САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
 
Беседа 2. у Недељу 19. по Педесетници[1]
1966. године у манастиру Ћелије
 
Шта то удише човек у овоме свету? Смрт, горчину. Ради чега је човек у овоме свету? Ко се није загрцнуо од тога питања? Због чега сам ја у овоме свету? Ради чега си ти? Шта је то што ти називаш ом и умом? Знаш ли ко си? Ради чега си у овоме свету? Ако ниси на то питање одговорио, још ниси ни испилио се у човека. Још си подчовек. Још си нечовек. Али, ко ће ти одговорити на то питање?
Хајде, учини какву год хоћеш екскурзију од земље до небеса. Нико ти одговорити не може. Питај сунце, питај звезде, питај Херувиме и Серафиме. Све је муком замукло. Нико не зна ради чега си ти, човече, у овоме свету! А питаш људе, питаш мудраце, питаш философе, питаш научнике. Авај, мутавац до мутавца, глуваћ до глуваћа, слепац до слепца. Нико да одговори ни теби, ни мени: ради чега смо ти и ја у овоме свету! Питаш љубичицу, питаш славуја, питаш орла, питаш лава. Све је муком замукло. Човек у овоме свету у глувонемој завери. Нико! Све горчина, све сама смрт, све смрад и гној.
Док међу нас није сишао Он, док Бог није сишао у овај земаљски свет, ми нисмо знали ради чега смо у свету. Док Бог није постао човек, човек није знао ради чега је у овоме свету. И тек када се Он јавио, када се Он појавио, заиста – Блага Вест зарудила је у нашој мрклој ноћи. Сунце Правде, ето, обасјало је човека, људско биће од врха до дна; обасјало је људско биће од његовог истока до запада, и од севера до југа. И казао Господ Христос сву тајну, и теби и мени: ради чега си ти, ради чега сам ја у овоме свету? Ето, ту бескрајну, велику тајну, ту Благовест, ја бих рекао и Свеблаговест, Господ је кратко објавио кроз данашње Свето Еванђеље: „Будише савршени као што је Отац ваш Небески савршен“[2].
Господе, то од нас тражиш, а ми, погледај, робље смрти, мливо смрти, а Ти кажеш да будемо савршени као што је Отац наш Небески савршен. Не тражиш ли ти нешто немогуће од нас? Ти си дошао међу нас да нам кажеш оно што ми не можемо учинити. Ето, Господе, овај свет објављује то што Ти желиш од нас, за далеки и неостварљиви идеал. Европа грца тражећи идеал човекова бића, али то што Ти објављујеш, а не! то се не може остварити у нашем земаљском свету. То су идеали неоствариви. Тако је Европа, кроз своју цивилизацију и културу, наметнула човеку као циљеве живота: и културу, и цивилизацију, и науку, и философију, и занатство, и уметност, и револуције, и преображаје. Шта све Европа није измислила да постави човеку као циљ живота, и да то наметне човеку! Лажна просвета, лажна уметност, фотографије, биоскопи, позоришта, где се само еротизам људски развија и повија у пелене људског, европског култивираног ума. И уметност ради уметности, порок ради порока, смрт ради смрти, ђаво ради ђавола! Ослепео је европски човек, ослепео и одбацио Христа. Одбацио је једини идеал човеков: „Будите савршени као што је Отац ваги Небески савршен“.
Да, само је Господ Христос имао права да то тражи од тебе и од мене. Само Он, јер је Он, Бог, постао човек, да би ти, човек, постао Бог. Ето целог Његовог Еванђеља. Није то неки апстрактни Бог, неки наднебески Бог, који тражи од нас бедних људи на земљи савршенство божанско. Онда би били и ја и ти у праву да кажемо:“ Не примам те! Никако не примам Бога који није сишао на овај земаљски свет, Бога који није патио са нама људима заједно, Бога који није прошао кроз нашу највећу муку, кроз смрт. Кроз смрт! Нећемо Бога који није победио смрт! Нећу Бога који мене човека није ослободио смрти! Такав Бог не треба нама“. – Зато је човек инстинктивно одбацио све богове, све идоле, све лажне богове, све псеудобогове, које непрекидно људи измишљају. И опет се мисао људска свија око тајанственог Учитеља из Назарета, око Господа Христа.
Господе, каквим правом Ти тражиш од мене да ја, бедни човек, постанем савршен као Бог? Због чега? На основу тога што сам те створио по лику Божијем. Што си ти слика моја у овоме свету, а слика личи на лик. Шта је Бог? Бесмртно Савршенство. Сва савршенства у Њему. Ти си слика Божја, човече! И зато Господ и долази у овај свет, да оживи ту слику, да каже човеку: Гле, ти си створен да будеш слика Божија у овоме свету, икона Божја у овоме свету, жива икона Божја. Тело? Тело, то је само рам око твоје боголике душе. Ти, човече Богоношче, ти човече, слико Божија, и зато човече, човече од Божанске грађе, од грађе тајанственије него што су Херувими и Серафими, јер смо ми позвани да будемо савршенији од њих. Какав позив! Какав циљ! И каква страхота и за мене и за тебе!
Господ постао човек, како веле Свети Оци, да би човека учинио богом. Он је Једини Бог по природи, а нама даје благодат, даје Божанске силе да ми постанемо слични Њему, да постанемо богови по благодати, како уче Свети Оци, како учи Православна Црква, насупрот свима ђаволијама педагошким, философским и научним. То је еванђелска педагогика, еванђелска философија, еванђелска наука, права наука. Не умишљам ја, браћо, ништа, ја не говорим легенде овде, бајке, ни басне, него говорим о најпотреснијим догађају који се догодио у нашим земаљском свету. Ја говорим о томе како је Бог постао човек! То је најважнији догађај у свима световима, за људски ум, за људско биће, најважнији за мене и за тебе лично. Постао човек, а у Њему, у Њему Човеку, Исусу из Назарета, гле, заиста – сав Бог.
Када чудесни Павле, некадашњи гонитељ Христа, улази у тајну Богочовека Христа, Он са чуђењем и дивљењем стаје. „Гле, вели он, у Њему, у Христу, у телу Његовом је сва Пуноћа Божанства“[3], пуноћа Божанства. Али, то није све. Није Он сву Пуноћу Божанства донео у овај земаљски свет, човечански свет, да то остане у Њему. Не, вели Свети Апостол, већ да бисмо се и ми испунили том пуноћом[4]. Чуј, човече. Бог ти је дао сву Пуноћу Божанства, поставши човек, да бисмо се сви испунили том Пуноћом Божанства. И ми то доживљујемо, вели Свети Апостол. Ми, ми смо тело Христово[5]. Христос постао тело, постао човек ради нас, ето Цркву основао која је Тело
Христово, и ми смо сутелесници Христови, сутелесници Његови. Он нам даје све што има. Он је зато постао Човек да теби и мени, брате и сестро, да све што као Бог има. То је дар који нико замислити није могао у роду људскоме.
И зато, Он се јавља као Пуноћа Божанства. Јавља се у овоме свету у исто време као пуноћа Вечне Истине, Божанске Истине, Вечне Правде, Вечне Љубави, Вечнога Живота. И када Он објављује: „Све што верује у мене има живот вечни“, Он и даје Живот Вечни[6]. Како? Мени и теби? Да! Побеђује смрт Васкрсењем, осигурава Живот Вечни свакоме људскоме бићу. Ето радости! Ето сверадости за људско биће! Човече, ти си сада изнад смрти, изнад сваке смрти – кад је Господ посетио овај свет, постао човек, победио смрт и васкрсао из мртвих, да дарује теби и мени победу над смрћу. Да, од овог тренутка си човек, од победе Христове над смрћу. Од Васкрсења Христова човек је тек онда постао човек и осетио ко је, и осетио силу јачу од смрти, јачу од греха, јачу од ђавола, јачу од пакла, јачу од свега што није Бог.
Да, све би то била измишљотина, све би то била бајка да Господ није дао људима и средства да заиста испуне себе Божанским силама, да заиста и живе Божанским животом у овоме свету. Он је дао кроз Своју Свету Цркву, кроз Своје Свето Еванђеље. И како се то постиже? Новим животом. То нам је казало данашње Свето Еванђеље. Он је дошао у овај свет да промени све што је наше и да обнови све што је наше; да скине грех са свега онога што је људско; да муљ греха, катран греха, којим ја и ти премазујемо икону Божју стално у себи, да то скине, да обнови лик Божји у теби и мени; да заблиста Божија слика у теби и мени, да видимо ко смо, шта смо, куда идемо.
Гле, старо прође, све ново настаде.[7] У коме? У Господу Христу, вели Свети Апостол. Стари твој ум, брате, сав одрпан од грехова и страсти, сав изнурен, изнемогао, сав болестан, сав у ропцу смртном, гле, тај ум мора да се обнови, да постане нов ум. Да дођеш дотле да осетиш шта је и каква је сила Благовест Светог Апостола. Павле вели за хришћане: „Ми ум Христов имамо“[8], ум Христов! Да. Ако желиш да будеш хришћанин, ти мораш променити ум, обновити га, избацити из њега све страсти, све што је нечисто, све нечисте помисли и живети умом чистим и светлим и светим. Онда почињеш да биваш хришћанин.
Чули сте данас у Светом Еванђељу како Спаситељ захтева од својих следбеника, од људи: да се ослободе свега незнабожачког што је у њима, свега незнабожачког, свега малобожачког, свега грешничког. „Ако љубите оне који вас само љубе, какву хвалу имате. И Грешници љубе оне који њих љубе“[9]. А Христов човек и сам постао Христос показавши шта је прави човек. Вели: Не, ти мораш нешто више имати од тога. Љубави људске су обично грешне, огреховљене. Увек има понечег у њима страсног и сладострасног и самољубивог. А Господ тражи, шта? Тражи Свету Љубав, тражи Божанску Љубав. „И ако добро чиините само онима који добро вама чине, какву хвалу имате? Тако и грешници раде“. А ти си хришћанин. Ти си позван да будеш бог по благодати. Шта ти треба да радиш? Какво добро да чиниш? Добро Божанско, Добро Вечно, твоје добро мора бити Божански Вечно, твоја љубав Божанска и Вечна. Зато „ви хришћани, вели Спаситељ, љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, молите се Богу за оне који вас Гоне, добро чините онима који вас мрзе, да бисте били синови свевишњега“[10]. И завршава тај захтев Свој: „Будите савршени као што је Отац ваш Небески савршен“.
Господе, а примери, а докази њихових речи. Ми смо људи навикли на падове, навикли на разговоре, навикли на доказе. Какве доказе ти дајеш за то?
Ево, браћо, данас Црква слави Светог славног и свехвалног Апостола Еванђелиста Јована Богослова, човека који је имао са Апостолом Павлом највећа и највиша откривења свих Божанских светова. Човека који је писао летопис пишући Еванђеље. Свети Матеј, Свети Марко, Свети Лука, дају летописе, а он – он даје Откривење ко је Христос? Каза нам тајну Христову. Свети Еванђелисти Матеј и Марко и Лука описују догађаје. Господ чини чудеса, они бележе, чуде се. Свет осећа да је то нешто ново. То је Блага Вест, али ето, све то у чудесима, у делима. Али, ко је то Христос? – Докле ћеш мучити душе наше? Реци нам ко си ти говорили су савременици Господу Христу, фарисеји, кажи нам ко си ти[11]. Ево, казао је Свети Јован Богослов: Бог Логос постаде човек, постаде тело[12]. Сва тајна Исусова. Он је објаснио Господа Христа: Бог постао човек. То је сво Еванђеље, Еванђеље Неба и Земље. То је једино Еванђеље за човека, сваког човека у свима световима. Другог Еванђеља нема, друге Благе Вести нема за човека. Све горчина до горчине, све ужас до ужаса, све страхота до страхоте. Без Господа Христа нема овај свет и овај човек ништа! Ето њега, Светог Јована Богослова.
Али, Свети Богослове, ради чега је Господ Логос, Бог Логос, Бог Мудрост, Бог Свемудрост, ушао у наше мало људско тело, у блато тела нашег, у крваву иловачу ушао? Ради чега? Да живимо Њиме – вели он. Он пише у својој Посланици, у своме Еванђељу: „Господ је постао човек да ми живимо кроза њ„[13]. Ето одговора. Није он донео неко немогуће Еванђеље, и не тражи од нас оно што је немогуће. Напротив, оно што нам Он даје то тражи од нас, само то што нам је Он дао. Дао нам је слику Божију.
Ето, човече, покажи у своме животу да си слика Божија. То ћеш показати ако одбациш грех који увек наружи слику Божију у теби, ако одбациш сваку страст, сваку прљаву мисао, свако прљаво осећање. Кад то одбациш од себе, ти скидаш катран са иконе Божје што је у теби, и она ће заблистати и блиста, вели Свети Јован Богослов. Каква красота, каква лепота! Вечна красота и вечна лепота! То је ученик кога Исус љубљаше вели Свето Еванђеље[14]. И он, он објављује тајну Спаситељеву, сву тајну. Он је дошао, Господ је дошао у наш свет да живимо кроз Њега. Да сваки који верује у Њега има Живот Вечни[15]. То је Спаситељ. толико пута објавио о себи: да је Он зато дошао у овај свет да свему што му је дато од Бога да Живот Вечни[16] . А где је тај Живот Вечни? У Њему самом, пише Свети Јован, да је Он, Син Божји, постао човек. Дао нам је разум да познамо Истинитога Бога. А ко је тај Свети Бог? Исус Христос – вели Свети Јован. Он је Истинити Бог, Он је и Живот Вечни, Он као Бог и даје Живот Вечни[17].
Нека би Га сви ми, и сви људи славили, еда би узели учешће у вечној радости Царства Небеског. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Луки 6, 31-36
  2. Mт. 5, 48
  3. Kол. 2, 9
  4. Кол. 2,10
  5. Еф. 5,30
  6. Jн. 5, 24
  7. 2 Kop. 5, 17
  8. 1 Kop. 2, 16
  9. Mт. 5, 46
  10. Mт. 5, 44-47
  11. Jн. 10, 24
  12. Јн. 1,14
  13. 1 Јн. 4,9
  14. Јн. 19,26
  15. Јн. 3,36; 1 Јн. 4,9
  16. Јн. 17,2
  17. 1. Јн. 5,20

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *