САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
 
Беседа 3. у Недељу 28. по Педесетници[1]
1976. године у манастиру Ћелије
 
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Заиста, Господ зна зашто је (човек) у овоме свету. Ради чега си ти у овоме свету, ради чега сам ја? Шта је то, ко је то спустио мене, спустио тебе у овај земаљски у свет? Шта се то збива с нама? Гледамо, око нас зима као да је помрло све, воће, птице се губе, а гле, кроз два три месеца, све се озелени, све букне новим животом. Зар је човек мање важан од биља, зар је човек мање важан од птица? Зашто је Бог створио човека, зашто је створио тебе и мене? То људи нису знали, браћо моја и сестре, док Господ није сишао у овај свет да нам отвори очи и да нам каже да је човек створен за Вечни Живот. То је новост коју нам је донео Господ Христос, то је оно што је Он једини у ствари и донео човеку, и осмислио наш живот, дао смисао нашем животу. Какав би то био Бог Који ствара човека, а његов се живот завршава смрћу! Нашта ће живот човеку онда? То је једна бесмислица, за нас људе, за наш мали ум, а камо ли за Бога. Он је створио човека за Живот Вечни. Ту тајну, ту истину казао нам је Господ Христос поставши човек.
Господ је постао човек да покаже свима нама људима, да покаже свакоме човеку, да његов живот почиње одавде и продужава се у Вечни Живот. То је цело Еванђеље Господа Христа, то је сва вера наша. Тиме се ми хришћани и одликујемо од свих других људи: што знамо да наш живот почиње на земљи и продужава се у ономе свету на сву вечност. Зашто би Бог силазио у овај свет, ако Он не даје Живот Вечни, ако нас не ослободи највеће муке? А шта је највећа мука за мене и за тебе и за сваког човека у овом свету? – Смрт! Смрт је највећа мука. И ако Господ Христос долази у овај свет, Он долази у овај свет да нам отвори очи и да нам каже: Гле, ти си створен за Живот Вечни! Свето Еванђеље то нам и казује: Господ у чудној причи показује ради чега је свет, ради чега су људи у овоме свету. Он говори у причи како Бог приређује велику вечеру, Бог приређује велику вечеру на овоме свету. И зове људе, шаље слуге своје, и зове званице. Хајдете, све је готово.[2] А шта је то готово? Господ Христос зна шта је Он то зготовио људима, што је њима потребно? Готово је, постављено је на трпези земаљској. У овоме свету Господ је поставио Вечну Истину и Вечну Правду и Вечни Живот, Вечну Љубав и Вечно Добро, све што је Божанско, све што је Вечно, Господ је поставио на трпези овога света да би смо ми људи то јели, тиме се хранили и тиме себе обесмртили.
Господ је објавио и рекао да је Он дошао у овај свет да свему да Живот Вечни, да сваком људском бићу да Живот Вечни.[3] То је новина, браћо моја, у томе је сила хришћанска, у томе се ми хришћани разликујемо од свих бића и свих ствари у овоме свету, и јачи смо и моћнији смо од свега што се може замислити. Да, Господ Христос је дао то што нико дати не може. Сећате се шта се десило, шта је било са Светим Апостолима? И они су били људи прости као и ми, људи рибари, људи радници, и одједанпут, ти су људи угледали Васкрслога Господа Христа, да би тиме показали да је човек биће које треба да васкрсне ако хоће да буде и даље, и остане вечно човек. „Ако Господ Христос не васкрсе, узалуд вера наша“[4], каже се у Светом Еванђељу – узалуд вера наша. Јер ми остајемо у страшном рату смрти. Ми људи остајемо плен црва, плен змија. Зар нас је зато Бог створио? Сигурно, не! Он је дошао, победио смрт, васкрсао из мртвих да би нам прокрчио пут у Живот Вечни.
Тако, браћо моја и сестре, ми хришћани по томе смо хришћани, што верујемо у Вечни Живот. Верујемо у Вечни Живот, као што се чита, чули сте и данас у Символу вере: „Чекам Васкрсење мртвих“. Сваки хришћанин чека Васкрсење мртвих. На многим споменицима надгробним пише: Чекам Васкрсење мртвих. Тиме хоће да се каже, да душа људска када напусти тело, када тело оде у земљу кроз капију смрти, онда душа људска одлази у Живот Вечни, чека Васкрсење мртвих, чека Последњи Суд, кад ће Господ васкрснути сва тела наша из свих гробова и сјединити са душама нашим. Зато ми хришћани знамо и верујемо, у томе је смисао нашег живота и у томе је сила наше вере, знамо да је биће људско бесмртно и вечно, да човек пролази кроз капију смрти и душом одлази у онај свет, у рај, чекајући последњи час, чекајући Последњи Суд, када ће Господ судити живима и мртвима.
И данашње Свето Еванђеље даје нам наук, даје нам поуку шта треба да радимо: да се одазовемо позиву, богата је трпеза постављена. Господ је поставио Живот Вечни и Истину Вечну у овоме свету, и то нам даје. Он једини то даје. Не будимо као они који се нису одазвали, као оне званице. Један од њих вели: Ја купих њиву и идем даје видим, молим те изговори ме[5]. То јест: реци Господу Христу да немам када ја да се бавим Његовом трпезом, немам кад ја да мислим о Еванђељу, ја се бавим, ето, њивом својом, имањем својим. Други вели: Ја, ја купих пет јармова волова, и треба да их огледам, и хоћу да их погледам, молим те изговори ме[6]. Трећи рече: Ожених се, зато не могу доћи[7]. И богата трпеза остаде неискоришћена. Господар онда шаље слугу свога да зове све да дођу и да се нахране Вечнога Живота и Вечне Правде[8]. Тако и бива.
Шта је са људима који веле: Купих волове, Треба да их погледам; купих њиву, треба даје видим. То показује и указује на људе који у овоме свету не мисле о Богу, не мисле о својој вечности, не мисле о Вечном Животу, не мисле о својој вечној души. И тако пролазе кроз овај свет као слепи, мислећи да је овај свет све, да је овај свет и почетак и свршетак нашега живота. Али, треба се сетити оне истине из Светог Еванђеља, истине коју је Господ исказао у причи о богатом човеку, коме су њиве родиле много, како се вели у Еванђељу, богато родиле и он није имао где да смести своје, свој мал[9]. Зато вели: Срушићу старе житнице и начинићу нове, напунићу их житом и рећи ћу души својој: Душо, имаш много имања на много година, једи и пиј и весели се! И док он тако мисли, Бог му вели: Безумниче, ову ноћ узеће душу твоју од тебе, и то што си спремио чије је, чије ће бити то имање, то богатство, које си спремио? Тако бива свакоме, вели Господ, који се не богати у Бога[10]. Који се не богати у Бога. А како се ми богатимо у Бога? Богатимо се живећи по Светом Еванђељу, живећи Божанском Истином коју је Господ донео свету, живећи истином да је човек вечно биће, биће боголико, биће које живи у овоме свету и у ономе свету, хранећи се само оним што је божанско, хранећи се Божанском Истином, Божанском Правдом, Божанским Добром.
Зато, у Еванђељу се и сматра смрт као сан. Тело заспи, душа одлети у небески свет. А из тог сна, у који је тело заспало, пробудиће нас Господ на дан Страшнога Суда када буде дошао по други пут да суди свету, да види шта је сваки од нас учинио са тим благом које је Он дао нама: са Његовом Божанском Истином, шта је учинио са Његовом Божанском Правдом, и како је живео у овоме свету. Ми смо позвани да живимо оним што је вечно и у овоме свету и у ономе свету. То је само вера у Господа Христа, Његова љубав, Његова жртва и све што је Он донео људима и што доноси непрекидно свакоме верујућем човеку.
Нека би Он, молитвама Пресвете Богомајке и свију Светитеља, испунио душе наше том вером, вером у Вечни Живот, да ми хришћани и тиме живимо у овоме свету, и у ономе свету. Што осећамо и знамо да је биће људско вечно и да је створено за Живот Вечни и бесмртни. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Луки 14, 16-24; Mт. 22, 2-14
  2. Лк. 14, 16-24
  3. Jн. 17,2
  4. 1 Kop. 15, 14
  5. Лк. 14, 18
  6. Лк. 14, 19
  7. Лк. 14, 20
  8. Лк. 14, 21; Mт. 22,8-9
  9. Лк. 12, 16-21
  10. Лк. 12,21

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *