САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
 
Беседа 1. у Недељу по Богојављењу
1965. године у манастиру Ћелије
 
Христос се јави. Ваистину се јави.
Ваистину се Бог јави. А где су људи? Данашње Еванђеље казује нам где је био род људски када је Господ сишао у наш земаљски свет. Људи седе у тами вели се у данашњем Еванђељу, у земљи и у сенци смрти[1]. Ето где је род људски у тами и у земљи смрти, у сенци смрти. То је род људски. Није могао да се дигне к небу, не само да лети није могао, него ни да бауља к небу. Седе људи од очајања у тами, никога нема вам таме, тама са свих страна. Тама од човека до неба и од човека до пакла. Откуда тама? Од греха! Грех и јесте помрчина, грех и јесте страшна тама која покрива човека. Не види човек ништа, не види оно што треба да види. Не види Светлост небеску, не види Истину, не види Бога. Тама греха легла на трепавице и на очи људске, очи телесне и очи духовне, и на очи срца легла страшна тама греха, и не види ништа. Све мрак, све помрчина. Сударају се људи у помрчини, гину, убијају се, гризу се, даве се. И гле, Господ се јавља, постаје човек, посећује наш земаљски свет. Он је то Велико Видело, о коме се данас говори у Светом Еванђељу[2]. Велико Видело дође међу људе, међу људе који седе у тами. Велико Видело засветли међу људима који седе у земљи и сенци смрти. Свуда царство смрти. Земља није земља Божја, него земља греха, а то значи земља смрти. Грех рађа из себе смрт. А смрт и грех, о то су највеће и најстрашније силе ђавоље. Он влада помоћу греха и смрти и над родом људским. То је тројединство, страшно тројединство: грех, смрт и ђаво. Шта је грех? Грех је срце ђаволово. А шта је смрт? Смрт је душа ђаволова. Ето, то је сав ђаво, а род људски у греху и смрти!
Зато је Бог дошао у овај свет, браћо? Нико други није могао спасти човека од те страшне троглаве немани, од греха смрти и ђавола, осим Бога Живога, Бога Који је јачи од смрти, јачи од греха, јачи од ђавола. Ето, Он се родио као човек и спустио се у наш данашњи свет, у пакао се спустио. Јер шта је свет у коме влада грех и смрт и ђаво? И Он долази у овај свет баш ради тога: да нас ослободи таме греха, да нас ослободи смрти, да нас ослободи ђавола. Силна и страшна борба, зар не? Сви су људи падали у тој борби, падали и пропадали. Борио се Аврам и пао у смрт, праведни велики Аврам. Борио се праведни и велики Пророк Исаија и пао у смрт. Борили су се толики Праведници старозаветни, сви до Претече. И све је падало у смрт. Све је слабије од смрти, несравњено слабије. И људи седе, седе укопани као у катран, ногама укопани. Не могу да макну од смрти, од греха, од ђавола, оковани са свих страна.
Онда Он долази и засветли Видело свим људима: Осветли њихово стање страшно, осветли им и душе и тела и сав свет око њих. Шта виде људи у Светлости Христовој? Смрт, грех, ђавола. Авај, шта остаје људима онда, шта? Да завапе к Њему: “Господе, помагај!” Зато је Господ и почео Своје Еванђеље, да би тим људима који су седели у тами и у земљи и сенци смрти рекао: “Покајте се”.[3] То су прве речи Његовог Светог Еванђеља: Покајте се. И човече, шта ти стоји и предстоји? Шта је у теби и око тебе? Грех. Шта још? Смрт. Шта још? Ђаво. Спасавај се покајањем. То је једино средство, једина сила, коју сам ти донео да себе спасаваш од тог највећег непријатеља, непобедивог до сада, а сада победивог покајањем. Покајте се јер се приближи Царство Небеско!
Царство Небеско шта носи? Носи и доноси нам Бога, Господа Христа. Он и јест то Царство Небеско. А шта Он Собом носи, шта доноси? Доноси Царство Небеско, доноси Бесмртност, доноси Живот Вечни, доноси Истину Вечну, Правду Вечну, сва Небеса доноси нама људима, да место царства смрти зацари на земљи Царство Бесмртности, Царство Небеско, Царство Вечнога Живота, царство Вечне Истине и Правде.
Тако, браћо моја, до доласка Господа Христа у овај свет овај свет је сав тама, сав грех, сав смрт. По доласку Његовом вама, све се мења. Царство Небеско доноси нам бесмртност.
Гле, Господ је прво заблистао свету и људима који су у тами, показао им сву наказност смрти, сав ужас смрти, сав ужас греха, сав ужас ђавола, сву ругобу њихову. Осветлио им то све, и људи су се грозили: Господе, помози и спасавај од ове наказе страшне која се зове смрт, и од страшније која се зове грех, и од најстрашније која се зове ђаво. И Господ је то и урадио, то и учинио васкрсавши из мртвих. Победио је смрт, и ето целог Царства Небеског на земљи. Даровао људима победу над смрћу, над грехом, над ђаволом, и осигурао Живот Вечни сваком људском бићу.
И ми људи од Господа Христа сад знамо ради чега живимо у овом свету; ми знамо да нас је Господ створио ради Вечнога Живота; ми знамо да је Он дошао у овај свет, постао човек, пострадао на крсту, распет био, умро, погребен и васкрсао да нам поново да Живот Вечни, да нам врати бесмрност. Какав дар, каква милост! И све што је Господ урадио у овоме свету, све је урадио да нам то осигура, да нам то да. Он је зато основао и Цркву Своју у овоме свету земаљском и дао јој сва средства да нас помоћу тих и светих средстава испуни Вечном Правдом, Вечном Истином, Вечним Животом, и осигура нам Живот вечни, који почиње у овом свету а завршава се у Небеском Царству. Завршава се тамо и траје увек и вавек и кроза све вечности. И у Цркви Христовој све је лек за грех. Свако “Господе помилуј” то је вапај за леком од греха.
Свети Игњатије Богоносац вели да је: Свето Причешће лек бесмртности[4], лек који лечи од смрти. Тај лек донео је само Господ Христос. Нико то нема, нико то не може дати човеку и роду људском. Лек од смрти даје само Господ Безгрешни, Бесмртни, Вечни. Дао нам је и остале Свете Тајне: Свето Крштење, и остале свете врлине: веру, љубав, наду. Све су то лекови од греха, а то значи лекови од смрти, јер грех ствара смрт нама људима. И ти када говориш молитву ти побеђујеш смрт; уствари, испуњујеш себе Божанском силом која савлађује смрт што је у теби, савлађујеш грех, сваки грех. Када постиш еванђелски пост, ти то исто чиниш. Ти добијаш од Господа Христа лек, од Цркве Христове добијаш лек, и лечиш се њиме од греха свог, од нечистоте, прљавштине. Када чиниш милостињу, гле, то је диван лек еванђелски за сваки грех твој, мој и свачији. Покајање, ето лека за сваки грех.
А покајањем је Господ почео зашто? Зато што је најлакши подвиг. Како да се не згадиш на смрт коју видиш у себи, у души својој и телу свом? Смрт која те претвара у црвињак, која те претвара у гној, у змијарник. Шта ти остаје, човече, који си прогледао Христом и сагледао себе, шта? Вапај: Господе помагај, спасавај, исцељуј! Покајање свелек; покајање огромна Божанска сила дарована бесплатно као дар највећи, као милост највећа од Господа Христа. Не тражи Он од нас никакве жртве, никаква богатства, никакве дарове, осим да презремо грех што је у нама, да презремо смрт што је у нама, да презремо ђавола што је у нама кроз грехе наше и кроз смрти наше, и да тако пођемо за њим и живимо у Њему и ради Њега. Ништа лакше од тога, ништа светлије, ништа радосније од тога.
Јер када погледаш себе у греху и смрти и демонизму, шта си ти, ко си ти? Човек страхота, ужас, наказа! Када себе принесеш Господу Христу и принесеш себе на дар Њему, Он те улепша, душу ти улепша, обнови те, створи од тебе новога човека, гле, раван си Анђелима. Претстављаш Анђеле на земљи када си Христов и када си пун Његове вере, Његове љубави, Његове светлости. Ми, ми претстављамо Херувиме на земљи,[5] ми хришћани… Чујете ли ту песму сваки дан на Светој Литургији “Иже Херувими”. Ми претстављамо Херувиме! Бог и Цар Херувима је сишао у овај свет земаљски као човек. Ради чега? Да нас подигне до Бога, до Херувима, до Анђела и Серафима. То је Блага вест.
Данас, данас људи, многи људи незнабошци неће да знају за Истинитог Бога Господа Христа, иако Он већ две хиљаде године пали срца људска, управља хиљаде и хиљаде срца, милионе и милионе људи изводи из овог света и уводи у Царство Небеско. Има опаких људи, опаких људи, неће, Христа, иако им нуди бесмртност и Вечну Истину, неће. Страшна је то, браћо, одлука коју човек може да донесе, најкобнија и најстрашнија одлука. То је не једно самоубиство, хиљаду самоубистава у тој страшној одлуци. Не хтети Христа то значи шта? Хтети грех и смрт. То значи шта? Хтети ђавола, ђавола. Јер у овом свету постоји само један избор Бог или ђаво, Христос или Антихрист. Трећега нема. Како је страшно кад је човек без Христа у свету. Он, где је он? У Аду, земљи смрти, у сенци смрти. Јер ђаво влада овим светом помоћу греха и смрти. И данас влада над људима који неће Христа, који се буне против Христа, боре против Христа.
Нека Благи Господ браћу нашу заблуделу пробуди и разбуди на покајање; нека их разбуди, нека им отвори очи душе да сагледају и виде шта је човек, шта је човек у греху, шта је човек у смрти, шта је човек у тим двема страшним рукама ђаволовим. И да се прене, да васкрсне из мртвих. Устани ти који спаваш вели Свети Апостол Павле, васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос.[6] Крени својом вољом, неће Христос на силу да ти намеће бесмртност и Живот Вечни. Неће Христос на силу да те спасава. Ти имаш слободну вољу, васкрсни себе из мртвих. Реци: Господе, идем Теби као блудни син[7].
Покај се! Покајање, ето васкрсења душе. Као што је блудни син завапио када се нашао гладан далеко од Бога: о, идем оцу своме, рећи ћу му: Сагреших небу и теби[8]. Пошао је, а Отац кад је видео покајаног блуднога сина, потрчао је, вели се у Еванђељу, у сусрет, загрлио га и наредио да се направи велика небеска гозба, да се син обуче у најлепша небеска одела. Отац га загрлио, дао му прстен на руку, обукао га у светле анђелске хаљине и увео у Царство Своје[9]. Ето каква је сила покајање! Ето, оно води право у наручје Оца Небеског.
О Господе, покај све људе, свако људско биће, да би свако људско биће полетело кроз покајање ка Теби, а Ти у сусрет њему загрлио га, обукао га у бесмртне небеске хаљине и увео га у Царство да живи вечно твојом Вечном Истином, Вечном Правдом, вечним Животом и свим вечним радостима. Амин.
Христос се јави. Ваистину се јави!
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Mт. 4,16
  2. Mт. 4,16
  3. Mт. 4,17
  4. У Посланици Ефесцима (XX, 2) Светог Игњатија. Прим. уредн.
  5. Из Херувимске песме на Светој Литургији. Прим. уредн.
  6. Еф. 5,14
  7. Лк. 15,18
  8. Лк 15,18,28
  9. Лк. 15,20-24

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!