САБРАНЕ БЕСЕДЕ
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
Беседа у Недељу 29. по Педесетници[1]
1966. године у манастиру Ћелије
Из села у село, из града у град ходао је Господ Исус. Ходао од срца до срца људског, од душе до душе и давао – шта? – Давао вечност, давао бесмртност души људској и давао здравље телу људском. Еванђеље његово пуно је благих вести о томе, и данас чујемо и ми благу вест о исцељењу десеторице губаваца[2]. Губа, страшна болест… Губа, срце смрти почиње као мала пега на неком делу тела, обично на лицу, шири се, продире у ткива, у кости и све се распада. Човек живи у страшним мукама. Поред тога, болест је прилепљива, преносна, заразна.
Ви сте чули у данашњем Светом Еванђељу где десеторица губаваца „издалека повикаше“ Господу: „Исусе учитељу, помилуј нас!“[3] Издалека, јер је било законом забрањено да они ступе у додир, губавци, са ма којим здравим човеком, због опасности да се болест не пренесе. А кад се неко исцели неким чудом Божијим, онда је он обично ишао свештенику[4], да свештеник објави народу да је он исцељен од губе и да могу са њим општити.
Тако се десило у данашњем Светом Еванђељу. Спаситељ је издалека рекао: „Идите, покажите се свештеницима“[5]. Они су пошли и „идући путем исцелили се“, оздравили су. Али један међу њима, Самарјанин, трже се, погледа на себе исцељена, брзо се врати и „паде пред ноге Његове и захвали му се“ [6]. А Благи Господ прекорно рече: „Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле остала деветорица“? А овоме исцељеноме рече: „Устани и иди, вера твоја спаси те“[7].
Болести у овоме свету, то су претече смрти као последице греха. Бог није створио болести, нити смрт; људи су сами кроз грех увукли у своју природу и смрт и болести. Људи постали и остали беспомоћни у овоме свету. Тело, мало људско тело, има страшну смрт; а гле, васцели Бог може да стане у то мало тело људско. Ено Господа Христа из Назарета, Бога у телу људском! О каква је тајна тело човечије, човек! Може васцели Бог да се смести у њему, али и смрт, и ђаво и пакао. Човек, човек је овде на земљи на бојишту[8], увек на војни, увек у рату, у рату – са ким? Са смрћу, са болестима, а то значи са творцима смрти, са гресима, а иза грехова са ђаволима. Да, таква је судбина човекова на земљи, судбина коју је он кројио и скројио пригрливши грех насупрот вољи Божијој.
И гле, све је постало јаче од човека. Маларијски комарац јачи од човека, јер му може нанети смрт од маларије. Данас наука проналази такозване вирусе, просто невидљиве неке мале ћелијице које изазивају силне болести, запаљење плућа, изазивају смрт. Јачи од човека, невидљиви мали вируси јачи од човека. Све је јаче од човека, а нарочито смрт. Како онда живети у овоме свету? Јер толико смрти има, јер толиких болести има. Како човек опстаје, вребан са свих страна смрћу? Зато је Благи Господ и дошао у овај свет да победи смрт, за нас људе, да нам олакша живот у овоме свету, да нам отвори очи, да прогледамо ко смо и шта смо, и ради чега смо. Шта су болести, шта је смрт, шта је Бог, шта је ђаво, шта је истина, шта је лаж? Зато је Господ дошао у овај свет, не за нешто мање.
Свака Недеља, гле, шта је? Недеља је подсетник о Васкрсењу Господа Христа. То је дан у седмици Божијој, дан посвећен Васкрсењу Христовом као најважнији догађај у животу Спаситељевом, а то значи најважнији догађај у животу рода људског, у историји рода људског. Васкрсењем Господа Христа, шта се десило? – Победа над смрћу. Господ васкрсао и васкрсном светлошћу Својом обасјао сав земаљски живот, сав род људски, обасјао сав живот, мој и твој. И казао нам Господ шта смо. Ви људи, ви, од светлости Васкрсења Христовог, ви сте бесмртници. Ето Господа, васкрсао са телом нашим, са телом људским, да нам покаже да је то пут тела нашег. Победити смрт, постати јачи од смрти, то је човек. Зато је човек створен од Бога не да постане мливо смрти, не да постане каша гноја и смрада у гробу, него да буде јачи од смрти. То је позив и мој и твој. Зато је Господ дошао у овај свет да би победио смрт, васкрсао из мртвих, да би основао Цркву Своју, да би у Цркви дао све што нам треба, све те лекове од смрти, да обесмртимо себе, да будемо јачи од смрти.
Како, браћо, да постанемо ми бедни, јадни људи јачи од смрти, и ја и ти? Да се сретнемо са Победитељем смрти Господом Христом, као што су се срели десет губаваца и само завапили к Њему, и исцелили се од страшне, смртоносне болести. А ми, а ја, ви, сваки од нас колико се пута срећемо са Господом? Непрекидно. Гле, за сваку молитву идеш у сусрет Господу. Кроз Свето Причешће примаш Господа, Победитеља смрти. Кроз пост, кроз смиреност, кроз кротост, благост, љубав, кроз све то ми везујемо себе са Њим Васкрслим, са Њим Бесмртним, са Њим Вечним, са Њим – Јединим Победитељем смрти у роду људском. Ми се сусрећемо са Њим Бесмртним нарочито кроз светиње Његове.
Ето, Свети Сава Освећени, чудесан Подвижник и Светац Божији, од осме године отишао у манастир, замонашио се, постао светило васељене. Подигао седам великих манастира за живота, и данас његова чувена Лавра у Светој Земљи слави се као жариште највеће светости и највећих подвига. Он – победитељ смрти, то је он. Како? Победивши грехе и страсти у себи. Прво извојевао души својој бесмртност, души својој извојевао Живот Вечни и протерао из ње сваку смрт. Јер, греси и јесу творци смрти. Страсти наше јесу творци смрти. Свети Сава Освећени све у себи је победио те творце смрти, све грехе, све страти, очистио душу своју, постао јачи од њих, победитељ над њима, и у исто време постао победитељ над свима смртима; и кроз све то постао победитељ над свима ђаволима. Ето, то је свети Сава Освећени.
Кад је једном једна депутација из Јерусалима ишла цару Јустинијану у Цариград, Свети Сава је био међу њима послан од Патријарха Јерусалимског нарочито да моли цара да учини нешто против неких јереси, ради заштите Православља. Па су дошли пред цара у палату, раскошну палату у Цариграду. Сви су ушли, а некако Свети Сава заостао, хтео да уђе и он напослетку. А стражар га погледа, мантијица подерана на њему, он га врати назад и рече: „Где ћеш ти? Шта ћеш ти овамо? Ово је царски двор. Зар ти такав? Не, натраг!“ И Светитељ се одмаче и продужи читати молитве. То је посао монаха: да се увек моли Богу на путу, свуда, ма где био. Кад је депутација изашла пред цара, цар их прими. Освртали су се сви, јер је Партијарх Јерусалимски посебно у писму нагласио цару да му шаље великог Светитеља, великог Подвижника Саву, игумана Манастира његовог. Цар упита: „Где је он?“ – Они кажу: „Ту је био“. Посла цар да виде. Нађоше га пред капијом царског дворца, уведоше га унутра и, кад је ушао убого одевени старац и Светитељ, цар виде испред њега Ангела Божијег. То је била свита која је ишла испред једног бедног монаха. Цар се запрепасти, њему ништа више није било потребно. Рече: „Све ће ваше жеље бити испуњене. Реците Његовој Светости Патријарху да ће бити учињено, како он пише“.
Такав је Светитељ Свети Сава – Анђели испред њега иду. Анђели око њега. Господ уклонио све препреке између земље и неба[9]. Анђели измешани са људима у Цркви Христовој. Ето Светитеља Божијег, а са њим сусрет, њему молитва – то је сусрет са Васкрслим Господом Христом, сусрет са Победитељем смрти. Свети Сава то и доноси свакоме од нас. Када се молитвена душа простре пред њим, он, он разлива радост васкрсења по души свакога од нас, радост да је смрт побеђена. За мене побеђена, за тебе побеђена, за свако људско биће побеђена. И да је пред нама Живот Вечни, вечно Небеско Царство. То нам доноси Свети Сава, са сваким Светитељем Божијим.
Ето, Свети Никола, шта нам носи Свети Никола? Бесмртност и Живот Вечни. Свети Никола носи Вечну Истину, вечну Правду свакоме од нас, Христа Васкрслог он проповеда. То је оно што њега чини великим, то је оно што њега чини чудотворцем. Ко даје силу опет скромном и бедном монаху из Мале Азије, који постаје велики Чудотворац – Свети Николај? Ко? Само Васкрсли Господ, Који побеђује грехе, побеђује страсти у човеку, чисти човека од свакога греха, од сваке смрти и даје му Живот Вечни и бесмртни. Тако, ето и Светог Николаја, претворио у радионицу божанских чудеса. Он скроман и смирен, прво монах, онда епископ, чувени, неустрашиви Исповедник православне вере, он смирењем својим, молитвама својим, подвизима својим постаје победитељ свих смрти.
Зар није доживео васкрсење душе, зар није доживео васкрсење душе и очишћење душе од свакога греха?! Угледај се на њега! Зар да не доживиш васкрсење ради греха неизлечивог, ради гњева, похоте, гордости, среброљубља? Ето Светог Николаја, само га призови. Доћи ће из вечности, скромно и смирено и помоћи теби на земљи. Силан и моћан, јачи од сваке смрти, јачи од сваког греха, јачи од свакога ђавола. И душа твоја са вером у Христа Васкрслог. Јер сваки Светитељ Божији, свети је – чиме и киме? Господом Христом. Васкрслим Господом Христом. И у њему такорећи живи сав Васкрсли Господ, са свима Својим чудотворним Божанским силама и непрекидно твори чудеса, чудеса по свету нашем људском и земаљском.
Ми смо сиромашни до крајњег сиромаштва кроз смрт. Сиромаштво је када нам смрт краде све, краде тело, краде душу. Шта остаје од тебе? Ништа. Пуки сиромашак. А гле, Господ васкрсењем даје ти силу, силу да васкрсаваш из свих, прво духовних смрти. А за душу је смрт грех, сваки грех неисповеђен. Душа која чини грехе а не каје се, то је мртва душа. И сваки грех једна смрт. Безброј грехова, безброј смрти. И Господ дао је васкрсење из свих тих смрти, ето, помоћу Светитеља Божијих, помоћу молитава и нашег труда. И Господ је још дао васкрсење телу мом и твом, васкрсење на дан Страшнога суда, када ће се тела наша сјединити са својој душом и примити вечну судбу своју у ономе свету, по праведној пресуди Божијој: или Рај и Царство Небеско, или пакао и вечне муке, како је шта ко заслужио.
Да, нама се даје неисказано божанско богатство, даје се кроз Господа Христа. Он нам све то даје кроз Своје Светитеље, кроз Своју Свету Цркву. Шта се од нас тражи, од мене и од тебе? Шта? – Само вера. Оно што је Господ рекао Самарјанину у данашњем Еванђељу. „Иди, вера твоја спаси те“[10]. Веру у њега као Јединог Истинитог Бога, Јединог Истинитог Човека.
Он је Једини Истинити Бог и Једини Истинити Човек, прави Човек, потпуни Човек, Човек бесмртан, Човек вечан, Човек који носи Вечну Истину и даје Живот Вечни. То је прави Човек. Све друго није прави човек. Све друго грдни човек,
смртни човек, унакажен човек. Људи данас погибоше трудећи се да собом, собом замене Бога у овоме свету. Од гордости полудеше, начинили фабричице, начинили мале мравињаке, хвале се као да су богови, а смрт, смрт у воденици својој меље их. Као кукољ. Обећавају слободу, а робови су смрти и греха[11]. Каква слобода!
Непријатељу и пријатељу, владаре и цару, каква слобода у мени и теби? Ти робујеш смрти, греху, страстима, ђаволу! Не, твоја слобода мени не треба! То је горе ропство неголи ма које земаљско ропство. То ропство води у пакао. Хвала. Не, никада у то ропство које води у вечне муке, ропство које води у неотворљиве тамнице свих ђавола, демона и свих других зала. А нама људима даје се све што је вечно и бесмртно на врло лак начин. Господ Благи тиме је показао Своје велико човекољубље, Своју огромну милост према свима нама што, ето, од нас не тражи ништа, ништа, ништа – осим вере у Њега. Лечи од сваке смрти, лечи од греха, лечи од ђавола и дарује Живот Вечни кроз Истину Вечну. Њему свака слава кроз све векове. Амин.
НАПОМЕНЕ:
- Еванђеље по Луки 17,12-19
- Лк. 17,12-19
- Лк. 17,13
- Лк. 17,14
- Лк. 17,14
- Лк. 17,16
- Лк. 17,17-19
- Jовa 7,1
- Јн 1,51
- Лк. 17,16-19
- 1 Петр. 2,16
Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.
Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!