САБРАНЕ БЕСЕДЕ
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
Беседа 1. у Недељу 19. по Педесетници[1]
1964. године у манастиру Ћелије
…[2] То се постиже живећи по Еванђељу Господа Христа, живећи по заповестима Његовим, вршећи заповести Његове у овоме свету, сваког дана и сваке ноћи нашега живота. Зато Он у Еванђељу наређује: „Живите као што пристоји Богу, живите достојно Бога“.[3] Кога Бога? Господа Христа. Он као човек живео у овоме свету да би помагао нама људима како ми треба да живимо у овом свету. Ето, угледајте се на Њега. У Еванђељу је наређено: „Живите као што се пристоји Еванђељу Христовом“. А цело Еванђеље Господа Христа и јесу заповести непрекидно о томе како човек треба да живи у овоме свету.
Данашње Свето Еванђеље показује на свој начин како треба да живимо. Како? Ако будемо променили свој живот; ако будемо живели по Христу, ако будемо живели у Христу; ако наш живот буде по Богу а не по греху; ако будемо истински хришћани а не незнабошци по животу, а по називу хришћани. Кроз заповести Господ наређује: Како хоћете да људи вама чине, тако и ви чините; ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала, јер и грешници исто тако чине, јер незнабошци тако чине.[4] Ваша љубав треба да буде нова, еванђелска љубав, љубав с оног света, љубав Божанска, сва Божанска. Ако чините добро свима који вама чине само добро, какву хвалу имате, јер то и грешници чине, незнабошци чине, а ваше добро треба да је Божанско добро, треба да је Еванђелско добро, треба да је Христово добро. И ако дајете у зајам оним од којих се надате примити, какву награду очекујете, јер то и други људи грешници и незнабошци чине. Али ви – ви сте нови људи у Христу, ви треба да имате нов живот.
Речено је у Светом Еванђељу: „Ко је у Христу нова је твар; старо прође, гле, све ново нестаде“.[5] Све ново настаде: и љубав, љубав постаје нова; и добро које чиниш, и добро постаје ново, ново Христом, Богом, вечношћу; и молитва, и она је нова; милосрђе, и оно је ново; све је у Христу ново. Он обнавља човека, сву душу, сво биће његово дајући му нове Божанске заповести и нове Божанске силе кроз те свете заповести. Јер Господ дајући заповести, шта од нас тражи? Тражи веру и молитву, а за то и кроз то Он нам даје Божанске силе да ми Његове заповести остварујемо у овоме свету. Тако у Њему стојимо и Њиме живимо, јер „ко врши заповести Његове, вели се у Светом Еванђељу, тај стоји у Њему“[6]. Стоји у Господу Христу и Господ Христос живи у њему. Тако да живот наш у овоме свету није ништа друго него усавршавање кроз вршење заповести Божјих, усавршавање које иде за савршенством Божјим – ништа мање, ништа ниже.
Гле, свака врлина еванђелска води нас блаженству, Божанским силама. Шта је молитва твоја и моја, шта? Она нас везује са Небом, са Богом, и с Неба Бог нам шаље Божанске силе Своје, испуњује њима и привлачи к Себи, привлачи к Небу. Шта је еванђелска милостиња, шта је еванђелски пост, шта је еванђелско смирење, шта је еванђелска кротост? Све је то врлина до врлине кроз које ми примамо Божанске силе, низводимо Божанске силе у своју душу. Господ је дао Себе, Господ је донео Себе, и донео Своје Божанске силе, и даје нам их кроз Свете Тајне и кроз свете врлине у Својој Светој Цркви, и наређује: „Будите савршени као што је Отац ваш Небески савршен“.[7] Нико од људи, браћо, тражио није то од човека, нико се није усудио да тражи то, јер нико није могао да узврати човеку. А Господ нам даје Своје Божанске силе, и тражи од нас да будемо савршени као што је Отац наш Небески савршен.
Света врлина која нас чини тако блискима Богу, која нас испуњује Богом, јесте милостиња, милосрђе. „Будите милостиви као што је Отац ваш Небески милостив“.[8] Ето врлине која те води у …[9] Божанско савршенство. Милостиња нека буде света еванђелска онда када …[10] Не реци: „Ја сам немоћан, ја то не могу постићи“. Можеш гле, безброј је Светитеља, безброј правих хришћанина који су то постигли. Сви Светитељи уствари и постигли су то Божанско савршенство испуњујући Еванђеље Господа Христа, извршујући Његове свете заповести.
Шта је хришћанин? Хришћанин је онај који Христа носи у себи. Ко се може спасти? Спасава се онај који Спаситеља има у себи, Господа Христа. А све то ми видимо у безброј примера у личностима Светитеља Божјих, почевши од Светих Апостола, а пре њих од Светих Пророка и Патријарха, све до данашњега дана и од данашњега дана до Страшнога Суда. Сви хришћани имају један исти циљ, једну исту мету: спасење од греха, смрти и ђавола. – Помоћу чега? Помоћу Божанских сила којима се испуњујемо кроз Свете Тајне и свете врлине. Кроз Свету Тајну Крштења, кроз Свету Тајну Причешћа и кроз све свете врлине новозаветне.
Нека би, молитвама свих Светитеља, Господ и нама подарио веру еванђелску, љубав еванђелску, свету веру и свету љубав, и све остале свете врлине, да бисмо и ми, вршећи их у овоме свету, испуњавали себе Божанским силама, ослободили себе од греха, смрти и ђавола, и наследили Вечни Живот у ономе свету, почевши живети Вечним Животом још у овоме свету, благодарећи милости Господа Христа. Славећи Њега што је Себе довео на земљу да нас спасе, и да нам покаже пут савршенства, и да нам да сва средства за Божанско савршенство, Божанско усавршавање. Немојмо никада престати славити Њега у овоме Свету, еда бисмо се удостојили славити Га и у Небеском свету, у Царству Небеском. Зато нека Му је слава, хвала, и част, сада и увек и кроза све векове. Амин.
НАПОМЕНЕ:
- Еванђеље по Луки 6, 31-36
- Беседа нема почетка. – Прим. препис.
- Фил. 1, 27; Kол. 1, 10; 1 Cол. 2, 12
- Мат. 5,46
- 2 Kop. 5, 17
- Јн. 14, 15
- Mт. 5, 48
- Лк. 6, 36
- Нека реч нејасна. – Прим. препис.
- Исто.
Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.
Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!