САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
 
Беседа 1. у Недељу 8. по Педесетници[1]
1965. године у манастиру Ћелије
 
Благе вести данашњег Светог Еванђеља. Апостоли носе у својим рукама пет хлебова и деле, а око њих пет хиљада људи, осим жена и деце. Шта је то? И вели Све то Еванђеље: Једоше и наситише се сви, наситише се сви и претече дванаест котарица комада, пуних дванаест котарица[2]. Више остало него пет хлебова са којима се почело. Заиста, овај чудни Учитељ Исус из Назарета небески је Човек, небески Чудотворац. Ето, подиже очи к Небу, благослови пет хлебова и две рибе, и толики свет наједе се и насити. Чудо огромно, али сасвим природно. Та ми, браћо, живимо у свету безброј јавних и тајних, знаних и незнаних чудотвораца.
Гле, земља – шта је земља? Какав чудесан чудотворац! Производи из себе животиње, биље, цвеће, усеве, безброј, безброј птица, бубица, животиња, биља, воћки. Ко то чини, ко то дела, какво се то чудо збива око нас непрекидно? Ми смо навикли на њега и не мислимо често о томе, али станимо, застанимо пред чудом природе Божје, застанимо пред чудом земље, ове такозване мртве природе, такозване мртве земље, коју безумни људи хоће да освајају, да је учине продуктивнијом. Кога? Зар ви варате птицу у ваздуху? Зар ви дајете силу једноме зрну пшеничном да проклија, да никне, да оно једно роди стотину других зрнаца? Где је та сила људска, где су те фабрике? Ко ће то учинити? Колико мудрости! Погледаш и дивиш се једној љубичици. Ни у једној фабрици, ни у једној научној лабораторији, ни један научник, ни сви научници овога света не могу да створе један диван цветић, као што је љубичица коју гледате и пазите. Откуд на земљи та сила, не само сила, откуда земљи та мудрост? Како земља изгради то око у телету, како
земља даде срце свакој птици? Откуд њој та мудрост? Она је у њој, та Божанска сила, неизменљива Божанска сила, коју ми људи немамо.
Казано је у Светом Писму, браћо, кад је Господ стварао свет и створио земљу, Он рече: „Нека земља произведе из себе живе душе, животиње мале и велике и дивље звери, све по врстама њиховим“[3]. И би тако, и непрекидно бива тако, непрекидно, хиљадама година, милионима година може бивати тако. Господ рече и речју Својом даде силу земљи да буде чудотворна мајка свих животиња, свих живих бића. Каква шанса и каква власт, каква сила! И рече Господ: „Множите се и напуните земљу“[4]. Благословио је Господ сав животињски свет и отуда и данас тај животињски свет путује кроз историју заједно са нама људима, множи се, расте и испуњује земљу. Свака птица чудотворац је, брате, над тобом и око тебе; свака ластавица, сваки врабац велики – чудотворац. Гле, птичје јаје какав велики чудотворац; кокошије јаје – какав чудотворац! Мртво јаје испиљује из себе живу птицу, живу кокош. Стани човече! Замисли се и поклони се пред великом тајном која живи у свакој птици, у сваком живом створењу на земљи Божјој. Јаје, велики чудотворац.
А гле, трава око тебе, биље око тебе, усеви око тебе, све чудотворно до чудотворца – откуда то? Нико засејао није многе ледине, шуме, а све то ниче, расте и напуњује земљу собом. Ко то одржава, и каквом силом успевају те огромне шуме и прашуме и у Европи, и Азији, и свуда, по целој земљи? Каква је тајна у Светоме Писму, јер тамо пише: „И рече Господ БОГ земљи да изведе из себе траву и биљке и дрвеће по врстама њиховим, јер одвоји дрвеће по врстама њиховим. И би тако“[5]. И земља произведе безброј трава, врста трави, безброј воћки, и свакоме семену од тих травки и воћки даде силу да из себе производи стабло. Како ћеш ти поверовати да из једне мале кошчице, ето земља одњиха и однегује, и гле, на твоје очи порасте дивна воћке са добрим радом. Зар то није чудо?
А вода, а мора? Опет велики чудотворац! Колико животиња у мору, у водама, колико риба, колико врста животиња у води? Гле, откуда води та божанска сила и тако мудра сила да она изатка и сатка тело једне рибе, и стотине и хиљада риба? Како мртва вода изатка око рибље да види кроз воду? И та тајна, браћо, објашњена је у Светоме Писму, јер се вели: Потом рече Бог: нека врве по води живе душе и рибе по води, и да је испуне[6]. И би тако, и непрекидно бива тако. Све око тебе и око мене – чудотворац; све око мене и око тебе пева неку силну химну Богу; све око мене и око тебе гласноговорници који оглашују и проповедају Творца Бога свих светова; свака травчица – гласноговорник, мегафон; свака птица, да човек који мало памети има види: гле еванђелист Божји, јавља силу Божју, јавља чудо Божје, сву милост Божју. Тако, све око човека, где год се окренеш, гле, твој чудотворац. Куд год погледаш, пред тобом, пред очима твојим, чудотвораца безброј.
А човек, а тело човеково, о какав чудотоврац! Замислите, браћо, ми дишемо ваздух, а ваздух се претвара у кости наше. Ми пијемо воду, хранимо се разноврсном храном, а то се преко нашег мозга претвара у мисао, у осећање, у наше духовно расположење, у љубав. Шта је то? Какво се то велико чудо збива у твоме телу када ти ваздух претвараш у кости, када ти храну претвараш у мисао, у дух, у нешто невидљиво? Стани, човече, пред великом тајном тела човечијег! Погледај како то око твоје гледа и види, како то срце твоје куца само од себе и по себи. У теби се збива непрекидно чудо. Свуда у телу твом ти видиш долазак неке велике Мудрости Божанске, нечег веома силног и моћног. Но све су то мање више спољна чудеса. Видимо их, гледамо их, али она су ради тога само око нас да нас приведу највећем чуду.
Највеће чудо у овоме свету јесте душа човекова. Какав чудотворац – душа у човеку! Гле, душа те везује са Небом, са Богом, са Вечношћу. Какав је то чудотоврац у теби, невидљив и тако моћан, тако огроман, тако бескрајан? Душа када се споји са Вечном Истином сама постаје вечна. Има ли већег чуда од тога? Душа када се споји са Бесмртним Богом и сама постаје бесмртна. Има ли већег чуда од тога? Душа стално производи из себе невидљиве мисли, огромне, безбројне. Шта је то? Какво се то непрекидно чудо тка на ткиву наше душе. Ко даје ту силу, ту моћ? Опет одговара Свето Писмо, одговара Господ. Душа је створена по слици Божјој[7], и отуда у њој те силе да нас везује са Небом и са Богом. Душа је у човеку као зрно пшенично на земљи. То је Спаситељева Божанска мисао коју је Он изразио рекавши: „Ако зрно пшенично паднувши у земљу не умре, једно остане; ако ли умре, много рода роди“[8]. То је истина коју ми сваки дан гледамо, али та истина има свој духовни смисао и значај: Ако човек, зрно човечијег бића не падне, не посеје се на њиви Личности Христове, Божанства Христовог, онда она једна остане, не доноси рода. Ако ли умре за Христа и у Христу, она много рода роди. Како, како се збива то велико чудо, чудо вере човекове? Како се то душа спаја и сједињује са Богом, са Господом Христом и како то душа добија од Њега Његове животодавне силе и моћи?
Објашњава то Сам Господ Христос Који је дошао у овај свет, постао човек, узео тело на Себе и дао нам све моћи да и ми можемо чинити дела вечна, дела бесмртна, да и ми можемо стећи бесмртност и Живот Вечни. Дао нам је Цркву Своју, дао нам је у њој Свете Тајне, дао нам је свете врлине. И ето, ти сам позван си на велико чудо када си човек, позван си да будеш прво свој чудотворац, да ти душом која је од Бога, која је од Неба, том душом помоћу вере у Христа стекнеш себи Вечно Царство и Живот Вечни и Истину Вечну. А то ми хришћани стичемо сваки дан, приметно и неприметно, видљиво и невидљиво. Кроз свако: Господе помилуј, ми уствари чинимо велико чудо са собом и са душом својом, јер згрћемо у душу своју Небо, Вечни Живот и Вечну Истину. Када чиниш милостињу Христа ради, гле, ти невидљиве Божанске силе сводиш у душу своју, испуњујеш себе Божанским силама. Какво се чудо збива с тобом? Ти не тај начин уствари стичеш Вечни Живот, бесмртни живот. Када чиниш ма које еванђелско дело, извршујеш ма коју еванђелску заповест, ти стално низводиш низ душу своју Божанске силе Христове. Прогониш из себе све што је грешно, све што је смртно, све што је демонско и зацарујеш у својој души Царство Божје, Царство Небеско.
Ти си хришћанин, ти си позван да будеш велики чудотворац. И сваки хришћанин је позван да буде велики чудотворац, јер највеће је чудо да победиш грех у себи. Највеће је чудо да победиш грех, јер ти уствари побеђујеш смрт. И још веће чудо: победивши грехе и смрт, ти побеђујеш ђавола. Ето ко си ти, хришћанине, какав си чудотворац! Свако ко је хришћанин мора бити чудотворац, мора победити у себи грехе своје. Како, питаћеш? Покајањем! Нико није без греха, сви се ми често давимо у гресима, а несвесни смо тога. А Господ дао најлепше средство да ти себе васкрснеш из свих смрти, дао ти – покајање. Пљуни на свој грех. Мрзиш некога, знај то је смрт у твојој души, то смрт пустоши твоју душу. Сети се Господа Христа, сети се еванђелске љубави, сећај се да си дужан љубити ближњег свог као себе самог[9]. Устани против тог убице што је у теби! Устани против те страшне смрти што је у души твојој! Избаци мржњу из душе и помоли се за брата свог, и заволи га еванђелском љубављу.
Гле, ти постајеш чудотворац, сводиш небеску љубав на земљу и оживљује душа твоја из мртвих. Побеђујеш смрт. Не реци: то је немогуће. Погледај, погледај што је покајање учинило са једним Закхејем, са једним озлоглашеним грешником. Васкрсло његову душу, и вером га привело Господу Христу, и он је преобразио себе. Од највећег грешника постао највећи праведник, постао Апостол Христов. Шта је покајање учинило са Савлом, славним Апостолом Павлом. Постао од највећег гонитеља Цркве Христове, највећи бранитељ међу Апостолима. Тако и највећи грешници, и они средњи, и они најмањи – сви су позвани, ако хоће да буду хришћани, да победе у себи грехе своје, да очисте душу своју. То значи: да победе све што је смртно у њима и осигуравају себи бесмртност и Живот Вечни. А око нас безброј учитеља, безброј чудотвораца. На такве чудотворце све те опомиње, свака биљчица, свака травчица, свака птичица, свака звезда, све, све то зове Бога, све, све ти јавља Еванђеље о Богу – а ти хришћанин! Кад је Господ Христос постао човек и дао нам све што Бог може дати човеку, и после свега тога колебаш се, после свега тога мислиш: А, нема Бога. Могу ја без Бога у овом свету. О, колико лудило! Колико лудила у човеку безбожнику! Не може зрака сунца бити у овоме свету без истине Божје, не може бити птице без истине Божје, не може постојати птица данас и сутра и неколико година, без те непрекидне силе Божје. А ти, човек, хоћеш да будеш без
Бога, који се сав држи само силом Божјом и Богом. Колико је то лудило, колико је то безумље! Веће лудило од ђавољег.
Вели се у Светоме Писму: „И ђаволи верују и дрхћу“[10], верују и дрхћу. А има људи који не верују и не дрхћу. Ти хришћанин, а ми смо у овом свету зато да и тим и таквим људима помогнемо, да се и за њих Богу молимо, да их Господ освести, да их Господ разбуди, да их Господ пробуди из сна смртнога, да их пробуди из тог лудила, да им отвори очи да прогледају и они, и виде да све у овоме свету постоји и живи силом Божјом; да је свако биће у овоме свету чудотворац; и све што постоји велики чудотворац, све је ово једна огромна славна фабрика Божја, све.
Господ Христос постао је човек да човеку дарује Небо, Царство Небеско, да му дарује Вечни Бесмртни Живот. Зато, браћо моја и сестре, Господ Христос је најважније биће у свима световима за нас људе и за сву твар. Он је тај који у виновој лози претвара воду у вино. Он је тај који воду претвара у крв у Своме Телу. Он је тај који храну претвара у твоју мисао, у твоје осећање. Он је тај који све оживотворава, свему даје мисао и смисао. Он, само Он! Без Њега, шта је човек? Лудило! Шта је душа без Христа? Ужас! Погледајте човека без Христа, шта он представља из себе? Ругобу, наказу и сигурног кандидата за ђавола, сигурног кандидата за пакао. Зато је Господ и објавио свету једну чудну истину: Који хоће да сачува душу своју, изгубиће је; и који не мрзи не душу своју у овоме свету, неће је сачувати[11]. Све богатство, сав сјај који има човек, људско биће, вечност коју човек има, бесмртност коју човек има – то је дар од Господа Христа.
Зато, зато и нема другог имена под небом, како се вели у Светом Писму, којим се људи могу спасти од ужаса, од смрти, од ђавола, од пакла, нема осим Господа Христа[12]. Он, нека буде у нашим очима и у нашој души, Он нека испуњује наше дане, наше ноћи, еда би овај свет, ова чудесна радионица Божја пуна чудотвораца Божјих, помогла свима нама људима да стекнемо Живот Вечни ради кога нас је Господ и створио. Да стекнемо Царство Небеско кроз Истину Вечну и Живот Вечни. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Матеју 14,14-22
  2. Mт. 14,20
  3. 1 Mojc. 1,24
  4. 1 Mojc. 1,22
  5. Mojc. 1,11
  6. 1 Mojc. 1,20
  7. 1 Mojc. 1,27
  8. Јн. 12,24
  9. Mт. 22,39
  10. Јак. 2,19
  11. Mт. 16,25
  12. Д. Ап. 4,12

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *