САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ III
 
Беседа 1. у Другу Недељу Великог Поста[1]
1966. године у манастиру Ћелије
 
Усшани и узми одар свој, и иди дома. И одмах устаде, узе одар свој, и оде. И сви се дивљаху и чуђаху и говораху:[2] ко је то међу људима да тако силну власт има да рекне парализованом човеку, узетоме човеку: устани, узми одар свој, и ходи. И тог часа збива се по речи Исусовој. Ко је то дошао међу људе, ко има такву власт? Бог. Бог постао човек! Ето, то је најважнији догађај, најважнија истина у свима световима, најважнији за свакога човека који се јави на овој земљи. Бог постао човек да људима да сву Истину Неба, да им да Живот Вечни, да им да све што Бог у Свом богатству може да да. И онда га Он раздаје свима и свакоме.
Један велики Светитељ, Свети Максим Исповедник, рекао је: Бог је врлина. Бог је врлина – шта је хтео тиме да каже? Хтео је да каже да све оно што Бог има, све оно што Бог може дати свету – дао је кроз Господа Христа. Дао је као свете врлине, дао је као свете заповести еванђељске, као љубав, као молитву, као пост, као милостивост, као Истину, као Правду. Бог је врлина. А за Господа Христа се вели у Светоме Писму и у Светој Литургији да Он „врлином Својом покрива небеса“, врлином Својом покрива небеса. Све нас учи Богу. Све што је Бог створио, уствари то је наш учитељ. Сунце је наш учитељ, свака је травчица учитељ, свака биљка, свака птица учитељ. И све то јавља Бога, и све то гласи име Божје, све је то велико чудо Божје које се непрекидно развија и продужава и траје, и испред као и иза нас.
Бог је постао човек, постао Богочовек, и све што је Божје учинио човечијим, сјединио са људском природом. Ако је у питању Вечна Истина, гле, у Господу Христу Вечна Истина је сједињена са људским родом; ако је у питању Вежни Живот, гле, у Господу Христу Богочовеку сједињен је Вечни Живот са човеком, са сваким човеком, и са тобом и са мном. Богочовек даје свима нама све Божанске дарове, све их сједињује са нашом људском природом, ради чега? Да би људску природу спасао од греха, од смрти, од ђавола. Бог који је врлина, постао је човек, да би човека начинио врлином, да би човек сам постао врлина.
Речено је у Светоме Писму: „Бог је љубав“.[3] Тај Бог, Који је љубав, постаје човек да би човек постао љубав. Јер се каже: Бог је љубав, да би се могло рећи: човек је љубав. То је највеће савршенство до кога човек може доћи. Речено је у Светоме Писму, у Светом Еванђељу: „Бог је светлост.“[4] Тај Бог постао је човек да би човека начинио светлошћу, да би сам човек остао[5] светлост у мраку овога света, и да би видео све путеве који воде из овога света у оне светове Божије.
Спаситељ је наредио и наређује у Светоме Еванђељу сваком од вас: „Будите милостиви као што је Отац ваш Небески милостив“,[6] будите милостиви као што је Бог милостив. Шта тражиш, Господе, од нас? Зар и то тражиш од нас! Да, то да будете милостиви као што је Бог милостив. Зато је Бог постао човек да нас томе научи, да нас научи тој милостивости која отпушта грехе, опрашта грехе, као што ослобађа од смрти, ослобађа од пакла, ослобађа од ђавола. То је милосрђе, то је милост, то је љубав! Е, том милосрђу нас Он учи, то милосрђе тражи од нас.
Тако, Бог који је срце и душа сваке врлине, постао је човек, да би човека начинио Богом по благодати, да би човека обожио[7], да би човека испунио Божанским силама и ослободио га ђаволских сила које су у њему. Како? Кроз грехе, кроз страсти, кроз рђав живот, кроз рђаве мисли, кроз рђаве речи, кроз рђава дела – ко се то уселио у тебе и мене? Демони, ђаволи, нечисти дуси. Господ је постао човек, Бог је постао човек, да би човека спасао од грахе, од ђавола. Господ је ради тога дошао у овај свет. Он је зато основао Цркву, Он је зато дао Цркви Свете Таје и свете врлине, да бисмо ми људи све што је Он дао нама учинили својим, присвојили себи и живели тиме. Он је дошао као Бог, а у Њему је Вечни Живот; дао је Себе нама да бисмо ми постали заједничари Вечнога Живота[8]. Он је Вечна Истина: постао је човек да бисмо ја и ти постали Вечна Истина. Он је Вечна Правда, Вечно Добро, све је Он то донео нама поставши човек и раздељује сваком од нас. У Цркви то се непрекидно чини.
Свето Причешће, шта је то? То је Сам Господ Христос. Он Бог, Он Богочовек, Који Себе даје теби кроз Свето Причешће, и тиме ти даје Вечни Живот, Вечну Правду, Вечну Истину. Твој живот као хришћанина уствари је живот вечног бића. Ти хришћанин, живиш у овоме свету ради Вечне Истине, живиш ради Вечнога Живота и ради Вечне Правде. Не заборави то никада!
Господ је дао сва средства да ти постанеш Божји, да добијеш силе, да испуњујеш све заповести Божје. Дао ти је у Светој Цркви Свету Тајну Крштења, Свето Причешће, дао ти је свете врлине, дао ти је веру, љубав, наду, молитву, пост. Све су то свете врлине које Он Бог даје свима нама, и кроз њих даје нам Божанске силе да себе, себе, себе спасемо од смрти нашег највећег непријатеља, да спасимо себе од ђавола, још већег непријатеља нашег који је измислио смрт, који је измислио грех.
Велики Светитељ Божји Свети Јован Златоуст, чије мошти имамо у нашем светом храму и светој обитељи овој, вели: Ђаво је грех. То значи, то значи сваки грех је ђаво, у свакоме греху таји се и скрива се ђаво. Сваки грех је срцем својим везан за ђавола. Немој сматрати: ја сам учинио мали грех, то је само мој грех. Не, знај, ђаво је кроз тај грех. Ђаво је грех! Сваки грех на тајанствен, страшан начин повезује душу човекову са духом, са духом зла и уништења, са духом смрти, са духом неправде, са духом злоће! Нема греха који није од ђавола. И ти када учиниш грех, знај, теби сарађује – ко? Сарађује ђаво. Он, он ти чини грех примамљивим, слатким, док те не уведе у њега и ….[9] не
…[10] А кад те уведе онда се он скрије и оставља грех, и у њему себе, дух свој…[11]
Рекао је Свети Максим Исповедник да ђаво све чини да човек учини грех, а кад учини грех он се повуче из његове душе, остави идола у души, идола, идол греха. И човек често наврати, и душом клања томе идолу, служи му, а у њега ђаво се сакрио. То остаје да те подсећа на грех и да тиме поново распирује у теби жудњу за грехом, за слашћу греховном. Да, ђаво натера човека, прво наведе човека да учини грех, па се сакрије а остави идола греха, остави божанство греха да га и даље вуче у своје сласти које су вечне.
Ђаво је грех, то значи: ђаво је гордост! Ако имаш гордости у себи знај, твоја је душа и твоја је савест повезана са ђаволом. Не мисли да је гордост чисто твоје дело. Ти се охолиш: ја сам то, ја сам ово, ја сам оно, ја сам леп, ја сам богат, ја сам чиновник, ја имам то и то. Та гордост – он говори кроз њу, он, нечисти дух. Или, ти си среброљубац, зарио си душу и срце у свакодневне бриге, само мислиш о земаљским стварима, о имању. Шта је то? То ђаво шета по твојој души. Среброљубље – то је ђаво, он се кроз њега уселио у тебе, и ти дрхтећи над својим благом, златом, сребром и над имањем, уствари, нашта се сводиш, шта ти она даје, шта добијаш том бригом о непрекидном земаљском богаћењу? Ништа! Само многе демонске силе уносиш у себе. Ти се гневиш често, не контролишеш себе, гњев те завитла, баци те у лудило, и ти сматраш: па сад дошло то, проћи ће, није ништа. Како ништа! То је ђаво прошао кроз твоју душу, ђаво затутњао, ђаво олујан прошао, и ко зна шта је све оборио у твојој души и оставио свакога трага. И ти, када се неразумно подајеш гњеву, знај да ти испуњујеш заповести њега, врховног духа зла и уништења, и себе уништаваш, сам себе уништаваш. И тако редом сваки корак по сваки грех, јесте ђаво. Зато, наше је да се бранимо од њега.
Бог је дошао у овај свет да нас брани од ђавола. Зато је Он (=Христос) дошао и Он је једини јачи од њега, и Он нас једини може одбранити од њега. И ми, који без Господа Христа обично живимо у гресима и у сластима греховним, када се решимо на покајање, када кренемо путем покајања, онда значи кренемо у страшну борбу са духом зла и уништења, у рат! Хришћани, увек у рату, дању и ноћу у рату! То пише Апостол Павле свима хришћанима: Ми, ми водимо у рат, ми не ратујемо са телом људским, са телима људским; не, ми ратујемо са духовима зла и пакости испод неба,[12] са свима нечистим духовима, све то наваљује на нас.
А гле, Бог је сишао и постао човек, ето Га поред тебе да те брани од њих, да те води и предводи, да ти да Светог Архангела Михаила који је јачи од свих демона, да он буде испред тебе твој Небески војсковођа, и земаљски војсковођа војске, да руководи из победе у победу. Сишао је Бог, сишао је Цар Неба на земљу, а са Њим и сви Анђели Свети, на челу са Светим Архангелом Михаилом. И ето Њега ту испред тебе, да те води у победу над грехом, победу над смрћу, победу над ђаволом. Не бој се, само веруј![13] Не бој се, само се моли Богу! Не бој се, пости. Не бој се, држи заповести Христове. И онда ћеш бити победник у свима биткама, а нарочито у тој великој и духовној борби и бици, коју хришћани воде целога живота у овом свету. Са свих страна нападани исушењима, они се бране од њих Богом Који је постао човек, Господом Христом Који је сва Небеса снео на земљу, дао нам све небеске силе еда бисмо се ми испуњавали Божанским силама и бранили душе своје од смрти, од пакла, од греха, од ђавола.
Свети пост јесте велико поприште, велико бојиште. Свети Велики пост – велико бојиште. Многе душе падају рањене и умртвљене не постећи, не држе се заповести Господње о Светоме посту. А хришћани, хришћани за време Светог поста као на бојишту, стално се боре, стално побеђују све грехе и сва исушења која насрћу на њих са свих страна. Ту је Господ Христос, невидљиво помаже ти; ту су све свете врлине; ту је и Свето Причешће – све то помаже теби и даје ти Божанске силе. Ти постајеш моћан и свемоћан, као Господ Христос: „Све је могуће ономе који верује“,[14] све! Ништа ти није немогуће, само имај покајања, само имај веру у Господа Христа. Ти си победник, ти си душу своју осигурао за Живот Вечни и Истину Вечну и Правду Вечну.
Гле, сви Светитељи блистају врлином, сваком врлином, сви непокајани грешници мракују грехом. А Благи Господ је постао човек ради нас људи и ради нашега спасења.[15] Свакоме од нас дао покајање и веру велику; веру која чини све свете врлине, врши све свете врлине новозаветне; веру која кроз љубав дела[16], кроз молитву дела, кроз пост дела, кроз милосрђе дела, да свако од нас може побеђивати све што грози и прети душама нашим. А ко прети теби и мени? Пакао, ђаво, смрт! Ми смо увек слабији од њих. А ја сам јачи само са Господом Христом, и са Његовим Светитељима. Нека их Он умножи око нас, нека их да нама, да би нас они водили кроз овај свет…[17]
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Јеванђеље по Марку 2, 1-12; Јн. 10,9-16
  2. Мк. 2,9
  3. 1 Јн. 4,8 и 16
  4. 1 Јн. 1,5; 1 Тим. 6,16
  5. Можда: постао. – Прим. уредн.
  6. Лк. 6,36
  7. Мисао Светих Отаца: Св. Иринеја, Св. Атанасија и других. – Прим. уредн.
  8. 1 Петр. 5,1; 2 Петр. 1,4
  9. Пар речи нечујне на магнетофонској траци. – Прим. препис.
  10. Исто.
  11. Исто.
  12. Еф. 6,12.
  13. Мр. 5,36
  14. Мк. 9, 23
  15. Символ Вере, члан 3 – Прим. уредн.
  16. Гал. 5,6
  17. Беседа није завршена, вероватно због краја магнетофонске траке. Прим. препис.

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *