледам Српску Цркву од хиљаду година, и гле, два сунца на небу Српске Цркве, два највећа сунца – Свети Сава и Свети Владика Жички Николај. Највећи духовни вођ Српскога народа после Светога Саве, ето ко је Свети Владика Николај.
Данас у свету изгибоше европске теорије, европске науке, европске технике, тражећи вођу. Нема вође род људски. Слепац слепца води, и у јаму падају.[2] Слепац слепца у Европи води, и Европа се сурвава у јаму и пада. Слепац слепца води у Азији, у Африци, у Америци, у Аустралији, и сви се сурвавају у јаму. Гле, шта је то с родом људским, шта се то дешава? Је ли збиља род људски изгубио памет?
А чули сте данашње Свето Еванђеље, чули сте како Господ, Благи Господ казује сву истину о вођама рода људског, казује ко је био вођ људски[3]. Једно стадо сачињава род људски, и род људски има Једнога Пастира – Господа Христа. Авај, какав страх! Чули сте у данашњем Светом Еванђељу, Господ назива лупежима и хајдуцима све који су пре Њега дошли у име Његово. Његова блага уста се отворила и казала страшну истину. Станите људи! Вама у овоме свету, ко може бити вођ? Ђаво?
Око вас смрт, око вас ђаволи, ко ће бити ваш вођ, ко? Сваки од вас гине од смрти, сваки од вас гине од ђавола. Ко се сме назвати вођом у овоме свету смрти и греха? Ко?
Зато је Благи Господ објавио, чули сте данас Свето Еванђеље: да је Он Пастир Добри[4]. Он је тај Пастир Добри за своје стадо, за род људски? Побеђује грех, побеђује смрт, побеђује сваког ђавола. Ето Вође, ето Пастира стаду рода људског! Не може бити нико вођа у овоме свету, ако не победи смрт за мене. Нећу ја њега за вођу. Ја нећу да мене смрт самеље. Ја нећу да мене ђаво ухвати и баци у пакао, и грех. Ђаво грехом баца у пакао свако људско биће. Ето, Господ је дошао у овај свет, Пастир Добри, и Он за нас, и у име нас, побеђује смрт, побеђује грех, побеђује ђавола. Тачно је рекао за Себе: Ја сам Пастир Добри. И сви који пре Мене дођоше, лупежи су и хајдуци”.[5]
Господе, тешке су речи Твоје! Да, јер нико од оних који су пре Христа дошли у овај свет, нико од философа великих, нико од царева, нико од научника, нико од пророка, нико од мудраца, нико, нико, нико у роду људском није могао победити смрт, победити грех, победити ђавола. Иако су они у незнању своме, или гордости својој, обећавали: ево, ја сам Платон, вођ људске мисли; ја сам Архимед, вођ људске технике; ја сам Аристотел, вођ људске науке. И гле, и тебе Платоне, и тебе Аристотеле, и тебе Архимеде, меље смрт. Како ви можете бити мени вођи, кад ме водите у смрт? Не признајем вас и нећу вас! Лупежи, хајдуци! Хајдукујете у роду људском, лажете род људски да можете да га спасете, а род људски пати од највеће муке – од смрти. Ко ту муку скине са рода људског – тај је спаситељ, тај је вођ, тај је пастир добри.
Господ је дошао, савладао смрт и за мене и за тебе, и за сав људски род. Пастир Добри даје Живот Свој Вечни у изобиљу. Пастир Добри окупио је род људски уједно стадо, и Он Један Пастир[6], ту Своју свемоћну силу, ту победну силу над смрћу, над ђаволом, над грехом, дао је Цркви Својој и оставио Цркви Својој, дао је Светитељима Својим.
И ето, Српски народ има два велика вођа, два велика Светитеља, два пастира добра – Светога Саву и Светог Владику Николаја. Не умањујем ја вредност осталих Светитеља Српских, не! Него ми гледамо на највише планине наше историје, а највећа планина је Свети Сава, а за њим Свети Владика Николај Жички. Нисам ја дете када говорим ово. Од 1911. године, како се појавио у Београду, јеромонах, професор Богословије у Београду, Николај, од тада је почео духовни земљотрес у Српскоме народу, духовни земљотрес који је он изазвао и трајаће до Страшнога Суда. Ко је тај Србин који је од 1911. године отишао ка Небу, пошао ка Господу Христу, а није се усудио и питао: Шта мисли јеромонах Николај? Како ово питање решава Владика Николај? Шта о томе мисли Епископ Жички Николај? Који је прави Србин ових педесет година, он зна да Православна Српска Црква није могла без Владике Николаја. Када се каже Српска Црква, у иностранству се мисли на Владику Николаја. Па и у Српској земљи, у мучној Српској земљи, када је душа хтела да крене ка Господу, тражила је њега за вођу, њега за путоказ. То знате ви сви, то знају сви милиони Срба који живе између две Југославије и после друге Југославије, и хрле ка Богу.
Они – истинити вођи и владари српске историје и Српскога народа, Владика Николај и Свети Сава – шта дају нама? Од кога нас то бране? Бране нас од духовних вукова. Ко су ти вуци? Чули сте данас у Светом Еванђељу, како Спаситељ као Добри Пастир говори о вуцима. Који су то вуци, Господе? Грех, смрт и ђаво – ето три вука који растржу људски род и род Српски. Од њих, ко нас може одбранити? Мене данашњег Србина, тебе сутрашњег Србина, ко ако не Свети Сава и Владика Николај, силом коју им Господ Христос даје као добрим пастирима, који оставише све да служе Господу. И служили су као нико од Срба. И они, наши велики вођи, ето и данас су потребни мени и теби, ако хоћемо – шта? Ако хоћемо да будемо људи, да ие будемо потомци мајмуна, да не будемо потомци животиња. Ако хоћемо да будемо потомци Светога Саве и људи створени по лику Божјем онда, онда ето нам наших вођа који нас хране бесмртном храном и бране нас од духовних вукова. Од духовних вукова.
Данас (их) је пун сав свет: сви самозвани спасиоци човечанстава, сви они који данас предлажу себе уместо Христа, сви они су духовни вукови. Питај их: Можеш ли ми осигурати, уместо Христа, бесмртни Живот Вечни? Можеш ли ти за мене победити смрт, можеш ли победити за мене ђавола, можеш_ли за мене победити грех? Не. Да, ти си духовни вук. А Пастир Добри душу своју полаже за овце. Лупеж, вели Спаситељ, и хајдук, не долази ни за шта друго, него да убије и погуби, убије и погуби[7]. Убија и погубљује све. Ко? Свака лажна наука данас, која се истиче против Христа, а тих је наука безброј. Намножише се као гусенице. Сваки предлаже себе за спаситеља човечанства, сваки предлаже себе за вођу. Христос је један! Брате заблудели, шта ћеш за ђаволима, шта ћеш са гресима? Какве су твоје вође? Дај ти мени вођу који мени кричи пут кроз смрт, кроз прашуму смрти, води ме у Царство Небеско. То је вођ, то је пастир добри. Све друго је, авај, Спаситељева реч: лупежи, хајдуци, вуци духовни.
Ми данашњи Срби, имамо највећег богаташа после Светога Саве у роду Српскоме. То је Свети Владика Николај, највећи духовни богаташ. Шта је то што он нама даје као благо? Шта? Бесмртност Христову! Даје нам Вечни Живот. Свака његова реч, браћо, јесте мало Еванђеље. Не преувеличавам ствари. Владика Николај је пети Еванђелист Српскога рода. Све што је рекао – Благовест је за човека, Еванђеље за српскога човека. Све што је написао – Еванђеље, Блага вест до Благе вести, за свакога од нас. Да, пети Еванђелист, највећи Еванђелист после Светога Саве рода Српског, највећи богаташ. А гле, како смо ми данашњи Срби осиромашили, какви смо просјаци, какви убожјаци, којима не треба Господ Христос, не треба онда ни Свети Сава, не треба онда ни Владика Николај. Колико има тих слепих Срба? Да их не осудимо, да се помолимо за њих Господу да прогледају; да их Свети Владика Николај с Неба просветли и осветли, да угледају истинитост; да се Срби спасу од најстрашнијег греха, да се спасу свегреха.
Сетите се, браћо, у Еванђељу када је Господа корио упорне богоборце, фарисеје и садукеје, и кад их је изобличавао за грехе њихове. Дошао је да им опрости све грехе, а они Њега, Бога у телу, хоће да убију. Спаситељ онда казује какав је грех њихов, шта то значи за род људски, за човека, за људе, за расу људску, за фарисеје, за садукеје, за ма ког човека. Вели Спаситељ: ,Да нисам дошао и говорио им, греха не би имали. А ето, ја Бог, дошао сам као човек, говорио им, сада изговора више немају за грех свој”[8]. Немамо, браћо, изговора, пошто је Господ дошао у овај свет.
Ми Срби, немамо изговора за свој грех, за одрицање од Христа, јер нам је послао у последње време великог Апостола, Равноапостолног првоверника[9] Владику Николаја. Послао нам је Еванђелиста новог, шта хоћемо ми Срби више? Бог нам је дао више него другом народу, сваком другом народу од православних народа. И ви, ви се одричете њега, ви се одричете Господа Христа. Да нисам дошао и говорио вам, кроз Владику Николаја, греха не бисте имали. Овако грех остаје на вама, грех остаје са вама, јер ето, послах вам великог и највећег Пророка, послах вам највећег Еванђелисту, послах вам великог Апостола, послах вам великог Мученика, послах вам великог Исповедника – Владику Николаја. Срби, немате изговора за грехе своје, немате изговора што се Христа одричете. Какво веће добро направисте него што је дао он, велики и Свети Владика Николај? Да, ми Срби, бар многи од нас, постали смо робови лажних савремених учења, која не дају човеку бесмртну храну, која не сматрају човека за бесмртно биће. Сва су учења лажна која одричу бесмртну душу човеку и одричу Бога над човеком. Да, сва су та учења лажна, лажни пророци, лажни христоси, лажни учитељи, поплавили су све континенте овога света. И труде се, нарочито се труде у Европи да Христа потисну из живота, из свих институција, из свега што раде, из своје политике, из свога државнога живота, са својих универзитета. Школа им наука, авај, брука и срамота! Европски човек постао наказа, одричући се Христа.
Али, браћо, ето нам новог Апостола, ето нам новог Еванђелиста, ето нам новог Пророка – Светог Владике Николаја. Он, истински владар српских душа, заједно са Светим Савом. Највећи је владар Свети Сава, а њему с десне стране Владика Николај. И ти, ако си прави Србин, ако си прогледао, ти ћеш ићи за овим вођама, и идући за њима стићи ћеш у Царство Небеско, Царство Небеско, јер они хране бесмртном небеском храном сваког Србина православног. Њима Господ даје ту бесмртну храну у Цркви Православној, а они је дају свакоме од нас. Тако ћемо ми Срби, када смо гладни и жедни духовне хране и духовног пића, добити шта нам треба од наших светих добрих пастира, пастира попут Господа Христа, Светог Саве и Светог Владике Николаја.
Ми данас, чинећи парастос годишњи Светоме Владици Николају, ми се молимо за покој његове душе, еда би се он молио за спасење наших душа. Његове молитве пред Богом далеко су потребније нама неголи наше њему. Нека нас он кроз помрчине и тмине садашњице води и руководи и изводи на светлост дана Христова, на пут који кроз Истину Вечну води у Вечни Живот[10]. Нека нас он, чудесни Српски Еванђелист, Равноапостолни Светитељ Српски, нека нас он води и руководи, нека нас погледа с Неба, нека пролије неку своју свету сузу са Светим Савом, над сваким отпадником српским, над сваким Србином који отпаде од Светосавске Православне вере. Нека он, велики по милости на земљи, још већи несумњиво на Небу, нека се смилује на нас данашње Србе, на данашњи род Српски. Нека нас спасе свих ужаса, самоубистава које ми вршимо, свих покоља српских душа; нека нас спасе, и помилује; спасе од лажи, заблуда, од лажних пророка, од лажних учитеља, од лажних христоса, од лажних спасиоца људскога рода и рода Српског.
Свети Владико, погледај на нас! Смилуј се на нас, и опрости нам грехе наше велике и мале, личне и народне, посебне и црквене; опрости нам свима, просвети нас, освети нас, ум наш помрачени освети. Српска нам срца оздрави, срца оболела од страсти и сласти овога света. И води нас ти еванђелским Христовим Путем, који кроз Истину Вечну води у Живот Вечни. Да и ми, данашњи несретни Срби, твојим молитвама, када изађемо из овога света, удостојимо се приступити теби и заједно са тобом поклонити се Чудесном Господу Христу, Који нека влада над сваким српским срцем и душом и овога и онога света, твојим светим молитвама, Владико. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Забележено је само 7 Беседа (а било их је око 20) оца Јустина изговорених на годишњим парастосима Блаженопочившем Епископу Охридском и Жичком Николају (1880 Лелић + 1956. Америка), у његовој задужбини цркви Св. Николе у родном селу Лелић. – Прим. уредн.
  2. Mт. 15,14
  3. Jн. 10, 1 – 16
  4. Јн. l0.11
  5. Јн. 10, 8. 10
  6. Јн. 10.11; 16
  7. Јн. 10, 10-11
  8. Jн. 15,22
  9. Можда: првоврховника. – Прим. уредн.
  10. Jн. 14,6

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!