САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
 
Беседа 1. у Недељу 28. по Педесетници[1]
1964. године у манастиру Ћелије
 
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Ево Свете Недеље пред Божић. Какву нам она Благу вест доноси? Шта има ова Света Недеља да каже осталим светим недељама у години, и свима нама људима? Чули сте данашњу Благу вест: С нама Бог. Ето Благе вести данашње Свете Недеље. Рађа се на земљи Бог, Коме се даје име Исус, што значи Спаситељ. И Свети Пророк и Свети Анђео објављују: Да, Он и јесте Емануил, што значи: с нама Бог. Од појаве Господа Христа у овоме свету, значи: С нама је Бог. До сада, ко је то био с нама, ко? Грех! А кроз грех, а са грехом – смрт и ђаво.
Да, страшна судбина човека. Чим је пригрлио грех, он ни слутио није да је пригрлио и смрт и ђавола. Смрт и ђавола! Какав тежак и страшан загрљај, загрљај од кога се човек и род људски нису могли ослободити док Бог није сишао у овај свет. Јер, ко ће се борити и победити ђавола у овоме свету, ко? Ко је јачи од њега? Само Господ, само Бог. Зато, Он у бескрајном човекољубљу Свом спушта се у овај наш пакао. Јер, заиста је земља пакао када на њој царује – ко? Ђаво, кроз грех и кроз смрт. Нема другог цара, нема! Узалуд се хвале људи да могу царовати овим светом без Христа. Авај, и ако царују, кроз њих царује тиранин ђаво, кроз њих царује смрт, кроз њих царује грех. Да, само кроз Господа Христа почиње – шта? Победа над грехом, победа над смрћу, победа над ђаволом. С нама Бог!
Зато је Господ и добио име Исус, Исус значи Спаситељ. Спаситељ – од чега, од кога? Од ђавола, од смрти, од греха. Зато је име Господа Христа Исус Славије од свих имена у свима световима[2]. Зато је у Светом Еванђељу позван сав род људски, сав род небески, сви Свети Анђели, све твари, сва бића, све птице, све травице – да се поклоне Њему, Јединоме Господу Богу[3], Творцу свих светова и Спаситељу, Спаситељу рода људског од најстрашнијих непријатеља: греха, смрти и ђавола.
Господ је сишао у овај свет да увек остане у њему. Ето, Свети Арханђео објављује вест да је С нама Бог, са Исусом. А када се Господ, после свога живота у телу на земљи, који је трајао тридесет и три године, узноси на Небо, Он објављује ученицима својим: „Ево, ја сам с вама у све дане свршетка века“[4]. Опет понавља исту Благу вест, опет понавља исту утеху: Ја сам с вама, кад сам ја с вама, онда бежи од вас сваки грех, онда бежи од вас сваки ђаво, онда бежи од вас свака смрт. Ја сам с вама, ко ће онда вас ударити? И ако удари, зар нас може победити? Ко може Бога победити?
Ето, јуришали су на Господа Христа, од Јуде Искариотскога до данашњих дана сви христоборци, јуришали безбожни цареви, јуришали тирани, јуришали богоборци, јуришали безбожници и (јуришаће) до Страшнога Суда. И гле, све леш до леша, а Он стоји непобедив, Бог и Господ, јачи од смрти. Каква смрт Њега може усмртити? Цареви, тирани, христоборци – не можете ви измислити смрт која је јача од Господа. Победио је смрт коју смо ми нанели, васкрсао из мртвих и обезбедио бесмртни Живот Вечни телу твоме, човече, осигурао бесмртност и Живот Вечни роду људском. Шта, ко је јачи од Њега? Како је бедно и страшно јуришати на Непобедивог, јуришати на Оног Који је јачи од свих твари, од сунаца, од целе васељене! А људи безумни.
Сав је Господ у Цркви Својој, сав. Речено је у Светом Еванђељу да је Црква духовно тело Христово, Он је глава и тело Цркве[5]. Значи: сав је Господ ту са нама, и у нама, и међу нама. И ти, када си прави члан Цркве, када живиш по заповестима Спаситељевим, испуњаваш Еванђеље Христово, гле, ти и ја и сви можемо слободно рећи: С нама је Бог, с нама је Бог. Кроз све Свете Тајне, кроз све свете врлине, ми у Цркви уствари живимо Богом. Шта је Свето Причешће? Ето, та највећа и најсветија тајна? То и јесте сведочанство: С нама је Бог. У Светом Причешћу сав је Господ Христос, сав са целокупним Својим Божанством. И кад се ти причешћујеш, гле, примаш васцелог Господа у душу своју да живиш Њиме. Кад се ми причешћујемо, заиста је с нама Бог, заиста из нас бежи и треба да бежи сваки грех, свака смрт, сваки нечисти дух.
Света Тајна Крштења је облачење у Христа[6], како се вели у Светом Еванђељу. Кад се човек крсти, он се облачи у Господа Христа. Господ Христос постаје саставни део његовог бића, постаје његов живот, постаје његова душа, његов ум, постаје његово срце. Сав човек у Светом Крштењу постаје Христос. Каква велика и света тајна! И ми крштени у име Господа Христа, сви ми својим животом треба непрестано да гласимо целом свету Еванђеље: С нама је Бог! С нама је Бог. После Крштења настаје делатност твоје и моје слободне воље: хоћу ли живети Христом и у Христу, или ћу ратовати против Њега у Кога сам се обукао. То зависи од мене и од тебе, зависи од нас хришћана. Дакле, велика и дивна је ствар бити хришћанин – и страшна, јер од мене и тебе зависи да ли ћемо бити са Господом, да ли ћемо целим животом својим тврдити: С нама је Бог, или ћемо Њега одбацити и пригрлити грех, и кроз грех смрт, и кроз смрт ђавола, и служити ђаволу.
Гле, у овоме свету ако Бог није с нама онда, ко је с нама, ко? Грех, а кроз грех ђаво. Какво страшно друштво! И нема трећег, браћо, у овоме свету и у овоме животу. Или је с нама Бог, или је с нама ђаво. До Господа Христа, до Божића, ето Свето Еванђеље објављује: Бог није био с нама. Сав род људски је био роб греха, роб смрти, роб ђавола. Сви сагрешише, речено је у Светом Еванђељу. Сви робови греха посташе, нема ниједног да не греши, нема ниједног тако силног и моћног да сатре смрт, да сатре ђавола.[7] Шта су Свети Пророци? Велики људи, велики пред Богом, Светитељи Божји, али гле, сваки од њих слаб је да сатре ђавола. Ни Мојсије велики, ни Илија превелики, нико не може да савлада смрт; ни онај који је највећи између рођених до жена[8], Јован Крститељ, ни он није могао савладати грех, страст и смрт и ђавола.
Зато, заиста до Господа Христа и до Божића, Бог није с нама, с нама је ђаво кроз грех. То је страшна истина о човеку и о роду људском. Страшне истине о историји рода људског до Христа и без Христа. Од Христа настаје нова историја, настаје нови човек, настаје нов род људски. С нама Бог, ето, то је нова историја, то је нови човек, Христов човек. Свим бићем својим, свим животом својим тврди: С нама је Бог. С нама је Бог кроз Свето Причешће, с нама је Бог кроз Свето Крштење, с нама је Бог кроз Љубав еванђелску. Гле, када љубиш еванђелском љубављу, ти сведочиш ту велику истину, прву еванђелску истину: С нама је Бог. Кад чиниш милосрђе, милостињу еванђелску ти исто то сведочиш: С нама је Бог. Када стојиш на молитви и свим бићем својим узносиш се на Небо и клањаш се невидљиво пред Господом Христом, Богом Истинитим, гле, ко си ти, шта си ти, шта ти сведочиш, шта ти објављујеш, какво Еванђеље објављујеш свету? С нама је Бог! Кад ти постиш еванђелским постом, шта ти радиш? С нама је Бог. Тако, браћо моја, вршећи еванђелске заповести ми уствари непрекидно сведочимо то: С нама је Бог. Господ је Свети објавио Ученицима Својим на Тајној Вечери: „Који има љубав к мени, мој Отац и ја ћемо њему доћи, и у њему се настанити“[9]. Како онда не рећи: С нама је Бог. Када Апостол поручује хришћанима и вели: „Нека се Христос вером усели у срца ваша“[10], шта он објављује? Објављује Христову заповест да буде с вама Бог, а он, он ће се уселити у вас. Ето, кроз свете врлине еванђелске ми хришћани сведочимо свима у свима световима: С нама је Бог.
Али, ако то не сведочимо, ако смо хришћани само по имену, ако само називамо себе хришћанима, а не живимо по Еванђељу, не творимо заповести Христове, ко је онда с нама? Не варајмо себе, браћо. Ако смо лажови, ако лажемо, ако пригрлимо лаж, ко је с нама? Ђаво. „Свака лаж је од ђавола, објављује Господ Христос. Кад лаж говори, ђаво говори своје“[11]. И ти кад лажеш ниси свој, ти си ђаволов, ти уствари сведочиш и тврдиш: „Са мном је ђаво“. Не само кад је у питању лаж, него и сваки грех, свака страст, сваки порок. Када га човек држи, када живи у њему, кад се не каје, кад се не бори против њега.
Гордост, шта је гордост? Настрашнији грех, а иза њега и кроза њега ђаво. И кад се ти гордиш, држиш осионо, сведочиш лажно еванђеље Сатанино? Или гњев? О, како страшан ђаво стоји иза гњева! То је најлакши грех за данашње људе, али он у себи садржи најстрашнијег ђавола. Зато је Спаситељ преко Свог Светог Апостола Павла наредио: „Сунце да не зађе у гњеву вашем“[12], сунце да не зађе. Знај, ноћу кроз гњев ђаво ће угушити душу твоју, ђаво. Јер гњев, то је мало или велико лудило човеково, гњев бије у човеку све што је Христово. И ми кад допустимо да гњев влада нама, када се не боримо против гњева, када се не ослобађамо од њега, гле, ми сведочимо страшно црно еванђеље пакла: С нама је ђаво.
Хришћанин, сваки грех који пригрли, сваки грех против кога се не бори, он носи ђавола. Зато је нама у Еванђељу дато безброј заповести Спаситељевих да се боримо против свакога греха, јер грех када сазри рађа смрт,[13] грех када уђе у душу уводи ђавола у твоју душу. Сваки грех је страшан ако га човек не исповеди. Сваки грех је хула на Духа Светога ако га човек не исповеди. Ако си хришћанин, ти мораш имати у души мржњу на ђавола, мржњу на грех, да мрзиш то што (ти) је непријатељ. Твој највећи непријатељ, није нико од људи, нико од ђавола, него – ти сам. Како? Када пригрлиш грех, када волиш грех, када живиш по греху, ти уствари убијаш себе, припремаш себи вечност и у њој вечни пакао, вечне муке. Зато, човек нема већег непријатеља себи у овоме свету и у ономе свету, од себе самог. Али исто тако, човек нема већег пријатеља себи од себе самог. А ко ће се борити против греха, да пригрли Еванђеље Господа Христа и да живи њиме?!
Ето, Божић је пред нама, та велика вододелница историје рода људског, та велика и највећа скретница[14] у историји рода људског. Бог силази на земљу, како да Га сретнемо? У дивној песми једној пева се: Христос с небес, срјашчите! Христос силази с неба, сретните га! Како Господе да Те сретнемо? Како? Постом, браћо и сестре. Ето, Света Црква је одредила шестонедељни пост пред Божић. Зашто? Зато што се јавља Бог на земљи. Како да Га сретнеш, ако постом не очистиш душу своју прљаву и грешну? Како да Га сретнеш, ако љубављу не испуниш душу своју и не украсиш? Како да Га сретнеш, ако молитвом душу своју не опајаш, не ометеш, не очистиш, не узнесеш? Како да Га сретнеш, ако душу своју не испуниш еванђелским врлинама?
Гле, мудраци са Истока дошли да донесу злато, тамјан и смирну Спаситељу[15]. А ти ето, твоје злато које сипаш и сејеш пред Њим, нека буду твоје молитве, твој пост, твој тамјан, твоја истина нека буде твоје смирење, твоја љубав и све свете еванђелске врлине. Зато је велики свети пост шест недеља. Кога да сретнеш, коме у сусрет идеш, ко то силази с Неба. Ко? А ти, сав помрчина. Како смеш да изађеш пред Њега, и неће ли те Он таквог ослепити блеском Свога Божанства! Зато, припремајмо се за велики свети дан рођења Господа Христа, припремајмо се као што су се припремали сви велики свети људи који су очекивали Господа Христа пре Његовог доласка у овај свет.
Данас Црква слави све Свете Оце старозаветне, све старозаветне Праведнике, све оне који су живели – чиме? Тиме што су гледали к Небу, и стално очекивали, и молили Господа да пошаље Спаситеља од греха, смрти и ђавола. То је сав живот и Авраама и Исаије и Јеремије и Језекија и Пророка Илије и свих великих и Светих Праведника старозаветних. Тај вапај: Господе, сиђи с Неба[16], победи у нама грех, смрт и ђавола! Они су живели вером у Спаситеља, вером![17] А ми живимо ето, две хиљаде после појаве Господа Христа у овоме свету. Како смо ми блаженији и сретнији од њих! Колико више сведока о Истинитоме Богу?!
Гле, ми хришћани, ми смо доживели оно за чим су они чезнули у Староме Завету – Васкрсење мртвих, осигурање Вечнога Живота. Вечна Истина је сишла међу нас – Господ Христос. Вечна Правда, Вечна Љубав, Вечни Живот је сишао међу нас и Господ нам подарио све то за чим су чезнули Свети Праведници Божји у Староме Завету. И ако ми не држимо себе спремним да достојно дочекамо Божић ове године, еда бисмо тако осигурали себи Живот Вечни и Истину Вечну у овоме и ономе свету, ако то не учинимо, јесмо ли хришћани? Питајмо себе.
Али имамо дивно и свето друштво старозаветних Светих Отаца и Праведника – да са њима заједно сретнемо Господа Христа, да са њима заједно помолимо се Њему, да Му захвалимо што је донео роду људском слободу, једину истинску слободу, једину вечну и праву слободу, слободу од греха, од смрти, од ђавола. Шта је све учинио да нам то да, да нам то осигура, да у овој земљи не хара грех, смрт и ђаво?
Зато, браћо моја, припремимо себе достојно, да с радошћу свим срцем, свом душом, свим бићем својим, али чистом душом, чистим срцем, чистим бићем сретнемо Господа Дивног. Да Му се поклонимо, да Му заблагодаримо што се родио на земљи, што је постао човек да нас ослободи од свих страхота ђаволских и паклених, и да нам да и осигура Живот Вечни у Царству Свом Вечном. Њему част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин[18].
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Луки 14, 16-24; Mт. 22, 2-14
  2. Д. Ап. 4,12; Еф. 1,21
  3. Јевp. 1,6; Еф. 1,20-22
  4. Mт. 28, 20
  5. Еф. 1,21-22
  6. Гал. 3, 27
  7. Рм. 3,10-12
  8. Mт. 11,11
  9. Јн. 14,23
  10. Еф. 3, 17
  11. Јн. 8,44
  12. Еф. 4,26
  13. Јак. 1, 15
  14. Можда: раскрсница. – Прим. уредн.
  15. Mт. 2,1.11
  16. Ис. 64,1
  17. Јевр. 11. глава
  18. Ова Беседа слична је празничној Беседи 1. и 2. у Недељу Св. Праотаца пред Божић, и могла је бити увршћена у Празничне Беседе. – Прим. уредн.

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *