САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
 
Беседа 3. на Светога Саву
1967. године у манастиру Ћелије
 
Ко је то богатио највећим богатством Српски народ? Да ли цареви наши, да ли краљеви, да ли владари данашњи, јучерашњи, сутрашњи? Не. Српски народ је био просјак и остао би просјак да га Свети Сава није обогатио непропадљивим богатством. Он је презрео богатство овога света, царски престо, благајне царства српскога, лепоте овога света, и побегао. Осетио да све је то прах и пепео! Млада душа његова у седамнаестој години осетила шта је најважније за човека у свету. И он једнога дана са монасима светогорским побегне, напусти дом царски, државу, земљу и оде – на шта? На сиротовање, на глад, на жеђ у име Христа, на сиротовање еванђелско.
И тамо, у Светој Гори, краљевић босоног, годинама и годинама по оштром стењу светогорском он се подвизава; он походи обитељи, посећује мудраце и светитеље, учи се од свакога од њих. Скупљао богатство души својој и нашао оно зрно драгоценог Бисера, о ком се говори у Светом Еванђељу[1], тако драгоцено да када га човек пронађе иде и прода све што има да купи то зрно. То непропадљиво богатство рода људског: човека – сваког човека, народа – сваког народа, породице – сваке породице; кад је Њега (Христа) пронашао, он је пронашао – шта? Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, Вечни Живот. Ето, то је богатство које је Свети Сава донео Српскоме роду. То је богатство које му нико није могао дати без Господа Христа. И све што Он као Истинити Бог доноси човеку и роду људском вреди као непропадљиво.
Свети Сава сав свој живот, коме је посветио? Господу Христу! Од душе своје, од срца свог начинио је вечни олтар Њему, Господу Исусу Христу. Даноноћно служио је Њему, за њега у овоме свету ништа није постојало осим Њега. Разуме се, овај свет је постојао за њега само кроз Христа! Кад је гледао људе, он их је гледао кроз Христа, то значи: гледао их је кроз Вечни Живот, кроз Вечну Правду, кроз Вечну Истину. У сваком човеку гледао је вечног брата и сабрата.
Данас, овде на земљи ми смо браћа смртна, али у Христу Исусу Господу, у вери Његовој светој, ми смо вечна сабраћа. Почињемо живот овде на земљи, продужавамо га увек на Небу. Ми који смо данас овде на земљи, продужавамо га увек на Небу! Ми који смо данас овде, бићемо сутра на Небу, и ви, вечна сабраћа моја, једнога дана можете се обрести на Литургији Светога Саве на ономе свету! Дан када је Господ Христос ујединио земаљски и небески свет, и ту провалију између земаљског и небеског света над Српском земљом, над Српским народом, ту провалију премостио је он – велики Свети Сава. Монах, светогорац, испосник, а затим Архијереј српски, Владика и Патријарх, вечни Патријарх Српске Цркве, Свети Сава, он, он је пронашао највеће вредности овога света. Господ Христос је све што он доноси! И те највеће вредности, то највеће благо, он је донео и раздао Српскоме роду.
Гле, шта је човек без Христа? Гомила пепела, гомила блата! Шта је човек без Вечнога Живота? Опет гомила блата! Шта је човек без Вечне Правде Христове, без Вечне Љубави Христове? Опет блато, и само блато, и блато, и блато. А Господ Христос човеку даје Вечни Живот, даје Вечну Правду, даје Вечну Љубав, даје Вечну Истину. Све то, то је непролазно Благо. Све то човека чини вечним. Све то човека чини житељем Неба и земље, вечним житељем Неба, а најпре житељем земље.
Свети Сава желео је и хтео – шта? Једно, браћо: да Господ Христос царује у свакој српској души, да Господ Христос царује у свакој српској породици, да Господ Христос царује у школи, у просвети, у земљорадњи, у сваком послу српском и људском. Он хоће да Српскоме роду да душу, да у српско тело удахне душу живу, да у српску државу удахне душу, да Господ Христос буде све и сва за свако људско биће, за свако људско друштво. Он је онда пошао Српском земљом, цео живот посветио Њему (Христу): да створи Свету Србију – Свету Србију помоћу Цркве и свете школе; не школе обичне, него свете школе.
Свети Сава је хтео и желео и стварао Свету Србију. Он је најпре хтео и стварао је свету српску породицу, стварао је светог српског човека. Јер школа без Христа, шта даје? Даје маскирано дивљаштво, учено дивљаштво, учено непоштење! Света школа даје – шта? Даје Вечну Истину, Вечну Правду и школује човека за Вечни Живот. То је права школа. Свети Сава је стварао свету породицу. Шта је породица без Христа? Мрак и помрачина. Шта је држава без Христа, шта? Тиранија и насиље.
Свети Сава је утемељио немањићку Србију, Србију која је претворена у безброј храмова и светих школа. Свуда се славио Господ Христос. Пише у Житију Светога Саве да у време када је он владао српским душама, са својим светим братом краљем Стефаном Првовенчаним, свима Србина, свима људима на земљи Српској, и велможама, и обичним грађанима, и сељацима, и учитељима: свима беше један закон, вели се, Еванђелске врлине, свете Еванђелске врлине. То беше обавезан закон: и за краља, и за последњег себра, и за цара, и за сељака, за учењака и за простака. Закон свима беше, шта? Еванђеље Господа Христа! То је врховни Устав у немањићкој Светој Србији. Тај врховни закон, устав и главни закон – Еванђеље Господа Христа, то је одликовало ту Свету Србију. Дотле, Србија као држава била је леш, а он је, он је тај леш оживотворио, дао му Вечни Живот, непропадљиви живот, он силом Еванђеља Господа Христа и великом огромном вером својом и светим животом својим. Да, он највећи Светитељ рода Српског, створио је Свету Србију.
Тако је било до Косова, и после Косова неко време, а онда настаје мрак над Српском земљом. Тиранија страног цара, тиранија Агарјана, мрак и помрчина. Али Света Србија је остала. Остала је, васкрсла из мртвих, и онда – онда настаје рушење Свете Србије. У слободној Србији настаје кроз безбожне учењаке, кроз безбожне школоване људе, од пре сто година систематско и планско поткопавање Свете Србије. Руше је безбожни Срби, школовани безбожни Срби, руше је звани и незвани, руше је, авај!, понекад, и црквени људи, људи у мантијама. Да, Свету Србију данас руше многе мантије! Свету Србију данас руше многи јадни и кукавни Срби који се одричу вере светосавске! Ради чега? Ради блата!
Данас, данас је прогнан Свети Сава из школе. Школа више није света школа. Шта је то? Шта се збива у роду Српскоме? Шта је то данас васпитање српске деце? Деца без Христа, Србин без Христа? Авај, па то је незнабоштво! Враћамо се у доба пре Светога Саве, у доба незнабожачко, у доба идолопоклоничко, када смо поштовали и клањали се камењу, мачкама, дивљим зверовима, киповима. Да, то је школа, то је просвета која помрачује, школа која помрачином завија и помрачином испуњује душе људске. А Црква? Црква има дужност да брани свету школу, да брани Свету Цркву, да брани Свету Србију.
Да, данас сви Срби полажу испит, вечни испит. И ти и ја полажемо испит, испит светосавски! Пита тебе и мене Свети Сава: шта је вера за тебе, шта је Христос за тебе? Ако Он није за тебе Бог, ако Он за тебе није Вечна Истина, Вечна Правда, Вечни Живот, ако Његово Свето Еванђеље није за тебе Врховни Закон и Устав – ти, ти ниси мој, ти ниси Србин, ти си одрод, ти немаш српску душу! Пази како ћеш ти као родитељ светосавске породице да се поредиш са Светим Савом! А ти као родитељ, дужан си да по завету и аманету Светога Саве, од своје породице створиш свету породицу, и да као родитељ живиш светим еванђелским животом, да би децу коју си нарађао водио вечноме животу. Да не би претварали њих у глину и у леш. Света породица – то је мала Света Србија! Свака породица – мала Србија! Ако се изгуби света породица, о, изгубљена је Света Србија.
Ми, данашњи Срби, ми ћемо бити најмрачнија и најтамнија српска лица на небу и у небеском свету, ако продужимо овако како смо почели, ако одбацимо светосавски пут. Гле, царски син је пронашао пут молитве и поста, као једини пут којим се очишћује душа човекова, очишћује од сваког зла. А садашњи Срби одбацују и молитву и пост, одбацују и једно и друго; и улетеше у помрачину, у мрак, у таму. Царски син је целог живота постио. Важи и за тебе и за мене правило: да је молитва и пост једини пут[2], једини пут да ми очистимо себе од свакога греха, од сваке страсти, од сваке таме, и да просветимо себе светлошћу Господа Христа, и да истерамо из себе све што је нечисто и прљаво. То је његов пут, то је његова педагогика, то је васпитање које је он оставио Српскоме роду – светосавско васпитање, светосавско школовање. Научи се прво молитви и посту, да тиме очишћујеш себе и душу своју, као што је Свети Сава очистио себе тиме, само тиме, не нечим другим.
А данас, данас ми Срби, авај! погазили смо Свето Еванђеље, погазили смо га својим свакодневним животом, одричемо се Господа Христа и Светога Саве. О, колико псовки само лије из српских уста за један дан у Светој Србији Светога Саве! Авај, колико грехова, колико гадова, колико лудих помисли, ружних дела! Све то, све то, ето, разара Свету Србију Светога Саве. Пази да ниси ти један од тих који разара Свету Србију, који разара, који руши, руши то једино што је вечно у роду Српскоме.
Гле, данас, данас је вечни Патријарх Свети Сава протеран из српске школе! Данас, данас је вечни Патријарх Српске Цркве протеран из многих градова Српске земље. Данас, данас гле – шта је то? То је да ми Срби данас распињемо Светога Саву. Прођеш поред Цркве па нећеш да се прекрстиш, јер те гледа не знам ко? Ти већ распињеш Светог Саву! Он горко плаче над тобом! Ти си позван данас, и питају те да напишеш да си Србин Православне вере – а ти, а ти, не смеш то да напишеш. Шта је то? Па ти си до неба поставио крст и распео на њему Светога Саву! До неба!
Тако ми данашњи Срби Свету Србију рушимо, али тиме рушимо себе, тиме рушимо свој Вечни Живот, тиме рушимо своје Царство Небеско. Тиме рушимо небеске палате, небеске палате које нам је Свети Сава са свима својим светим потомцима озидао, озидао, као што је Хиландар сазидао, и безброј задужбина на земљи Српској. Тако и небеске палате! Авај, те небеске палате и ми са земље рушимо, рушимо живећи нејеванђелски и против Еванђеља, и издајући Господа Христа, издајући Светога Саву. Данас се у највећим и највишим школама не помиње Свети Сава! Данас се врше обично предавања о колима, о воловима, о кромпирима, али о Светоме Сави – ни речи! Шта је то?
Шта се десило са Српском земљом, са престоницом, православним Београдом? Шта се дешава са српским градовима и српским селима? Ко то има права да хули на Светога Саву, да гони Светога Саву из Српске земље? Ко, ко, ко? Где су Патријарси српски, где су српски професори ако их има, где су свештеници српски, монаси српски? Сваки нека распне себе за Христа, по сто пута себе, а не Светога Саву! Ми, бедни потомци и изроди, хоћемо да сву Свету Србију срушимо на себе, да под рушевинама њеним издахне и последњи дах, еванђелски дах српске душе!
Браћо моја, данас, ако икада данас је време покајања за српскога човека, за сваког Србина – време плача, време поста! Брани своју душу, брани њену вечност, брани њену Вечну Истину, брани њену Вечну Правду, јер себе тиме браниш, Србине брате. Да, нама данашњим Србима потребан је само један подвиг: покајање, молитва, пост, да обновимо у себи светосавског човека, да себе као живу циглу узидамо у Свету Србију. Наше је да сав живот наш буде живот по Светом Еванђељу, еда бисмо били под моћном руком Светога Саве, еда Свети Сава не би се одрекао нас, него нас примио као палу децу своју, и као такве навео да се покајемо. А не покајемо ли се, продужимо ли и даље рушити Свету Србију и све што је светосавско, ми, ми ћемо имати најстрашније српске недаће у овоме свету, чудовишта, од којих ће се одвраћати свако српско лице и свака света српска душа у ономе свету.
Свети Саво, тим послом просвети свету Српску земљу, тим Богом просвети српску душу, тим Господом Христом просвети српског човека. Васкрсни нас из смрти, васкрсни нас из свих гробова наших, гробова који ми сами копамо себи и у које сахрањујемо себе. Васкрсни нас из мртвих као што си брата васкрсао из мртвих! Гле, заудара Српска земља од лешева, духовних лешева, од лешева српских душа!
Свети Саво, васкрсни нас из мртвих, оживи у нама еванђелску веру, запали у нама сунца неугасива, сунца светосавска, сунца Светог Првомученика Српског са именом Првомученика Стефана, ђакона Авакума! Запали буктиње свих оних који дадоше животе своје за Крст часни и Слободу златну! Све нас разбуди из смрти, све нас разбуди из гробова наших, еда бисмо и ми, данашњи Срби, васкрснувши из мртвих васкрсли из смрада безбожности и непоштења. Да бисмо служили Чудесном Господу Христу, Кога си нам ти дао, Свети оче Саво! Ти Га чувај у душама нашим. Њиме, Њиме оживљуј и украшуј Српску земљу, од сада до века! Амин!
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Mт. 13, 45-46
  2. Mт. 17,21

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!