САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
 
Беседа 4. на Св. Арханђела Михаила
1974. године у манастиру Ћелије
 
Човек никада није сам у овоме свету. И када мисли да је потпуно сам, треба да зна да поред њега стоји његов Анђео Хранитељ. Пази човече, никад ниси сам! Када мислиш да су твоји греси тајни, он стоји поред тебе са сузама и тугом, и гледа те шта ти радиш. Ти си Божије створење, као што су Анђели Божија створења. Господ Христос је дошао у овај свет да изједначи земљу са Небом, да земљу подигне до Неба, и да Небо спусти на земљу. Јер Он Бог, када је сишао у овај свет, како да за Њим не сиђу Небески војници, сва Царска Небеска војска на челу са Светим Архистратигом Михаилом.
Господ је рекао једну велику истину и велику Благовест, велику новину за род људски: „Од сада ће те видети небо отворено и Анђеле Божије где силазе и узлазе на Сина Човечијега[1]. Нема више провалије између Неба и земље, нема више понора. Људска бића Господ је окрилио, људском бићу Господ је дао силе да постане житељ Неба, да постане вечно биће. То је новина, браћо моја. И то је оно што само Господ Христос даје човеку, и нико више у овоме свету, нити над овим светом. Људи, о беспомоћни мрави! Шта људи знају, шта су људи? Људи су комарци само. А Господ дошао у овај свет да човека претвори у бога, како веле Свети Оци.[2]
Јер, ко смо ми људи на овој земљи? Ко смо и шта смо? Ми смо икона Божија, ми смо слика Божија, сваки је створен по лику Божијем[3]. То је највећа почаст коју је Бог могао дати човеку, људскоме бићу – да личи на Бога, да буде икона Божија, и да у овом свету живећи као икона Божија, чини дела Божија. Зато је Бог створио човека, и зато му је дао лик Свој, и дао му силу, дао му правила, дао му програм живота. Човече, ти никуда не можеш ван Тројичног Божанства, ван Оца и Сина и Светога Духа, јер си створен по Њиховој сили и прилици.
Зато Господ, дошавши у овај свет, иако Бог, постаде човек. Ради чега? Да измеша Анђеле са људима, да од њих, Небеских Сила, и од нас, земаљских људи, створи Једну Цркву, како се вели дивно у данашњој песми. Да створи Једну Цркву. Заиста, одкако је Господ сишао у овај свет и са њим сви Анђели Небески, ми смо постали браћа Небеских војника, браћа Светих Анђела. Није то чудо, јер Господ је објавио да сваки који твори вољу Његову, да је брат Његов, брат Божији, постаје мајка Његова, постаје сестра Његова[4], све је Он сродио и ородио са нама, сав Небески свет. Такво је величанство човек! Нико није, браћо моја и сестре, уздиго човека до такве висине као Господ Христос. Он је човека уздиго изнад Анђела и Арханђела. Гле, Он са телом људским узнео се на Небо и сео с десне стране Бога Оца[5]. А шта је то? Значи, Он је узео тело људско, и уздигао човек изнад свих Анђела и Арханђела. Ето Пресвете Богомајке, Њу је после узнео из гроба, оживео и узнео изнад свих Небеса. Она је славнија изнад свих Херувима и Серафима; непрекидно се слави и велича у дивним песмама који се називају Богородични.
Да, и ти и ја и сваки човек, створен је да буде брат Анђелима у Цркви Божијој. Поготову да буде неодвојив брат Самога Господа Христа. Има ли веће части од тога и веће славе од тога? Не! Ми људи, понесени сластољубљем и грехољубљем, шта смо ми урадили и шта радимо? Гле! У чему се састоји живот Анђела? У непрекидном богослужењу, они непрекидно служе Богу. А живот човека исто тако треба да буде непрекидно служење Богу, богослужење. Овај чудесни свет са звездама као са неугасним кандилима, створен да буде храм – храм у којем се човек клања Богу Истинитом и служи Богу. Али ми људи, ми смо богослужење, авај! претворили у ђаволско служење, када смо увели грех у овај свет. Људи су увели грех у овај свет, људи су увели смрт у овај свет, људи су увели ђавола у овај свет.
А Пресвета Богомајка увела је Бога у овај свет, и родила нам Бога. Ето једног неисказаног величанства, неисказане силе! А томе рођењу Спаситељевом претходе и иду за Њим и величају Га – ко? Свети Анђели: Михаил, Гаврил и остале Небеске Силе. И Господ је дошао у овај свет да нас научи – чему? Том непрекидном служењу Богу, непрекидном богослужењу. Како ми служимо Богу? Како ми идемо за Господом Христом, ми мали и бедни људи? Идемо вером за Њим, идемо љубављу, идемо молитвом, идемо постом, сви светим врлинама еванђелским, које је Господ објавио сишавши међу нас као човек, да би нас као човек, нас људе, научио да творимо вољу Божију и да живимо по вољи Божјој и да непрекидно служимо Богу,
Ето, дошавши у овај свет Бог је постао човек, показао човеку и људима да је овај свет бојиште, бојиште у коме се људи боре за Живот Вечни, а тај Вечни Живот отима нам грех, отима нам ђаво. Бог је постао човек да победи тог ђавола, и да би човеку дао силе и моћи да заиста непрекидно служи Богу. Ми хришћани, хришћани смо само дотле док стално водимо рат са гресима својим, са злом, са ђаволима. Свети Апостол објављује хришћанима и пише: „Наш је рат са духовима зла испод неба, са духовима таме“[6]. Зато, вели Апостол, „обуците се у свеоружје Божије“[7]. А што је то? Шта Свети Апостол назива свеоружјем Божијим, јединим оружјем којим и ти и ја можемо победити ђавола, победити сваки грех, свако зло, сваку страст. То су свете врлине. Апостол вели: Наоружајте се у свеоружје Божије, обуците се у веру, у љубав, у кротост, у истину Божију, опашите бедра своја истином, и молите се непрекидно[8], јер са свих страна напада на вас нечастиви и хоће да вам отме – кога? Да вам отме све свето, да вам отме Живот Вечни, да вам отме Вечну Истину коју нам Господ даје. Једино наоружани тим Христовим оружјем: вером, љубављу, постом, молитвом, ми и можемо победити духове зла испод неба, и самог ђавола.
Тако, Господ је сишао у овај свет да умртви нашу смрт, да умртви наше грехе, да умртви наше страсти, да умртви наше ђаволе. Да нас васкрсне од свих смрти, да нам подари Живот Вечни, Истину Вечну, Правду Вечну, Љубав Вечну. Знај, када твориш истину еванђелску, када твориш заповести еванђелске, ти уствари побеђујеш своју смрт, осигураваш Живот Вечни. Јер Истина Вечна води у Живот Вечни[9].
Ја сам Пут и Истина Вечна“, објавио је Спаситељ. Пут који води кроз Истину Вечну у Живот Вечни[10].
Да, Господ је основао Цркву зато да ми хришћани у њој стално служимо Богу, а служећи Богу ми, браћо и сестре, служимо себи, служимо вечноме циљу свога живота, служимо Вечној Истини Божјој. Јер ми постајемо Христом бољи и светији, а Он ништа не добија од нас, од наших грехова, и наших суза, и наших болова. Треба веровати у Његову Свемилост. И да није био Свемилостив, зар би Он дошао у овај зверињак грешних људи, зар 6и Он примио на Себе Крст и смрт, да није хтео да уђе у мене и тебе и сваког човека, да нас дигне из смрти, да иас васкрсне у Живот Вечни. Зато је Он претрпео муке на Крсту, да би показао да је Он Победитељ смрти. Васкрснувши из смрти Он је осигурао, и мени и теби и сваком људском бићу, Вечни Живот, Вечну Истину, Вечну Правду. Он даје сваком људскоме бићу у овоме свету, најпотребније и најнеопходније. То је шта? Он сам – Господ Христос! Само Господ Христос даје човеку то што може победити сваку смрт, сваки грех. И ми вером у Господа, молитвом Њему, постом Њему, свим врлинама еванђелским, ми осигуравамо себи оно што је потребно за нас, а то је Вечни Живот.
Шта је човек без Вечнога Живота? Врећа крваве иловаче, врећа пуна црва. Шта је човек без бесмртности? Несрећа модерног и новог европског човека. Шта је он? Одбио Господа Христа, истерао Господа Христа из овога света, из просвете; деца јадна уче да нема Бога! Ко је то дао нама несрећним Србима? Европа, њена култура такозвана, њени телевизори, њене бестидности, њене срамоте, њени ужаси, то. А несрећни Срби, шта раде? Висе поред телевизора и дању и ноћу. А Црква, што га ствара вечним, што му даје Живот Вечни и Правду Вечну, увек је скоро празна. Шта је то? Јесмо ли ми род Светог Саве?
…[11] Кукавице! Бога не сме да исповеди (да призна); поред Цркве пролази, не сме да се прекрсти. Ко? Потомак Светога Саве! Тако сви мисле о вама.
Али, Драги Господ је и нама таквима, и нама грешнима, дао Себе, дао Небески свет, дао Анђеле, Вође Небеских Сила, Архистратига Михаила, да он буде испред нас увек са свима Небеским Силама, да нам вражије силе не могу наудити, да нам никакви ђаволи, чопори ђавола и све војске ђавола, не могу нам ништа учинити. Јер испред нас и изнад нас иде Свети Архистратиг Михаил са Небеском војском. И ти, ако имаш вере у Господа Христа, ти мораш имати веру у нашег врховног Војсковођу, Војсковођу Небеских Сила, Војсковођу свих хришћана, небеских хришћана и земаљских хришћана. Гле, данас је његов велики Празник. Он врши смотру над својом земаљском војском, врши смотру над нама хришћанима да види где смо, да ли идемо за њим, или смо наоружали себе гресима, страстима, слабостима, смрдљивим мислима?
Да, погледајмо себе, завиримо у своју душу. Шта царује у њој, са ким смо? Да ли са њим, врховним Војсковођом земаљских и Небеских сила, или са његовим противником кога је он збацио са Неба као муњу[12], са Сатаном? Не треба се шалити са животом, браћо. Наш живот никада није био нити је сада шала. Бог је створио живот, Бог је створио човека, Бог је човека начинио иконом Својом. Каква је то шала! То је озбиљност Неба, озбиљност Бога, озбиљност Господа Христа, Који се никад на земљи смејао није. То пишу о Њему Римски историчари да су видели. Један од њих је видео Христа у Галилеји и вели: Он се никада не смеје. Зашто се Господ никада не смеје на земљи? Јер види у сваком моменту све грехе и моје и твоје, и сваког људског бића, кроз сву људску историју. Како би се Он могао смејати! Сведоци веле да се и Свети Претеча није никада смејао. Како се могао смејати Претеча, када му је Господ дао дар да буде Претеча, да иде испред Њега, и да расчишћује све грехе људске, свих бића људских кроз сву историју. Какав страх, какав ужас, каква страхота! У једном тренутку сагледати све грехе људске, све смрти људске, све ђаволе људске! Страхота неисказана! Зато се Претеча није никада смејао. А ми, шта носимо у души својој? Шта је од иконе Божије остало у нама; јер смо пљували, јер смо је унаказили у бљувотинама. Трудимо се да је чистимо вером, сузама, постом, покајањем, милостињом.
Да, у Цркви је Господ измешао Анђеле са људима, да људи не би имали изговора: да нисмо имали довољно средства да се спасемо од греха, од смрти, од лажи. Како нисте имали, кад је Бог дошао међу вас? Бог са свим Небеским силама, препуни Вечнога Живота, Вечне Истине, Вечне Правде. Ко може имати изговора? Спаситељ је једном приликом рекао нешто чудно и необично: Да нисам дошао, греха не би имали[13], да нисам творио дела која нико није творио[14]. Зато неће имати изГовора за gрех свој. То важи за свакога од нас. Да није Бог дошао међу нас, показао нам пут у бесмртни и Вечни Живот, и да нам није дао Вечну Истину и Вечну Правду, ми би имали право рећи: Не примамо те, нећемо те, јер нам ниси дао Вечни Живот, ниси нам дао Вечну Истину! Шта је то што Господ Христос од Небеских дарова, од Божанских дарова није даровао бићу људском? Како да нам преко Господа Христа Бог све не дарује, вели Апостол Павле[15], када је Он Себе дао за свет, и Васкрсењем победио све смрти ради нас и увео у Вечни Живот.
Да, немамо изговора ни данас ми Срби, ни јуче, нико од људи, ни сутра, ни прекосутра, када газимо заповести Божије. Јер је Бог дошао међу нас, Он нас је научио оно што је најпотребније људском бићу и дао нам све Божанске силе[16], обукао нас у силу с висине[17], да бисмо ми побеђивали сваки грех који нас напада споља и изнутра, из душе наше, побеђивали све смртно, све ужасно, све страхотно, све ђаволе. Да, зато је потребно бити наоружан свеоружјем Божијим, јачати у Господу, вели Свети Апостол Павле[18]. И онда смело јуришати на непријатеље наше душе, нашег спасења, смело јуришати на све грехе, на све смрти, на све ђаволе.
Зато је Господ и довео Небеске Силе у овај свет да нас оне воде и руководе, да нам помажу у нашим борбама и нашим биткама, са свима безбројним легионима разних духова, који желе да нас одвоје од Господа Христа. Нека би Свети Архистратиг Михаил био са свима нама и свакоме од нас; нека би нас васкрсао од свих грехољубља и од свих страсти, васкрсао од свих смрти и подарио нам Истину Вечну, а кроз њу Живот Вечни. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Jн. 1, 51
  2. „Бог је постао човек, да човека учини Богом“ вели Св. Иринеј, Св. Атанасије и др. Свети Оци. – Прим. уредн.
  3. Mojc. 1,27
  4. Mт. 12,48-50
  5. Еф. 1,20
  6. Еф. 6, 12
  7. Еф. 6, 11
  8. Еф. 6,13-18
  9. Jн. 14,6
  10. Jн. 14,6
  11. Неколико речи нејасно на траци. – Прим. препис
  12. Oткp. 12,7-9; Лк. 10,17.
  13. Јн. 15,22
  14. Jн. 15,24
  15. 1Кор. 6…
  16. 2 Петp. 1,3
  17. Лк. 24,49
  18. Еф. 6,10-11

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *