САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
 
Беседа 3. у Недељу 8. по Педесетници[1]
1974. године у манастиру Ћелије
 
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Чули сте Свето Еванђеље, браћо и сестре, чудо које Господ учинио са пет хлебова и две рибе, нахранио пет хиљада људи, осим жена и деце. Али то није тако велико чудо као што се дешавало свакоме од нас. Ово се Свето Еванђеље односи на свакога од нас. И са нама бивају и далеко веће чудеса него што је ово чудо: умножење хлебова и нахрањење толико људи са две рибе и пет хлебова.
Погледајте, ова земља на којој ми живимо то је једно неисказано чудо Творца. Каква чудеса! Спаситељ са пет хлебова нахранио (пет хиљада људи), а зар не храни са зрном пшеничним свакога од нас? Зрно пшенично када падне у земљу распадне се и постане чудотворац и оплоди и роди стотину зрнаца. Шта је то? Погледајте птице небеске – каква чудеса! Јаје кокошије – какав чудотворац! Како из мртвог јајета никне живо пиле? А људи пролазе поред чудеса Божјих, не обраћају пажњу на то. Погледајте на себе: око – какав чудотворац! Шта оно види у овоме свету, и како види, и шта је то? И не схвата и не сумња. Каква светлост – (без које) твоје око ништа не значи. Појави се Божија светлост, твоје око чудотворац, шта све не види у овоме свету! Погледајте море – колико живота у њему! Ко то живот у мртвој води умножава? Море – велики чудотворац. Сунце – какав чудотворац! Без њега шта смо ја и ти? Мртве гљиве. И још свака чудеса, спољашња чудеса у видљивој природи.
Бог и Господ учини једно велико и највеће чудо у овоме свету – то је ради душе човечије. Душа, ето то је највећи чудотворац и највеће благо у овоме свету, после Бога. Шта бива од душе и са душама? Ти узимаш храну, узимаш лек, узимаш воду, узимаш вино, а то се претвара у мисао, претвара се у мозак. То што је видљиво претвара се у невидљиво, претвара се у мисао, претвара се у осећање, претвара се у љубав, у веру, у кротост, у смиреност, у све врлине. Шта је то? Човек је велики чудотворац! Само биће човеково у овом свету показује да је он заиста извор неисказаних чудеса. И Бог чини сва та спољна чудеса, ради чега? Ради наше душе која је вечна у нама, која када изађе из тела одлази у небеске светове где живи вечним животом.
Пази шта ће понети твоја душа, када пође из овога света у онај свет. Сетимо се приче Спаситеља о богаташу и Лазару[2]. Шта је понела богаташева душа из овог света? Понела је, шта? Муке, весеље, гозбу, а тамо у оном свету – пакао. Она ништа у себи нема осим оних трулих расположења. Гледајући беднога Лазара у ранама како се распада, не хаје за њега, живи весело и господски, како се вели у Светом Еванђељу. А кад дође смрт, кад анђели Божији узеше душу убогог Лазара и однесоше у рај, дођоше мрачни демони и однеше душу богаташеву у пакао. И тамо, сетите се, он ништа не види осим свога зла, и моли Светога Оца Аврама: „Молим те пошаљи некога или ти сам јави мојој браћи, петоро браће имам, да не живе као ја, да не дођу у овај свет са празном и страшном душом са каквом сам ја дошо. А Свети Аврам каже: „Имају Пророке и Еванђеље, нека се управљају према њима“[3].
Душа наша када изађе из овога света носи ону имовину, оно имање које је стекла у овоме свету. Ако си у души својој гомилао грехе, велике грехе, сласт за слашћу, зло за злом, тешко твојој души! Тамо ћеш вапити као богаташ: „Оче Авраме, пошаљи Лазара да умочи врх од прста у воду да ми расхлади језик, јер умирем у овом пламену“[4]. Касно. Зато живот на земљи нама се даје као основна школа да се припремимо за Живот Вечни у ономе свету. Ето душа, тај највећи чудотворац, даде се у овоме свету да зна Бога, да зна анђеле, да зна рај, и пакао, и ђаволе, и да се определи слободна куда и на коју страну.
Господ је и дошао у овај свет и постао човек да покаже да је душа највећа вредност у овом свету. Све бриге твоје и моје око тела, чему воде? Црвима, гробљу, распадању. Зато Господ објављује да је душа скупоценија од свих светова, и да више вреди неголи сва сунца, и сам свет сунчани, и све галаксије, и чудеса која су над нама и око нас. Тако је чудо Божије, такав је дар Божији. Зато, сав живот на земљи упутити Господу Христу, Који је дошао у овај свет и постао човек. Твој живот треба да буде – шта? Школа, школа како се научити Вечноме Животу. Не питај, ко нам је дао! Господ Христос нам дао Живот Вечни. Он је дошао у овај свет да нама људима, нашој бесмртној души да Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, Вечни Живот.
Зато је и основао Цркву, и Црква је и дан данас једино прибежиште за смртне људе. Васкрсење Господа Христа осигурава и нама васкрсење из смрти, и тело ће наше васкрснути из мртвих на дан Страшнога Суда. Пази како живиш телом својим, пази чему подајеш тело своје! Јер, на дан Страшнога Суда, као што је Господ Лазара четверодневног разбудио из смрти: „Устај Лазаре“, и он устаде[5], тако ће и душа твоја, и тело твоје и моје, на дан Страшнога Суда устати из смрти, и спојити се, сјединити са својом бесмртном душом. И тада праведницима Царство Небеско, а непокајаним грешницима пакао и вечне муке[6]. Наши узори (= докази) за то да је човек стварно створен за Вечни Живот, Вечну Истину, за Вечну Правду јесу сви Светитељи Божији, почевши од Светих Апостола до свих данашњих Светитеља.
Данас ми славимо великог Светитеља, Равноапостолног Светитеља Русије, Светог Владимира, великога цара Руског који је крстио народ Руски. Руски народ као хришћански, дао је највећи број Светитеља и Мученика, и милиони гану за веру Православну и данас[7] Руски народ даје велике Исповеднике, велике Мученике, велике Чудотворце. Свети Владимир Равноапостолни сличан Апостолу Павлу, огромни народ крстио је и увео у веру Православну. То је његов велики подвиг. И данас, кроз безбројне руске Светитеље, он се моли за све нас да се и ми удостојимо Вечнога Живота, Вечне Истине, Вечне Правде. Како? Ако приморавамо себе на свако добро дело.[8] Браћо моја, ми знамо себе, често наша мисао нагиње пре ка злу него добру, наше срце често хоће оно што је рђаво, што је зло, а неће оно што је добро[9]. Али човек мора себе да приморава на свако добро дело, да приморава. Ако немаш молитву, ти приморавај себе на молитву, тако уче велики Светитељи Божији. Ако немаш љубав према истини у срцу, приморавај себе на љубав. Ако немаш веру, приморавај себе на веру. Ако немаш љубав према ближњем, приморавај себе на љубав. И Господ ће дати силе и снаге да заиста љубав постане твоја имовина, твоје стално расположење, и да вера постане главни чиниоц у твоме животу, и свака еванђелска врлина.
Ето, сваки дан Црква слави Светитеље Божије. Све су то наши учитељи и зато се ми молимо сваки дан да се одржимо у овоме свету зла, искушења, и да души својој стекнемо Живот Вечни и Царство Небеско. Нека нас у томе помогне и данашњи велики Свети Равноапостолни Божији Владимир, цар Руски, и сви безбројни Светитељи Руски које славимо. Да и ми бедни и несрећни Срби, који напустисмо светиње Божије и задужбине Светих Царева и Краљева Српских …
Ова света задужбина Краља Драгутина[10] увек полупразна. Где су Срби? Што је са њиховим душама?! Продадоше душе многи за чинију сочива. Како страшно бити Србин кад изгубиш Светога Саву, када изгубиш веру Православну! Шта је то пакао – (то је бити) без Христа. Шта је човек без Христа, кад напусти Христа? Гле, ти јуриш у загрљај ђавола. Пази, тешко је бити у његовом загрљају. Његов је загрљај ужасан, ужас! Бој се тога, бој се свога греха, не допусти да се грех зацари у теби. Ако се зацари, знај да је у њему ђаво. Свети Златоуст вели: У сваком греху је по ђаво, у сваком греху. Немој варати себе: грех када чиним, то је (само) моје. Није! ђаво учествује у твоме животу и страшно је бити са ђаволом.
Зато је и Господ дошао у овај свет, Бог је сишао да сведе Свете Анђеле на земљу, да нам они помажу у нашим борбама за спасење и Живот Вечни. Да! Зато су (и) сви Светитељи Божији. И зато је Господ дошао у овај свет да теби и мени да Живот Вечни, да тебе и мене спреми за Живот Вечни. Њему, преко Светог Владимира и свих Светитеља Божијих, нека је част и слава сада и увек и кроза све векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Матеју 14,14-22
  2. Лк. 16,19-31
  3. Лк. 16,27-29
  4. Лк. 16,24
  5. Јн. 11,43-44
  6. Mт. 25,46
  7. Беседник мисли на бољшевичко комунистичко гоњење хришћана. Прим. уредн.
  8. Мисао Св. Макарија Египатског. – Прим. уредн.
  9. 1 Мојс. 6,5:8,21
  10. Манастир Ћелије, по предању подигао је Св. краљ Драгутин. – Прим. уредн.

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *