NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

 

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU
 

 
GLAVA TRIDESET DRUGA
O potrebi za odvažnošću u iskušenjima
 
Za jednu od najvećih vrednosti vojskovođe u bitkama smatra se postojanost njegovog duha i nepokolebivost u svim promenama sreće, kada se čini da mu je srce od kamena i kada on iz te svoje čvrstine crpe najrazboritije i najkorisnije odluke, dovodeći njome u nedoumicu neprijatelje i umanjujući njihovu hrabrost, dok istovremeno sopstvenu vojsku nadahnjuje odvažnošću. Takav karakter vojskovođe biva uzrok najvećih uspeha, tako da se iznenada čitav niz gubitaka i nesreća kruniše konačnom pobedom i trijumfom. Takav mora da bude i um monaha, taj vojskovođa u nevidljivoj bici protiv greha. Njega ne sme da zbuni nikakvo iskušenje, uzrokovano ljudima, duhovima ili njegovom palom prirodom. Neka izvor nepokolebivosti i snage bude vera u Boga, Kojem smo se predali na služenje i koji je svemoguć. Malodušnost i pometnja rađaju se iz neverja. Međutim, čim podvižnik pritekne veri, malodušnost i pometnja iščezavaju, kao što noćna tama iščezava pred izlazećim suncem. Ako ti neprijatelj unese raznolike grešne pomisli i osećanja ili ako one ustanu na tebe iz tvoje pale prirode, nemoj da se uplašiš i da se tome čudiš kao nečemu neobičnom. Samome sebi reci: „U bezakonjima sam začet, i u grehovima sam rođen. Nemoguće je da moja priroda, koja je toliko zaražena grehovnim otrovom, ne projavi iz sebe svoju zarazu.“ Tačno tako: nemoguće je da pala priroda ne iznese iz sebe svoj plod, posebno kad ona počne da se obrađuje jevanđelskim zapovestima. Kad zemlju počnu da preoravaju plugom, iz nje na površinu izvlače i samo korenje korova. Ukoliko se stalno preorava, korov se postepeno iskorenjuje i njiva postaje čista. Tako se i prilikom obrađivanja srca (jevanđelskim) zapovestima iz njega na površinu izvlače najtemeljnije pomisli i osećanja, iz kojih niče svaka vrsta greha, i na taj način se, uz stalno i postepeno projavljivanje, malo po malo iskorenjuju. Pretpostavimo da se u tebi iznenada pojavila bludna strast. Neka te to ne zbunjuje! Isto tako, ne zbunjuj se ni u slučaju da se pojavi gnev, zlopamćenje, koristoljublje ili žalost. Tako mora da bude! Međutim, čim se pojavi neka strast, bez oklevanja je saseci jevanđelskim zapovestima. Ako ne budeš povlađivao strastima, videćeš njihovo umrtvljavanje. Ako im pak budeš povlađivao i besedio sa njima, ukoliko ih budeš pothranjivao u sebi i naslađivao se njima, onda će one umrtviti tebe. Grešne pomisli i osećanja niču iz naše pale prirode. Međutim, kada grešne pomisli i osećanja počnu neprestano i pojačano da dolaze, to služi kao znak da ih uzrokuje naš neprijatelj, pali angeo, ili da (on) prisiljava našu palu prirodu da ih ona sama umnožava. Takve pomisli i osećanja moraju se ispovedati duhovniku, često i sve dotle dok nam dosađuju, čak i u slučaju da je duhovnik prostodušan čovek, bez slave svetitelja. Spašće te tvoja vera u sveto tajinstvo ispovesti. Isceliće te blagodat Božija, koja je svojstvena tajinstvu. Napadajući nas neprestano i pojačano, pali duh se trudi da u nama zaseje i odgaji seme greha, da nas čestim sećanjem na njega navikne na neki greh i da pobudi posebnu naklonost prema njemu, a da zatim taj greh pretvori u naviku i navodno prirodne osobine. Grešna navika se naziva strašću. Ona čoveka lišava slobode i čini ga zarobljenikom, slugom greha i palog angela. Protiv pojačanog i učestalog napada grešnih pomisli i osećanja, koji se na monaškom jeziku naziva bitkom, za monaha – početnika ne postoji bolje oružje od ispovesti. Gotovo da bi se moglo reći da je ispovest jedino oružje monaha – početnika u vreme ove bitke. U svakom slučaju, ona je najsnažnije i najdelotvornije oružje. U vreme iskušenja, koja ti donese đavo, što češće pribegavaj ispovesti. Pribegavaj joj sve dotle dok se đavo i iskušenje koje je doneo ne udalje od tebe. Đavo voli da svoja zlodela izvršava u tajnosti, i voli da bude neprimećen i neopažen. On postavlja zasedu u skrivenom mestu… u zasedi je da zgrabi siromaha (Ps 9,30), odnosno neopitnog i nemoćnog monaha. On ne trpi da se razotkrije i pokaže: budući razobličen i otkriven, on napušta svoj plen i odlazi. Prolaznim pomislima, koje nemaju snage da osvoje dušu, nije neophodno da se bez oklevanja ispovede, makar one bile i grešne. Odbaci ih i ne obraćaj pažnju na njih, uguši ih njima protivnim jevanđelskim zapovestima. Seti ih se uopštenim rečima, nipošto ne preduzimajući besmisleni zadatak da ih nabrojiš na ispovesti koja prethodi pričešćivanju Svetim Tajnama Hristovim. Kaži da si, osim krupnim grehovima koji se moraju precizno izložiti, u znanju i neznanju sagrešio i raznim pomislima, rečima i delima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *