САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
 
Беседа 5. на Ваведење Свете Дјеве Марије
1975. године у манастиру Ћелије
 
У име Оца и Сина и Светога Духа. Ево Празника, браћо и сестре, који нам казује шта је Пресвета Богомајка, шта је Пресвета Богородица. Данашњи велики Празник казује нам да је Она одрасла у Храму, одрасла у Цркви, творећи и вршећи заповести Божије. Она је доведена као Девојчица у Храм, и остала је све време свога детињства у Храму; у њему учила молити се Богу, и молила се Богу; у њему се васпитавала чинити и вршити вољу и заповести Божије, чистити душу од свакога греха, не дати никаквим саблазнима да савладају душу и припремати се за велико дело рођења Бога.
Она је заиста Својим животом у Храму, светим животом осветила Себе и начинила Себе да постане Престол Божији, да постане Мајка Божија. Шта је узвишеније од тога?! Шта је вредније у овом свету од мајке и од оца, поготову кад та мајка треба да роди Бога. Тако је Пресвета Богомајка, живећи у Храму, васпитавала се, школовала се, и одшколовала се за највећу дужност, за највећу врлину – да нам роди Спаситеља света.
Вели се данас у дивним песмама да су Њу родитељи довели у Храм, да се свештено васпитава, то јест, да се свето васпитава, да творећи свете заповести Божије и сама постане потпуно света. Вели се да Њу доводе у Свети Храм родитељи њени, да се благодаћу васпитава, то јест, Небеском вишом силом. Да благодаћу управља Небеска сила Њеним срцем, Њеном душом, Њеним мислима, Њеним расположењима, целим бићем. Да се грех не косне душе Њене, ни ума Њеног, нити мисли Њених, нити осећања Њених, ни живота Њеног. И заиста, Она је постала извесно Велика, извесно Света. Светија од Анђела, светија од Херувима и Серафима, узвишенија од њих. Ако је род људски Њоме прослављен више него ма ким, осим Господом Христом, Који је постао човек да човека освети и спасе, а Она родила Спаситеља, зато је Она и Сама, како се вели у дивним песмама, и Сама постала спасење света. Како се вели у дивном тропару данашњем, главноме молитвеном правилу: ми Њој да кличемо и захваљујемо, што је Она „испуњење Творчевог домостроја спасења“, то јест, што је Она постала средство спасења. Да нас Господ грешне спасе, чега? Од највећег ужаса: смрти, греха, ђавола, пакла. И заиста, Она је то учинила родивши Господа Христа.
Шта је наш живот овде на земљи? Ради чега је Господ дошао у овај свет? Ради чега је Пресвета Богомајка постала Богородица? Зашто нам је Бога родила, ради чега? Да уништи смрт, да нам грехе опрости, да нас ослободи грехова, да нас ослободи смрти, да нас ослободи ђавола, да нам дарује Живот Вечни. Ето, то је оно ново што је Господ Христос донео свету. Шта је Господ Христос донео човеку, шта донео људима? Донео Живот Вечни. Мисао врло важна за нас људе. Ништа страшније од смрти, али ништа пријатније за нас људе него када нас Господ спасава од смрти и дарује нам Живот Вечни.
То је данашње Еванђеље, данашње Учење, данашње Причешће. И ми причешћујући се данас Светим Причешћем, уствари примамо Господа Христа, примамо Живот Вечни бесмртни, примамо Васкрсење, силу Васкрсења. Зато Свети Апостол Павле и пише хришћанима: „Бори се у доброј борби вере, мучи се за Живот Вечни, на који си позван“[1]. Ето, целог Еванђеља. Бори се у доброј борби вере. У чему је борба наша, у чему је вера наша? Вера је наша у борби да савладамо у себи грех, да савладамо у себи смрт. Јер грех и јесте та страшна мрачна демонска паклена сила која је родила смрт у овоме свету.
И ми у овоме свету, после Господа Христа, добијамо од Њега силе да се боримо за Живот Вечни, и да се боримо против сваког греха, да не овлада мноме и тобом ни гордост, ни пакост, ни злоба, ни мржња, ни освета, него да све буде у славу Господа Христа и на спасење нас људи. Мучи себе ако хоћеш Живот Вечни. Није лако борити се против греха, није лако мучити се за Живот Вечни. Али, каква награда! Каква исплата тих мука! Господ за борбу против греха коју ми водимо, за ту борбу даје нам Живот Вечни, даје нам Рај, даје нам Небеско Царство. Чиме се то може исплатити? Шта су наше земаљске борбе према тим наградама које нам Господ даје и приређује!
Ето, данашњи подвиг, данашње Еванђеље кратко: борба са гресима, борба за Живот Вечни, мука за Живот Вечни, труд за Живот Вечни. И ти кад чиниш милостињу, када не мрзиш брата свога, када опрашташ грехе другоме, ти уствари се бориш за Живот Вечни. И стижеш у Живот Вечни. И у тој вери нека нам буде најпре Учитељица Пресвета Богомајка, Која је себе сачувала од сваког греха, од сваког зла, и постала безгрешна. Једина, после Господа Христа, роду људскоме Учитељ: да је права школа за нас људе Храм Божији, Црква Божија. Да је она главни васпитач. Управо да је Пресвета Богомајка главни Васпитач за нас, и сви Светитељи Божији који су учинили од себе – шта? Победили[2] грехе од себе, и од своје душе, од свог срца, и живели по правди и законима Божијим и светлости Божијој.
Тако, ми знамо, после Господа Христа и после Пресвете Богомајке, шта је потребно људском бићу: да савлада грех и да наследи Живот Вечни. То је подвиг нас хришћана, то је подвиг сваког људског бића. Не прими ли то човек, шта је он? Жртва смрти, плен смрти, роб смрти. Робље смрти, како се вели у Светоме Писму[3]. Ми заиста нећемо бити робље смрти, када себе васпитавамо заповестима Божијим, када живимо по њима и са њима. И када за васпитача имамо Пресвету Богомајку и све Светитеље Божије.
А данас, шта је постало од нас хришћана, и шта постаје од нас? Школа и Црква ратују данас. Људи у безумљу своме мисле да Бога треба да протерају са овога света, протерају из своје душе, из свога срца, и онда из овога света. Да не буде Бога ни у школи, ни у суду, нигде. Шта остаје човеку? Да буде жртва безумља. Шта су два светска рата? Два светска рата су опомена, најстрашнија опомена коју Бог шаље свету. Свет хоће да живи без Бога и против Бога. И до чега смо дошли? До такве безбожне науке и културе и цивилизације. До чега смо дошли? До лудила! Човек човеку није брат брату, него је постао звер зверу. Ми људи, у осионости својој и у гордости својој, уобразили смо да смо велики и силни господари и да владамо овим светом. Нема ништа од владавине истините у свету када не владамо смрћу. Сваки је човек беда и невоља и мука, ако је смрт последња станица његовог бића. Сваки је човек беднији од комарца, ако нема вере у Господа Христа, ако се не бори за Живот Вечни, ако не осигура себи Живот Вечни у ономе свету, ако не живи свети живот кроз Свето Еванђеље. И није чудо, ако се људи не покају, не тргну, доћи ће и трећи рат, и опомена Божија, и страшна казна Божија.
Ми Срби знамо, да су Срби за време Светих Немањића, и Светог Саве, и триста година касније кад су Турци освојили нашу земљу, знамо да је у Српској земљи било три хиљаде манастира. Сви пуни монаха. А колико је тек цркава на Српској земљи? Цео Српски народ је живео по Светом Еванђељу Христовим, вели се у Житију Светог Саве, које је писао у његово време Свети Теодосије. Вели се: еванђелске врлине беху закон свима Србима. Срби су живели по Светом Еванђељу Христовом.
Данас, шта је остало од тих Срба побожних? Гле, данас нема причасника колико треба да буде у овоме светом храму. Решили Срби да поубијају своје душе и да даве своја тела. Али остави своје тело, али оно корача, куда? Има само један пут у овоме свету – пут у гроб. Устани из свога гроба, погледај себе из свога гроба, упитај се: ко сам ја? шта сам ја? ради чега сам ја? Збиља, ово је последње моје обиталиште. Спустићу се у гроб да ме црви разнесу и змије да ме раскомадају. Тога се треба сећати. Човек када легне у постељу, има дивна молитва коју хришћани читају: Нека ми ова постеља не буде гроб, нека ми не буде гроб, да ја неспремљен не одем из овога света у онај Небески свет!
Нека би Благи Господ разбудио нас Србе и све Православне хришћане, и све људе уопште, да испитујемо закон Христов. Да знамо да је врлина права школа, света школа. Да знамо да је једини прави суд, свети суд. И да је једина права држава, света држава. Томе нас једино учи Свети Сава и томе нас учи Свети Немања, и томе нас учи Свето Еванђеље, и томе нас учи Пресвета Богомајка кроз данашњи Свети Празник.
Нека се Њеним светим молитвама и ми несрећни Срби покајемо да почнемо живети Еванђељем Христовим и њиме спасавати душе своје, од сваког греха, од сваке смрти, од сваког пакла.
Пресвета Богомајко, моли Бога за нас грешне; покај нас и спаси нас! Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. 1 Тим. 6,12
  2. Можда: прогнали. – Прим. уредн.
  3. Јевp. 2,15

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *