САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
 
Беседа при освећењу обновљене цркве[1]
 
И ово наше место има своје Небо. То је овај Свети Храм. Јер сваки Свети Храм и јесте парче Неба на земљи. И кад си у храму, гле, ти си већ на Небу. Када те земља измучи својим паклом ти похитај у храм; уђи у њега, и гле, ушао си у рај. Ако ти људи додијају својим злом, ти прибегни храму, припадни к Богу, и Он ће те узети под Своју благу и свемоћну заштиту. Деси ли се да на тебе навале читаве чете ђавола, ти бежи у храм – међу Анђеле, јер је храм увек пун Анђела, и Анђели Божји одбраниће те од свих ђавола овога света. И ништа ти неће моћи наудити. Не заборављајте, браћо, ми хришћани Богом смо јаки[2]. Ко онда може бити јачи од нас? Нико, нико, нико! Нико од људи, нико од ђавола! А без Бога – шта смо ми људи у овоме свету? Играчка греха, играчка зла, играчка у рукама ђавола. О брате, о човече, кроз сваки грех у који те обори, ђаво се смеје теби. А ако те обори у многе грехе, онда се кикот многих ђавола разлеже око тебе на све стране. Човек кад није са Богом, увек је играчка ђавола. И ђаво се игра с њим: час му испуњује душу нечистим помислима, час му решета срце рђавим жељама, час му језик запали псовком, час га наведе на клевету, на оговарање, на крађу, на блуд, и на свако друго рђаво дело. И то иде све тако док се човек не сети Бога, не прибегну Храму Божјем, и не припадне к Богу. Тада – тада је сав на Небу, и њега не могу дохватити ни људска земаљска зла, ни греси, ни ђаволи. Онда је он ограђен Анђелима, ограђен Светитељима Божјим, који огњем молитава својих сагоревају свако зло које јуриша из њега из људи, из света, из ђавола, пакла.
Знате ли, браћо, шта је човеково најјаче оружје на земљи, оружје непобедиво и свепобедно; знате ли? – Молитва! да, молитва! и још једном: молитва! Јер молитвом човек сву душу своју, све срце своје, сав живот свој предаје Богу, и Бог постаје његов бранитељ и његов хранитељ. Шта ће му онда учинити људи, шта ђаволи? Ништа! ништа! ништа! Зато нам Господ и наређује у Еванђељу свом: „Молите се непрестано“[3].
Зашто је данас тако много зла у свету? Зато што су људи одбацили најсигурније оружје, свепобедно оружје, којим се на свима бојиштима насигурно побеђује свако зло, сваки грех, сваки ђаво. А то оружје јесте молитва. Молитва и пост. Најсигурније, јер Божје оружје; најсигурније, најсвепобедније, јер је то Христово оружје, оружје Јединог Истинитог Бога у свима световима. А Он? – Он је дао то оружје нама хришћанима; оно се чува у Цркви, и даје у Цркви. Божанска уста Спаситељева објавила су свима житељима земље ту истину, ову свеистину: Молитвом и постом изгони се из људи свака нечистота, сваки грех, свако зло, сваки ђаво.[4]
Када људи одбаце ово Христово оружје, они лако постају плен свакога зла, свакога греха. Авај! постају плен – свакога ђавола. Зашто, зашто је данас Европа запала у оволика зла, у оволика безизлазна зла? Зато што је одбацила Христа, одбацила Његово Свето Еванђеље, одбацила Његово свепобедно оружје: молитву и пост. Одбацила, и хоће да без Христа реши своје проблеме. И не само без Христа, него и против Христа. А ко са Христом Богом ратује, тај са ђаволима другује. И шта у том рату од њега остане? – Леш! леш! само леш!
А ми Срби, шта смо ми са овим свеоружјем Христовим урадили, шта? – У већини ми смо га одбацили и слепо јуримо са Европом, и залутали смо у прашуми европских христоборачких жеља и планова, и гушимо се у глибу њених зала и грехова. И умире српска душа наша у пустињи европског христоборачког безбожја, јер је напустила светосавско Еванђеље Христово: напустила молитву и пост.
Док смо држали молитву и пост, док смо били наоружани тим свепобедним оружјем Христовим, ми смо Срби били победници у свима биткама на свима духовним бојиштима. Победници, увек вођени и предвођени, киме? Највећим српским молитвеником и испосником – Светим Савом. Јер у Српском роду Свети Сава је постао, и заувек остао, непобедив свепобедни победник на свима српским бојиштима. Чиме? Тиме, што је заувек наоружао себе свепобедним оружјем Христовим: молитвом и постом. Он је из царских двора побегао у Свету Гору, и тамо молитвом и постом прерадио себе у праведника, у светитеља, у христоносца, у богоносца. И тако постао највећи јунак, први бесмртни јунак Српског народа, српске историје. И тим свепобедним оружјем наоружао свога оца владара, и свога брата краља, и сав Српски народ ондашњи, и све своје славне свете потомке што живеше и гинуше за Крст часни и Слободу златну.
А ми данашњи Срби? – Одбацисмо то оружје Светога Саве; и разболеше нам се душе од свих европских „културних“ болести; и настаде помор српских душа, за какав не зна српска историја. Помор душа? – Да! Јер душа умире без молитве и поста. Душу која храни себе и не брани себе молитвом и постом, лако савлада сваки грех, свако зло. А кад се удруже многи греси и многа зла, они сложно изводе све смрти против нас Срба, и хоће да нам душу униште, да нам Бога одузму, да нам савест умртве, да нам Рај претворе у пакао. О, браћо моја, еванђелска је истина, еванђелска свеистина: чим човек напусти молитву и пост – оставио је широм отворена врата своје душе за свако зло, за сваки грех, за сваку смрт. Што важи за човека појединца, важи и за народ као целину.
Данас, Господу хвала, осветисмо овај обновљени Храм. А храм раду чега је? Ради молитве Богу, ради служења Богу у правди и светињи Истине[5]. У храму, у Цркви Христовој, ми молитвом поверавамо себе Богу: и Он нас учи Својој Вечној Божанској Правди, Својој Вечној Божанској Истини. Своме Вечном Божанском Добру. И тако се наоружавамо свеоружјем Христовим[6] и Његовом Божанском Правдом ми савлађујемо сваку земаљску неправду; и Његовом Божанском Истином одбрањујемо себе од сваке земаљске лажи; и Његовим Божанским Добром сатиремо свако земаљско зло. И што се човек више моли Богу, све се осећа јачи од свакога зла, јачи од свакога греха, јачи од свакога ђавола. А то долази отуда што кроз молитву човек све више расте у сваком Божјем добру, у свакој Божјој Истини и Правди. И у свакој духовној радости. И ту му радост, то блаженство, нико не може одузети ни у овом ни у оном свету. Сећате се, Свети Сава је и говорио и писао: „За мене је молитва највеће блаженство на свету“.
Зато је он, и са њим и за њим, и сви Свети Немањићи, зидао домове молитве: свете Цркве, свете задужбине широм Српске земље. И у светим задужбинама тим оставио нам све што је бесмртно и вечно и божанско у нашој историји, у нашем народу. Гле, ми се и данас тиме поносимо пред целим светом као својим бесмртним богатством. Зато и за нас данашње Србе важи светосавски аманет: да Цркве дижемо, да Богу Истинитоме служимо, да ради Његове Вечне Истине и Правде живимо и умиремо. Јер шта су Срби без Христа Бога, без Православља, шта, шта, шта? – Само језива поворка лешева, лешева, лешева!
А са Христом Богом, шта су Срби? – Бесмртна нација, бесмртни народ, Божји народ, народ јачи од сваке смрти: јер јачи од свакога и греха и ђавола. А Христу Богу, ко нас води, ко приводи? – Свети Сава, Светосавска Црква Христова. То је извор и увор свега што је вечно и бесмртно и божанско у Српском роду, у Српском народу.
И ви, браћо моја, земљаци моји, хоћете ли да будете достојни потомци Светога Саве? Онда – држите се овога Светога Храма, држите се душом ове Свете Цркве његове. Када невоље и муке ударе на тебе – ево светосавске тврђаве за тебе: склони се у њу, и душа ће ти остати читава и здрава, и за овај и за онај свет. Када лажи овога света вијају ум твој – ево свете школе светосавске: уђи у њу, и учи се у њој Светој Истини Божјој, светом животу, бесмртном и вечном. Јер у овом земаљском свету једино нас Црква Христова учи и једино нам она даје: Вечни Живот кроз Вечну Истину и Правду. То само она има, зато само она и може дати. Све друго у овоме свету води и заводи душу у поноре смрти, трулежи и пролазности.
Када чујете звона са ове ваше Свете Цркве, говорите себи: ето, Господ нас зове к Њему, Господ нас учи: да будемо добри, праведни, свети, бесмртни и вечни! Господ нас зове на молитву, да се помоћу молитве очистимо од греха и зла, и наоружамо Вечном Истином и Вечним Добром, еда бисмо се могли одржати када ударе на нас невоље и муке и неправде овога света.
Шта? Ти двоумиш! Та зар ће те Господ Христос обманути? Зар ће те Он преварити? Ослушни, шта ти казују твоји свети претци, шта Свети Сава, шта свети витези српски што кроз векове гинуше за Крст часни и Слободу златну. Чуј, шта ти поручује скоро наш савременик – млади витез Еванђелске Правде Христове, Свети монах Ђакон Авакум: ено га, иде београдским улицама носећи колац на коме ће га Турци уморити, иде, Турци халачу око њега, а он радосно пева:
Срб је Христов – радује се смрти! Нема вере боље од Хришћанске.
А ти? – Ти се плашиш смрти? ти се плашиш да исповедаш веру своју у Господа Христа! Значи, ниси јаке вере, ниси јаке молитве: душа ти успавана маловерјем, или полуверјем, или неверјем! Устани ти који душом спаваш, васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос[7], и даће ти Вечну Правду, а кроз њих и Вечни Живот. И тада ћеш ти, као бесмртни јунак, кренути у бој против свих смрти које у овоме свету јуришају на душу твоју, и победићеш их потпуно и занавек. Зато, Господу нашем Исусу Христу, том Једином Истинитом Богу у свима световима, нека је вечна част и слава, а на свима вама Његов вечни благослов – сада и увек и кроза све векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Објављено у књизи На Богочовековом путу, Београд 1980, са напоменом: „Ово је једна од ретких, у целини претходно написаних беседа Оца Јустина, сачувана у рукопису, по датумом: Вел. Госпојина, 1963. год.“ – Прим. уредн.
  2. Пс. 60,12
  3. 1 Cол. 5,17
  4. Mp. 9,26
  5. Еф. 4,24
  6. Еф. 6,11
  7. Еф. 5,14

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *