САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
 
Беседа 2. на Усековање Св. Јована Крститеља
1965. године у манастиру Ћелије
 
Дај ми на тањиру главу Јована Крсшиеља[1]. То је жеља и молба – где? На земљи. А земља? Земља је некад била Рај Божији. Да ли то ђаво тражи на тањиру главу Праведника, Највећег између рођених од жена[2]? Не ђаво, и ђаво се научио од зле жене. То жена тражи: Дај ми на тањиру Главу Јована Крститеља? Тражи, јер је са свих страна грмео његов глас. Покајте се[3]! Ти Ироде, не можеш имати жену брата свога[4]. Иродијаду, жену Филипову, Ирод је преузео (преотео).
Шта је остало од света Божијег? Бог је створио овај свет као Рај, а он се претворио у пакао. Чиме завршава грех Адама и Еве? Ето, зла жена тражи на тањиру главу највећег Праведника. А он, он је у овом свету и био и живео као у пустињи. Он је завршетак старога света, завршетак старога човека. Овај свет, свет Божији, када је ђаво грунуо у њега, ушао у њега кроз грех, ушао кроз човека у земаљски свет, тада овај свет почиње из основа да се колеба и да се руши. Рушио се овај свет, али се нису душе људске рушиле. Грех је прво срушио душу људску, срушио је тиме што је одвојио од Бога. Јер, грех и јесте у томе грех што човека одваја од Бога. То је једини задатак греха, једини циљ греха. Оно што те одваја од Бога, знај да је грех. А грех, грех увек ствара ђаво, а он увек богоборац, увек против Бога.
Претеча дошао у овај свет послан од Бога. Овај свет, шта је постао када је њиме завладао човек кроз грех? Ето, видимо како се гозба даје …[5] Почео са Рајем, а завршио се паклом; почео пред Богом, завршио пред ђаволом; почео са безгрешношћу, завршио се грехом; почео са бесмртношћу, завршио се смрћу. Покајте се! Свет који је почео као Рај, а претвара се у пакао, у томе свету стоји Претеча, гледа са свих страна и вапије свима и свакоме: Покајте се! Људи, овај свет који је створен да буде Рај Божји, ви претварате у пакао гресима својим. Ироде, царе безумни, ти украшујеш пакао земаљски страшним и најстрашнијим злочином. Покај се! А Бог је створио овај свет за бесмртни живот људски. Људи, покајте се! Гле, са свих страна на вас вреба смрт, са свих страна вас отима од живота и сваљује у гробове. Тргните се, покајте се, свет сте Божји претворили у пакао! Где вам је Бог, где? Од прљавштине ваших грехова не види се Бог, не види се Небо. Људи, покајте се!
Овај свет претворио се у пустињу, а Бог га је створио као Рај. Шта је то што је опустошило овај свет, шта је то што је Рај Божији претворило у пустињу? Грех, наш људски грех. Грех огањ страшан! Бацају огањ, бацају пламен који запаљује душу и спаљује у њој све што је Божије, и душу претвара у пакао, душу људску и душе људске. Гле, све душе пред очима великог Претече, позваног од Господа да све приведе Месији, Спаситељу, све душе – пустиња непрегледна!
Шта је остало од боголиког ума људског? Створивши човека Бог му је дао боголики ум, дао му боголику душу. Шта је остало од тог ума, у шта га је човек претворио? У тркалиште греха, у тркалиште ђавола. Нечисте мисли, нечисте помисли, зле жеље. Све то трчи по уму људи као по неком огромном тркалишту. Ум људски – пустиња! Ум људски пустиња у којој царује ђаво кроз грехе, кроз рђаве мисли, кроз рђаве намере.
А савест људска, створена да човека води кроз Рај Божији у овоме свету, шта је са њом? И она се претворила у пустињу, и њу је грех и ђаво претворио у пустињу. И човек, човек често не зна ни шта је добро ни шта је зло, и чини зло као да је добро, и бежи од добра као да је зло. Човече, људи, у шта сте претворили своју савест! У пустињу.
И Претеча славни, тај велики Мученик по дару Божијем, имао је да приведе људе, људе опустошених умова и душа, да приведе Спаситељу света. Куд год је погледао он је само грех видео; куд год је погледао, ка њему је трчала и галопирала смрт. У сваком човеку по једна, по хиљаде смрти јуришају на нас …[6] У сваком човеку, кроз безброј грехова јуришају на њега и нападају га са свих страна црни демони. А он, постаје само глас, као да је тешко бити човек, глас који непрекидно вапије: Покајте се, покајте се!
Тиме је све казано, казано све што треба човеку. Све људско претворило се у пустош. Какав цвећарник може бити онде где смрт хара? Каква радост може бити онде где смрт отима чеда из наручја родитеља, отима брата од сестре и сестру од брата? Шта може бити у свету и шта је свет у коме се све завршава смрћу? Пакао! Шта је људска наука у оваквом свету? Пустиња! Шта је људско знање? Пустиња! Шта је људска философија? Пустиња! Шта ће ту философија, шта наука, шта ће ми овај свет кад је он за мене гробница, када је он за мене смрт. Шта остаје човеку? Оно Еванђеље кратко, истина Еванђелскога Претече: Покајте се!
То је свет у који је послан не само Пророк, него и већи од Пророка. Свет у који је послат Анђео Господњи у телу људском[7] – Свети Јован Крститељ. Са најтежим бременом које се може натоварити на човека, ето, дошао је велики Праведник, велики Пустињак – Свети Јован Крститељ. Њему је Бог отворио очи душе да види све грехе, свих људи, од Адама до последњег човека, да види све грехе целог рода људског; и дао му је вид да види све смрти које пустоше род људски; и дао му је вид да види све ђаволе и демоне који убијају душе људске. Све је то видео и шта му је преостало? Претворио се у вапај: Покајте се!
Он је постао глас. Кад су га питали, он није говорио своје име: нисам ја ни човек! Како је страшно бити човек! ]а,ја сам глас у пустињи, у пустињи, јер су овај свет људи гресима својим претворили у пустињу, у пустињу од земље до неба. Ја сам у тој пустињи само глас, глас који вапије: Приправите пут Господњи.[8] Људи! Шта је постало од ваших душа? Оне су створене да вас воде Богу, а ви сте све путеве душе своје покопали, упропастили и ниједан пут ваш више не води Богу, не води Небу. Трудите се, приправите пут Господњи, то значи: рашчистите грехе, уклоните то трње, смакните змијарник што се протеже од земље до неба, који сте ви људи створили гресима својим. Да, ја сам само глас у пустињи. Сав род људски, све душе људске, сва земља – пустиња. Господе, пустиња непрегледна и страшна. Пустиња од истока до запада, и од југа до севера – ето то је земља …[9]
Свети Јован је био најчуднији човек од људи у овоме свету. Видео је све грехе свакога човека од Адама до његових дана. Крститељ је човек који види смрти које притишћу земаљски свет. Зато је он најтужнији човек. Али, тај најтужнији човек је у исто време добио је од Бога и највећу радост. Он је први најпотпуније угледао и открио свету Спаситеља света од греха, Спаситеља света од смрти, Спаситеља света од свих ђавола, Спаситеља света од пакла. Он је открио Господа Христа свету, када Га је крстио у Јордану и објавио свима: Ја видех и посведочих, вели Свети Јован, видех Духа Божијег како као голуб сиђе на Њега[10]. Он ће бити тај који ће нас спасити од свакога греха и свих грехова, од сваке смрти и свих смрти, од свакога ђавола и свих ђавола.
Подвиг Светог Претече неисказано је био тежак, подвиг да види сав пакао и да види у њему Спаситеља света, Који је све грехе узео на Себе[11] …[12] А Претеча је први Његов Апостол, први Посланик Божији, Посланик Христов. Шта је то што би требало да нам да Он, а да нам није дао? Шта је то што је требало Христос да донесе свету, а није донео? Шта је то што је Бог требао да подари с Неба земљи, а није даровао? Све је Господ Христос даровао! Ја, вели Претеча, ја сам глас, ја сам толико мали пред Њим, нисам достојан да се сагнем и одрешим ремена на обући Његовој[13]. Толико је Он велики, толико је Он моћан, толико је Он човекољубив.
Први Апостол Господа Христа у пустињи земаљској, за њим после и сви други Апостоли, и велики Петар и Павле, и Матеј и Јован, сви Апостоли иза њега, а он испред свих. Први Апостол Христов, Свети Претеча Господњи Јован. И он, први Еванђелист Христов, он је објавио Господа Христа свету, то живо Еванђеље, то живо Спасење. Његов глас брујао је по свету: Покајте се, приближи се Царство Небеско[14].
А Царство Небеско, ето то је Месија, то је Христос, ето Га ту, међу вама. Царство Небеско сишло на земљу, јер Бог Цар Христос постао човек, и за Њим Небеско Царство дошло у земаљски свет, у земаљски пакао, и претвара тај пакао поново у Рај. Како? Еванђељем, вером у Господа Христа, љубављу, смиреношћу, кротошћу, свим светим врлинама, Светим Еванђељем Христовим. Да, у овоме свету Свети Претеча види – шта? Господа Христа на једној страни, а.род људски у потопу греха и смрти на другој страни. И он, неуморни Проповедник покајања, Учитељ покајања, Апостол покајања, Пророк покајања, да сваког човека приведе Христу, то је његов посао у овоме свету, да свакоме буде Претеча, да иде испред њега и да му крчи пут ка Господу Христу.
Ми ако смо хришћани, ако хоћемо за Спаситељем, можемо само идући за Претечом као нашим претходником и предводником, као оним који крчи наш пут ка Господу Христу и води нас Њему. Претеча вере наше, претеча љубави наше, претеча молитве наше, претеча поста нашег, претеча врлина, претеча нашег спасења. Ето ко је велики Претеча! Зато је сваки његов Празник неисказана слава земље пред Небом.
Зато је он удостојен и највеће похвале коју је Господ Христос изрекао човеку у овоме свету. За њега је рекао да је он Највећи између свих рођених од жена, највећи[15]. Али, гле, тај Највећи по оцени Господа Христа, Непогрешивог Бога и Господа, тај Највећи човек у свету земаљском, ето данас је на безумној гозби греха и сласти – убијен. На тањиру је донешена глава његова и предана безумној жени[16]. Свршила се гозба, полудела је царица, а са њом и иза ње сви слични њој. А Праведник Божији, Свети славни Претеча посечен, душом је сишао у ад, у царство смрти, да тамо први јави Спаситеља света, да тамо буде први Апостол Господу Христу.
Зато је Господ Христос допустио да он буде убијен. Сишао је у царство смртм где су биле све душе од Адама до Христових дана, да и њима јави да је дошао у свет Спаситељ света, за Кога су Пророци пророковали.[17] Спаситељ Који ослобађа сваког човека од греха, смрти и ђавола. Од те страшне троглаве аждаје, која се свила над сваким човеком од Адама до Господа Христа. Зато је он сишао у царство смрти, на шест недеља пре Великог Петка, пре страдања Господа Христа, да и тамо буде Апостол, да буде Еванђелист Господа Христа, да спреми душе њихове за долазак Спаситеља у то царство смрти. Јер, када је Господ био распет на Крсту и сахрањен, Он је тада Својом божанском душом сишао у пакао, јавио се Бог као Бог у души људској и проповедао Еванђеље, и потврдио Благу Вест и Свето Еванђеље Светог Јована Претече и извео душе људске из ада у Царство Небеско.
То је победа какву људи ни сањали нису. Недостаје ума, недостаје маште да ми људи можемо замислити какво је добро учинио Господ роду људском. Постао је човек и спасао човека од греха, од смрти, од пакла, спасао га је и увео у Царство Небеско. Царство Небеско које је Свети Претеча објавио када је говорио: Покајте се јер се приближило Царство Небеско
Када верујемо у Господа Христа и живимо по Његовом Светом Еванђељу, ништа се ту много од мене и од тебе не тражи, само добра воља, добра воља. Данас, данас ћу чувати језик свој, данас нећу изговорити ни једну рђаву реч. Гле, ја ћу дати на дан Страшнога Суда одговор за сваку празну реч, учи Господ Христос. За сваку празну реч ће људи дати одговор на дан Страшнога суда; разуме се, и за сваку празну мисао, за сваку празну жељу, за сваку празну намеру, а камо ли за рђаво дело, а камо ли за злочин, а камо ли за псовску, за крађу, за блуд, за прељубу. Ал’ је ту Господ Благи кроз Своје Свете, кроз Светог Претечу, да нам помогне у нашој борби са грехом, да појача нашу веру у нама, да ми смело идемо за Њим, отресајући са себе свако зло, чупајући из себе сваки грех и хитајући за Њим у Царство Небеско.
Пази, брате и сестро, и ти и ја створени смо за бесмртни Живот Вечни. Ми морамо у онај свет, треба тело да оставимо у тренутку смрти своје, која је скривена за тебе, душа ће бити узнесена у онај свет. Куда ћемо у ономе свету, на коју страну ми бити вођени, ако су греси у нама непокајани, ако смо само по имену били хришћани, а нисмо се борили са гресима и чистили душу своју и срце своје од рђавих жеља и злих намера? Тешко нама! Ми смо још овде на земљи спремали себи мрак и таму у ономе свету.
А Господ је дошао у овај свет да нам да Царство Небеско, да нам га осигура кроз нашу веру у Њега, кроз нашу љубав према Њему, кроз нашу одлучност да чинимо и творимо дела еванђелска. Овај свет дат је свакоме човеку баш ради тога, да користи Еванђеље Господа Христа себи да заради Небо, заради Небо. Пази, какав си ти купац у овоме свету. Овај ти је кратки земаљски живот дат да зарадиш с еим Живот Вечни, да зарадиш себи Царство Небеско, да зарадиш себи Вечну Истину, Вечну Правду. Питаш ме – где је истина? Ено је у Господу Христу. Он је рекао: Ја сам Истина и Живот и Пут[18] …[19] Али, Ја сам Пут кроз Вечни Живот и Вечну Истину. И ето, то је Еванђеље Господа Христа. Он је зато дошао у овај свет, да свакога од нас уведе у Царство Небеско.
И ето, Светог Претече међу нама увек као вечно живог Светитеља Божијег, да нам помогне, да нас држи на путу Еванђеља, на путу Спасења. Он, вели се у његовој главној данашњој песми тропару, пострада радујући се за Истину, радујући се пострада за Истину – Христа; Христом пострада радујући се за Христа. А за њим, радовали су се умирући за Христа сви Свети Апостоли, Свети Еванђелисти, Свети Мученици и сви прави хришћани. И тако Еванђеље Христово постаје онда вечна радост за сваког од нас.
Тако Свети Апостол Павле, велики и славни Свеапостол, пише свима хришћанима: Радујте се, и опет велим: радујте се! Увек у Господу се радујте[20]. Како и зашто Свети Апостоле? Зато што је рекао Господ, победио смрт и даровао нам Небески Рај. Зато што је Господ место земаљских лажи даровао нам Небеску Истину. Зато што је Господ за мали привремени земаљски живот даровао нам Живот Вечни. Ето радости наше, ето радости и у смрти за Господа Христа! Јер ми знамо, када умиремо за Господа Христа и када нас убијају за Њега, ми само пролазимо кроз капију смрти у Небеско Царство.
Зато се и славни Претеча, тај најтужнији човек и Светитељ и Праведник Божији, ето радовао када је умирао за Господа Христа и за Истину. Радујући се умро, радујући се прешао из овога у онај свет. И гле, ето Спаситеља од свих смрти међу нама. Ко да се не радује? Ето Господа Христа међу нама људима и Он ослобађа од свакога греха! Ко да се не радује? Ето, Господа Христа, Ослободиоца од свих демона, од свих ђавола. Ко да се не радује? И ко може одузети ту радост од нас? Спаситељ на Својој Тајној Вечери обећава Својим Апостолима а преко њих и свима нама хришћанима, да ће се наша жалост претворити у радост коју нико неће узети од нас[21]. И заиста, наша привремена жалост земаљског живота, хришћанског нашег живота, а наш хришћански живот на земљи је мука и невоља и патња, али све је то привремено и ништа према слави која нас чека у ономе свету, ако ми служимо Господу Христу у овоме земаљском животу, ако смо свесни и знамо да нам је овај живот дарован само зато да њиме стекнемо Живот Вечни. А томе нас учи Свети Претеча, томе нас учи цело Еванђеље Господа Христа, томе нас учи сваки Светитељ Божији. То је у ствари сва наука, у томе је сва наука Еванђеља. Хвала Господу што је поново овај свет уз пустиње претворио у цвећарник, из пакла претворио у Рај и осигурао Живот Вечни.
И ми славећи дивног и праведног Светог Претечу Јована Крститеља, помолимо му се и увек му се молимо да он буде Претеча увек, да увек иде испред нас, да одагна сваку сметњу на путу ка Господу Христу. И да нас он води кроз сва земаљска страдања и муке искушења у вечно Царство Христово. Тамо где он предстоји Господу, славећи Га, еда би смо и ми мали и незнатни, далеко иза њега но са њим славили Јединог Спаситеља света, Јединог Спаситеља човека у свима световима, Господа Христа, Коме нека је слава и част у све векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Mт. 14,8
  2. Лк. 7,28:
  3. Mт. 3,1
  4. Mт. 14,4
  5. Неколико речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  6. Исто.
  7. Лк. 7, 27
  8. Mт. 3,3
  9. Исто.
  10. Јн. 1.32
  11. Јн. 1,22
  12. Исто.
  13. Јн 1,27
  14. Mт. 3,2
  15. Лк. 7, 28
  16. Mт. 14,11
  17. 1 Петр. 3,19-20.
  18. Јн. 14,6
  19. Исто.
  20. Фил. 4, 4
  21. Jн. 16,20-22

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *