САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
 
Беседа 1. у Недељу 5. по Педесетници[1]
1965.године у манастиру Ћелије
 
Откуда лудих људи у овоме свету, откуда лудило у овоме свету? – Од ђавола. – Ко лечи од тог страшног лудила? – Само Бог који је постао човек, Господ Христос. Ето данашње Благе Вести, ето данашњег Еванђеља.
Чули сте шта се десило у земљи Гаргасинској када је Господ ступио на њено тле. Два бесомучника, два човека у којима су били ђаволи, сретоше га и повикаше: „Шта си дошао овамо пре времена да нас мучиш?“[2] И даље, чули сте како Господ изгони ђаволи из тих људи и како они оздрављују од свога лудила, од своје поседнутости ђаволом. Шта је ђаво? Ђаво је уствари савршено лудило, савршено безумље, јер је ђаво савршено богоборство. Устати против Бога, борити се са Богом, ето – то је ђаво. Нећу више да Бог буде надамном! тиме је постао ђаво. Од Арханђела постао ђаво. Нећу Истину Божју Вечну, хоћу ја сам да будем слободан од Бога, слободан од Његове Истине, слободан од Његове Правде, слободан од Његових Закона! Ето, ђаво није ништа друго него потпуно безакоње, потпуна слобода од Бога, а то значи слобода од Правде, слобода од Истине Божје, слобода од Вечности, од свих блага Божјих. У ђаволу је све обрнуто: оно што је најглавније у животу и у свету – а то је Бог, оно што је најважније он је прогласио за најмање важно: Правду Божју прогласио је за неправду, и Истину Божју прогласио је за лаж; Добро Божје прогласио је за зло; све што је Божје одбацио је и тиме постао ђаво. Авај, тако и ми људи у овоме свету, мала људска бића, када почнемо да одбацујемо оно што је Божје постепено испуњујемо се ђавољим силама, постепено човек се претвара у демона.
Ето примера из данашњег Светог Еванђеља. Ђаво је толико овладао овом двојицом људи да они нису били у стању да правилно и природно, нормално мисле, ни осећају, ни делају. „Нико не смејаше проћи тим путем“ где су они били[3]. Живели су по гробовима, страшни, ужасни за све које сретну, пуни демонске силе. Свако богоборство, браћо, уствари је пут ка томе, пут ка лудилу, пут ка безумљу. Тако ђаво постаде од Арханђела ђаво. Од првог Анђела Божјег како је постао ђаво? Гордошћу је уобразио први Арханђео, Светлоносац, да он може да замени Бога, да заузме место Божје[4]; и кад се та мисао зацарила у њему, овладала његовим бићем, он је пао са небеских висина у дубину пакла. Све се у њему преврнуло, све! И он постаје мрачни дух зла, црни дух смрти, господар мрачнога и страшнога пакла.
Тај исти пут, ако човек иде њиме, води човека у то лудило, у то безумље. Кад у човека, у душу његову улети гордост, и кад он почне живети на силу, гордо и осионо, тада се збива нешто страшно у његовој души, тада се он одваја од Бога, устаје против Бога и постепено луди, постепено постаје безуман. Речено је у Светом Еванђељу: „Кад се грађаху мудри, полудеше.“[5] Кад се Грађаху ~мудри полудеше… То важи за све људе, за свакога од нас. Чим си почео у овоме свету да се градиш мудар, да не признајеш Бога, о! ти већ лудиш. Погледај себе, погледај душу своју – шта се збива с тобом? Погледај како се мрак увлачи у тебе, како ноћ улеће у тебе. А ти, ти почињеш да живиш неким другим животом, нећеш ништа Божје, не треба ти Бог. „Могу ја без Бога, имам ја ума, имам ја срца, не треба ми Христос!“ Али шта ћеш, човече, радити када ђаво уђе у тебе?
Гле, неко је јачи од тебе у овоме свету. Ако не признајеш Бога, ђаво је јачи од тебе. Погледај два бесомучника о којима се данас у Светом Еванђељу говори. То је судбина свакога духа који устаје против Бога, то је судбина свакога човека који се погорди на Бога. А све то долази отуда што се у човеку услед гордости све то ремети, све помути, и он прво што чини то је не признаје Истинитог Бога, не верује у Истинитог Бога, тражи лажне богове по овоме свету, тражи себе, хоће себе да зацари
свуда на свима престолима овога света. Зато је речено у Светом Еванђељу: „Када познадоше Бога Творца не захвалише Му, него залудеше у мислима својим и потамне неразумно срце њихово“[6]. Људи у овом свету, и данас је пуно таквих који гледају овај свет, ово чудо Божје, ову лепоту Божју, небеса, сунце, траве, птице, биље, воде, ветрове, гледају и веле: „А, то је све ради мене… То, то су силе које стоје поред мене и служе мени. Ја, ја сам врховни господар – нема Бога, нема Творца! Ево, градим фабрике, правим авионе, летим на месец, Боже – не требаш ми“! Авај, тада настаје оно најстрашније код човека, тада се показује колико је он немоћан, колико је он слаб. Ето наше драме!
Погледајте, људи полудеше од хвале: ето, ми смо савладали природу, ми чинимо чудеса, наша наука чини чудеса, ето гледајте технику, фабрике, летимо по небу, ријемо земљу; нема Бога, ми смо све и сва! А гле, само се намршти Господ на небу, а Дунав залије педесет хиљада хектара најбоље земље, поруши хиљаде кућа; Морава се излије, поплави најплодније земље српске, најплодније земљиште српско; па ударе ветрови, циклони, који до сада никад дували нису, па носе кровове, обарају фабричке димњаке. Лесковац сав покривен циглама, цреповима, поразбијеним прозорима. Шта је то? Где сте ви моћници, где сте ви силници? Шта се то збива око нас?! Ко то покреће Дунав, ко то испуњује корито Дунава водама таквим, ко? Ко то из ове мирне атмосфере око земље изводи тако страшне ветрове да се све руши? Ко то подиже земљотрес на Скопље, и разори га за петнаест секунди. Годинама сте градили, шта је? Безумље, лудило… Кад се покрену небеске силе у дан Страшнога Суда, у дан антихриста![7] Да, безумљу људском нема краја када се човек удружи са ђаволом, злу људском нема краја. Када човек направи савез са ђаволом.
А ти и ја, и сваки од нас, прави савез са ђаволом када воли грех, када воли зло, када воли страсти и сласти овога света. Уствари, шта ти онда радиш са собом? Ти излазиш ван себе, ти лудиш. Сетите се Спаситељеве приче о блудноме сину: Док је живео у гресима, вели Спаситељ, он је био ван себе, а кад дође себи он се покаја, дође себи[8]. Док је човек у сластима греха и у страстима, ђаво га витла и носи, и он и не зна и не осећа да је ван себе, да је вансебан, да је луд. Јер, чим живи у греху и воли грех, и грех му је главни смисао живота и циљ живота и стално је у њему, не каје се, да: човек је ван себе. Шта је постао човек онда? У једној дивној црквеној молитви вели се: „Господе, опрости ми грехе јер сам ја постао сав грех“. Не само то. Ђаво је претворио срце моје у своју радионицу, и „ја сам постао ђавоља радионица“. Каква страшна исповест, али истинита. Ако човек не пази на своје срце, ако га не чува од греха, ако га не чува од страсти, ђаво постепено претвара његово срце у своју радионицу, у своју радионицу, и тамо кује и снива све грехе, све страсти и сласти овога света. И знај, тада срце твоје ђаво је претворио у радионицу своју, у фабрику своју, и ти сам лиферујеш из себе грехе, слабости, немоћи, лудило, безумље.
У данашњем свету не само људи, него и народи луде, народи луде, народи луде… Све је подивљало од гордости, све хоће, тражи, чини, уздише, устаје: Дајте ово, дајте оно! Нико задовољан, а ђаво ликује и смеје се. То он и хоће: створио је дивну комедију од овог света Божјег, комедију је створио и смеје се људима. А Бог створио људе за Царство Небеско, Он створио човека за Живот Вечни, Он створио човека за савршено биће, да бесмртно живи Вечном Истином Божјом, Вечном Правдом Божјом, вечним Животом Божјим. То је смисао и циљ живота овога света, и твој и мој и свакога човека. А ми, у јурњави за страстима и сластима овога света, понесени ђаволима са свих страна, ми, ми направисмо комедију од овог света Божјег, комедију направисмо од човека. Једнога дана ти ћеш се освестити. Тада, тада ћеш видети какво је лудило владало тобом на земљи. Тамо ћеш се освестити, али биће касно. Ти ћеш видети да ти на земљи ниси живео као бесмртно створење Божје, да ниси живео као биће које је Бог створио за Вечни Живот, за Вечну Истину, Вечну Правду, него си лудовао у страстима и гресима и уживањима овога света, био си ван себан, луд за Бога, убица своје душе, убица свога раја. Тада, тада ћеш осетити истину данашњег Еванђеља.
Бог је дошао у овај свет, Бог је постао човек зато што је ђаво у свету био; не за нешто мање, јер само је Бог јачи од ђавола. Човек роб ђавола. Кад је Господ Христос дошао у овај свет, видимо из данашњег Еванђеља, на Њега су устали сви људи, устали су сви безумници, устали су сви гордељивци, а с њима устали су сви ђаволи. Чули сте данас, како из ове двојице људи ђаволи Господу Христу веле: „Што си дошао да нас мучиш“[9], Што си дошао овамо, што ћеш ти на земљи, шта ћеш међу људима? Ми смо њихови господари. Али, немоћни пред Њим, они моле Спаситеља Господа Христа: „Ако нас ти изгониш, пошаљи нас у онај крд свиња“[10], пошљи нас у њих. Ђаволи! – откуда таква немоћ код вас? Ви можете чинити чудеса. Нико није смео проћи путевима овим где су они живели. Ви молите Исуса из Назарета. „Идите, рече им Спаситељ. И они уђоше у свиње и сав крд свиња полете са брега у море и удави се у води“[11]. Браћо моја, каква је страшна осуда над нама људима овај догађај. Ово што се збило са свињама, то је мање (= мали) страшни суд за нас. Гле, свиње не могу да издрже ђаволе и њихово зло, и одмах се суновраћују у море, у воду, даве се, не могу да поднесу ђаволе у себи. А људи? – Људи кроз све грехе, кроз све страсти уствари грле ђаволе у себи и око себе. Колико је човек гори од свиња! Увреда је за свињу рећи да је човек, а није увреда за човека рећи да је свиња. Ја то измислио нисам. То данашње Еванђеље говори! Свиње су испред људи, јер не могу да поднесу ђаволе у себи, а људи годинама и годинама живе у ђавољим рукама, живе у ђавољим чељустима и сматрају да благују, сматрају да је то њихов рај. Какво лудило! Какво безумље! Човек – човек је несумњиво далеко нечистији од сваке свиње. Ево доказа. Ко је увео ђавола у овај свет, ко је увео смрт у овај свет? Човек! Човек, грехом својим, јер је увевши грех у овај свет увео смрт, увео болест, увео све страхоте и увео ђавола у овај свет. Зар није човек гори од свиње? Не само од свиње, од свих живих бића којих има у овоме свету. Да, страшно је бити човек без Христа, страшно је бити човек у овоме свету без Бога. Тада човек добровољно постаје вољом својом ђаво. Има ли већег лудила од тога?
Сваки грех, браћо моја и сестре, јесте мало лудило, свака страст јесте мало лудило. Погледајте себе у гневу. Шта је гњев? Кад се разљутиш, то је мало лудило. Посматрај себе какав изгледаш онда. А шта да кажемо о зависти? О! завист је такво лудило душе… Да, завист издаје Христа Бога, јер се вели у Еванђељу да су Јевреји предали Господа Христа на смрт – из зависти[12]. А ти сматраш није ништа ако завидиш некоме за нешто. А пакост? А мржња, шта је мржња? Мржња је смрт душе; мрзиш некога, знај ти сам убијаш своју душу. То је лудило, самоубиство, безумље. Среброљубље, шта је среброљубље? Данас од тога зла пате такорећи сви људи. Европа као целина, Африка као целина, Америка као целина, Аустралија, Африка, све то пати од среброљубља. Само да им је богатства овога света, што више имовине, што више имања, што више проИзводње, што више напитака и блага. То је среброљубље, а среброљубље је најстрашнији убица људске душе. Тако страшни убица да и Бога продаје за тридесет сребрника. А колико људи данас продаје Бога, колико Срба данас одриче се Христа и Крсне Славе? Ради чега? Авај, безумље до безумља, лудило до лудила.
Велиш: „Еванђеље о коме се данас говори, десило се пре две хиљаде година. То је тада било, какве везе то има са нама?“ Мислиш да нема. Има. То исто Еванђеље данас се, ето, догађа и у Српској земљи. На Српској земљи данас се исцељују бесомучници, данас се исцељују луди људи. Ено Светог Острога. Колико се лудих људи исцељује и данас, као што их је Господ у Еванђељу исцељивао. То је та иста сила коју Господ оставља Цркви Својој, оставио је Себе Цркви, и та иста сила излази из Њега и сада исцељује људе од сваког лудила. Немој, Србине, заборављати то. Иди у Свети Острог и гледај очима својим шта се тамо збива. Иди у Свети Прохор Пчињски и гледај како безумне лудаке доводе, а кроз недељу дана одлазе здрави и читави. Иди у Свети Девич, иди у Девич (на Косово), и тамо ћеш видети где доводе бесне луде младиће, и они за недељу дана код моштију Светога Јоаникија Девичког или на молитве монаха и свештеника оздрављују.
Шта је то? Данас живимо као некада. И данас Господ хода по земљи, по целој земљи. И данас је Господ Христос сав у Цркви Својој. И ти и ја, ако хоћемо да се спасимо сваког греха, сваког лудила духовног нашег, лако нам је то учинити; лако нам је учинити кад је Господ ту, лако је помолити Му се, лако је покајати се, лако је исповедити своје грехе. Исповедиш ли их, ти ћеш бити као блудни син који је дошао к себи, покајао се, потрчао Оцу Небеском, а Отац Небески хрли му у сусрет и грли га и опрашта му грехе.[13]
Ето, то је свемилост Господа Христа. Зато је Он дошао у овај свет да ђаволе пусти (= прогна) из света, да људе ослободи од ђавола ослободивши их од греха и од смрти. Да, само Господ Христос је лекар од греха, лекар од смрти, лекар од ђавола. Само Он! И док људи буду били ван Њега, и против Њега, ова земља није ништа друго до лудница, лудница у којој један другога гризе и убија. А кад се људи освесте, када човек дође себи, када сагледа грехе своје, када сагледа ропство своје злу и греху, када се покаје, ето загрљаја Христовог, ето Господа Христа да му опрости да зове грешнике на покајање. Милошћу Својом занео (= залио) је свет и нама грехољубивим ђавољубивим бићима људским даровао Живот вечни, Истину вечну, Правду вечну. Даровао рај, даровао Царство Небеско.
Човече, теби Господ сваки дан, сваке ноћи нуди Небеско Царство. То је твоја вечна отаџбина. Пази како живиш, пази ради чега на земљи живиш. Ти си бесмртно биће. Бог те је створио за бесмртника. Зато је Он дошао у овај свет, зато је дао Еванђеље Своје, зато је основао Цркву Своју, и у њој дао нам сва средства да ослободимо себе од свакога греха, да ослободимо себе од сваке смрти, да ослободимо себе од свакога ђавола. Да, Он Бог је дошао у овај свет да нас од свега тога ослободи, да нам дарује Живот Вечни. Њему, само Њему, Јединоме Истинитом Богу у свима световима нека је част и слава и од нас малих и ништавних на земљи Српској. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Maтejy 8, 28-9,1
  2. Mт. 8, 28-29
  3. Mт. 8,28
  4. Ис. 14,12-15
  5. Pм. 1,22
  6. Pм. 1,21
  7. Mт. 24,24-29
  8. Лк. 15,13-17
  9. Мт. 8,29
  10. Мт. 8,32
  11. Мт. 8,32
  12. Мт. 27,18
  13. Лк. 15,17-22

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *