САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
 
Беседа на Св. Великомученика Димитрија
1964. године у манастиру Ћелије
 
Ако Христос није Бог, драга браћо, онда ваистину нема Бога, ни над нама, ни око нас, ни под нама. Ако Христос није Бог, онда уопште нема Бога, нити га може бити. Ако Христос није показао и доказао да је Бог, онда нема Бога. Ако Он није дао човеку све непобитне доказе о Себи као Богу, онда му нико никада неће моћи дати веће и непобитније. Нема доказа који је Христос могао дати о Себи као Богу, а да није га дао. Нема дела које је Христос могао учинити као Бог, а да није га учинио. Нема истине коју је Христос могао открити као Бог, а да није је открио. Нема добра које је Христос могао донети као Бог, а да није га донео. Нема проблема који је Христос могао решити као Бог, а да није га решио. Све је учинио што је Бог у телу требао да учини, све је казао што је Бог у телу требао да каже, све је решио што је Бог у телу требао да реши. А ти га и после свега тога не признајеш за Бога! Знај, изговора немаш.
Човек може имати изговора за све, али никада за неверовање у Христа као Бога. Пре Христа је човек и могао не веровати у Бога, и имати разлоге за то и изговор. После Христа, сви су ти разлози пали, и неверовање у Бога постаје највећи, најнеопростивији, најнеизмерљивији грех, и у овом и у оном свету. До Христа је човек могао имати изговора за тај највећи грех; и за њега, откако је Господ дошао у овај свет, од тада нема изговора. Горка вест за невернике, а Блага Вест за нас хришћане, коју нама данас својим Еванђељем доноси Свети Великомученик Димитрије.
Браћо, грех се непрестано труди да овај свет учини толико грешним, толико тешким да човек никада не би смео рећи: „Има Бога над овако злим светом“, а још мање рећи: „Има Бога у овако злом свету“! Присуство страшног зла у свету пориче присуство Бога у њему. Зла толико има у свету да за Бога нема места. Кад би Бога било у свету, зар би било толико зла у њему? Свет је сав у …[1] греха, а такав свет пориче Бога, такав свет виче: „Нема Бога“! Али Христос је ту, у свету. Шта ћемо са Њим? Он је ту, а у Њему греха нема[2]. У Њему Бога има, а греха нема. Али, грех не трпи Бога поред себе у свету, одгурава га од себе, гони га од себе и из света око себе. Грех је учинио овај свет мучилиштем Бога и Божјих људи. У њему грех мучи Бога, Који је дошао у свет да отера грех из света и да људе изведе у рат против зла и греха. Одједанпут се сва зла и сви греси непрекидно мобилишу, свим силама непрекидно нападају на Бога у свету, на Богоносце као што је Свети Великомученик Димитрије.
Ма колико нападали не могу их савладати, а још мање уништити. Шта је то што Богоносце чини непобедивима и несавладивима? То је христолика љубав у њима и међу њима. „Ово вам заповедам, објављује Спаситељ Ученицима Својим, имајте љубав међу собом“[3]. ја одлазим од вас и идем у онај свет. Господе, а шта нам остављаш одлазећи у онај свет? Љубав међусобну. Љубите један другог као што вас ја љубим[4]. Ако због невоља у свету све моје заповести заборавите, немојте никада заборавити Љубав Моју. Заборавите ли њу, заборавили сте Мене. Опраштајући се на Тајној Вечери са Својим Ученицима Господ им понавља једну заповест: „Имајте љубави међу собом“[5]. То им оставља у аманет. Без те љубави хришћанин није хришћанин. То је његова света амајлија. Не пођи без ње, брате, ни на један пут, ни једном човеку, пријатељу и непријатељу, њоме ћеш себе учинити непобедивим. Међусобна љубав хришћана је тврђава на коју могу бесомучно нападати непријатељи Христови у свету, али је никада освојити не могу.
„Ако свет па вас узмрзи, знајте даје мене омрзао пре вас“[6] говори Спаситељ Својим Ученицима. Мрзи ли вас свет, браћо, не чудите се и не бојте се, јер на Бога омрзну пре вас[7]. Хришћанин се спасава мржњом свих који га мрзе, јер мржњу њихову претвара у повод за љубав своју према њима и молитву своју за њих. Он се моли за њих из љубави према Христу, због које га они баш и гоне, јер зна да они мржњом својом убијају душу своју. Мрзи ли те свет не изненађуј се, јер је Бога пре тебе омрзнуо, а ти си човек. Када човеку рањавих очију принесеш светлост, он зајауче од бола. Када Господа Христа унесеш у свет око себе, онда сви греси, сви ђаволи зајаучу од бола. Зато што је Бог ушао у свет, ђаво је мобилисао сва зла и натуткао их на Њега и на следбенике Његове. Што више осећа да Бог продире у свет, ђаво све више диже узбуну против Њега, све више мучи и гони Богоносце, јер жели да сам царује у овоме свету. Зашто си дошао у овај свет да ми сметаш? – пита ђаво,[8] Остави ме бар овде на миру. Ено ти огромног Неба, живи и царуј тамо!
„Када бисте били од света, вели Спаситељ Ученицима Својим, онда би свет своје љубио; а пошто нисте од света, него вас ја изабрах од света, зато мрзи на вас свет“[9]. Када бисте били од света, од чега је свет? Од иловаче помешане са грехом, јер свет у овом случају значи грех. Када бисте били од света, тојест од греха, грех би вас волео, а пошто нисте од света, тојест од греха, зато мрзи па вас грех. Онај човек не верује у Господа Христа, мрзи Њега и тебе због Њега. Зар не осећаш како му не само тело, већ и душа заудара на грех и иловачу? А гле, из христолике душе, из христоносног тела Светог Великомученика Димитрија тече миро.
Хришћани, ви нисте од света, зато вас свет мрзи и гони. Ви сте му туђи, ви сте само дошљаци у свету, само путници, само хаџије вечности. Мрзе вас јер су вам разни погледни на свет, разна мерила. Ви волите оно што Господ Христос воли, а они воле оно што страсти њихове воле. Ви чините оно што Господ Христос чини, а они чине оно што сласти њихове хоће да они чине. Мрзе вас јер су од света, а ви нисте од света. Шта ћете онда од оног света, од Христовог света, од Божијег света? Ви сте у овом свету, али нисте од овога света. Корење вашег бића је горе на Небу, тамо је Отаџбина ваша, а овде сте привремено, као у туђини. У овом свету ви сте ускоци вечности. Радујте се што вас свет мрзи, то је знак да нисте од овога света, него од Христовог. Не бојте се што свет мрзи Христову Цркву, то је само знак да она није од овога света, већ од Христовог. Ви сте света дружина Христова, од онога света у овоме свету, против зла у овоме свету. Вером својом у Господа Христа ви бијете и убијате зло и ђаволе, зато вас они и мрзе и устају на вас кроз противнике ваше. Али, не бојте се; ја вас, вели Господ, избавих од света, дигох вас изнад света, изнад његових жеља и страсти, изнад његових грехова и сласти. Ви сте недостижни за смрт, ви као светлост на висини обасјавате сва зла у низини, зато вас и мрзе, зато и гоне.
Хришћани, ви сте мученици, јер вас свет сталном мржњом мучи и гони, гони из овог у онај свет. И не знају, безумни, да вам тиме спасење стичу. Јер не претпостављају да се ви сваког јутра чежњиво молите Светој и Кроткој Богомајци: „Ти која си изнад Анђела, подигни ме изнад света“[10]. Браћо, ви нисте од овога света, нити су од овога света мисли ваше, ни душе ваше, ни тела ваша. Ви непрестано скидате онај свет у овај, дижете овај у онај. Како можете стати у овај тескобни свет када сте Христови, а Христос је шири него васељена, шири него хиљаду васељена. Где је Он ту већ није овај свет, него онај, и онај у овоме. Његова чудесна Личност повлачи границу између два света. Док не сретнеш Њега, још си у овоме свету, још си од овога света. Сретнеш ли Га, пођеш ли за Њим, већ си прекорачио границу између земље и Неба и ушао у онај свет.
Јер, сваки хришћанин постепено постаје небеским човеком, стиче особине Неба, особине онога света, постаје бесконачан, бескрајан, вечан, богочовечан. На разбоју тела свог он непрестано уткива у пређу душе своје небеске врлине: веру и љубав, наду и кротост, смиреност и доброту, богољубље и братољубље, пост и молитву, милосрђе и страх Божји. Позив је хришћанина да постане Анђео у телу. И он христочежњивиМподвизима душу своју у телу свом претвара у Анђела, у оносветско биће, у светло и свето биће. Ти се чудиш и питаш: „Како ћу душу своју претворити у Анђела“? Ево како: Сваку мисао своју унеси у Господа Христа и, гле, она је већ међу Анђелима. Свако осећање своје унеси у Господа Христа, и гле, ено је већ међу Анђелима. Тако сваку жељу, и свако дело, и гле, сва ће душа бити међу Анђелима, као Анђео међу Анђелима. Да не би заборавио позив свој хришћанине, говори себи свакога сата по једанпут: ,Ја нисам од овог света, већ од Христовог, зато сам и позван да будем Анђео у телу“.
„Опомињите се речи коју вам рекох, вели Спаситељ Ученицима, није слуга већи од Господара свог. Ако мене изгнаше и вас ће изгнати; ако реч моју одржаше и вашу ће одржати“[11]. Јеси ли Христов? Зашто онда хоћеш да те свет воли и поштује и цени? Знаш Христову судбину. Није ли и твоја као Његова, јер си Његов. Зар си слуга Његов, ако желиш да ти судбина буде друкчија од Христове? Њега изгнаше, Господара изгнаше – не гоне ли тебе, ти ниси слуга Његов. Гоне те Њега ради, знај Његов си. А када си Његов, јачи си од света, од целога света, од зала и грехова у свету. Када си Његов, непобедив си! Као Бог непобедив за све људе и за све ђаволе, и у овом и у оном свету. Програм твога живота је у Христовом животу, програм твога рада у Христовом раду, програм твоје судбине у Христовој судбини, план твога живота у Христовом плану. У свему томе ти си само Његов слуга. Како је Њему било овде на земљи, биће тако и теби. Њега изгнаше, и тебе ће гонити; Њега омрзнуше, и тебе ће мрзети. Но како је Њему горе на Небу, биће тако и теби; Њега Бог васкрсе у телу, и тебе ће васкрснути; Њега Бог прослави и тебе ће прославити. И у овом и у оном свету ти доживљујеш што и Он. У томе се и састоји Хришћанство. Без тога ниси хришћанин.
Ти си слуга Христов, ако је Господ Христос господар у свим мислима твојим, свим осећањима твојим, у свима делима твојим, у свима доживљајима твојим. Не дешава ли се теби оно што и Њему, зар си Његов? Не мрзе ли те као Њега, зар си Његов? Не гоне ли те као Њега, зар си Његов? Твој живот проверавај Његовим животом, своју судбину Његовом судбином. „Није слуга већи од Господара свога“ – изрекоше Његова божанска уста. Ниси већи ни у животу ни у делу, а ни у подношењу мржње којом те свет мрзи. Ма колико те мрзео свет, ипак те мање мрзи него Господа твог. Уствари, свет не мрзи тебе, него Господа у теби. Зато не страхуј, не плаши се; све ударце који падају на тебе прима Господ Христос на Себе. И не само ударце који падају на тебе, већ и на сву браћу твоју. Па реците сад, није ли Господ у примању удараца стално већи него све слуге Његове скупа. Мрзе ли вас, то Христа у вама мрзе; гоне ли вас, то Христа у вама гоне, јер хоће да Га истерају из вас. Човекољубиви Господ се непрестано овоплоћава у све хришћане, живи животом њиховим, страда страдањима њиховим, болује боловима њиховим, и зато сви ударци против вас падају на Њега.
Са тугом вели Спаситељ даље Својим Ученицима: „Али све ће вам чинити ово за име моје, јер не познају Онога Који ме посла“[12]. Што се бојите имена Христовог, христоборци? што дрхтите ђаволи? Знам, јер христоносци именом Његовим изгоне ђаволе из света, из душа ваших, христоборци; па се лице ваше претвара у грч када се Име Његово помене пред вама. Зато што је ђаво у вама, што је нечисти дух у вама, који увек у грозницу пада, у бунило пада, чим се помене Свето Име Христово. А данас, Његово Име, једино под небом Име којим се човек може спасти од греха и зла, од смрти и ђавола.[13]
„Све ће вам ово чинити за име моје“ – вели Спаситељ. И чинили су свима Светим Мученицима, Исповедницима, Страдалницима и Великомученицима. Чинили су свима њима некада, чине и сада. Зар богоборци не чине то и данас, зар не убијају име Христово, зар не распаљују, зар не распињу? Зашто све то они чине? Јер не познају Онога Који ме посла“ – објављује Спаситељ. Не познају Бога, незнабошци су. Ко иоле зна шта је Бог, како не би у Христу познао Бога. Не позна ли Га у Њему, зар ишта зна о Богу? Зар зна какав треба да је Бог, и шта је Бог? Реци: шта је то у Христу што није Божије, што није достојно Бога? Шта би ти додао Христу, шта је то што Му недостаје? Хајде, испитај Га до танчина и до ситница. Можеш ли наћи икакве мане на Њему, икаквог греха у Њему? Посматрај Га најсавршенијим микроскопом, ипак нећеш моћи пронаћи у Њему ни трунке греха, ни атома зла. Шта онда хоћеш од Господа Христа! Хоћеш да буде као ти, мали као ти, низак као ти, несавршен као ти, грешан као ти, трулежан као ти, смртан као ти! Знам те ко си! Европски човек који све демократизира, све вулгаризира, па и Самог Господа Христа жели да изједначи са собом, са слабостима својим, са манама својим.
Браћо, када се човек испуни ђаволском гордошћу, најпре порекне Бога у Христу, па онда себе прогласи за бога. То је и природно, јер када човек прогласи себе за бога, а страсти своје за идоле своје, како може Христа признати за Бога? Христа Који непрестано ратује против свих грехова и свих страсти. Човек може признати Христа за Бога само када омрзне грех и зло, јер нема мира и примирја између греха и безгрешности, између зла и добра, између мржње и љубави, између ђавола и Бога. Грех није урођен човеку, није урођено ни незнање Бога. Зато је незнабоштво, тај основни грех – неизвинљив.
,Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали; сад изговора неће имати за грех свој„[14]. Да нисам дошао с Неба и донео им цело Небо, донео им Бога, и да нисам говорио и казао им сву Истину, греха не би имали. Али ја сам ту, Бог и Истина је ту, сад изговора неће имати за грех свој. Који грех? За неверовање у Христа као Бога, јер је то грех који нема изговора. Да није дошао Бог и оваплотио се, да иије постао човек и као човек живео у телу међу људима на земљи, незнабоштво би, богоборство би донекле могло имати изговора. Али, у Христу дошао је Бог, говорио је Бог. Како можеш и после тога не веровати и питати: „где је Бог? Нека нам се јави. Шта говори Бог, шта хоће од нас Бог?“ И видео си и чуо си и знаш. Бог се јавио у Христу, говорио из Христа, казао нам сву Истину, и рекао нам шта хоће од нас. Ти не можеш измислити више питања него што је Он дао одговора. Реци: које је то озбиљно питање на које ти Он не може одговорити? Можеш скупити све питаче овога света да измисле питања на која Он не би могао одговорити, па ипак не би могли измислити такво питање.
На сва мучна и горка …[15] питања Господ непрестано одговара Духом Светим кроз Светитеље Своје, одговара нам и данас кроз великог Светитеља Свог – Светог Великомученика Димитрија. Зато сад, нарочито сад, после подвига Светог Димитрија, нико неће имати изговора за грех свој, за неверовање у Христа као Бога и Господа. Јер да Христос није Бог, како би Свети Димитрије могао са радошћу издржати смело страшне и ужасне муке? Мислиш ли да и после великомученичког подвига Светог Димитрија можеш имати изговора за своје неверовање у Христа као Бога? Онда знај, порекло те твоје мисли је са дна пакла. До Христа су људи и могли не веровати у Бога, али од Христа то је неизвинљиво, јер је у Њему сав Бог, дата нам је сва пуноћа доказа о Богу и Његовом животу, о Богу и Његовој Истини, о Богу и Његовом Путу. И после тога не верујеш. Реци онда: зао човек није заслужио пакао? Ако нема пакла, треба га измислити, за таквог човека измислити.
,Да нисам међу њима творио дела која нико други не твори, вели Спаситељ, не би греха имали; а сад видеше и омрзнуше на мене и на Оца мога“[16]. Ако моје речи нису биле довољне да их убеде да сам Бог, онда ево дела мојих, она су ту. Из сваког дела мог зар не говори Бог? Кад не би био Бог, како би међу њима творио дела која нико други творио није? А и сад сам народ сведочи за дела моја да су Божија. „Нигде се тога видело није у Израиљу“[17]. Откако је света није се чуло да ко отвори очи слепом од рођења“[18]. А они, шта веле за та дела? Видеше их, и омрзнуше на мене и на Оца мога. Видеше Бога и омрзнуше Га, а у томе је сав Сатана, јер он Бога види и мрзи Га зато што је Бог. И ти, христомршче, Бога видиш и мрзиш га и тиме вршиш посао Сатани у свету. Видети Бога и мрзети Га, то је сав Сатана, другога нема.
„Али да се збуде реч написана у Закону њиховом: замрзеше на мене ни за шта“[19]. Да, ни за шта, ни за шта, и опет ни за шта, јер људи могу мрзети Господа Христа једино ни за шта. Ако није тако, реците ви, христоборци, сви, од Сатане до савремених богобораца, зашто мрзите Христа? Шта је то у Њему што треба мрзети, а не обожавати? Ево, кунем вам се, ја ћу се одмах одрећи Њега и поћи за вама, ако ишта пронађете у Њему што треба мрзети. А дотле, ја вам једно питање постављам: Зар човек није престао бити човеком и постао ђаво када Христа мрзи, када у Њему не види Бога? Мрзиш Господа Христа, знај, грех је достигао у теби своје савршенство; никао је у ђаволу, проклијао је, сазрео је и достигао своје савршенство у теби, јер савршенство греха је мрзети Христа Бога Господа. Човек може у овоме свету посумњати у све, али само у једно не: Који год мрзи Христа, нема сумње мрзи Га ни за шта. За такав грех изговора нема ни у овом ни у оном свету. Где њега има, ту је потпуно помрачење и ума и воље и срца. Где њега има ту човек престаје, а ђаво настаје, или боље ту човек ђаволом постаје.
Лице ваше сабира у питање: Зашто нам ово казујеш? „Ово вам казах да се не саблазните“[20]. Казах вам о мржњи света према вама, о гоњењу на вас, да се не би саблазнили о мене, да не би помислили: Чим нас свет оволико мрзи и гони, значи Христос није Бог, није Истина. Кад би био Бог, био би свемоћан, и не би допустио да нас гоне и убијају. Да се не би саблазнили, саслушајте речи које вам рекох о Утешитељу Благом[21]. Позвани сте да мржњу, којом вас свет мрзи, претворите у средство свога спасења. Што вас више мрзе због Мене, ви све више сведочите о Мени; што вас више гоне, све више молите за оне који вас гоне. Тако ћете заиста посведочити да сте Моји ученици[22].
А знате ли, браћо, шта је врхунац људског слепила, слепила неизрецивог, знате ли? Када у човеку ослепе све очи душе, очи срца, очи тела, када убијајући вас христоносце, вас богоносце, вас духоносце, буду мислили да Богу добро чине. „Изгониће вас из зборница; доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини“[23]. Доћи ће време, одавно је дошло и сада је. Гле, и данас хришћане гоне и муче као што су некад незнабошци и цар Максимијан гонио и мучио Светог славног Великомученика Димитрија. Зар данас не мрзе, зар данас не гоне Господа Христа? О, мрзе Га и гоне вештији од незнабожачких царева. Зар не гони Господа Христа свештеник који несвештено живи и несвештено служи? О, мучи Га и гони и изгони из душе својих парохијана. Зар не мучи, зар не гони Господа Христа судија из суда који неправедно суди и осуђује? Зар не мучи, зар не гони Господа Христа из душе својих држављана државник који безбожно влада? Зар не мучи, зар не гони Господа Христа трговац који непоштено тргује? Зар не мучи, зар не гони Господа Христа лекар који несавесно лечи? Зар не мучи, зар не гони Господа Христа из детињих душа наставник који неверје проповеда?
Гониоци Христа, пребројте се! Данас вас је више него за време незнабожачких царева. Нека вас је милион милиона, ипак је један хришћанин јачи од свију вас, јер Бога у себи носи, јер се Бог из њега бори са вама. А ко ће Бога победити, ко ће хришћанина богоносца победити? Нека се деси и то чудо, да сви пређу у табор Христових гонитеља и да у свету остане само један хришћанин, ипак ће он један однети победу над свима њима, јер је у њему Непобедиви Победник – Господ Христос. Пошљи хиљаду смрти против њега, и он ће их све сатрти. Пошљи легион ђавола, и он ће их све у прах развејати.
Тако се борио Свети Димитрије и победио моћног цара Максимијана. Бори се и ти тако и победићеш све гониоце Господа Христа. Са пакленом против Христа Максимијановом мржњом Димитрије се борио Духом Светим, и постао као други Рај. И ти, брате, кроз ужасни пакао христоборачке мржње у овоме свету проћи ћеш, а нећеш бити побеђен, нити ћеш постати ђаво, ако са Светим Димитријем будеш ишао кроз пакао. Проћи ћеш и постати као други Рај, и стићи ћеш са Светим Димитријем у дивно Царство незаменљивог Господа Исуса, Коме нека је слава и хвала, са Оцем и Светим Духом, сада и увек и кроза све векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Неколико речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  2. Јн. 9,46; 2Петр 2,22
  3. Јн. 15, 17
  4. Јн. 13,34
  5. Jн. 15,12
  6. Jн. 15,18
  7. Јн. 15,18
  8. Mт. 8,29
  9. Јн. 15, 19
  10. Јутарње молитве у Молитвенику. – Прим. уредн
  11. Jн. 15, 20
  12. Jн. 15,21
  13. Д. Ап. 4,12
  14. Jн. 15,27
  15. Нека реч нејасна на траци. – Прим. препис.
  16. Jн. 15,24
  17. Mт 9,33
  18. Jн. 9,32
  19. Јн. 15,25
  20. Jн. 16, 1
  21. Jн. 14, 16-17; 15,26
  22. Jн. 15,17-27; 16, 13; Mт. 5,44
  23. Јн. 16,2

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *