ПРИНОС САВРЕМЕНОМ МОНАШТВУ

 

ПРИНОС САВРЕМЕНОМ МОНАШТВУ
 

 
ГЛАВА ДВАДЕСЕТА
О келијском правилу
 
Келијско правило се састоји од извесног броја поклона, извесног броја молитава и псалама, и упражњавања молитве Исусове. Оно се одређује за свакога (појединачно), сагласно његовим душевним и телесним снагама. Како су те снаге у људима бесконачно различите, тако се и правила за подвижнике нуде у најразличитијим формама. Општи устав за молитвено правило састоји се у томе да оно ни на који начин не превазилази снаге подвижника и да их не исцрпљује, да не нарушава његово здравље и на тај начин примора подвижника да одустане од сваког правила. До напуштања молитвеног правила долази онда, када се прихвати или наложи правило које превазилази снагу. Напротив, умерено и разборито правило остаје наслеђе монаха током читавог његовог живота, да би се пред крај живота развило и умножило као нешто сасвим природно, добијајући и споља и по унутрашњем достојанству карактер какав одговара напредовању. Приликом извршавања правила, од снажног и здравог тела захтева се више поклона и више молитвословља, а од слабог – мање. Људска тела се толико разликују по снази да ће се неко од тридесет земних поклона уморити више, него неко други од три стотине.

Comments are closed.