САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
 
Беседа 3. у Недељу 26. по Педесетници[1]
1966. године у манастиру Ћелије
 
Шта је човек у овоме свету? Како да није пуки сиромашак кад му смрт украде све, и тело и душу, све што се човек зове?
А род људски, о! то је скуп слепих, глувих, бедних просјака, пуких сиромаха. Земља, земља …[2] слепи гладни просјаци. Такав је свет, такав је човек у овоме свету, такав је род људски сав до Христа. Шта? Шта је остало од човека, од рода људског до Христа, када је смрт харала свуд и на све стране? Када је мајци, када је оцу отимала децу, пријатеље пријатељима, браћу сестрама, свако људско биће сатирала и самлевала. Заиста, нема Благе вести до Христа.
То нам каже данашње Његово Свето Еванђеље. Људи у овоме свету јесу пуки сиромаси све дотле док се не испуне Богом. Људи у овоме свету имају само једно богатство. То је Бог. Боље рећи имају богатство које им Бог даје. То је бесмртност и Живот Вечни. Душа вечна, човек вечни, то је Господ Христос. То је Благовест изнад Благовести у овоме свету за нас људе, за нас просјаке, за нас пуке сиромахе. И ја, и ти, док смрт чучи поред мене и тебе, док нас смрт вреба са свих страна и може да нас усмрти, може да нам отме и тело и душу.
Кад је Господ дошао у овај свет, шта је донео? – Донео је Бога, пуноћу Божанства[3], а то значи – шта? Донео Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, Вечни Живот. Све је то донео и даровао људима. О, пуки просјаци постају неисказано богати! Погледајте ослепелог младића[4] Када је прогледао Христом обогатио се неисказаним богатствима, постао неосиромашени богаташ. А Петар, а рибар, а Филип и пријатељ чији је данас празник – шта су постали? Неосиромашиви богаташи. Богаташи који Анђеле богате. Не само земљу и људе, јер и Анђели желе да завире у Христово Еванђеље[5] које и ти рибари Галилејци проповедају роду људском и богате род људски. Господ, једино истинско Богатство, донео Живот Вечни, донео и дао људима силу, дао Цркви Својој силу која сатире смрт, испуњује биће људско Божанским, Небеским бесмртним силама, и човек постаје бесмртно биће. Ето, то је богатство, непропадљиво богатство човека и људског бића.
А данашњи богаташ, у Еванђељу, (шта ради)?[6] Он руши старе житнице, подиже нове, испуњује их житом својим и сав земаљски срећан, вели себи у раздраганости својој: ,Душо, имаш имање за много година. Почивај, једи, пиј и весели се“[7]. Не зна ни шта је душа ни шта је тело. Ради чега је створио тело? И Бог открива тајну муњом своје божанске силе, Он удари у зеницу безумног богаташа, и вели му: „Безумниче, ову ноћ узећу душу твоју од тебе. И то благо чије ће бити?“[8] Чије ће бити? Сигурно не твоје. Човек у овоме свету, овај богаташ и сви слични њему, шта су то? Безумници, безумници. Нема ту ума у тој страшној жељи, у том страшном правилу животном, да је живот овај уживање: ,Душо,једи, пиј, почивај и весели се“. То је најопасније схватање живота и најстрашније живљење живота. То је мањевише сва европска култура и цивилизација. Живети, по њима, то значи уживати. Ето погибије, ето пакла над пакловима. Ето смрти над смртима, ето демона над демонима. Заводљивог, опалог, премазаног сваким медом овога света, а унутра отров. Зида себе у своме сопственом паклу, зида себе у…[9] „Тако бива свакоме, вели Спаситељ у Светом Еванђељу, који себи тече благо, а не богати се у Бога!“[10] Ма какво благо! Јер ништа у овоме свету није благо осим Бога. Ништа у овоме свету није благо што не надживљује смрт. Све што имаш, погледај у себе и око себе, то што имаш када не надживљујеш смрт није благо. То је твој убица, ако га изабереш као благо уместо Бога. Благо је само оно које даје бесмртност и Живот Вечни.
Шта је то? Ко је то? – Само Господ Христос. И Он једини победио смрт, једини васкрсао са телом из смрти, једини прославио тело људско, обесмртио га, овечнео га и узнео изнад свих небеса. И тиме обогатио тело људско неуништивим богатством. Обогатио тело људско Богом, испунио га васцелим Богом. Тело људско у коме је Бог, не умире. Бесмртно је, надсмртно је. Да, уствари, у овоме свету постоје само два пута: Пут смрти и живота небеског.[11] Пут спасења и пут пропасти. Пут обожења и ођавољења. Човек у овоме свету или испуњује себе божанским силама и тиме савлађује у себи све што је смртно, или испуњује себе ђавољим силама, то јест грехом и страстима, а то човека убија.
А Господ Благи не само да је дошао у овај свет и донео са Собом Живот Вечни, него нам и дао сва средства да тај Живот Вечни учинимо својим, да га усвојимо, да постане наш; да место смрти зацари се у нама бесмртност; да место пролазности зацари се у нама непролазност и вечност. Да, због тога је дао Цркву Своју, своје Свете Тајне, Свето Крштење, Свето Причешће, Свето Покајање, због тога је дао и све свете врлине: веру, љубав, наду, пост, молитву, кротост, смиреност, смиреноумље, стрпљење. Све је то Он дао нама. Ради чега? Да се помоћу свега тога обогатимо Богом и тако осигурамо себи бесмртност и Живот Вечни. Да ради тога, ни због чега мањег. Све мање могу дати људи, али то што је најглавније, то што је најважније, то што је једино важно уствари, једино потребно људском бићу у свима световима, то је даровао само Господ Христос…[12] – спасење се од греха и смрти и ђавола. И како је лако стећи бесмртност!
Шта је бесмртност? Бесмртност је осећање Бога.[13] То осећање Бога даје вера, вера у Јединог Истинитог Бога Господа Христа: да ће теби и мени, нама пуким сиромасима даровати Живот Вечни, Правду Вечну, Небеско Царство. Нуди сав Небески свет, сва богатства која Бог има: да ти и ја имамо, макар у најмањој мери, ето то богатство наше. Оно нам даје Господа Христа, а са Њим све, сва богатства која Бог има: силу, живу силу. То је сила Божија, таква сила која је јача од смрти. Апостол Павле пише Грцима, Коринћанима, људима који су живели од философије грчке, али нису имали оно што је Господ донео, нису имали победу над смрћу. Он пише: „Вера наша није у надговорљивим речима мудрости људске“, мудрости ваше философске Коринћани, Грци, него је вера наша „сила Божија“. Вера је наша у сили Божјој и Духу Светоме[14]. Сила Божија која савлађује све што је смртно.
Безверје… А неверје шта је то? Оно убија душу човекову. Чиме? Јадом и отровом и немоћи. Сав човек савладан и оборен смрћу. Сав је опкољен са свих страна смрћу. А кроз смрт – ко дела, ко је тај фабрикант смрти у свима световима? Ђаво! Кроз смрт и грех, ето, убацује човека у царство своје. Каква је разлика између вере и безверја? Разлика као између Бога и пакла…[15] Господ дао поред свете вере и све оно што од ње ниче, што се рађа из ње, што се излива из ње. Света љубав, Божанска Љубав, еванђелска Љубав, љубав коју Господ Христос доноси човеку Сам дарујући му Живот Вечни, ту љубав он разлива по нашим душама и тражи њу од нас. Ништа не тражи што нам не даје. Напротив, мање тражи од нас него што нам даје: да ми Њега волимо љубављу зато што је Он донео нама Живот Вечни и да зато волимо и браћу своју људе који су наша вечна бесмртна браћа у Христу. Света љубав, света вера разливају по нашим душама те силе божанске. Ето, у Цркви то је главни језик хришћанина, језик којим он казује и дарује себе Господу Христу. Молитва, ето то је наше Еванђеље, које ми хришћани извлачимо из својих људских душа. Молитвом душа се сједињује са Господом Христом, повезује са Њим, јединим Богаташем, јединим Истинитим Богом, и богати та молитва душе наше. Господ одговара на наше молитве, одговара заснивајући по нашим душама Своје Божанске силе, Своју Истину, Своју Правду.
Ко мрзи брата свога у смрти је[16]. У души твојој је мач, страшни лик ђавола. Не држи мржњу у срцу свом. Човек је тек онда човек када је љубав. Јер шта је човек? Човек је слика Божија и ако је Бог љубав[17], онда и човек, слика Божија, треба да буде љубав.
Победник Господом побеђује све грехе, убија све грехе, а греси су једини творци смрти. Када Грех сазри рађа смрт, вели се у Светом Еванђељу[18]. Кад грех сазри рађа смрт, кад грех твој главни или споредни сазри у теби, гле, смрт је ушла у тебе. И ако допустиш да ти грех остане, ако покајањем не протераш из себе, ако не спасеш себе од њега, ти си сав остао у смрти, сав мртав; мртав и душом и телом, јер си одвојен од Бога.
Ништа Господ не тражи од тебе него да презреш грех, да презреш тај смрад у себи, да презреш ружног и гадног ђавола који се крије иза греха, иза смрти, и да полетиш ка Господу сав чист, сав неболестан, сав богосличан. И највећи грешник на крст распет, он верује у Господа Христа распетог поред њега. Онда када су се ученици разбежали, сва вера утекла је из њих, а он види у распетом Христу Бога. И вапије покајнички: „Помени ме Господе у Царству своме“. Цело Еванђеље неба и земље: „Заиста ти кажем: Данас ћеш бити са мном у Рају“[19].
Имате Светитеље, Мојсија Мурина, Давида, разбојника на крсту, који су покајњем постали Светитељи Божији, и савладали све смрти што су биле у њима, све грехе покајањем побили, постали неосиромашиви богаташи у свима световима. Да,…[20] сва је тајна у томе што је Бог постао човек[21], сва пуноћа Божанства живи у телесном Господу Христу[22], у малом телу Његовом, у људском телу живи сва пуноћа Божанства. То је прва половина тајне, а друга половина је: да се ми људи испунимо том пуноћом Божанства[23]. Ето, у томе је сва тајна човека, сва тајна човековог бића на земљи, и у свима световима у којима се креће људско биће. Господ је зато основао Цркву, зато је Црква тело и дело Његово да се ми испунимо Њиме[24], да живимо Њиме[25], да живимо Његовом Вечном Истином, Вечном Правдом, Вечном Љубављу, да живимо свим богатствима Његове Божанске Личности и Његовог Небеског Еванђеља…[26] да је Господ дао сва средства помоћу којих…[27] Цар који је био такав хришћанин, Јустинијан. Као цар за време поста помало је јео сваки други дан. Цар који је сазидао прво у души својој Свету Софију, и онда је сазидао у Цариграду, ту красоту, то Небо на земљи. Када је тај славни и велики Цар, увек смирен вером у Господа Христа, једном ушао у свети храм на крштење у Јерусалиму, кандила се сва запалила сама од себе. Такав је то био праведник, такав је био велики, уистини велики човек и велики Цар. Много је царева било у овоме свету, али један је Цар уистини постао неосиромашиви богаташ у свима световима.
Славећи њих данас, имамо примере тих славних богаташа, тих Христових богаташа, тих наследника Христових и сунаследника Његових[28], како се вели у Светом Еванђељу, да бисмо и ми ишли њиховим путем за њима и са њима. Чули сте да данашњи Свети Апостол, Апостол Павле, позива хришћане да се угледају на њега као он на Христа[29], као он на Христа… Ти, ти си човек, а он велики Павле, велики у ревности – угледа се на Богочовека. А кад он може на Богочовека, ти као човек можеш да се угледаш на њега. Испунио је заповести Христове, испунио је душу своју божанским силама Христовим. Ето када је имао пред собом и око себе и у себи чудесне увек живе Светитеље Божије, те неосиромашене богаташе.
Он је увек око нас и са нама. Ето, данас сте видели Свети цар Јустинијан, Свети Григорије Палама – ту су да нас обогаћују, да нас, пуке сиромахе, претварају у неосиромашиве богаташе, да нас богате Богом. Живот хришћана није друго него непрекидно богаћење Богом и служењу Богу. Богаћење Богом кроз вршење заповести Божијих, кроз борбу против греха и са гресима и са свима смртима, демонима, осигуравање себи бесмртности и вечности. И данашњи и сутрашњи и сви Светитељи, које Црква Христова има и прославља, и нас воде овим путем, и нас обогаћују непропадљивим богатством. Нека нас чувају и богате Богом, да заједно с њима и ми, мали и недостојни, служимо Једином Истинитом Богу у свима световима, Чудесном Господу Христу, Коме слава сада и увек и кроза све векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Луки 12,16-21
  2. Неколико речи нечујних на траци. – Прим. препис.
  3. Kол. 2,9
  4. Mp. 10, 46-52
  5. 1 Петр. 1,12
  6. Речи додате по смислу, ради везе са наставком беседе. – Прим. уредн.
  7. Лк. 12,18-19
  8. Лк. 12,20
  9. Неке речи нечујне на траци. – Прим. препис.
  10. Лк. 12,22
  11. Јерем. 21,8. Види и ранохришћански спис Дидахи-Учење 12 Апостола. – Прим. уредн.
  12. Нејасне речи на траци. – Прим. препис.
  13. Каже Свети Исак Сирин. – Прим. уредн.
  14. 1 Kop. 2,4-5
  15. Неколико речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  16. 1 Јн. 2,9
  17. 1 Јн. 4,8
  18. Јак 1,15
  19. Лк. 23,42-43
  20. Неколико нејасних речи на траци. – Прим. препис.
  21. 1 Tим. 3,16
  22. Kол. 2,9
  23. Kол. 2,10
  24. Еф. 1,23; 3,19
  25. 1 Јн. 4,9
  26. Неколико нејасних речи. – Прим. препис.
  27. Овде недостаје цела реченица. – Прим. уредн
  28. Еф. 3,6
  29. 1 Kop. 11,1

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *