ПРИНОС САВРЕМЕНОМ МОНАШТВУ

 

ПРИНОС САВРЕМЕНОМ МОНАШТВУ
 

 
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА
О молитви Исусовој
 
Под молитвом у правом смислу те речи Свети Оци подразумевају молитву Исусову, која се изговара на следећи начин: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног. Говорећи о безмолвницима, Св. Јован Лествичник каже да „неки од њих поју и да већи део времена проводе у томе (у појању), док други истрајавају у молитви“. Под појањем се овде подразумева молитвено читање псалама (тада још није било других молитвословља, која се сада употребљавају), а под молитвом – молитва Исусова.[1] Ово значење имају и следеће речи истог светитеља: „Већи део ноћи посвети молитви, а мањи део појању псалтира.“[2] Тако значење речи „молитва“ и „псалмопојање“ у делу Св. Јована Лествичника, Лествици, објашњавају велики подвижници и учитељи монаштва који су живели после њега, преподобни Симеон Нови Богослов[3] и Григорије Синаит[4]. Молитва Исусова дели се на два облика: на усмену и умну. Подвижник сам од себе прелази са усмене на умну молитву, под условом да је усмена молитва пажљива. Неопходно је да се (подвижник) најпре научи усменој молитви Исусовој. Молитва Исусова се твори стојећи, а у случају изнемоглости седећи, па чак и лежећи. Суштинске особине ове молитве морају бити: пажња, закључавање ума у речи молитве, крајња неужурбаност приликом њеног изговарања и скрушеност духа. Иако су ти услови неопходни за сваку молитву, лакше се могу испунити и више се захтевају приликом творења молитве Исусове. Приликом псалмопојања, разноликост мисли у које је одевена молитва и невољно привлачи пажњу ума на себе, узрокујући при том његову извесну расејаност. Међутим, приликом молитве Исусове ум се усредсређује на једну мисао: на мисао о Исусовом помиловању грешника. Споља посматрано, ово делање је веома сувопарно, иако се у искуству показује као најплодније од свих душевних делања. Силу и достојанство дају му (овом делању) свемоћно и свесвето име Господа Исуса Христа. Пророкујући о Богочовеку, пророк је предсказао: Сваки који призове Име Господње спашће се (Јл 2,32). Пророчке речи понавља и Свети Апостол Павле (в. Рим 10,13); Ако исповиједаш устима својим да је Исус Господ, u вјерујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен, каже он (Рим 10,9). Након што је именом Господа Исуса Христа исцелио хромог од рођења, Св. Апостол Петар је пред јеврејским Синедрионом посведочио следеће: Кнезови народни и старјешине Израиљеве, ако нас (тј. Св. Апостоле Петра и Јакова) данас испитујете због доброчинства болесном човјеку, како он оздрави, нека је на знање свима вама, и свему народу Израиљеву, да у име Исуса Христа Назарећанина, којегa ви распесте, којега Бог подиже из мртвих, Њиме стоји овај пред вама здрав… Јер нема другога Имена под небом данога људима којим бисмо се могли спасти (Дап 4,8-10,12). Употребу свесветог, божанственог Имена Исус у молитви и мољење том Имену установио је Сам наш Господ, Исус Христос. У то се можемо уверити на основу оне најузвишеније и најдубље беседе која се налази у Јеванђељу Јовановом и коју је Господ водио са апостолима након Тајне Вечере, у оном најзначајнијем часу који је претходио добровољном изласку Господа на место предаје и страдања, спасоносног за људски род. Учење које је Господ изговорио у том часу има карактер коначног, предсмртног завештања у којем је Он пред Својим ученицима, а у њиховим личностима и пред васцелим човечанством, сабрао и изложио за душу најспасоносније и најкорисније, коначне заповести, веродостојне и непогрешиве залоге вечног живота (в. Јн 13,31,и Јн 14,15.и 16).[5] Између осталих залога и духовних дарова, дати су и потврђени допуштење и заповест да се молимо Исусовим Именом. Што год заиштете (од Оца)у име Моје, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину, рекао је Господ Својим ученицима (Јн 14,13). Заиста, заиста вам кажем, да што log заиштете од Оца у име Моје, даће вам. До сада не искасте ништа у име Моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена (Јн 16,23-24). Шта је то што онога, који то прими, може да испуни радошћу и што ће бити даровано оном који се моли Именом Господа Исуса? Одговорићемо речима Самог Господа: биће дарован Утешитељ Дух Свети, Кога ће Отац послати у име Моје (Јн 14,26). То опитно познање припада Светим Оцима и оно представља њихово предање.[6]
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. В. Лествицу, 27. поуку.
  2. Лествица, 27. поука.
  3. У Слову о три вида молитве, говорећи о њеном трећем виду: „Нека се вежба у псалмопојању, тј. нека се моли устима“ – в. Добротољубље, 1. том, у руском издању.
  4. О безмолвију, у 15. глави; у 4. глави – „0 томе како би требало појати“ – Добротољубље, 1. том, у руском издању.
  5. Преузето од Светих Калиста и Игњатија Ксантопули, 0 безмолвију и мо-литви, Добротољубље, 2. том, у руском издању.
  6. Свети Калист и Игњатије Ксантопули, 0 безмолвију и молитви, Доброто-љубље, 2. том, у руском издању.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *