ПРИНОС САВРЕМЕНОМ МОНАШТВУ

 

ПРИНОС САВРЕМЕНОМ МОНАШТВУ
 

 
ГЛАВА ОСМА
О непријатељству и борби између пале природе и јеванђелских заповести
 
Ако се одрекнеш и ако се стално будеш одрицао сопствених схватања, сопствене воље, сопствене правде или, што је једно исто, разума, воље и правде пале природе, да би у себи засадио разум Божији, вољу Божију и правду Божију које нам је Сам Бог предао у Светом Јеванђељу, онда ће пала природа у теби повести љуту битку против Јеванђеља и против Спаситеља.[1] Палој природи ће у помоћ притећи и пали духови. Немој због тога падати у чамотињу (униније), него чврстином у борби докажи основаност и одлучност своје слободне воље. Срушени, устани! Преварени и разоружани, поново се наоружај! Побеђени, поново се спреми за битку! Теби ће у највећој мери користити да у себи самом видиш како сопствени пад, тако и пад васцелог човечанства! За тебе је од суштинског значаја да тај пад упознаш и изучиш сопственим, срдачним и мисаоним опитима. За тебе је од суштинског значаја да увидиш слабост свог разума и слабост своје воље! Виђење свог пада је духовно виђење.[2] Његов созерцатељ је – ум. То виђење омогућује благодат, која је у нас засађена Крштењем. Дејствовањем благодати прекида се слепило ума, и он на попришту свог подвига почиње јасно да сагледава то, што није видео раније, док се налазио изван тог попришта. Он спознаје постојање онога, чије постојање није чак ни наслућивао. Са духовним виђењем човековог пада повезано је још једно виђење: виђење палих духова. И то виђење је виђење духовно, и благодатни дар. У њему созерцава ум. Ум, који је творењем заповести и тежњом ка њиховом што брижљивијем испуњавању почео постепено да сагледава пале духове у помислима и осећањима која они доносе, почиње да увиђа и жалосно заједништво људи са палим духовима, покоравање људи палим духовима и замке и дејствовање палих духова ради погубљења људи. У духовним виђењима нема ничега чулног: она сезадобијају брижљивошћу у извршавању јеванђелских заповести и борбом са греховним помислима и осећањима. Човек који није опитом познао та виђења, не може да створи никакав појам о њима, па чак не може ни да зна да она постоје.[3] Рат и борбу подвижника Христовог са сопственим падом и са палим духовима Дух Свети је превасходно изобразио у Псалтиру. Монаси првих времена су Псалтир учили напамет, а у речи Духа облачили су своје молитве за извлачење из јаме страсти и за избављење из чељусти непријатеља, ђавола.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Преподобни Макарије Велики, 21. беседа.
  2. Свети Исаак Сиријски, 61. слово.
  3. Свештеномученик Петар Дамаскин, Књига прва о осам умних виђења, Добротољубље, 2. том (у руском издању) и Лествица, 27. поука.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *