САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ III
 
Беседа 2. у Недељу о слепом[1]
1966. године у манастиру Ћелије
 
Христос воскресе! Ваистину, ваистину воскресе!
Ево сведока: слепац од рођења прогледао! Један – не! два – не! стотина – не! – милиони милиона људи прогледали! У овом Светом Еванђељу данас стоји ваше Еванђеље, и моје, и свачије. Слепац је од рођења сваки човек, јер се рађа са грехом. Шта је грех? – Грех је мрак, тама. Узалуд очи ако нема светлости! И ти и ја и сваки човек рађа се на овај свет, рађа се са грехом. Ето слепаца од рођења: мудраци, научници, философи, све силе земље. Не, само Васкрсли Господ Христос, ето, даје Божанске силе слепој души, слепоме телу човечијем.
Шта је чудесније од ока мог и твог, од вида људског? Око људско – највећи чудотворац у свима световима, саткан ко ће знати од чега. Тајна до тајне, безброј небеских тајни увезао је Господ и извезао у оно што ми називамо оком човечјим. Узалуд очи и мени и теби, ако нема светлости! Да ли ти ствараш светлост, да ли људи стварају светлост? Сунце – шта је? А небеса, а безбројне звезде, безбројна сунца над нама? То су свећице Божје, светлост ова физичка, дивна светлост, те ми видимо њоме, а да није те светлости узалуд очи и мени и теби.
Сви су хришћани сведоци нашег Еванђеља: не само слепи Вартимеј, који је такође прогледао а био слеп од рођења[2], не само онај слепи о коме је реч у данашњем Светом Еванђељу, него хиљаде и хиљаде, милиони милиони људи хришћана доживели су ово велико чудо – прогледали су. Ко је Савле, шта је Павле? – Апостол. Шта су Свети Апостоли? – Слепци од рођења. Шта је прости Петар, шта је учени Павле, кад га Господ, спуштајући се на путу за Дамаск, на путу којим мисли да гони хришћане, он је обневидео, очи његове су ослепеле од силне светлости. Савле, хајде, хајде, бори се против те светлости што те ослепила. И постаде Павле. Три дана не виде ништа.[3] Шта је то? Како Савле није могао гледати небеску светлост која се јавила? Шта је то? Нешто јаче и више од вида, од телесног људског вида. А онда Савле прогледао. Кад? Кад га Свети Ананија крстио. Одвео га у Дамаск, јавио се Господ Ананији, јавио се Савлу и упутио га Ананији Апостолу, Ананија срео Савла као брата, крстио га, оног момента прогледао Савле[4]. Крштењем Дух Свети сишао на њега. Ето прогледања! Тако прогледа сваки.
Кроз Свето Крштење ми улазимо у Цркву Христову, постајемо чланови Цркве Христове. Павле прогледао! Од тада Павле више ништа није видео у овом свету осим Васкрслог Господа Христа.[5] Павле ништа није осећао у себи осим Божанске силе Господа Христа. Ко је њега могао да заустави, какви Нерони, какви гонитељи овога света, фарисеји, садукеји, непријатељи његови?! Од свега јачи, од свих јачи – чиме? Сам не, ослепио. „Све могу у Христу Исусу Који моћи ми даје“[6] – изјављује Свети Апостол Павле и пише. Све могу, ништа ми није немогуће, ја васкрсавам, ја исцељујем од свих болести. Не ја, не ја, не ја! Сила Господа Христа, Васкрслог Господа! То и јесте оно што Хришћанство држи у овоме свету – Васкрсли Господ.
Шта је Хришћанство? – Васкрсли Христос! Ето, то је Хришћанство, и ништа друго. Хоћемо Њега, хоћемо Победитеља смрти. Зато су сви људи немоћни пред Њим, сви Нерони, сви тирани, сви Диоклецијани, све Калигуле. Зашто су немоћгш они пред Њим? Зато што је Он једини јачи од смрти, једини победио смрт и за мене и за тебе, победио грех, победио ђавола – Он, Васкрсли Господ Христос, и обукао Своје Апостоле у непобедиву Силу с висине.[7] Ко је плашљиве рибаре галилејске могао да изведе на бојишта овога света, на бојишта Неронова, Диоклецијанова? Ко је могао њих, преплашене на Голготи, да изведе и учини их неустрашивима и непобедивима? Ко? – Само Васкрсли Господ Христос.
Сетите се када фарисеји и садукеји и старешине јеврејске забрањују Светим Апостолима, како пише у Делима Апостолским, да проповедају Васкрсење Господа Христа, да проповедају Васкрслога Христа. Затварају их и бацају у тамницу а они се радују: И избише их, вели се у Делима Апостолским, а они се опет радоваху што пострадаше за Господа Христа[8]. И води их на пут, њих …[9] свих мудраца овога света. Питају њих: Не рекосмо ли вам, не забранисмо ли вам да спомињеге Васкрслог Христа и Његово Васкрсење? – Ми не можемо не говорити што видесмо и чусмо[10]; ми по Васкрсењу Његовом с Њим једосмо и писмо. Како можемо не говорити о Њему, Васкрсломе Господу, када нам је Он …[11] дао. Ми смо проверили, ми смо се уверили да је Он заиста васкрсао и ево послао нама силе.
А шта ви мислите: Како ја исцељујем од страшних болести? Ево …[12] устао је у име Исуса Назарећанина и проходао[13]. Нисам ја то учинио својом човечанском силом. Шта су наше људске силе? Наша је Правда за сву вечност, наша је Истина сва Истина, истина Цркве Христове у овоме свету. Богу се треба већма покоравати неголи људима[14]. А Диоклецијани, епископ …[15] издали су Господа Христа. Богу се треба већма покоравати него људима. То је Еванђеље, то је истина, то је свеистина што Васкрсли Господ наређује. Косте ви да прекрајате и упропашћујете Цркву Христову, ко?! Ово су сведоци: Апостол Петар и сви Апостоли – то су људи који су прогледали. Чиме прогледали, како су прогледали? Прогледали су Васкрслим Господом Христом и Њиме видели и сагледали овај свет и себе саме.
Јер, шта су могли угледати кад су прогледали? Они плашљивци, када је Дух Свети сишао на њих, они су добили нов вид, они су добили нове очи, они су добили нов ум, добили су ново срце, нову душу и прогледавши угледали – шта? Бога у телу, Господа Христа, и са Њим и кроз Њега све тајне свих светова. Прогледали и видели сву тајну овога света и све тајне свих светова, кроз које прогледа људски ум и људско биће. Божанска сила се спустила на њих и они угледали прво себе. Они су видели да је Васкрсли Господ дао њима вид да виде прво себе, да виде своје биће: ко сам ја, човек? – Биће од тела и душе. Када су васкрсли телом[16], они су тек онда видели каква је тајна тела човечјег, да је тело човечје створено не за смрт, не за гроб, не за црве, не за змије у гробовима – него за бесмртни Живот Вечни. Победио телесну смрт да и нама осигура васкрсење из мртвих, васкрсење телу нашем, мом и твом и свачијем. Свако људско биће на дан Страшнога Суда васкрснуће телом.
А душа – шта је то? Када је Дух Свети сишао, онда су Свети Апостоли видели и угледали да дух људски сам по себи је …[17] моли, треба да се …[18] и вечно храни Духом Светим, Духом Божјим. Ми …[19] дух и душу само …[20] а Дух Божји силази и усавршава нашу душу до Божанског савршенства. То су угледали Свети Апостоли на дан Педесетнице, то је тај нови вид, то је то ново сазнање и нова истина о човеку. Бесмртно тело, бесмртне душе.
Није узалуд речено у дивним песмама ускршњим како је Господ изишавши из смрти обасјао све светове Својом Божанском светлошћу; и испунио све светлошћу Божанском: и небо, и земљу, и преисподњи пакао, и обасјао ђавола, и ми хришћани видимо ко је ђаво и знамо шта је он. Ми знамо – ми знамо да је сатана немоћан пред нама, јер Васкрсли Господ је у нама и око нас. Шта је ђаво, шта је сатана, шта су сви легиони?! Сенке, црни робови, црна привиђења. Пред Црквом Христовом све је то сенка до сенке, све је то леш до леша; ђаво до ђавола – леш до леша; гонилац до гониоца Цркве Христове – леш до леша. Смрт – сама је смрт претворена у леш Васкрсењем Господа Христа! И грех је претворен у леш. Такву силу даје Господ Христос хришћанима. Зато је непобедив! Зато, ево, две хиљаде година јуришају на њега са свих страна… па ето, гоњени и мучени, ми хришћани – кога гледамо, кога носимо? Васкрслога Господа! Ми се смрти не бојимо, ми се ђавола не бојимо, ми се греха не бојимо! Јер Он, Чудесни Господ Христос, јачи је од свакога греха, јачи је од сваке смрти, јачи је од свакога ђавола. „Ко је у Христу нова је твар, нови је човек“[21], вели Свети Апостол Павле. Нова твар, све се обнавља, избацује из себе све што је смртно, а смрт је грех, он је главни тај кривац, узрочник греха, смрти сваке. „А сваки грех рађа смрт“[22], вели се у Светом Еванђељу. Јури те смрт, а у греху и смрти – ето ђавола! Он се иза њих крије, то су његове извиднице: грех извидница ђавола и смрт извидница ђавола. Господ дошао да њих уништи, да спаси и тебе и мене. Зато је Он Једини Спаситељ рода људскога, и уствари, Једини Човекољубац, јер то је љубав када ослободиш човека од највећих ужаса, од највећих страхота, од пакла, греха, ђавола, смрти. Господ је то учинио у овоме свету…[23] Од греха, од ђавола, од пакла, а то, то ви мени не можете никада дати, јер сте робови црва, робови змија. Зато ми верујемо, непоколебљиво верујемо у неустрашивог Васкрслог Господа Христа. Зато се никога не бојимо.
Ми хришћани до Страшнога Суда, ми испред себе имамо Васкрслога Господа. Колико смрти може јуришати на Њега да га убију? Ниједна! Око себе и у себи имамо Васкрслог Господа. „Који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте“[24], вели Свети Апостол. Христос у теби, Христос око тебе – то је хришћанин. Васкрсли Христос око тебе, Васкрсли Христос у теби, ето хришћанина, ето свепобедника у овоме свету, ето свемудраца у овоме свету! Зна тајну човечијег бића и тајну свих светова. Господ Васкрсли, обасјавши Својом Божанском светлошћу овај свет, показао је и тајну земље и тајну неба. Ради чега је земља, ради чега је небо? Све је ово створено од Бога за човека и ради човека. Све!
Господ Христос, откако је васкрсао из мртвих, ми знамо шта је добро, шта је зло. Он је обасјао Божанском светлошћу до дна свако добро до дна; свако зло обасјао Божанском светлошћу, и лаж и истину, и правду и неправду, и рај и пакао, и ђавола и Бога, и живот и смрт. Нема више тајне за нас: ми знамо тајну живота и смрти, знамо тајну ђавола и Бога. Ђаво нас грехом сатире и смрћу увлачи у поноре пакла, а Бог нас Васкрсењем Својим спасава од тога. Ми знамо тајну и истине и лажи, нас хришћане нико не може преварити макар се ђаво облачио и пресвлачио непрекидно у анђеле свете.[25] Тако се вели у Еванђељу: Ми знамо тајну смрти и живота.[26] Смрт је Васкрсењем Господа Христа постала сенка, немоћна и слаба као сенка. Пред нама је пакао: ми знамо тајну пакла, тамо је место за људе, за издајице Христове, за оне који одбацују Еванђеље Христово. Неће Христа свесно, то је царство њихово. Они који верују у Васкрслог Господа Христа, они кад поверују у Господа Христа, прогледају, виде и сагледају себе и све тајне овога света.
У данашњем Светом Еванђељу, у дивним стихирама које се певају[27], ми се молимо Господу да ослепљени ум наш обасја, просвети и исцели, давши му смиреност и умивши га сузама покајања…[28] Лију се споменици слепом човеку, слепом гордељивцу европском, који је умислио лажне теорије, лажне бајке и басне и трује сав свет. А прогледаћеш, ето, од њега који даје Господ кроз Цркву Своју. И испуни ум свој смирењем. Реци: Господе, шта је мој мали ситни ум, мој помрачени грехом ум, шта је према оним световима Твојим, шта ја могу да видим и сагледам? …[29] (свећица) мала бачена у океане великих Божјих тајни. И заурлао кроз своју философију, кроз своју науку, такозвану културу, цивилизацију, заурлао и дао човеку да он буде мерило свих, он да буде вођа, слепац да буде вођа. Ех, „кад слепац слепца води, оба у јаму падају“[30], вели Спаситељ. То се дешава са европским светом. Верују у свој ум као у непогрешиво мерило, и пропадају.
Ми хришћани знамо да је ум болесник у човеку; ум болесни грехом и од греха, треба очистити ум од греха, од нечистих мисли, од нечистих жеља, очистити срце, као што вели Спаситељ – и чистим срцем, чистим умом видети Бога[31]. Па зато види све истине овога света, чист ум, чисто срце. …[32] која вапи: „Господе, очи ума мога ослепљене мраком греха, Ти просвети, испунивши ум мој смиреношћу, и умивши очи душе и ума мога сузама покајања[33]. Ето, ето лека, ето прогледања и за тебе и за мене.
Господе, ти си ме опколио безбројним тајнама Твојим, мој се ситни мали ум дави у гресима, ништа не види од тих Твојих светих тајни, помози ми! (Хришћанин) смири се, и каје пред Господом, очишћава душу своју од греха, он постепено прогледа и најзад угледа сву истину, сву истину свих светова, истину објављену Господом Христом. Тада, тада он неустрашиво исповеда да прогледају они који не виде и ослепе они који виде.[34]
Ви велите да видите, ви учени фарисеји и садукеји, сматрате да видите, да знате Тајне Божје, тајне овог света. Зато грех остаје на вама,[35] јер не видите оно што је најважније: не видите мене, Бога у телу, Богочовека, не видите моје Еванђеље, Истину Неба коју вам ја објављујем. Тако грех остаје на вама. Људи, ах! Христос нам не треба! Шта ће нам Христос, можемо без Њега, а можемо и против Њега. Слепци! Слепци који слепце водите, и у јаму све сатерујете[36], који мислите да се без Бога може живети у свету. А Спаситељ је објавио: „Без мене не можете чинити ништа“![37] Узалуд фабрике, ваши авиони, универзитети. Шта је то? Све то руши смрт! Све то руши се од силе ђавола, кроз смрт и кроз грех се упропашћује. Јесте ви створили вид човеку, јесте ви створили ум човеку, јесте ви створили срце?! …[38] А он лети у космос… Ти спаваш, ти си немоћан, а кад дође час смрти, ти би хтео да срце твоје продужи живот, ал’ не може. То је Господ створио у теби, тог чудотворца којег ти називаш срцем, и он непрекидно ради Божје чудо у теби.
Ај’, браћо моја драга и сестре! Човек у овоме свету је на чудесној, сталној и великој изложби Божјој, изложби Светих Божјих Тајни. Тајне је развејао Господ по свима световима, по небу, по земљи, по теби, по мени, по свакоме бићу и свакој травци, свакоме цвету и свакој птичици. Чудесан Господ дао нам је да и ми прогледамо, а гордост – то је слепило душе. Горд си, охол си, знај – слеп си душом, не видиш душом. Лаж – то је слепило душе, а истина Христова стоји у овоме свету, и букти и пламти, за тебе, хришћанине! Ти као хришћанин живиш у лажи, а ти ослепио си после крштења, ослепио си. Или хришћанин си, а ето допушташ себи у срцу: и пакост, и злобу, рђаве мисли, рђаве жеље, похоту, и блуд, и крађу, и псовку. Почела је душа твоја да слепи, а можда је и потпуно ослепела, ако се не кајеш. Да би прогледала душа твоја у теби, и ум твој, и срце твоје, и ти се спасао од свакога зла што је у теби, пакости, и гордости, и злобе, и злоће, и крађе, и похоте, пази, – лечи себе покајањем! Ништа лакше од тога, то је свелек за сваку нашу болест, а ништа лакше од покајања. Благи Господ од тебе тражи да не мислиш зло, да не допустиш да мисао сујете влада и нечисте жеље да запушују пут срца. Ти си створен слободан. Господ те је Христос ослободио крштењем.
Пази, поручује Свети Апостол Павле, та слобода којом те Христос ослободио, ослободио те греха, да ниједан грех не овлада тобом[39]. Да не влада тобом ниједан грех. И ако грех овлада тобом, ето нешто смртно, помрачила се душа твоја, ум твој, вид душе твоје ослепио. Покај се пред Господом, и Он ће дати исцељење и уму и души. Заиста, браћо, ми хришћани у овоме свету ништа друго немамо и не знамо, осим Христа Распета и Христа Васкрсла[40]. Нема смрти којом нас непријатељи Христови могу уплашити, нема смрти којом нас непријатељи Христови могу умртвити. Од свега тога ми смо јачи, несравњено јачи од свих смрти, од свих грехова и од свих ђавола.
Христос воскресе! Ваистину воскресе!
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Јовану 9,1-38
  2. Мр. 10,46-52
  3. Д. Ап. 9,39
  4. Д. Ап. 9,10-20
  5. Фил. 3,8-11
  6. Фил. 4,13
  7. Лк. 24,49
  8. Д. Ап. 5,40-41
  9. Пар речи нечујно на магнетофону. Прим. препис.
  10. Д. Ап. 4,20
  11. Исто.
  12. Исто.
  13. Д. Ап. 3,29; 4,14 и 22
  14. Д. Ап. 5,29
  15. Исто.
  16. Или је нешто изостављено, или је беседник рекао: Када је васкрсао телом (Он, Христос). – Прим. уредн.
  17. Исто.
  18. Исто.
  19. Исто.
  20. Исто.
  21. 2 Кор. 5,17
  22. Јак. 1,15
  23. Неколико речи нечујне на магнетофону. – Прим. препис.
  24. Гал. 3,27
  25. 2 Кор. 11,14
  26. Мт. 13,11; Кор. 15,51
  27. Исто.
  28. За оца Јустина су речи Св. Отаца и Црквених песама продужетак Еванђеља. – Прим. уредн.
  29. Пар речи нечујно на траци. – Прим. препис
  30. Мт. 15,14
  31. Мт. 5,8
  32. Исто.
  33. Црквена песма у Недељу о слепом. – Прим. уредн.
  34. Јн. 9,39
  35. Јн. 9,41
  36. Мт. 15,14
  37. Јн. 15,5
  38. Исто
  39. Гал. 5,1 и 13
  40. 1 Кор. 2,2; Фил. 2,10

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *