САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
 
Беседа 3. на парастосу Владици Николају
1970. године у Лелићу
 
Гле, то је истина и неистина на којој почиоа сва Европа: Нема Бога, нема ђавола! А ко се то смеје над човеком? Шта ви велите? Зар смрт није грохотно смејање над човеком, то је једно грохотно ђаволско смејање. И ви можете бити задовољни у овоме свету!? У таквоме свету бити задовољан и бити човек, о како је стидно и срамно! Ако је смрт јача од нас, онда је Бог створио овај свет на подсмех, да се подсмехне човеку и да му рекне: „Гле, како си бедан и немоћан“! Истина, све је тако.
Овај свет би био страшна лакрдија Божја, страшни подсмех човеку, кад не би Бог био јачи од смрти. Јачи од смрти! ето позива, ето лозинке за човека који мало мисли, за човека који тражи смисао у овоме животу. Зар је смисао мог живота и твог да се сручимо у црве, зар нас је зато створио Бог? Све је страшно, али је најстрашније бити човек у свету у коме смрти има, а васкрсења нема.
Ми Европљани несрећни, болујемо од једне страшне вере, болујемо од вере у човека. Болујемо од човекопоклонства. Нема Бога, нема ђавола! Ту сам ја – европски човек, изнад тебе! Ко се то смеје теби? Подсмехује, или Мефистофелски громовито пева и смеје теби, кад из страшне црне смрти ниче грохот црних демона над људским бићем. Смрт је јача, а ти – ти си прах и пепео!
Све је прах и пепео у овоме свету – до Васкрсења Господа Христа. Ако Христос није васкрсао, све је ово бесмислица[1]. Сав живот људски, ова малена звезда што се Земља зове, то је смех и кикот некога и нечега, то је страх који влада овим светом.
Човек, браћо моја и сестре моје, у овоме свету не може да издржи без Бога. Није истина да има безверника! Нема безверника, нема неверника. Само има Богопоклоника и идолопоклоника. Трећега нема у овоме свету. А гле, Европа ставља човеку наочари кроз две хиљаде година. Постепено, Европа је стално потискивала из овог земаљског света и из свога бића кога? Богочовека Христа. Важан је човек у разним издањима, човек од кога је смрт јача! Шта је Кант, шта је Декарт, шта је Сартр, шта су толики философи европски? О, робље смрти и нечији потсмех! И сва философија европска клања се човеку, а то значи: клања црвима, клања гробљу, клања гробовима и мртвацима. А шта да кажем о науци европској? Колико потсмеха, колико кикота демонских човеку! Да, човеку потсмех и кикот. Европска наука – нек буде бомба у овоме свету, нек буде бомба у овоме свету! Европски човек? Шта је Европа хтела и шта Европа хоће? Шта је просвета без Бога? Вековима се мучи Европа да Христа истера из просвете, вековима се мучи да Бога протера из Европе, и да европски човек сам реши своје проблеме, проблеме савести, проблеме просвете. Каква паклена измишљотина! А то је смислила Европа, а ми смо Европљани. Наше школе, наши закони, све то урла и урличе против Бога. Ви користите Сунце, добро. Ваш мрак, то је ваша просвета. Безброј секташа пустоши Европу. Кроз све те вере само се једно види: то је европски човек. А европски човек, одбацивши праву веру, истинску веру, клања се човеку. Тако је европска вера, и европске вере, уствари – човекопоклонство.
Пођите кроз латинску јерес: једини човек папа на престолу европске културе и вере. Шта да кажемо о свеопштем данашњем божанству, европској култури? Шта је европска култура истакла као највећу вредност у овоме свету? – Европског човека, који се демонски гордо осмехује и потсмехује. Потсмехује се на све што није европска гардероба, потсмехује се на све што није европски јеловник. Култура: култура телевизије, култура биоскопа, култура европских позоришта, уметност европска – шта је то? То је клањање човеку, то је идолопоклонство, то је човекопоклонство. То је, браћо моја и сестре, највећа болест Европе и једина болест Европе. Врши се најстрашнији покољ душа европских. Врши га европска култура и цивилизација. Ми смо сведоци тога.
Први пророк у Српском народу који је објавио (ту несрећу европске културе и цивилизације)…[2] био је славни Владика Николај, (када је дошао)…** из Европе 1911. године.
Ми смо осетили да под његовим, (Николајевим) крилима можемо одлетети далеко у висине. Сва је Србија устала на ноге, сва је Србија устреперила. Његове прве проповеди у Београду су усрећиле народ који се гушио у лажи. Истинска благовест су оне, после Косова. Нико није као он отворио очи Српскоме народу и српскоме човеку да прогледа. Он је знао за европско идолопоклонство. Дошао је са Запада са докторатима њихових наука. Знао је да је Европа тежак болесник, болесник на самрти.
Ми Срби, Српски народ, потомци Светога Саве, потомци Косова, ми патимо од европских болести, ми (данас сматрамо да треба) да дође (Европа)…[3] то, међутим, не жели Николај, (тај)…[4] Србин светосавски.
Једини Бог је, нико други до – Богочовек Господ Христос. Заиста Једини Истинити Бог, заиста Једини Истински Бог. А лек, има ли лека? Има, објавио је Свети Николај. Има, то је (Православна) светосавска вера! То је вера у Јединог Истинитог Бога у свима световима, Господа Христа. Страшно је, ужасно размишљати да нема Бога, нема ђавола. То мисли европски човечуљак. Хоће сам да замени Бога, хоће да замени Христа. Ту остаје места смрти, смрт и пакао.
Када је он, славни Владика Николај као јеромонах, као сјајан монах, загрмео широм Српске земље и објавио свету веру, једину истиниту веру у овоме свету, Православну веру. Он као монах одлази у Свету Гору и тамо свршава и завршава највећи универзитет. Кад се вратио, он је заиста донео светосавске (мисли и дела и подвиге)…[5]. И почео, живео Еванђељем Господа Христа, то Еванђеље носио кроз Српски народ. Он Апостол. Нека опросте Свети Апостоли, ово је наша земаљска радост, српска радост, да ми сматрамо Светог Владику Николаја за Равноапостолног Благовесника једине Истине у овоме свету. Равноапостолни Владика Николај. Он је био неустрашиви поборник те Истине, као нико у Српскоме роду после Светога Саве. Носилац те историјске мудрости, Богомудрости. Објавио је Благовести светосавске. Донео је земаљској Србији најбоље. Он, нико као он није сагледао све наше грехе, све наше падове, сва наша отпадања од Господа Христа, сву нашу залуђеност Европом, и наше идололоклонство. Јер код нас су у већини идолопоклоници, човекопоклоници наши, школовани Срби.
Да, он је Апостол истинске Светосавске просвете. За српску просвету Светитељ је највећи Просветитељ. Само Светитељ може бити Просветитељ, и нико други. Све је друго мрак. Све је друго тама и помрачина, све осим Господа Христа. Владику Николаја је Бог послао да нам буде и апостолни Пророк и Мученик и Исповедник. И он, хвала Господу и вери српскога човека, Српскога народа, ми имамо њега, тај Небески Бисер који никад не тамни, њега, духовног Вођу заједно са Светим Савом. Он, ваистину бесмртни Патријарх Српске Цркве, ваистину бесмртни Патријарх после првог бесмртног Патријарха, Светога Саве.
Сва је Европа подлегла тој тешкој и страшној болести човекопоклонству. Шта се то збило са савешћу европског човека, са савешћу европске философије, са савешћу европске културе? Отворите ма који дневни лист, и ви ћете видети да је то еванђеље пакла, еванђеље Сатане. Отворите било који дневни лист – ето вам сатанског еванђеља. То је отров европски, то је болест европска, која настоји да Богочовека Христа протера из овога света. Све је то сам претеча Антихристов, вели архимандрит Јустин вама. Не само претеча, него и сам Антихрист.
То нисам измислио ја, бедни архимандрит Јустин у пустињама ћелијским, него је то Еванђеље највећег Божјег Угодника и Љубимца (Христовог)[6] Светог Јована Богослова. Он као да је имао у виду, сигурно је имао у виду поколења европска, све Србе. Пише у свом Еванђељу свима хришћанима свих времена, па и нама: „Браћо љубљена, не верујте свакоме духу. Проверавајте духове јесу ли од Бога, проверавајте духове јесу ли од Бога. Познаћете Духа Божјег и духа лажног. Ко признаје даје Исус Христос дошао у телу, од Бога је“[7]. Ето кантара васељенског, ето ваге на којој се могу измерити све вредности и за мене и за тебе. „Свако ко не признаје даје Христос дошао у телу као човек, није од Бога. И овај је Антихристов, за којега чусте да ће доћи. И сада је Антихрист већ на свету“[8]. То је писао свети Богослов пре две хиљаде година.
Шта је то? Антихриста нема. Како нема? Антихрист је сваки онај који хоће Бога Христа да замени у овом свету, хоће да замени Христа собом. Приче су да Бог није постао човек. То су приче, легенде. Да проверимо ову Благовест, да измеримо на ваги еванђелској европску философију. Кант, то да је Бог постао човек, он са осмехом „културне надмоћности“ то одбија. Ту ничег нема осим чисте сатанологије. За европског мислиоца треба да буде питање да је Христос Богочовек и да је Он победио смрт. Европски човек би можда рекао: Моја наука ми то не допушта. Тако проверавајући европску науку, културу и цивилизацију видимо – шта? Безброј Антихриста у овоме свету. То име значи: заменити Христа, место Христа. А европски човек, само то ради – да замени Христа собом, било у Риму или у Берлину. Нећемо Бога у овоме свету! Шта ће нам Христос! Хоћемо да овај свет буде без Бога, да овај свет буде без Христа, то хоћемо ми!
И гле, каква радост за европску културу! Како европска наука, европски универзитети, европске лажне школе, преплавиле свих пет континената, и Африку, и Азију, и Аустралију. Свуда потискивање Христа Бога, свуда безбројни заменици Христови, Антихристи. Хоћемо да уредимо свет без Бога, хоћемо да уредимо свет без Христа, нећемо Еванђеље. То значи: Сахрањујеш самога себе у стотину смрти и облачиш самога себе у безброј паклова.
Гле, нема човека ако нема васкрсења из мртвих[9]. Православна вера је проверена и опробана и доказана. Ето, и на маленој Српској земљи светитељи попут Прохора Пчињског, Наума Охридског, Василија Острошког, Стефана Дечанског, и безброј наших великана. И Србину, као и сваком човеку, не остаје ништа друго него да бира између Јединог Истинитог Бога и лажног бога, лажног божанства и вере европског човека. Док човек не поверује у Истинитог Бога и док не живи по Истинитом Богу, човек је луд! Човек је луд. То објављујем не ја, него Свети Апостол Павле. Он пише: „Ми некада бејасмо луди“, ми некада бејасмо луди[10]. Како Свети Апостоле? Ја, Савле, и сви ми, сви ми који постасмо хришћани сви смо ми били некада луди…“[11].
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. 1 Kop.15.14-19
  2. Неколико речи нечујно на траци. У заградама су додате речи које би могле бити веза са наставком беседе. – Прим. уред.
  3. Неколико речи нечујно на траци. У заградама су додате речи које би могле бити веза са наставком беседе. – Прим. уред.
  4. Исто.
  5. Исто.
  6. Jн. 13,23
  7. 1 Јн. 4, 1
  8. 1 Јн. 4,3
  9. 1 Kop, 15 глава
  10. Тит. 3,3
  11. Беседа недовршена, нестало траке за снимање. – Прим. препис.

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *