САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
 
Беседа у Недељу 31. по Педесетници[1]
1965. године у манастиру Ћелије
 
Гле, сва историја Цркве Христове није ништа друго него непрекидно брујање Божићног отпоздрава: „Ваистину се Христос роди!“ Ваистину се Спаситељ света роди! Ево сведока, безброј сведока. И да наше Свето Еванђеље говори о једном таквом чудном сведоку, о слепом Вартимеју[2]?. Шта је његов живот пре сусрета са Господом Христом? Лелек, лелек, ужас. Слепац, просјак крај пута. Тако дан и ноћ тече, и сав живот. А сусрет са Господом, благе речи Његове: „Прогледај, вера твоја спасе те“[3]. Гле, нови свет, нови живот, нови човек, нови Вартимеј. То чудо које се десило са Вартимејем, уствари, непрекидно се понавља са сваким хришћанином у овоме свету.
Овај свет без Господа Христа, шта је? Слепац, слепац, не види ради чега је овај свет, чему служи овај свет. И он у свету, човек у свету, шта је то? Каква је то тајна? Шта се то збива око нас? Пламте сунца, певају звезде, земља сва чудесна лабараторија, фабрика, радионица невероватна: израђује птице, животиње, биљке. Шта се то збива око тебе, човече? Ради чега си ти у овоме свету? Око тебе страшан мрак, страшна тама – то људи називају грехом, а још већа помрачина, још већи мрак – то људи називају смрћу. А мрак над свима мраковима и тама над тамама – то људи називају ђаволом, а човек у таквоме свету. Шта је то, Господе, ради чега си ти мене створио?
И тада, тада одговара гром Небеских Светих сила: Јављам вам благу вест, данас се роди Спас свету Господ Христос[4]. Божији поздрав, небески поздрав, анђелски поздрав роду људскоме, који је сав у тами, у мраку, у помрачинама силним и страшним. Да ли се заиста спасава свет? Људи, да ли се заиста Господ роди да спаси човека од греха? Дајте нам доказе! Ево безброј доказа, и великих и малих, славних, безбројних, чудесних. Нема греха од кога Он не ослобађа, чудесни Младенац Витлејемски, Господ Исус. Нема греха који може Њега уплашити, нема греха који Њега може одвојити од грешника, од човека. Када Он дође преда те, одмах сваки грех бежи од тебе; када Он стане преда те, онда се од тебе удаљује свака смрт, безобзирце бежи сваки мрак, сваки ђаво. Он Чудесан, а ти мали и сићушан пред Њим, из очију твојих лију се сузе.
Господе, шта да ти кажемо о себи? Ето Апостола Павла, нека он говори уместо свију нас. „Истинита је реч и сваког примања достојна: Господ је сишао у овај свет да Грешнике спасе, од којих сам први ја“[5]. Чујте, највећи Апостол, ваљда највећи човек од свију људи у свима световима, стоји пред Господом и објављује за себе да је највећи грешник! То је исповест, исповест правога човека и целога човека, исповест свега рода људског. Нико није боље могао окајати душу рода људског, душу човека и свечовека од славног Апостола Павла. Сведок коме нема равна … Шта је он доживео? Казује нам данас, чули сте у своме Еванђељу, вели: Ја највећи Грешник, на мени показа Господ Христос све трпљење своје“[6]. Он, Милостиви и Свемилостиви и Свежалостиви Господ, на мени хулнику, на мени гонитељу Цркве, на мени убици хришћана, Он показа чудесну милост Своју, све трпљење Своје показа на мени. Кад ми опрости грехе, када ме узе под Своје окриље и када ме начини Апостолом Својим, кад ми даде сва Небеса, даде ми Царство Небеско; не само то, и више од тога: даде ми Себе, Бога, са свима богатствима која Он носи, а њих ја никада описати не могу. Око људско не виде оно што Он људима донесе, уво људско не чу то, срце људско не наслути богатства и блага која Господ Христос донесе свету[7], вели славни Апостол Павле.
Нема богатства, нема злата, нема вредности у свима световима које се могу поредити са Господом Христом. Он, Богочовек, и то Свемилостиви Бог, Бог који је дошао да човека спасе од безбројних убица, од безбројних разбојника; сваки грех – разбојник, свака страст – разбојник, свака смрт – ужас, сваки демон – убица човека. Јадни човек! Како се одбранити од толиких безбројних убица, човекоубица? Ђаво, човекоубица …[8] грехом убија и мене и тебе. И кад се ми Господом Христом ослободимо греха, гле ми се ослобађамо безбројних убица и човекоубица. А то Господ Христос непрекидно спасава грешнике од греха, непрекидно спасава људе од смрти, непрекидно спасава људе од демона, од ђавола. Безброј сведока. Он је заиста дошао у овај свет да спасе грешника …[9]. Он је дошао у овај свет да овај свет спасе од свих смрти, нема ништа веће од тога, од свих духовних и телесних смрти. Дошао је у овај свет, дошао је да овај свет обнови, да протера из њега све што је трулежно и смрадно и смрдљиво, да овај свет испуни миомиром Божијим, мирисом Божанства. Рекао би Свети Апостол Павле пишући хришћанима: „Ми смо Христов мирис Богу“[10]. Господ Христос је из наших душа најурио и протерао сваки грех. Грех је смрад пред Господом. Ако греха у теби нема, гле, ти си мирис Христов Богу! … [11]зато се бори против греха, бори се свим светим врлинама које је Господ дао, бори се покајањем и мржњом према греху. То он спасава себе од смрада, од ужасног смрада …[12]. Господ је дошао у овај свет као у змијарник, дошао у овај свет да грешнике спаси. Да скупи око себе све грешнике као Божански Лекар … [13]грешници … [14]шта је то, шта је то што их вуче к Њему? Дакле … [15]
Закхеј, старешина царинички, из истог града Јерихона[16], из истог града из ког је и Вартимеј, и истог дана дешава се чудо са Вартимејем и чудо са Закхејем. Јер кад је Спаситељ исцелио Вартимеја, и он пошао за Њим хвалећи Бога, а то је било кад се Господ кретао ка Јерихону и улазећи у Јерихон, мали Закхеј, грешна душа, трчи, хоће и он да види тог чудесног Исуса, тог Учитеља: ко је Он, шта је Он, шта то Он и за мене носи, за мене Закхеја?[17] Толики људи јуре за Њим, а ја треба то да видим. Ко је он? Греси су моји огромни, страшни… Попе се на дуд, море људи око Спаситеља, нико и не види и не гледа малога Закхеја на дуду. Али Благи Господ, Који све види, види ту грешну душу. И припаде тој грешној души једна муња, муња жеље да види Спаситеља, да види тог чудесног Учитеља и Чудотворца. Тада, тада се разлеже благи глас: „Закхеје сиђи, данас мије воља бити у дому твоме“[18]. И када уђе Спаситељ у његов дом рече: ,Данас дође спасење дому овом“[19]. Закхеј ударен стотинама громова небеских – шта је знао да ради! Збуњен, око њега урлају фарисеји и садукеји и веле: зашто грешнику уђе у кућу? А он вели: „Господе, ево пола имања даћу сиромасима и вратићу ако сам коме дужан четвороструко“[20]. Ја сам грешан, али ја сам човек. А Благи Спаситељ кротко одговара свима роптачима и осуђивачима. Не треба из … [21]у пораз … [22]нема препреке спасења за грешника.
Зато је Господ у овоме свету, зато Он заиста и узе на Себе име Исус – Спаситељ. Спасава нас од греха, спасава нас од смрти, спасава нас од свих ужаса, од свакога пакла, ради тога је дошао у овај свет. Јер овај свет без Господа Христа – шта је? Смрдљива тамница смрти, са свих страна затворена без врата и без прозора – то је свет без Христа, то смрди … [23] и пустоши сваку душу, свако људско биће. Шта је плата за грех, шта је крајњи грех? Смрт је плата; смрт, то је аждаја краја вере. Крај вере у Господа Христа … [24] Спаситеља, спасење од греха, Живот Вечни, ето у томе је сво Еванђеље Господа Христа. Овај свет и грешници у њему без Господа Христа – шта су? Смрт, пакао, мука до муке. Он, Он Спаситељ од греха, и то тако свемилостив и милостив Спаситељ од греха.
Кад је тако, онда шта остаје нама људима, нама грешницима, него да место греха свог, место смрти својих, место пакла свог, место демона својих, кога да изаберемо ако не Њега, Чудесног Господа Исуса. Тек онда, ако се Он спусти у свет твоје душе, ако Он уђе благим покретом само у твоју душу, сви ће твоји мртваци васкрснути, све ће смрти побећи из тебе, сви ће демони безобзирце да напусте твоју душу. Стајаће Он и ти клечиш поред Њега: Господе опрости за све и сва! Ти видиш душу моју, знаш мисли моје, знаш грехе моје. Опрости и помози! То је све што ја могу рећи! Али, рећи ће неки полуочајник или очајник: Ах, моји греси, нико их не може спрати са моје душе, нико душу моју очистити од њих, ја сам непоправљиви грешник. Нема ми спасења, нема спаситеља за мене у овоме свету. То, то у сваком случају говори маловерје …* Од тада настају сва васкрсења, тада се отварају сви гробови. Ма у колико гробова човек сахрањивао себе годинама и годинама, сви се ти гробови отварају и васкрсава сав човек, сав; сви дани његовог живота и ноћи, очишћују се, сунце Васкрсења диже плоче са свих гробова. Он је нови човек, васкрсава, види Христа у овоме свету, као онај који је васкрсао из мртвих, као мртвац који је васкрсао.
Ево сведока да је Господ највеће грешнике по великом човекољубљу Свом спасавао благошћу и добротом Својом. Разбојник на крсту, који и на крсту признаје, и вели: Јесмо, ја и ти који смо распети са овим Праведником, ми смо грешни, ми смо правично осуђени, због дела рђавих својих осуђени![25] Тај разбојник, шта се десило са њим? Његов пакао, његови демони, његове смрти, у једноме тренутку све је то ишчезло кроз један вапај: „Помени ме, Господе, када дођеш у Царство Своје!“[26]. Све је побегло из њега. И он је чуо благе Божанске речи: „Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају“[27]. Шта се збило, шта се десило са душом разбојниковом? Каква то преображења, каква то васкрсења, ми то не знамо, али ми то можемо доживети исто тако, исто тако, када нас греси наши притисну, многи неисповеђени и непокајани греси притисну, и ми се освестимо једнога тренутка и осетимо сву страхоту греха, свакога греха као смрт и за мене и за тебе, као смрт и за моју душу, као живот ђаволов у мени. Онда, онда вапај: „Господе, помени ме када дођеш у Царство Своје“[28]. Или Вартимејски вапај: „Исусе, Сине Давидов, помилуј ме“[29]. „Шта хоћеш да ти учиним? – Да прогледам, Господе“, да ме спасеш греха мојих, Господе. – „Вера твоја спасе те“.[30]
Ето нашег спасиоца, и ми у себи носимо свога васкрситеља. Узалуд ће Господ улазити у наше Јерихоне ако ми нећемо да га примимо у дом свој, у кућу своју, у душу своју. Ми можемо васкрснути себе из свих смрти и свих гробова, можемо уништити све паклове који су у нама и око нас и испод нас, можемо протерати из себе све демоне само ако хоћемо, само ако верујемо у Њега да је Он заиста Спаситељ од греха и од смрти. Ништа се више не тражи од тебе и од мене, ни злато, ни ученост, ни богатство, ни углед данашњи, ништа се не тражи осим тога, осим вере твоје и моје у Господа Исуса, Који спасава од свакога греха. Јер ти, ти си бескрајно важан за себе сама, и за своју вечност, и за своју судбину у овом и оном свету; ти од себе можеш дати веру, веру да је Господ Спаситељ од греха, веру у Њега да је Он донео Царство Небеско, и за тебе основао Цркву Своју, и за тебе дао Себе сама на Крсту, пролио скупоцену Божанску крв Своју, сва небеса снео на земљу ради тебе, човече!
Био ти највећи или најмањи грешник, главно да си човек, а Он је Богочовек. Ти дајеш од себе веру у Њега, а Он одговара на твоју веру – чиме? Љубав Своју и Себе цела даје теби. Бог даје себе мени грешном. Каква драма, каква збивања! То ни Анђели доживели нису, никаква бића у световима Божијим доживела нису оно што доживљује човек док га Господ спасава од греха и смрти. Да, човек је заиста љубимац Божији, заиста љубимац Господа Христа. Његова милост, Његово човекољубље нема мере. Ако се може мерити икаквом мером, оно се може мерити само безмерношћу, безмерношћу …. А сведоци тога, сведоци човекољубља Његовог, ето, сви хришћани од СавлаПавла, од разбојника на Крсту, па до данашњег дана, и од данашњега дана па до Страшнога Суда.
Како је Он свемилосрдан, како је Он неуморан у човекољубљу! Има једно дивно сведочанство од Светог Божијег Апостола и Светитеља епископа, Светог Амфилохија. Свети Амфилохије, епископ Иконијски, земљак и друг и пријатељ Светог Василија Великог и Светог Григорија Богослова, високообразован, велики подвижник, подвизавао се седамдесет година у пештери, изабран за епископа, није хтео да се прими. По наређењу Божијем Анђео га рукоположи за епископа. Епископовао апостолски, преселио се у онај свет светитељски. Богомудри писац Свети Амфилохије описује следећи потресни догађај:
Бејаше један човек којим овлада страст блуда. Он је врло често падао у тај грех, али исто тако врло често прибегавао Богу с покајничким сузама и молитвама. После покајања побеђиван навиком он је опет грешио, али је опет после пада одлазио у цркву, падао ничице пред иконом Господа Христа, плакао и говорио: „Господе смилуј се на мене, уклони од мене страшно искушење. Заробљен чемерним уживањем ја сам сав у ужасним ранама“. Дуго времена он је тако радио, није престајао грешити, није престајао ни кајати се. Једном он даде завет пред иконом Спаситеља: Господе, ево од овога часа Тебе призивам за јемца да никада више нећу учинити грех. Само те молим, Благи, опрости ми оне грехе које учиних од почетка па све до сада“. Но иако даде такав завет, поново паде у грех. И тада по већ укорењеној навици он оде у цркву, баци се лицем на земљу и стаде плакати, ридати, преклињати Милостивог Господа да се сажали на њега и пружи му руку помоћи, јер нема снаге да се отргне од гадног сладострашћа.
Док се он тако мољашће и плакаше, ђаво, видећи да никако не успева, пошто све његове греховне замке овај покајник кида и уништава својом чврстом надом у милост Господњу, јави се овоме покајнику у видљивом облику. Ушавши у цркву у облику човека и ставши крај врата, сатана се обрати икони Господа Спаситеља нашег, и громко повика: Шта је то између мене и тебе, Исусе Назарећанине? Твоје је стрпљење непојмљиво и неумесно! Зашто ти примаш тог блудника, прљавка, који је сав од ногу до главе оскрнављен? Та он те сваки дан обмањује, подсмева ти се, презире твоју власт, безочно нарушава завет којим ти се заклео. Зашто га у пепео не претвориш? Шта још чекаш и попушташ му? Због чега те овде називају Праведним Судијом? Не, ти својевољно гледаш на особе. Нема правде на суду твоме! Тако говораше ђаво, из уста му од јарости сукљаше пламен. А када он умукну, од жртвеника дође глас сличан удаљеној грмљавини, и збораше овако: „Змијо лукава и пагубна, ти ниси заситила злоћу своју тиме што си свет прогутала, па хоћеш и оног који се прибио уз милост моју да уграбиш и прождереш. Или је у њега толико грехова да си их ти уравнотежио са крвљу мојом проливеном за њега на крсту; за блуднике, за безаконике, за грешнике ја сам се распео и пречисте руке Своје за њих раширио да би сваки који хоће да се спасе прибегао и спасао се. Ни од кога се ја не одвраћам и никоме не ускраћујем Своју доброту, макар неко по хиљаду пута долазио к мени и одлазио и опет се понижавао …[31] Док глас грмљаше, ђаво дрхташе и стајаше не будући у стању ни да бежи ни да се сакрије. А покајник, како је прост пред иконом лежао у сузама, тако је и даље молио опроштај; и тако премину, и оде Господу.
Ето каква је милост Божија! …[32] Све до тога велики и дивни Светитељ Божији Амфилохије …[33]
Господ се роди на овај свет, и божићни поздрав: Христос се роди! – ето има одговора. Цела историја рода људског одговара: Ваистину се Спаситељ света роди! Ваистину се Христос роди! Ваистину Христос дође у овај свет да грешнике спасе, да грешнике спасава, као што је спасао разбојника на Крсту, тако редом све грешнике од Крста разбојничког па до данашњег и дана до Страшнога Суда. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Луки 18,35-43; Марко 10,46-52
  2. Лк. 18,42
  3. Лк. 2,10-11
  4. 1 Tим. 1,15
  5. 1 Tим. 1,16
  6. 1 Kop. 2, 9
  7. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  8. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  9. 2 Kop. 2, 15
  10. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  11. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  12. Исто
  13. Исто
  14. Исто
  15. Лк. 19,13
  16. Лк. 19,3
  17. Лк. 19,5
  18. Лк. 19,9
  19. Лк. 19,8
  20. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  21. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  22. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  23. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  24. Лк. 23,40-41
  25. Лк. 23, 42
  26. Лк. 23,43
  27. Лк. 23, 42
  28. Лк. 18, 38
  29. Лк 18,40-42
  30. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  31. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.
  32. Пар речи нејасно на траци. – Прим. препис.

35 коментар(а)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Свети Јустин Нови: БЕСЕДА ПРВА НА СВЕТО БОГОЈАВЉАЊЕ – Манастир Ваведење

  3. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ (1966. године) – Манастир Ваведење

  4. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГА САВУ – Манастир Ваведење

  5. Pingback: Срећан и Богом благословен почетак Васкршњег поста – pravoslavciblog

  6. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА УОЧИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА – Манастир Ваведење

  7. Pingback: Преподобни Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА, НА ВЕЛИКИ ПЕТАК – Манастир Ваведење

  8. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  9. Pingback: Беседа 1. на парастосу Блаженопочившем Епископу Николају – pravoslavciblog

  10. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  11. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  12. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  13. Pingback: Беседа 2. у Недељу о раслабљеном – pravoslavciblog

  14. Pingback: Беседа 2. у Недељу Самарјанке – pravoslavciblog

  15. Pingback: Беседа 1, у Недељу о слепом – pravoslavciblog

  16. Pingback: Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА – Манастир Ваведење

  17. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ТРЕЋА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ – Манастир Ваведење

  18. Pingback: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

  19. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  20. Pingback: Беседа 1. на Други дан Педесетнице – pravoslavciblog

  21. Pingback: Беседа у Недељу Свих Светих – pravoslavciblog

  22. Pingback: Беседа у Недељу 3. по Педесетници – pravoslavciblog

  23. Pingback: Беседа у 4. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  24. Pingback: Беседа на Рођење Св. Јована Крститеља – pravoslavciblog

  25. Pingback: Свети Јустин Нови, Ћелијски: БЕСЕДА ТРЕЋА НА РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – Манастир Ваведење

  26. Pingback: Беседа на Св. Апостоле Петра и Павла – pravoslavciblog

  27. Pingback: Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА ДРУГА НА СВ. АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА – Манастир Ваведење

  28. Pingback: Беседа у 6. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  29. Pingback: Беседа у 8. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  30. Pingback: Беседа на Светог Пророка Илију – pravoslavciblog

  31. Pingback: Беседа у 9. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  32. Pingback: Беседа на Преображење Господње – pravoslavciblog

  33. Pingback: Беседа у 11. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  34. Pingback: Беседа у 12. Недељу по Педесетници – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *