САБРАНЕ БЕСЕДЕ
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
Беседа 2. на Св. Василија Великог
(на Нову годину)
1966. године у манастиру Ћелије
Ево свете Благовести која нам објашњава ко смо, ево Еванђеља Светога Апостола Павла који казује сву тајну Господа Христа. Чули сте данас шта он пише хришћанима у Колосу, Колошанима. Овај свет велика је тајна Божија, овај свет препун је само тајни Божијих, свака ствар ври и кључа тајном Божијом. Но у свим тим тајнама, када све те тајне буду једна света и најсветија тајна, јесте тајна Исуса Богочовека. Ко је Он? Нама људима је тешко одговорити на питање: Ко је човек и шта је човек? ко је птица и шта је птица? Тешко је одговорити шта је љубичица, шта ружа, шта цвет, шта трава, шта звезда, шта сунце? Све питање до питања… а камоли одговорити на питање ко је Исус?
Та пресвета и велика тајна откривена је великом и Светом Апостолу Павлу, и он нам казује сву тајну. Ко је Исус? Он је Богочовек, вели Свети Апостол: „у Њему живи сва пуноћа Божанства телесно“[1]. Ето ко је Христос, ето ко је Исус. У Њему живи сва пуноћа Божанства телесно. У маленом телу људском, сместио се сав Бог …[2] сав Бог, ето пресветле и превелике тајне. То показује да је тело људско способно да смести и да држи Бога и живи Богом. Мало тело људско како представља велику тајну, шта оно све може да смести у себе ето показује сам Господ Христос. Тајна над тајнама, али ипак толико стварна да је свако може видети и опипати. Ми и Апостол Свети Еванђелист Јован ништа људима не јављамо што нисмо очима својим видели: „Што очи паше видеше, што уши наше чуше, што руке наше опипаше“, ето то вам ми јављамо; Јављамо вам Живот Вечни који се јавио“ у Господу Исусу[3]. То је сва тајна Апостола, то је сва тајна неба и земље, а сва тајна у исто време и Бога и човека. У маленом телу људском живи васцели Бог. Ето, то нам казује тајну о Богочовеку Христу и у исто време казује тајну о свакоме човеку, казује ради чега је нама људима дато тело: стога да смести у себе васцелог Бога. Ето, смисао нашег тела, а камоли душе. Видећеш како, како може човек сместити васцелог Бога. Показује Господ Христос, јер Он Бог шта је, шта Он претставља? Он је вечна Божанска Истина, Он је вечна Божанска Правда, Он је Вечна Божанска Љубав, Доброта, Лепота. Све што је Божанско Он претставља у савршенству.
И ми људи, ми смо ради тога саздани да ту Божанску Правду сместимо у себе, ту Божанску Правду сместимо у себе, и Љубав, и Истину, и Лепоту, и Доброту. Како, на који начин? Јел’ могуће да малени човек, једва видљив у овоме свету, може да смести у себе Вечни Живот Божански? Да може, ето, показује Господ Христос, Који је дошао у овај свет не само да покаже Себе као Бога и да покаже Себе као Богочовека, него да тиме покаже нама шта је прави човек, шта је савршени човек, чему човек треба да греди, чему човек треба да иде. Циљ човека ништа друго до Богочовек. Свети Апостол говорећи о томе да Господ и јесте пуноћа Божанства телесно[4]… и да се ви сви испуните у Њему[5], да се испуните Божанском пуноћом, јер Он, Он је Глава телу Цркве Који испуњава све у свему[6]. Ти човече, треба да испуњујеш себе Господом Христом, Његовом Божанском Истином, Правдом, Љубављу. То је твој крајњи циљ, крајња мета свакоме човеку, свакоме људском бићу да се испуни пуноћом Божанства Христова. То је смисао свих видљивих и невидљивих светова, то је смисао човека, сваког човека, свих људи и васцелог рода људског, да се све испуни Господом Христом.
Како питаћеш ти? Тако исто стварно као што је Он показао Себе стварним у овоме свету. Он је постао тело[7], Бог је постао човек, постао тело[8]. Поставио Цркву Своју на томе Свом човечанском телу које је показао свима нама људима на овоме свету, и Црква Христова назива се и јесте тело Христово[9] духовно тело Христово. А ми хришћани, ми улазимо у то духовно тело као органи, као делићи, као ћелијице, као удови[10], и живећи у том духовном телу Христовом ми уствари живимо Главом, Господом Христом Богочовеком. Он је тај који нам даје живот који струји кроз нас, тај Божански Живот и Вечни Живот, кроз Вечну Правду, Вечну Истину, Вечну Љубав. Господ нам је дао сва средства да остваримо тај божански циљ који је Он поставио човеку стварајући га као човека. Кроз Свете Тајне и свете врлине човек може испунити себе сваком пуноћом Божанском. Шта је Свето Крштење? Светим Крштењем ми се облачимо у Господа Христа, како се вели у Светом Еванђељу[11]. Шта је Свето Причешће? Ми у Светом Причешћу примамо васцелог Бога и Господа Христа. Ето, ти хришћанин већ се испуњујеш сваком пуноћом Божанском.
Пази како живиш, јер тај живот, Божански живот, пројављује се и кроз твој хришћански живот. Како? Постоји вера, постоји љубав, постоји молитва, постоји пост, постоји милосрђе кроз све свете еванђелске врлине ти говориш о Христу. То је вера у Њега …* Божанска сила, и живећи том вером ти живиш Њим, Богом, и непрекидно испуњујеш себе Божанским силама. Молитва, љубав, пост гле, то су свете врлине које као анђели сносе с неба у твоју душу Божанске силе. И ти живећи љубављу еванђелском, живећи молитвом, живећи постом, уствари живиш Господом Христом, живиш Богом, живиш Вечним Животом у овоме свету. Из тебе, из тебе излази све што је смртно, свака смрт бежи од тебе, хришћанине, ако ти испуњујеш задатак и циљ који ти је Бог као човеку поставио, створио те човеком. Не реци: Не могу ја …[12] где ћу ја човека сместити Бога у себи. Али примера има пуно, примера савршених људи, христоносних људи, богоносних људи.
Ево, ми данас Славимо Светог Василија Великог, чудесног Богоносца и Христоносца, човек који је васцелог Господа Христа сместио у своју чедну душу. У једној дивној стихири пева се да је он светим животом својим уселио у душу своју Господа Христа и тако постао богоносни Еванђелист, тако постао богомудри философ, тако постао духоносни Епископ-владика и чудесни, чудотворни монах. И он је човек, и он је од тела, од меса и костију, од крви, као и ми, али ето подвизима својим он је себе уздигао до анђелских висина, испунио себе Господом Христом, васцелом пуноћом Божанском. И када гледаш њега, његова дела, његово учење, кад осетиш његову душу, ти осетиш да Господ Христос живи у њему, Господ Христос зрачи из њега. Он је то постигао својом вером, својим подвизима, својим даноноћним служењем Господу Христу. Он човек, као и ми смртни.
Ништа немогуће од нас не тражи Господ Христос. Када Он наређује нама људима: „Будите савршени као што је и Отац ваш Небески“[13], Он ништа неприродно и натприродно не тражи од нас. Он тражи од нас само оно што нам је дао и донео и зашта нам је дао средства и силе да остваримо у овом нашем животу. Он је Бог постао човек, да би нама људима дао Божанске силе, да ми достигнемо Божанско савршенство. И то Он чини кроз Своју Цркву, то Он чини кроз сав живот у Цркви Својој, кроз Свете Тајне и свете врлине. Сваки хришћанин, уствари, непрекидно врши један подвиг, врши подвиг освећења себе, обожења себе Христом, Његовом Истином, Његовом Правдом, Његовим Божанским силама. Зато у нашим православним богослужењима преко целе године бруји блага вест: да смо ми Господом Христом обожени; да је Пресвета Богомајка родивши Њега, родила такорећи обожење човеку и роду људскоме; и да је то наш циљ у овоме свету да испунимо себе Божанским силама, а то и јесте тај подвиг непрекидног обожења. Човек се труди и мучи да потисне из себе све што је несвето, све што је небожанско и да зацари у себи све што је божанско и свето. Шта то значи божанско и свето?
У нашем животу то значи да је човек хришћанин позван да непрекидно потискује из себе грех, јер грех је увек нешто противбожије, небожије, антибожије у човеку. Грех је увек од ђавола. И кад човек помоћу вере, помоћу љубави, помоћу поста, бдења, потискује из себе грех, ма који грех, он уствари узима Божанске силе које спаљују и изгоне све што је греховно из човека. Кад човек греши, врши се мрачно и страшно огреховљење човекова бића, врши се помрачење човековог бића, човекове душе, врши се ослепљење човечијег вида духовнога. Кад човек вером Христовом прогледа, када крене путем подвига вере Христове, када крене путем еванђелских подвига, он онда бори се у себи против свакога греха, против сваке страсти, побеђује сваки грех, побеђује сваку страст Божанским силама које Господ Христос даје ради његових врлина, ради његових подвига. Ти се молиш једнога дана, једне ноћи, или читаве недеље да победиш у себи неку страст, неки грех, и не успеваш и остајеш сав потиштен, и улазиш у другу недељу такав, и понекад помислиш: ето, Господ ме заборавио, не чује моје молитве. Не, није Он тебе заборавио, Он боље зна шта теби треба, и Он ти тек притекне у помоћ када ти не слутиш, када се ти не надаш, изненада, у сну и на јави, Он ће те спасти свакога греха, који као воденични камен притиска твоју душу. Када, то Он зна најбоље, а ти не испитуј ту тајну.
Твоје је да се молиш, твоје је да се до крвавог зноја бориш против греха. Још ви не дођосте до крвавог зноја борећи се против греха“[14], вели Свети Апостол Павле хришћанима. То значи да очишћење наше душе не бива лако, треба много зноја, крвавог зноја, много борбе, крваве борбе, да се човек ослободи страсти што су у њему и грехова што су у њему. Грех се тако размножио у човеку и тако укоренио и тако тајанствено сплео и испреплетао са душом људском, да је човеку, као човеку, људскоме знању немогуће одвојити грех од човечије душе, тако вели Свети Макарије Велики. Само Дух Божији, Дух Свети може одвојити грех од душе, ишчупати га и избацити га из душе. Шта ми људи можемо да учинимо? Наше је да се боримо, а Дух Свети је тај који ће кад треба ишчупати, искоренити из душе твоје страсти које те муче и грехе који те даве. Твоје је да верујеш, да непоколебљиво верујеш да те Господ неће оставити ни у каквим мукама и тешкоћама, ако ти само вапиш ка Њему и очекујеш Његову помоћ и тражиш Његову помоћ; да не малакшеш када нечисти дуси унинија, мрзовоље, врзмају се око тебе, хоће да улове душу твоју и увуку у очајање, ти се сети какве све велике молитвенике имаш око себе, какве све велике и моћне молитвенике: Светог Василија Великог, Јована Златоустог, Григорија Богослова и безброј Светитеља. Сви они готови су да ти помогну, сви су они непрекидно у Цркви Христовој, непрекидно бде и страже. Никада нико од њих не дрема, све је будно, све мотри на душе наше. Кад се грешник каје, Анђели се радују на небу[15], јер Анђели гледају на земљу, гледају на људе, на душе људске то је њихова главна небеска брига.
А шта да кажемо о Светитељима који су људи! Њихова најсветија брига на небу и на земљи је да притекну у помоћ свакоме од нас који се бори против греха, против смрти, против страсти. Сваки је Светитељ испуњен бескрајним христољубљем и бескрајним човекољубљем, сваки Светитељ неизмерно воли Господа Христа пре свега и изнад свега и човека после њега. Љубав Христова увек запали у души човековој љубав према човеку. Нема Светитеља који није туговао и не тугује над нашим гресима и не саосећа у нашим невољама и мукама. Сваки од њих, како се вели у Еванђељу Светога Апостола Павла, „плаче са плачнима и радује се са радоснима“[16]. Тако је милостива душа свакога Светитеља Божијег, јер сваки од њих носи у себи Чудесног Господа Христа који је, ето, постао човек[17], сам Бог постао човек[18] да нас људе подигне до божанских висина. И Он диже, непрекидно диже све који вером иду за Њим и служе Му кроз свете врлине, као што Му је служио и као што му служи …[19] Свети Василије Велики кога ми данас прослављамо.
Нека би Благи Господ дао нама силе и вере, на молбе Светог Василија, да нам он буде Вођ и руковођ на путевима нашим у борби са гресима нашим и са страстима нашим, да савладамо све што је греховно, све што је мрачно у нама, да испунимо себе Божанском светлошћу и тако припремимо себе још овде на земљи за Вечни Живот у Царству Небеском. Јер Господ, сишавши у овај свет, отворио сва небеса за свако људско биће, Царство Небеско за свакога од нас, и даје нам све силе потребне да стигнемо у Царство Небеско, и да служимо Њему почевши одавде са земље, продуживши кроз Вечни Живот у ономе свету.
Нека Благи Господ преко Светог Василија Великог води и руководи нас кроз овај свет, кроз трњаке, кроз змијарнике овога света, кроз искушења овога света, да не малакше душа наша у борби за Вечни Живот, за Вечну Истину, за Вечну Правду, него да увек служи Њему, Господу Чудесноме, Који је ради нас постао човек, да би људе, нас људе, ослободио греха, ослободио страсти, ослободио смрти и осигурао Живот Вечни у ономе свету. Њему част и слава сада и увек и кроза све векове. Амин.
НАПОМЕНЕ:
- Kол. 2, 9
- Пар речи нејасно на магнетофону. Прим. препис.
- 1Jн. 1,1-2
- Кол 2,9
- Kол. 2,10
- Еф. 1,21-22
- .Јн. 1,14
- 1 Tим. 3,16
- Еф. 1,22; Pм. 12,5
- 1 Kop. 12,12
- Гал. 3,27
- Пар речи нејасно на магнетофону. Прим. препис.
- Mт. 5, 48
- Јeвp. 12,4
- Лк. 15,10
- Pим. 12, 15
- Јн. 1,14
- 1Tим. 3,16
- Пар речи нејасно на магнетофону. Прим. препис.
Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.
Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!