ПРИНОС САВРЕМЕНОМ МОНАШТВУ

 

ПРИНОС САВРЕМЕНОМ МОНАШТВУ
 

 
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА
О прилагођавању келијског правила манастирском правилу
 
У неким, сасвим малобројним руским обитељима које следе устав Саровске пустиње, у цркви се служи вечерње правило с поклонима. У неким општежитељним манастирима ово правило се служи без поклона. У већини манастира вечерње правило препуштено је слободној вољи братства, и они који то желе служе га у келијама. У Саровској пустињи и у осталим обитељима које следе њен устав, напори су тако велики да би неки од браће тешко могао да, поред црквеног, служи и келијско правило. Неки су, међутим, веома снажне грађе, тако да чак ни телесни напори у Саровској пустињи или у Валаамском манастиру нису кадри да уморе њихова тела, која обилују снагом. Таквима, који обилују снагом или живе у обитељима у којима вечерње правило није сједињено с поклонима или у којима чак и нема заједничког вечерњег правила, предлажем следећи скромни савет: вечерње правило би требало извршавати прилагођавајући га правилу које је ангео предао преподобном Пахомију Великом. Прилагођавајући га, јер нам је у садашње време и због наше слабости, као и због устава, који су општеприхваћени у нашим манастирима, немогуће да у потпуности и тачно испунимо правило које је ангео предао у складу с древним начином монашког живота. Ово што је речено не би требало да нас збуни. И поредак у нашим руским манастирима има вишњи благослов. Осим тога, он одговара нашој слабости и нашем времену. Прилагођавајући се ономе што је узаконило правило које је дао ангео, свом келијском правилу можемо дати следећи поредак: Слава Теби, Боже наш, слава Теби; Царе небески; Трисвето; Оче наш; 12 пута Господе помилуј; Приђите поклонимо се; 50. псалам; Символ вере, а затим молитва Исусова: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног. Неки уз ову молитву начине 20 земних и 20 допојасних поклона, неки 30 земних и исто толико допојасних поклона, а неки пак 40 земних и 40 допојасних поклона, итд. Корисно је да се неколико земних и допојасних поклона дода и молитви Матери Божијој: Пресвета Владичице моја, Богородице, спаси ме грешног. Након што се начини утврђени број коленоприклоњења и допојасних поклона нипошто се не сме беспосличити, нити се уму и срцу сме допустити слобода да неразборито скрену у ма какве помисли и осећања; без оклевања се мора прећи на молитвословља или на молитву Исусову. Након што изврши телесне подвиге и њима загреје тело и крв, подвижник, као што је претходно већ речено, задобија особиту склоност ка душевном делању; уколико души не би одмах задао правилно и спасоносно делање, она би лако могла да се приклони делању неправилном и погубном, испразним и штетним размишљањима и маштањима. Плод који је задобијен правилним телесним подвигом мора се брижљиво чувати и корисно употребити. Невидљиви непријатељи и лопови не дремају! Ни сама наша пала природа не оклева да из себе изнесе себи сродан коров. Чистота, живост ума и умилење срца, задобијени током молитве с поклонима, морају се одмах искористити за молитву без поклона, која се без журбе, тихо изговара уснама, тако да је чује једино сам подвижник, затворивши при том ум у речи молитве и саосећајући срцем те речи.
У обитељима у којима се вечерње правило не служи у цркви него у келијама, након поклона морају се прочитати молитве пре спавања. Они који то желе и који се осећају довољно снажним, поред тога читају акатисте, каноне, Псалтир и помјаник. Требало би имати на уму да се суштина молитвеног подвига не састоји у количини прочитаних молитвословља него у томе да оно што се чита буде прочитано с пажњом, уз саосећање срца, и тако да оставља у души дубок и снажан утисак.[1] Количина молитвословља потребних за правило препознаће се на исти начин као и број поклона. Прочитај с дужном пажњом и неужурбаношћу неколико молитвословља, за која сматраш да особито хране твоју душу. Приметивши колико ти је времена за њих потребно и ускладивши их с временом које можеш да одвојиш за молитвословља, другачије названа псалмопојањем, састави келијско молитвено правило какво теби одговара. На почетнике веома корисно делују акатисти Најслађем Исусу и Матери Божијој, а на оне који су узнапредовали и већ осетили извесно просветљење ума – читање Псалтира. Да би се пажљиво прочитала једна катизма, потребно је око двадесет минута. Свети Оци су молитвено читање псалама и осталих молитвословља обављали с таквом неужурбаношћу, која је неопходна за пажњу и понирање ума у речи молитве, да су то читање називали псалмопојањем. Псалмопојање нипошто није гласно певање или певање по нотама, него крајње неужурбано читање, које својом спорошћу подсећа на појање.
Монаси у оним обитељима у којима се вечерње правило служи у цркви без поклона неће се у келији, након извршавања правила с поклонима, бавити псалмопојањем него молитвом, нипошто не дозволивши себи расејавање у испразне и душегубне помисли и маштања. Они монаси који услед било каквих околности бивају принуђени да често бораве у келији и да не излазе одатле, услед благотворног дејства поклона на тело и душу, о којем смо већ говорили, служе правило с поклонима чим се пробуде, пре јутарњих молитава.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Преподобни Симеон Нови Богослов, О три вида молитве, Добротољубље, 1.том, у руском издању.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *