ПРИНОС САВРЕМЕНОМ МОНАШТВУ

 

ПРИНОС САВРЕМЕНОМ МОНАШТВУ
 

 
ГЛАВА ТРЕЋА
Монашки живот је живот по јеванђелским заповестима
 
Преподобни древни монаси називали су монашки живот јеванђелским (животом). Свети Јован Лествичник одређује монаха на следећи начин: “Монах је човек који се држи само Божијих заповести и речи, у свако време, на сваком месту и у сваком послу.”[1] Монаси који су били потчињени преподобном Пахомију Великом обавезивали су се да ће Јеванђеље научити напамет.[2] Блажени старац Серафим Саровски је говорио: “Морамо се тако научити да ум на неки начин плива у закону Господњем и, руководећи се њиме, усмеравати свој живот.”[3] Изучавај Јеванђеље и постарај се да његове заповести извршиш делима, речима и помислима. Тако ћеш следити завештање Господње и морално Предање Православне Цркве. Јеванђеље ће те за кратко време од младеначког довести до зрелог узраста у Христу, и ти ћеш постати онај блажени човек о којем је појао надахнути пророк, и који не иде на веће безбожних, и на пут грешних не стаје, и на седалиште погубника не седа, него је у закону Господњем воља његова, и у закону Његовом поучава се дан и ноћ. Бићеш као дрво засађено крај извора вода, које плод свој доноси у време своје… и све што радиш преуспеће (Пс 1,12). Дух Свети поучава истинске служитеље Божије, људе који су постали своји Богу: Пазите, народе Мој, на закон Мој, пригните ухо своје речима уста Мојих (Пс77.1).
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Свети Јован Синајски (Лествичник), Лествица, Београд, 1963, Поука 1, стр. 18.
  2. Vie des peres des deserts d’Orient par Michel AngeMarin. Свети Тихон Boроњешки je напамет знао и Јеванђеље и Псалтир.
  3. 2. поука, издање 1844, Москва.

Comments are closed.