САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
 
Беседа 4. на парастосу Владици Николају (о 15. годишњици упокојења)
1971. године у Лелићу
 
Данас[1] Свети Сава грли свог највећег ученика и следбеника – Владику Николаја. Данас Свети Немања, први владар српски, грли свог чудесног слугу Владику Николаја. Данас сви Српски Мученици на небу славе највећег Мученика рода Српског. Да, највећег Мученика рода Српског, јер нико није тако дубоко, тако свеобухватно, тако потресно захватио и обухватио српску историју, српског човека и Српски народ, као што је то Свети Владика Николај. Сви Мученици славе њега, који је све њих прославио више него ико у Српском роду. А не само Српски Мученици, него и сви Испосници, сви славе великог земаљског Испосника Светог Владику Николаја. Данас ниједно срце српско у Небеској Србији није без потресних узбуђења. Данас све што је српско у Небеском свету, а то је далеко већа Србија од земаљске Србије, све то кликће и кличе највећем српском Епископу и човеку после Светога Саве, Епископу славном Равноапостолном Владици Николају.
Да, тако Небеска Србија слави и прославља Светог Владику. Али, то је мало. Мален је Српски народ на земљи, за човека на Небу; али оно што је за нас земаљске Србе данас најважније то је да, поред свих Српских Светитеља, чудесног Владику нашег Светог Владику славе сви Свети Пророци небески, сви Свети Пророци, јер Српска земља није имала већега Пророка од Светога Саве до њега. Њега слави и сав род Светих Апостола, јер нема већег Апостола у Српскоме роду после Светога Саве од њега.
Требало је да прође седамстотина година, па да се јави други Свети Сава. И он се јавио у личности, у лику Светог Владике Николаја. Данас све Небеске Силе славе најславнијег Србина после Светог Саве – Владику Николаја. Данас Свети Мученици Небески славе њега као Великомученика земље Српске, Мученика који је отстрадао сваку патњу, сваки бол. То Љубостиња најбоље зна, и Жича. Његове сузе за Српски народ, то је читав поток. Свети Владика имао је срце огромно, небески огромно срце. Зато њега данас славе сва света бића у ономе свету, славе сви Светитељи. Данас је, на петнаести рођендан небески његов, сав небески свет окренут к њему, велича њега уистини Равноапостолног Владику Српског. Реците: која је то његова реч усмена или писмена која није Блага вест, која није Еванђеље, мало Еванђеље? Није било тако ретког човека на земљи Српској. Уистини Златоуст Српски, ништа мање, Златоуст Српски.
Да, тако Небеска Србија прославља њега, а земаљска Србија? Лелек, лелек, лелек до неба! Као кришом, као са страхом њега се земаљска Србија сећа. Када Србин брише име Светога Саве, у исто време хоће да збрише и име Светога Владике Николаја. Зашто је то тако? Гле, шта је хтео Свети Сава од Српског рода, од Српске земље? Хтео је Свету Србију, то је био његов идеал. А шта је хтео Владика Николај? Исто то, Свету Србију, Свете Србе.
Да, ми данашњи Срби треба да знамо једну ствар. Два највећа духовна устанка у Српскоме роду донела су два Епископа, две Свете Владике; Свети Сава и Свети Владика Николај. Духовни устанак Светога Саве значио је, и био је, окретање леђа у оно време подлој латинској Европи, пуној саблазни, пуној јереси и лажи и искушења. Кад је његов брат, краљ Стефан Првовенчаии, почео да се помало окреће Западу, тада је велики Светитељ и устаник српски, највећи револуционар српски, Свети Сава, кренуо из земље, оставио државу која хоће за Европом.
Није само данашња Европа ужас и легло свих отрова, и онда је била. Свети Сава је окренуо душу Српског народа из земље Српске ка Истоку, ка Светој Земљи, ка Господу Исусу Христу, ка Светој Византији. Повео је тим великим путем Српски род. И док су Срби као народ и као држава ишли за њим, дотле је Српска земља била мали рај, дотле је Српска земља била еванђелски храм, у коме је свако српско срце служило Богу и Господу Христу.
Да, од тада па надаље Косовско Еванђеље. Шта је Косовско Еванђеље? Исто што и Еванђеље Светога Саве. Свети Сава ради Небеског Царства, ради Господа Христа, Истинитог Бога, напустио је царски дом, земљу, свега се одрекао ради Небеског Царства. То је исто учинио велики Великомученик српски, Свети Цар Лазар, са Косовским Мученицима. За нас је он велики Кнез и славни Српски Светитељ са свима Косовским Мученицима, са свима њима који изгинуше за Крст часни и Слободу златну, са свима Мученицима које је тако славно опевао Свети Владика Николај. Недавно је створио и написао опело[2] за Нове Српске Мученике, за 750.000 Нових Српских Мученика, погинулих и побијених у Европи, у Европи од инквизиције европске, политике европске. Да, 750.000 жртава Европе, која је у лудилу када су у питању мали народи. И од тог покоља, који је Европа извршила, шта ми данас Срби имамо?
После Првог светског рата, када се јеромонах Николај вратио из Европе у Српску земљу и постао Владика, он је извршио највећу духовну револуцију, највећи духовни устанак у Српскоме роду од Светога Саве. Стао је на чело Богомољачког покрета, тако званог, на чело Хришћанских заједница. Разбудио се био Српски народ после Првог светског рата и за време Првог светског рата; прогледао је српски човек и Српски народ, и као Свети Кнез Лазар видео то да је Царство Небеско важније од свега земаљскога, од свега што ми као људи можемо имати у овоме свету. Неустрашиво, еванђелски вечито, исповеднички храбро он је водио Богомољачки покрет, годинама и годинама, и разбудио Српску земљу, разбудио Српски народ на духовне вредности, за Небеско Царство, које је увек и довека, и ако треба – одрећи ће земаљског царства ради Небеског. То је била неућутна и неућутљива проповед и Блага вест Светог Владике Николаја. Тако је он посејао по Српској земљи све што трепти душа; оживео је српске манастире, напунио их монасима и монахињама. То је његово дело.
Нико није већи Задужбинар после Светих Немањића од Светог Владике Николаја. Он је подигао не само овај храм у Лелићу, и многе друге храмове и цркве, него је подизао и духовне храмове у душама Срба. Који је то Србин пре рата, па и сада, који се окренуо Господу Христу, окренуо Небу, а да не призове у помоћ Владику Николаја као главног Вођу и Руковођу нашег духовног живота у земљи Србији? Ево, данас сте ви сведоци како се овај храм испуњује лепотама православним, песмама живим, које певају баш његове духовне кћери, монахиње из Свете Жиче, монахиње из ове свете Епархије и из других српских Епархија. Да, он је васкрситељ из мртвих. Нема у историји рода Српског човека који је васкрснуо више људских душа од њега. Нема таквог човека у Српскоме роду после Светога Саве. То је још једна тешка његова победа, победа над смрћу, победа над свима смртима које су претиле српскоме човеку и Српскоме роду.
Он је стао на чело конкордатске борбе. Пуно је савременика наших који су му сарађивали са њим; и када је цео државни апарат био против њега, он је неустрашиво водио борбу против инвазије европске „дивне“ културе, европске безочне културе, културе која не зна за човека, зна за камење, зна за горде мисли, за луду просвету. Каква је то просвета у Европи која је протерала Бога са свих универзитета, из свих школа и код нас? Шта је то? То је крајње помрачење људских бића. Сви ми данашњи Срби, на један или на други начин, хранимо се тим идолима европским, биоскопима, позориштима, безумним универзитетима, луднм школама, у којима се брише Христос као Бог и тврди се да Он није постојао. То нам је носила борба коју су почели против Срба и Православља нашег за време конкордатске борбе. Није се уплашио велики и неустрашиви Владика ни полиције, ни жандармерије, ни министара, никога, никога, никога, и извојевао највећу победу, другу победу у нашој борби. Конкордат је пао. Владика Николај – васкрситељ српских душа носи и даље заставу Православља.
Данас сваки Србин.који жели да крене бољим путем, да спасе себе од лудила европског, од тог идолопаклонства лажним боговима европским, он мора да се осврне на Владику Николаја, на свог духовног Учитеља. Да, чим Србин прогледа, духовно прогледа, он па првом месту Владику Николаја угледа као свог Вођу. Свако се од вас може уверити да је ово истина што говорим. Узмите само његов Охридски Пролог. Знате ли, браћо моја, да је то најбоља и најлепша књига која је написана на Српском језику откад постоји Српски род. То је најбоље српско Еванђеље, које је написао пробуђени христоносни Србин – Свети Владика Николај. То треба да буде приручна књига свакога Србина, приручник, требник, да сваки дан преконтролише Србин у том дивном огледалу Охридског Пролога себе и да сазна какав треба да буде. Заиста, Охридски пролог представља и јесте свеоружје Божје[3] које је Господ преко руку Светог Владике Николаја дао нама Србима, насупрот свеоружју ђавољем европском које врши покољ душа.
Гледајте шта је Европа учинила од народа европских, и од народа Азије, Африке, Америке! Шта је начинила? Идолопоклонике, идолопоклонике. Невиђено среброљубље, јудинско среброљубље захватило је све народе. Прогласили да је човек само стомак, и служе том идолу безумном и лудом, а све је друго одбачено: душа, савест, добра воља, све је то непотребно модерном, „културном“ европском човеку. Тако је у Европу дунуо пустошни ураган безбожништва, који руши људске душе. Срби имају два духовна Дива, Великана, Бесмртника, увек готових да ради вас и за свакога од нас учине највећу жртву. То је Свети Сава и Свети Владика Николај.
Данас ова мала црквица слави петнаести рођендан, као што рекох, Владике Николаја, рођендан у Небеском Царству. Је ли могуће да је ово Светосавска Србија данас? Не, Срби још нису мртви, Срби још нису за музеј, Срби још нису културни споменици које треба у музеју чувати. А душе живе, шта је с њима? Данас на овом свету постоји стотине хиљада некрштених студената, некрштених радника, некрштених привредника; данас широм Српске земље постоје хиљаде и хиљаде и стотине хиљада бракова невенчаних, плус прељуба, која је завила у несрећу сву Српску земљу. Шта мислите да нисмо одговорни, и ја и ти, и сви ми? Сви смо одговорни за то! Сви! То је невиђени пакао душа који се збива над српском децом. Покољ душа. Ми Срби знамо за велике битке и борбе кад су падале на хиљаде и хиљаде српских глава, али овај пакао душе је страшније од свега тога.
И ми, и сваки од нас, који данас живи и треба да крене из овог у онај свет, а кренућемо сви једнога дана, треба да се молимо за сваког српског човека, за сваку српску душу: да нас Господ разбуди, да нас Господ васкрсне из духовних наших гробова, из духовних паших смрти безбројних, да нас разбуди и да нам да силе и моћи да и ми кренемо путем великих наших духовних учитеља – Светог Саве и Светог Владике Николаја. Не рећи они су криви за то, они су криви за то[4]. Сви смо ми криви: и ја, архимандрит Јустин, и ви сви овде и ван овог светог храма, сви Срби којих има десет милиона, сви смо криви што се врши покољ српских душа и што ми прстом нећемо да макнемо, а за те душе одговарамо ми сви, сви, од чобанина на Шарпланини, до професора универзитета у Београду.
О, Свети Владико, погледај широм Српске земље, разбуди Српски народ на Истину Христову, на васкрсење душе из мртвих; поведи нас ти, гле, после тебе ми немамо вође! Зато си нам ти приближио нНебо што се види над Српском земљом, да би вапаји нас бедника и ништавних могли допрети до тебе када узвикнемо: Владико, опрости и помози и помагај! Гле, гинемо, гинемо, гинемо…
У једном манастиру било је хиљаду монаха. За време службе излазио је по један старији монах да гледа у братију пунога храма, и три пута понављао: Браћо, умиремо, умиремо, умиремо. То исто и нама говори Свети Владика Николај, подсећа нас на смрт као на главни испит, као на главни школу. Какав ћемо одговор дати, какав откуп за душу своју? Шта са душом нашом, шта са телом које нам је Господ дао ради Вечнога Живота, да васкрсне из мртвих. На све то даћемо одговоре.
Благи Господ дао нам је као невидљивог учитеља Владику Николаја да нас он води и руководи кроз овај свет и кроз овај живот, и да нас доведе до Царства Небеског, и да нам он велики, превелики, Равноапостолни Владика, измоли опроштај грехова и Царство Небеско. Никада није доста хвалити њега, никада није доста говорити о њему, али највише говоре оне душе које је он просветио.
Нека би његове свете молитве, несумњиво велике пред Господом, умилостивиле Господа да свако српско срце, сваку српску душу испуни Небеском Истином и Правдом, и да сви ми Срби земаљски заједно славимо и величамо Небеску Србију, која се моли за нас. Ми, ми се данас молимо за великог и Светог Владику Николаја. Доћи ће време кад ће се у овај храм свети Срби окупљати као у највећу светињу, када ће Срби чинити хаџилуке. Ми, молећи се за њега, молимо се да би се он својим великим и светим молитвама молио Господу за нас, за све нас, за нас овде и за наше претке покојне.
Нека би његове молитве биле свеопште и непрекидне, да бисмо ми послужили великој и Светој Србији, основаној Светим Савом и Светим Владиком Николајем, и узидали и изидали у њу своја освећена срца, своје очишћене савести. Нека Благи Господ, молитвама Светога Владике, помилује и нас грешне и свегрешне, и дарује нам духовне моћи да сагледамо себе, да сагледамо Српски род, да знамо његову судбину и циљ. Циљ нам је Света Србија, циљ нам је изнад Свете Србије Небеска Србија, која данас прославља петнаести рођендан Великог и Светог Владике Николаја. Да, ми смо осиромашили, осиротели. Он је узишао на Небо, али је Небески свет, Небеска Србија њиме постала богатија, и он сада сигурно моли Небеску Србију сву, да се моли за нас, за нас мртваце, за нас идолопоклонике европске, да нас спасе, спасе, са Светим Савом, и окрене сва срца наша, сва бића српска Истинитоме Богу, Једином Истинитом Богу у свима световима, Господу Исусу Христу, Коме нека је и од нас част и слава, кроз Светог Владику нашег Николаја. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Три реченице на почетку слабо чујне н нејасне на траци. – Прим. препис.
  2. Владика Николај је заиста написао Службу Св. Српским Новомученицима. – Прим. уредн. Налази се и у библиотеци светосавља.орг – http://svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/SluzbaNovomucenicimaSrpskim/SluzbaNovomucenicimaSrpskim.htm (прим. уредништва Светосавља.орг)
  3. Еф. 6,11
  4. Беседник овде највероватније мисли на комунистичку власт. – Прум. уред.

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *